Home O nama Aktivnosti Dokumenta  Vesti  Funkcionalna analiza pravosuđa Javne nabavke i zaposlenje  Kontakt 

Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji

Procena spoljašnjeg učinka > Kvalitet pruženih pravosudnih usluga

f. Efektivnost žalbenog sistema u obezbeđivanju kvaliteta odlučivanja

  1. Iako žalbe predstavljaju važan mehanizam odgovornosti i kontrole,376 podaci iz čitavog sistema o stopi žalbi i stopi preinačenih presuda mogu ukazati na probleme u vezi sa kvalitetom donetih odluka.377 Žalbe imaju uticaj na efikasnost jer produžavaju ukupno vreme trajanja procesa i povecavaju broj predmeta.378 Ukupno gledano, stabilno i efikasno pravosuđe će imati manji broj žalbi i veći broj preinačenih odluka koji bi trebao da bude oko 50 procenata,379 kao i broj poništenih odluka koji predstavlja kombinaciju izmenjenih i delimično izmenjenih odluka.
  2. Ovaj deo analizira dostupne podatke o žalbama kroz tri dimenzije: žalbe prema vrsti suda i vrsti predmeta, žalbe prema lokaciji, što odgovara Pokazatelju 2.5 Okvira za merenje učinka. Odeljak zatim analizira moguće razloge koji povećavaju broj žalbi i opcije za poboljšanje žalbenog okruženja.
  3. Pravljenje procene o žalbama je delikatna oblast za merenje učinka u Srbiji. Iako je ovo važan pokazatelj u smislu Poglavlja 23, ovo je takođe oblast za koju akteri izražavaju snažna i različita mišljenja. Nekoliko aktera navodi da je ‘problem žalbi’ najveći problem srpskog pravosuđa. Ipak (ili možda upravo zbog toga), u sistemu je teško pronaći konkretne podatke o ovoj temi.
  4. Podaci o žalbama su posebno fragmentirani u sistemu, a pitanje žalbi ističe sve slabosti postojećih pristupa za vođenje predmeta, uključujući inflaciju i dupliranje broja predmeta, fragmentiranu i nedovoljnu elektronsku razmenu između sistema IKT i manjak koordinacije među sudovima. Od tima Funkcionalne analize je zatraženo da sprovede detaljnu i dugotraju obradu i analizu podataka u saradnji sa nekoliko sudija za potrebe ovog dela Izveštaja, ukazujući da se takvi podaci ne analiziraju redovno.380 Od presudnog je značaja da sistem unapredi prikupljanje podataka i analizu u ovoj važnoj oblasti.

i. Žalbe prema vrsti suda i vrsti predmeta

  1. Kao što je i očekivano, viši i apelacioni sudovi primaju najveći broj žalbi u sistemu, a postoji veća verovatnoća da će žalbe biti podnete u nekim vrstama predmeta u odnosu na druge. Analiza koja sledi prati žalbe prema vrsti suda, a zatim nudi neka razmatranja o razlozima za uočeni ‘problem žalbi’ u Srbiji.

