Home O nama Aktivnosti Dokumenta  Vesti  Funkcionalna analiza pravosuđa Javne nabavke i zaposlenje  Kontakt 

Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji

Procena spoljašnjeg učinka > Efikasnost u pružanju pravosudnih usluga

Pregled poglavlja

  1. Srpsko pravosuđe se suočava sa značajnim izazovom u smislu efikasnosti sistema, ali se situacija popravlja u nekim delovima sistema.
  2. Realizacija i produktivnost sudova se popravila u prethodne tri godine, ali je potrebno uraditi više kako bi se rešili pojedinačni delovi koji ne postižu odgovarajući učinak. Povećana je stopa rešenih predmeta i trenutno je u skladu sa evropskim prosekom, ali je ovaj uspeh u većoj meri posledica manjeg broja novih predmeta, a s obzirom na obim resursa, stopa rešenih predmeta je mogla biti i veća.171 Primetne su značajne varijacije među sudovima, ali je do 2013. godine mali broj sudova beležio stopu rešenih predmeta manju od 100 procenata. Prosečan broj rešenih predmeta po sudiji je u prihvatljivom okviru, ali se značajno razlikuje u različitim vrstama suda i lokacijama.172 U poslednje dve godine, prosečan broj rešenih predmeta po sudiji je opao u osnovnim, privrednim i prekršajnim sudovima, opet kao posledica smanjenog broja novih predmeta i povećanog broja sudija. Čini se da sudije uglavnom rešavaju otprilike isti broj predmeta koji prime – bez obzira da li je ta cifra velika ili mala – bez mnogo uticaja na zaostale predmete. Mnogi sudovi rešavaju manje predmeta po sudiji nego što bi se moglo očekivati, dok mnoge sudije rešavaju manji broj predmeta od njihovih kolega. Ako bi se rezultati sudova sa najgorim učinkom podigli na trenutni prosek, produktivnost bi bila u skladu sa učinkom zemalja EU11. Sudije u Srbiji bi tada imale više vremena da doprinesu drugim važnim funkcijama koje podržavaju dostizanje standarda Poglavlja 23, uključujući obuku.
  3. Kada je reč o pravovremenosti u prvoj instanci, slika je pomešana, ali se situacija poboljšava. Broj nerešenih predmeta na 100 stanovnika u Srbiji je visok u odnosu na evropske proseke, mada se situacija popravlja u građanskim i privrednim predmetima. Stopa preopterećenosti predmetima je visoka, na oko 1.41, a posebno je visoka u osnovnim, privrednim i prekršajnim sudovima. U proseku, novi predmeti prolaze kroz sistem relativno glatko: kao rezultat toga, prosečna starost rešenih predmeta je relativno mala u svim vrstama predmeta. Međutim, zaostali predmeti opstaju, jer stari predmeti ostaju ‘zaglavljeni’, a mnogi neaktivni predmeti se još uvek vode u knjigama. Iako je kroz sisteme za vođenje predmeta moguće izvući Starosnu listu nerešenih predmeta, to se obično ne radi, a predsednici sudova obično ne analiziraju takve izveštaje. Šteta što je tako, jer su Starosne liste možda najkorisniji dostupan alat za praćenje pravovremenosti u obradi predmeta. Funkcionalna analiza je sastavila Starosnu listu za potrebe ovog Izveštaja, gde naglašava alarmantan broj predmeta koji ostaju nerešeni nakon tri, pet, pa čak i deset godina. Ovi stari predmeti verovatno neće zadovoljiti rokove pravovremenosti koje definiše Evropska konvencija o ljudskim pravima (EKLJP), te stoga zahtevaju posebnu pažnju. Vreme do rešavanja rešenih predmeta u danima značajno varira u zavisnosti od vrste predmeta i suda. Vreme za rešavanje predmeta u višim sudovima je kratko (98 dana), ali je dugo u osnovnim sudovima (736 dana). U građanskim i privrednim parnicama, vreme za rešavanje ovih predmeta u Srbiji je razumno i u skladu sa evropskim prosekom, dok je u izvršenju pravovremenost nekontrolisano duga i daleko lošija od bilo koje druge evropske zemlje. Zato ne iznenađuje što je percepcija korisnika o pravovremenosti negativna, a dugo trajanje procesuiranja predmeta frustrira korisnika suda. Osim toga, podaci o pravovremenosti u prvoj instanci ne prikazuju potpuno iskustvo korisnika, jer su žalbene stope visoke, a ‘recikliranje’ predmeta kroz ponovljena suđenja je suviše čest slučaj, što dodatno odlaže konačno rešavanje sporova za stranke.