a. Žalbe na odluke osnovnih sudova

  1. Precizni podaci o izajvljenim žalbama na odluke osnovnih sudova u višim sudovima i apelacionim sudovima nisu dostupni.381 Tim Funkcionalne analize je detaljno procenio broj izjavljenih žalbi na odluke osnovnih sudova, što je zahtevalo značajnu obradu podataka i konsultacije sa relevantnim akterima.382
  2. Većina žalbi iz osnovnog suda idu direktno u apelacione sudove na razmatranje (velika apelacija), dok neki predmeti odlaze u više sudove na razmatranje (mala apelacija). Procenjuje se da žalbe protiv odluka osnovnog suda čine oko 90% priliva u apelacionim sudovima.383
  3. Broj žalbi protiv odluka osnovnih sudova u građanskim parnicama je visok, sa žalbenom stopom od oko 22.84 procenta.384 Većina žalbi se odnose na predmete sa oznakom ‘P’ (građanska parnica) i ‘P1’ (radni sporovi), dok se procenjuje da je žalbena stopa protiv meritornih odluka oko 45 procenata.
  4. Stopa žalbi na odluke osnovnog suda u krivičnoj materiji je takođe visoka i iznosi 23 procenata.385 Od svih odluka o žalbama u 2013. godini, oko 66.42% je potvrđeno, 19.66% je ukinuto, 12.05% je preinačeno i 1.85% delimično preinačeno. Krivični predmeti sa maksimalnom zaprećenom kaznom od 10 godina su češće ožalbeni, sa procenjenom stopom od oko 36%.386
  5. Stopa žalbi u građanskim vanparničnim predmetima je veoma niska i iznosi oko 1 procenat.387 Ovo je posledica činjenice da vanparnični predmeti ne uključuju sporove između stranaka, pa se nepovoljne odluke suda ređe dešavaju. Takođe, nije moguće izjaviti žalbu na svaku odluku osnovnog suda u vanparničnom postupku, pa su ti brojevi u određenoj meri smanjeni.
  6. Broj žalbi na odluke o izvršenju je takođe veoma nizak. Od ovog broja, 69.56% je potvrđeno, 36.2% je ukinuto, 2.5% je preinačeno, a 0.7% je delimično preinačeno. Dodatnih 28,733 388 rešenih predmeta treba da bude uključeno u analizu o žalbama u izvršenju, jer ovaj broj predstavlja predmete u kojima je veće sastavljeno od tri sudije odlučivalo o prigovorima na određene proceduralne odluke u postupcima izvršenja.

b. Žalbe na odluke viših sudova pred apelacionim sudovima

  1. Procenat žalbi na odluke višeg suda pred apelacionim sudom je relativno nizak, a stopa ukinutih presuda je umerena. Tokom 2013. godine, od 44,381 odluka donetih u građanskoj i krivičnoj materiji pred višim sudom, na oko 8,300 odluka su izjavljene žalbe pred apelacionim sudovima 390 što predstavlja oko 8.8% tih odluka. Kada je reč o rešenim žalbama u 2013. godini, 66.07% je potvrđeno, 14.08% je ukinuto, 8.04% je preinačeno i 4.17% je delimično preinačeno.
  2. Veći deo izjavljenih žalbi na odluke višeg suda su vezane za predmete u krivičnoj materiji. Procenjuje se da građanski predmeti čine samo oko 15.5% od ukupnog broja predmeta. 391 Od rešenih žalbi podnetih na odluke u građanskim predmetima tokom 2013. godine, 57.58% je potvrđeno , 23.33% je ukinuto, 7.3% je preinačeno i 8.49% je delimično preinačeno. U određenim krivičnim predmetima češće dolazi do žalbe, posebno u predmetima sa oznakom ‘K’, gde je na oko 65.62% odluka uložena žalba. Drugi krivični predmeti ne pokazuju tako visok procenat ožalbenih odluka i slični su građanskim predmetima sa procentom ožalbenih predmeta od oko 18.68%. 392Kada je reč o rešenim žalbama, 67.48% je potvrđeno, 12.83% je ukinuto, 8.41% je preinačeno i 3.43% delimično preinačeno.
  3. Veliki broj ovih žalbi deluje neosnovano. U građanskoj materiji je odbačeno 57.58 procenata žalbi, a u krivičnim predmetima je odbačeno 67.48 procenata žalbi. Ovo možda ukazuje da se žalbe pokreću u instrumentalne svrhe, na primer, da bi se odložilo izvršenje odluke (videti ispod).
  1. Postojeći formati statističkih izveštaja koje objavljuje Vrhovni kasacioni sud ne prikazuju broj izjavljenih žalbi. Umesto toga, oni pokazuju broj rešenih žalbi u periodu izveštavanja i ishode ovih odluka (potvrđene, ukinute, preinačene, delimično preinačene). Pored toga, ovi statistički podaci uključuju odluke vezane za žalbe izjavljene ne samo u periodu izveštavanja, već i za prethodne dve ili tri godine. Takođe, statistički podaci apelacionih sudova ne prave razliku između predmeta primljenih iz osnovnih sudova i predmeta primljenih iz viših sudova.

c. Žalbe na odluke privrednih sudova

  1. U nadležnosti privrednih sudova, procenat žalbi je umeren, a stopa ukinutih odluka je takođe umerena. Tokom 2013. godine, od ukupno 99,975 odluka donetih u privrednim sudovima, uložene su žalbe na odluke u 12,395 predmeta pred Apelacionim privrednim sudom, što čini oko 12.4% odluka privrednih sudova u toj godini.395 Od 10,147 odluka o žalbi koje je doneo Apelacioni privredni sud tokom 2013. godine, 74.1% je potvrđeno, 19.51% je ukinuto, 5.76% je preinačeno i 0.66% je delimično preinačeno. Ponovo, niska stopa preinačenih i delimično preinačenih odluka izaziva delimičnu zabrinutost.

d. Žalbe na odluke Upravnog suda

  1. U nadležnosti upravnog suda, procenat žalbi je nizak, kao i stopa ukinutih presuda. Tokom 2013. godine, pred VKS je uloženo 686 žalbi na odluke Upravnog suda, što čini oko 3.8% svih odluka Upravnog suda za tu godinu. Od 180 upravnih žalbi koje je rešio VKS tokom 2013. godine, 91.11% odluka je potvrđeno.397 Ovo ukazuje da postoji viši stepen ujednačenosti i doslednosti u oblasti upravnog prava nego u drugim oblastima u Srbiji. To takođe može da ukazuje da je podnet veliki broj nemeritornih žalbi, na primer, zbog preterano revnosnih žalbenih politika.

e. Žalbe na odluke prekršajnih sudova

  1. Stopa žalbi je niska u prekršajnim sudovima, dok je stopa ukinutih odluka relativno visoka. Tokom 2013. godine, pred Apelacionim prekršajnim sudom je podneto 27,302 žalbe na odluke prekršajnog suda, što čini oko 4.9% svih odluka donesenih u prekršajnom sudu te godine. U Apelacionom prekršajnom sudu je rešeno 26,834 žalbi.399 Od toga, 60.83% je potvrđeno, 9.66% je preinačeno, 27.73% je ukinuto i 1.79% je delimično preinačeno. Procenti su okvirno uporedivi sa podacima iz 2012. godine 400 (videti Tabelu 16 ispod).
  2. Podaci o žalbama nisu iznenađujući i verovatno odražavaju uravnoteženi učinak prekršajnih sudova i Apelacionog prekršajnog suda.401 Međutim, jedan iznenađujući nalaz je niska stopa preinačenih odluka. Apelacioni prekršajni sud je zamenio odluku suda prve instance sopstvenom odlukom u samo oko 10.5% predmeta. Prekršajni predmeti su obično relativno jasni, pa je Apelacioni prekršajni sud u dobroj poziciji da preinači odluku i sačuva stranke i prekršajni sud od ponovljenog suđenja. Potrebno je dodatno istražiti razloge za tako nisku stopu preinačenih odluka i razviti opcije koje će pomoći Apelacionom prekršajnom sudu da preinačava odluke.