  4. Efektivno izvršenje predstavlja osnovu pravosudnog sistema, a Srbija u ovom pokazatelju daleko zaostaje od država članica EU. Predmeti izvršenja čine veći deo zaostalih predmeta i izazivaju većinu zagušenja i kašnjenja u sudovima. Izvršna odeljenja u sudovima često nemaju dovoljan broj zaposlenih i često su zaposleni demoralisani. Veći deo problema je vezan za neplaćene račune za komunalne usluge, koji čine oko 80% od ukupnog broja predmeta izvršenja.173 Nedavno sprovedene reforme će obezbediti da novi predmeti izvršenja, uključujući predmete vezane za plaćanje komunalnih usluga, sada budu usmereni na privatne izvršitelje umesto na sudove, a stalan nadzor ove profesije će biti potrebankako bi se ovezbedila njihova delotvornost u radu sa ovim predmetima. U međuvremenu će eliminisanje postojećeg broja zaostalih predmeta izvršenja u sudovima zahtevati specifične mere.174 Pozitivno gledamo, pravna sredstva su dostupna. Masovno rešavanje (čišćenje) predmeta se pokazalo uspešno u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, a ovo iskustvo je moguće preslikati u drugim sudovima. Targetirani pristupi zasnovani na dokazima su takođe pokazali neke obećavajuće rezultate u Osnovnom sudu u Vršcu. Nasuprot tome, predmeti izvršenja koji nisu vezani za račune za komunalne usluge, kao što je izvršenje sudskih presuda, se rešavaju relativno lako, mada i tu ima prostora za poboljšanje.
  5. Niz proceduralnih neefikasnosti izaziva frustraciju među korisnicima suda i praktičarima i doprinosi kašnjenju. Dostavljanje poziva za sud je potrebno u svakom koraku procesa, a nepotrebno odlaganje ovde izaziva rikošet efekat kroz čitav sistem. Izbegavanje dostavljanja poziva je relativno lako; u proseku, najmanje 57% pokušaja uručivanja poziva se završi neuspešno. Akteri su jednoglasni u oceni da je Pošta nedelotvorna i da ima malo podsticaja da poboljša svoje usluge, jer naplaćuje sudovima uslugu po pokušanoj dostavi. Povezani predmeti se retko kad spajaju (čak i tužbe i protiv-tužbe se ne spajaju rutinski) što dovodi do dupliciranja. Međutim, sudije će teško promeniti takvo ponašanje i češće spajati predmete, jer se nadzor nad radom sudija vrši na osnovu kvantiteta rešenih predmeta. Upravljanje vremenom u sudovima je loše. Ročišta se održavaju samo u prepodnevnim časovima, uprkos nedovoljnom broju sudnica. Neki sudovi koriste postojeći softver za vođenje predmeta za zakazivanje ročišta, dok se drugi oslanjaju na ručno zakazivanje ročišta u dnevnicima, koji su manje pouzdani i zahtevaju više vremena od njihovih modernih ekvivalenata. Rutinski postoji veliko kašnjenje u zakazivanju prvog ročišta u predmetu i prosečna tromesečna pauza između dva ročišta. Prakse procesuiranja predmeta su zastarele, uključujući nepovezana ročišta i ručnu razmenu informacija o predmetu. Spisi predmeta se često gube i potrebno je mnogo vremena da se spisi prenesu iz jednog suda u drugi. Pripremna odeljenja su pokazala neke obećavajuće rezultate, ali mnogi sudovi ih još nisu formirali, često zbog nedostatka prostora ili nespremnosti jednog dela sudija da se odreknu ‘njihovih’ pomoćnika.175 Ročišta se često otkazuju ili odlažu zbog nedolaska zatvorenika ili veštaka: ovo se često dešava zbog loše koordinacije između sudova i pružalaca usluga, što je dodatno pogoršano rastućim docnjama prema ovim pružaocima usluga. Preveliki broj ročišta ne doprinosi rešavanju predmeta, što ukazuje da sudije ne koriste sve mogućnosti da aktivno vode svoje predmete. Sa svoje strane, advokati koriste proceduralne neefikasnosti sudova, i nemaju mnogo podstreka da promene svoje ponašanje sve dok su plaćeni po ročištu.