ii. Žalbe prema lokaciji

  1. Funkcionalna analiza je zatim izvršila analizu varijacija u stopama žalbi u različitim osnovnim i višim sudovima. Značajne varijacije podataka o žalbama na čitavoj teritoriji mogu ukazivati na nedovoljnu ujednačenost u primeni zakona na teritoriji cele zemlje.
  2. Ishodi žalbi variraju u osnovnim sudovima. Na primer, u apelacionom regionu Novog Sada, odluke osnovnih sudova su ukinute u oko 16.5% žalbi, dok je u Nišu taj broj gotovo 50% veći sa oko 22% ukinutih odluka. Unutar regiona, žalbe viših sudova se razlikuju. Odluke Osnovnog suda u Negotinu su ukinute u 12% žalbi, dok su u susednom Boru odluke suda ukinute u 30.71% žalbi. Odluke Osnovnog suda u Čačku su ukinute u 15.7% žalbi, dok su odluke Novog Pazara ukinute u 28.5% žalbi. Odluke Osnovnog suda u Novom Sadu su ukinute u samo 12.8% žalbi, a odluke Zrenjanina beleže duplo veći broj, sa 25.6% ukinutih odluka u žalbenom postupku. Na Tabeli 17 ispod, osnovni sud sa najvećim brojem ukinutih odluka je obeležen crvenom bojom, dok su sudovi sa najnižim brojem ožalbenih odluka obeleženi zelenom bojom.
  1. Ishodi žalbi takođe variraju u višim sudovima. Stopa ukinutih odluka je relativno konzistentna u svim apelacionim regionima, i kreće se od 17.8% do 22.3%. Međutim, u okviru regiona, žalbe variraju u većoj meri. Odluke Višeg suda u Smederevu su ukinute u 12.7% žalbi, ali u Negotinu taj procenat iznosi 21.31%. Odluke Višeg suda u Užicu su ukinute u 14.9% žalbi, dok je u Čačku ukinuto skoro duplo više, oko 27.2%. Odluke Višeg suda u Nišu su ukinute u 16.4% žalbi, dok su odluke Vranja ukidane gotovo duplo više, sa 30.5%. Odluke Višeg suda u Novom Sadu su ukinute u 14.7% žalbi, dok je u susednom Zrenjaninu ukinuto 27.1%.

iii. Percepcija korisnika o žalbama

  1. Anketa o percepciji pravosuđa u Srbiji pruža dodatni uvid u gore navedene statističke podatke.407 Prema podacima Ankete, oko jedna trećina sudskih postupaka u opštoj populaciji, od kojih su odluke u prvoj instanci donete između januara 2011. i novembra 2013. godine, je ožalbena.408 U poslovnom sektoru, na 38% odluka je uložena žalba. U poređenju sa predmetima u kojima je odluka u prvoj instanci doneta u periodu od januara 2007. godine do kraja 2009. godine, procenat žalbi u opštoj populaciji se smanjio za 3%. Suprotno tome, procenat žalbi u poslovnom sektoru se povećao za 5%.
  2. Poverenje u žalbeni sistem među korisnicima suda je slabo. Tokom 2013. godine, manje od polovine (48%) javnosti sa nedavnim iskustvom pred sudom navodi da ima poverenja u žalbeni sistem. Istovremeno, malo veći procenat od 57% predstavnika poslovnog sektora navodi da ima poverenje u žalbenisistem. Iz ove percepcije nije jasno da li ovaj nedostatak poverenja ohrabruje ili obeshrabruje korisnike suda da podnose žalbe.
  1. Odluka stranke da podnese žalbu je u velikoj meri povezana sa percepcijom stranke o pravičnosti suđenja u prvoj instanci. Kod korisnika suda koji su dobili presudu koja ne ide u njihovu korist postoji 10 puta veća šansa da podnesu žalbu, ukoliko smatraju da odluka nije bila potpuno pravična. Sa druge strane, korisnici suda koji su nisu dobili presudu u svoju korist, ali smatraju da je odluka pravična, su se ipak žalili u samo 8% predmeta za opštu populaciju i 6% za poslovni sektor.
  1. U većini žalbi, korisnici suda navode da je sud više instance potvrdio presudu. Međutim, u 28% predmeta kod opšte populacije, presuda je poništena i naloženo je ponovno suđenje. U 22% predmeta poslovnog sektora, presuda je poništena i naloženo je novo suđenje (Slika 67). Apelacioni sud je u malom broju predmeta preinačio odluku suda niže instance.
  1. Kada se naloži novo suđenje, u većini slučajeva korisnici suda navode da se ponovno suđenje dešava samo jednom. To je bio slučaj u preko 70% predmeta na ponovljenom suđenju u opštoj populaciji i u preko 60% predmeta na ponovljenom suđenju kod korisnika iz poslovnog sektora. Međutim, ponovljeno suđenje je naloženo dva puta u 12% predmeta korisnika iz opšte populacije i 22% predmeta korisnika iz poslovnog sektora. Ponovljena suđenja su naređena tri ili više puta u oko 10% predmeta, iako nije jasno da li su u pitanju uzastopne žalbe o istim pitanjima ili različita pitanja.
  1. Srećom, nedavne reforme procesnih zakona su ograničile mogućnost uzastopnih ponovljenih suđenja. Po novom Zakonu o krivičnom postupku i Zakonu o parničnom postupku, nakon druge žalbe, apelacioni sud je u obavezi da zameni presudu suda niže instance sopstvenom odlukom. Tokom vremena bi ova mera trebalo da smanji ukupan broj žalbi u sistemu i ograniči ovaj ‘ping-pong’ efekat, koji izaziva frustraciju među praktičarima i korisnicima suda. Kao rezultat toga, gore navedene brojke će verovatno biti ponovljene u budućnosti 412 (videti Sliku 68).

iv. Faktori koji objašnjavaju visoke stope žalbi i velike varijacije među žalbama

  1. Visoke stope žalbi ukazuju na niz problema. Ovo pitanje će se verovatno pretežno posmatrati kao nedovoljna ujednačenost u zakonu, što podstiče stranke da se žale. Međutim, postoje i dodatni faktori.
  2. Neki sugerišu da su stope žalbi visoke zato što su sudske takse za podnošenje žalbi niske, što je nedovoljna demotivacija za parničare da ‘bace kocku’ i podnesu žalbu bez osnova. Međutim, podaci ne podržavaju u potpunosti ovu teoriju. Odluka stranke da podnese žalbu verovatno obuhvata i advokatske takse, koje imaju veliki udeo u ukupnim troškovima pravnih aktivnosti i povećavaju se u žalbenom postupku. Dalje, ukoliko je to istina, očekivao bi se veći broj žalbi u prekršajnim predmetima i krivičnim predmetima, nego u građanskim predmetima, jer su takse za podnošenje žalbe u krivičnom predmetu daleko manje.413 Brojevi pokazuju da kada se uloži žalba u krivičnom postupku, veća je verovatnoća da će se to desiti na zahtev tužioca nego okrivljenog, verovatno zbog žalbenih politika tužilaštava.
  3. Advokati mogu da igraju veliku ulogu u povećanju stopa žalbi. U Anketi o percepciji pravosuđa u Srbiji, stranke bez pravnog zastupnika u daleko manjoj meri podnose žalbe u svojim predmetima. Advokati imaju finansijski podsticaj da odugovlače postupke svojih klijenata,414 i često daju savete o verovatnoći uspeha u žalbenom postupku i taktičkim prednostima žalbi, uključujući odlaganje izvršenja.415 Advokati po službenoj dužnosti to navodno rade u većoj meri od privatnih advokata, možda zato što se njihov rad uglavnom ne nadgleda. Neke stranke (i njihovi advokati) možda koriste žalbe kao instrument zloupotrebe ili odlaganja neizbežne konačne presude.416
  4. Neki sagovornici sugerišu da su stope žalbi visoke zbog kulturoloških razloga, ali ni ovde podaci ne podržavaju tu tvrdnju. Ukoliko je opšti kulturološki običaj u Srbiji da se sud koristi (i žalbeni postupak na sudu) kao instrument odmazde, očekivano bi bilo da će visoke stope žalbi biti prisutne u svim predmetima, uključujući jednostavne prekršajne predmete.417
  5. U budućnosti će se žalbe u krivičnim postupcima verovatno nastaviti, a može doći i do povećanja, sa uvođenjem novog ZKP. Akteri navode konfuziju u vezi sa primenom zakona u načelu kontradiktornosti, što stvara pogodan teren za žalbe u krivičnim postupcima. Žalbe protiv izrečene kazne, što je češći slučaj u odnosu na žalbe protiv presude, neće se smanjiti bez drugih mehanizama koji će pružiti veću doslednost u izricanju kazni.418
  6. Ipak, niska stopa ukinutih presuda u žalbenom postupku ukazuje da se žalbe često ‘ne isplate’ podnosiocima. U građanskim parnicama, od 51,140 odluka donetih u građanskim parnicama od strane viših i apelacionih sudova u 2013. godini,419 67.9% je potvrđeno, 18.8% je ukinuto, 6.8% je preinačeno i 6.5% je delimiično preinačeno.
  7. Posebno je zabrinjavajuće, širom Srbije, oklevanje apelacionih sudova da zamene odluku suda niže instance sopstvenom odlukom. Samo u malom procentu slučajeva sudovi više instance preinačuju odluke. Očekivano bi bilo da u manjim predmetima sudije koje rešavaju tužbe, u interesu pravde, mogle da poštede stranke nevolje ponovnog suđenja u sudu niže instance. Na taj način bi se takođe pomoglo drugim sudijama i sudovima, a vremenom bi došlo do povećanja ujednačene primene zakona.