  6. Proceduralne zloupotrebe stranaka u postupku prolaze bez nadzora, kao i neozbiljni zahtevi i žalbe. Sudije u postupku ne koriste svoja ovlašćenja da obuzdaju ovakve zloupotrebe zbog niza faktora, uključujući strah da njihove odluke mogu biti oborene pred apelacionim sudovima, njihove bliske odnose sa advokatima, kao i opštu tromu dinamiku sudova. U nekim oblastima, međutim, snažni procesni zakoni, uključujući oštrije sankcije, kao i više jasnoće iz apelacionih nadležnosti, može pomoći sudijama da budu proaktivniji u vođenju predmeta.
  7. Efikasnost u pružanju usluga tužilaštava takođe predstavlja razlog za zabrinutost, ali nedostatak podataka sprečava detaljniju analizu u ovom Izveštaju. Usluge tužilaštava takođe prolaze kroz duboke promene u prelasku na tužilačku istragu prema novom Zakonu o krivičnom postupku (ZKP). Prenošenje više od 38,000 istražnih predmeta iz osnovnih sudova u javna tužilaštva smanjilo je broj predmeta u sudovima, ali je stvorilo novu količinu zaostalih predmeta u tužilaštvima, koje se tužioci još uvek bore da reše. Nove obaveze su takođe proširile njihov obim posla, a oni nisu dovoljno opremljeni kako bi se bavili ovim novim nadležnostima. Radni procesi zahtevaju analizu, kako bi se prilagodili ovom novom okruženju.
  8. U međuvremenu je efikasnost administrativnih usluga176 visoka i poboljšava se, ali će nažalost mnoge od ovih funkcija uskoro biti ukinute u sudovima. Vreme potrebno za overavanje dokumentacije je smanjeno za jednu trećinu u periodu od 2009. do 2013. godine, a u najmanje jednoj polovini predmeta, overavanje može biti završeno na jednoj lokaciji za pola sata. Zadovoljstvo korisnika često prelazi 70% i povećalo se u većini aspekata u periodu između 2009. i 2013. godine. Percepcija ponašanja i kompetentnosti osoblja je takođe poboljšana. Ipak, planirano je, u okviru kontroverznih reformi uvođenja privatnih javnih beležnika, da ove usluge budu prebačene iz sudova na privatne javne beležnike (notare) u 2015. godini. Nije potpuno jasno koji problem ovaj aspekt reformi pokušava da reši, imajući u vidu postojeći visok nivo zadovoljstva sa uslugama overavanja. Ukoliko bi sudovi bili sposobni da se takmiče sa notarima na tržištu osnovnih usluga overavanja, mogli bi da pruže usluge koje nude dobru vrednost za novac. Ukoliko sudovi zaista izgube ove funkcije, može se očekivati značajno smanjenje broja zaposlenih.