  8. Postoji nekoliko razloga koji objašnjavaju nevoljnost apelacionih sudija da zamene odluku sopstvenom odlukom. Jedno objašnjenje je da su apelacione sudije u velikoj meri vođene normama produktivnosti, koje podrazumevaju mesečne ciljeve u vidu rešenih predmeta. To podstiče sudije da brzo rešavaju žalbe, a potrebno je više vremena da se odluka preinači nego da se ukine ili pošalje na ponovljeno suđenje.420 Slično tome, sudije iz nižih instanci možda više vole ponovljena suđenja od preinačenih odluka, jer i oni imaju koristi u svojim normama produktivnosti. Svaki ‘reciklirani’ predmet koji im se vrati se tretira kao ‘novi predmet’. Oni su već upoznati sa predmetom i mogu da donesu odluku relativno brzo, prateći uputstva apelacionog sudije.421 Ta odluka se kasnije računa kao rešen predmet u sudu niže instance.
  9. Razlozi geografskih varijacija su verovatno posledica neujednačene primene zakona na čitavoj teritoriji. Tačno je da čak i susedni sudovi iste nadležnosti imaju potpuno različite predmete, a to može uticati na žalbe u datoj godini, međutim, objašnjenje verovatno leži u činjenici da se slični predmeti drugačije rešavaju na različitim lokacijama.422 Sudije, tužioci, advokati i drugi akteri su u razgovorima potvrdili ovo stanovište, a timu Funkcionalne analize su ispričani mnogi primeri i anegdote o predmetima koji se drugačije tretiraju širom zemlje. Na primer, akteri su istakli nedavni slučaj kada su tri prekršajna suda odlučivala o sličnim predmetima vezanim za neprijavljivanje imovine državnih funkcionera. Sva tri suda su imala potpuno drugačiji pristup, što je dovelo do tri različite meritorne odluke.
  10. Ovakvo nepostojanje ujednačenosti se manifestuje na nekoliko načina. Prvo, tu je razlika u kvalitetu odluka u prvoj instanci u određenim sudovima, što može dovesti do povećanog broja žalbi i ukinutih odluka, jer apelacioni sudovi ispravljaju rad određenih sudova niže instance. Drugo, varijacija u kvalitetu odluka u žalbenom postupku, gde sudovi koji imaju nadležnost za rešavanje žalbi imaju veći ili manji kapacitet, ili su više ili manje popustljivi u donošenju odluka. Varijacije u praksi i pristupu upravljanju predmetima takođe predstavljaju značajan faktor – sudije u Novom Sadu, na primer, tvrde da je njihov proaktivniji pristup upravljanju predmetima smanjio stopu žalbi i ukidanja odluka u njihovim predmetima, jer se predmeti rešavaju ekspeditivno, što ne ostavlja puno prostora za greške.
  11. Argument da su neka mesta jednostavno ‘loša’ nije podržan podacima. Na primer, Osnovni sud u Čačku je imao najnižu stopu ukinutih odluka u 2013. godini u kragujevačkom regionu, ali je Viši sud zabeležio najvišu stopu. Slično tome, Osnovni sud u Negotinu je imao najnižu stopu ukinutih odluka u beogradskom regionu, dok je Viši sud zabeležio najvišu stopu. U regionu Novog Sada, Osnovni i Viši sud u Novom Sadu beleže najniže stope ukinutih odluka u regionu, dok su Osnovni i Viši sud u Zrenjaninu zabeležili najvišu stopu ukinutih odluka u regionu. Takođe je primetno da su se beogradski Osnovni i Viši sudovi kretali u rasponu, što je u suprotnosti sa anegdotama da beogradski advokati češće povećavaju broj nepotrebnih žalbi u odnosu na advokate u drugim gradovima. Umesto oslanjanja na generalizaciju, razlozi za geografske varijacije su verovatno nijansirani. Razgovori ukazuju da su ti razlozi možda povezani sa praksama pojedinačnih sudova u prvoj instanci i na nivou apelacije, kao i sa pristupom pojedinih predsednika sudova u promovisanju kvalitetnog upravljanja predmetima i donošenja odluka.
  12. Napori usmereni ka unapređenju doslednosti i ujednačenosti u primeni zakona bi trebalo da predstavljaju glavni prioritet u budućnosti.

v. Napori usmereni ka povećanju ujednačene primene zakona

  1. U toku su napori usmereni ka povećanju ujednačenosti koje predvodi VKS sa autoritetom najvišeg suda u zemlji. VKS je predložio osnivanje Sertifikacione komisije, gde bi paneli sastavljeni od sudija i drugih eksperata odobravali posebne odluke kao doprinos sudskoj praksi. Neki akteri izražavaju zabrinutost da ovaj mehanizam neće biti dovoljan za usmeravanje sudske prakse i postizanje doslednosti, jer rad Komisije nije obavezujući. Međutim, to je dobar početak, a posebno u kombinaciji sa drugim merama. VKS takođe organizuje sastanke sudija radi razmatranja procedura i pitanja, pa je tako ujednačenost sudske prakse formalizovana.
  2. Potrebno je organizovati više sastanaka sudija i rukovodilaca odeljenja, kao dopunu ovim naporima, kako bi se pregledali nedavni predmeti i trendovi. Na primer, neke sudije Apelacionog prekršajnog suda održavaju nedeljne sastanke kako bi pregledali skorašnje predmete, a oni navode da je ova praksa korisna kako bi svi bili u toku sa pravnim dešavanjima. Apelacioni sudovi su takođe počeli sa organizovanjem periodičnih sastanaka predsednika osnovnih sudova i rukovodilaca odeljenja u njihovoj nadležnosti, kako bi razgovarali o skorašnjim predmetima i reformama. Ove aktivnosti nisu skupe, a mogu da pomognu u promovisanju ujednačenosti. Takve napore treba intenzivirati i proširiti.423
  3. Sudska praksa i pripremna odeljenja takođe mogu da povećaju doslednost. Veći sudovi u Srbiji imaju odeljenja sudske prakse, kojima upravlja sudija imenovan od strane predsednika suda, a koji prati i proučava sudsku praksu domaćih i međunarodnih sudova, i obaveštava sudije, sudijske pomoćnike i pripravnike o rezultatima. Iako su sagovornici tokom izrade ovog izveštaja naveli nekoliko sudova koji imaju aktivna odeljenja za sudsku praksu, u praksi se to ne primenjuje dosledno, a prisutan je veoma mali stepen saradnje između odeljenja sudske prakse različitih sudova.
  4. U nekim suštinskim tematskim oblastima, praktični priručnici mogu biti dragocen vodič sudske prakse. S obzirom na nedavne izmene novog ZKP, priručnici za praktičnu primenu krivičnog postupka u krivičnim suđenjima mogu da poboljšaju doslednost u praksi i da smanje broj krivičnih žalbi. Praktične priručnike mogu da pripremaju komisije sastavljene od relevantnih aktera i mogu da budu osnova stalne obuke.
  5. Ostale jednostavne mere će poboljšati doslednost i postepeno će normalizovati sistem žalbi. One uključuju: standardizovano pisanje presuda; korišćenje formulara, kontrolnih lista i obrazaca; veću dostupnost informacija o zakonima, procedurama i predmetima, kao i alate za pravno istraživanje; informisanje javnosti i proaktivno sprovođenje novih zakona; i intenzivirane stalne obuke za sudije. Ove osnovne mere treba da budu prioritetne. Videti Preporuke i Naredne korake. Ukoliko se bude sprovodio nadzor nad ovim merama i ispostavi se da su one nedovoljne, dodatno bi trebalo razmotriti strukturne reforme radi ujednačavanja primene zakona.