Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji
Analiza unutrašnjeg učinka > Upravljanje finansijskim resursima
a. Delotvornost u formulisanju budžeta
- Formulisanje budžeta je proces koji se kreće odozgo nadole. Kada Vlada usvoji Fiskalnu strategiju, MP daje neposrednim budžetskim korisnicima instrukcije za pripremu finansijskih planova za narednu godinu, do 5. jula. Uz ekonomske pretpostavke i smernice za podnošenje, ti planovi uključuju i „plafon” za svakog neposrednog budžetskog korisnika. Taj plafon se obično zasniva na alokaciji iz prethiodne godine, samo upodobljen makroekonomskim očekivanjima. Na osnovu finansijskih planova, koje su pripremili neposredni budžetski korisnici,675 Vlada revidira Fiskalnu strategiju i podnosi nacrt Zakona o budžetu Narodnoj skupštini. Parlament je u obavezi da usvoji Zakon o budžetu Republike Srbije do 15. decembra.676 Dogovaranje i Budžetu između neposrednih budžetskih korisnika i MF nije isključeno, ali se i ne stimuliše. U praksi, institucionalno dogovaranje o budžetu se ne dešava.
- U srpskom sistemu pravosuđa, budžetsko planiranje se vrši na osnovu inputa u budžetu prethodnih godina, a ne ni na kakvoj proceni onoga što treba postići u budućnosti. Sveukupni budžetski okvir se fokusira na alokaciju sredstava na istorijski definisane inpute i na odgovornosti neposrednih budžetskih korisnika da ne premaše date alokacije. Kada se ovaj inputom orijentisan bužetski okvir uradi, neposredni budžetski korisnici sudskog sistema, uglavnom MP, VSS, i DVT, mogu se teoretski usredsrediti na alokaciju finansijskih sredstava na osnovu potražnje za uslugama i rezultata (tj. pretpostavljeni broj predmeta). Međutim, donosioci odluka ne koriste podatke radi informisanja ove vrste odluka, te ne postoji analiza ekonomičnosti niti objektivno definisani standardi za tehnički i finansijsku učinak. Pored toga, nadležnost za upravljanje pravosudnim resursima je razjedinjena i nije u skladu sa budžetskom nadležnošću. Upravo zato se sudski sistem okreće tradicionalnim metodima orijentisanim inputom.
- Bez obzira na poslovne potrebe, pravosudni budžet postavlja rashod za plate kao prioritet, a koji je određen planom ljudskih resursa koji se utvrđuje van budžetskog procesa.677 Od 2010. do 2013. godine, tekući rashod je u proseku iznosio 97,67% izvršenog budžeta. Od toga, prosek za plate je bio 76,46% od ukupno izvršenog budžeta, a ukupni tekući rashod, van plata, u proseku je bio 21,20%. Uprkos svom nazivu, rashod koji se ne odnosi na plate takođe obuhvata naknade za lica koja rade u sistemu, uključujući sudije porotnike i naknade za lica koja rade pod ugovorom. Kapitalna ulaganja su u proseku iznosila svega 2.33% od ukupno izvršenog budžeta za period izveštavanja.
- Iako na papiru pravosudni budžet ima prostor od 3 godine, u stvarnosti, budžetsko planiranje se vrši na godišnjoj bazi. Institucije nisu u stanju da uđu u ugovorne obaveze duže od godinu dana, što dovodi do toga da je problematično realizovati višegodišnje investicije. U međuvremenu, sudski sistem je zaokupljen svakodnevnim problemima koji se odnose na docnje, nedovoljnu infrastrukturu i neefikasan operativni sistem i ima malo kapaciteta da se okrene budućim potrebama i načinu kako da ih finansira. Kao što će biti napomenuto niže, sudski sistem vrlo malo ulaže u inicijative za modernizacijom, tako da su njegovi kapaciteti za bilo kakvu višegodišnju inicijativu za modernizacijom većeg obima izuzetno ograničeni.
- Ovlašćenja nad onim stvarima koje određuju ili snažno utiču na finansijsko upravljanje su razbacana između VSS/DVT, MP, VKS i sudova. Prvo, nadležnost nad pravosudnim budžetom je podeljena između VSS/DVT, koji su odgovorni za neto tekući rashod za održavanje, dok je MP odgovorno za kapitalne investicije i održavanje.678 Drugo, ovlašćenja nad nefinansijskim stvarima, koje imaju značajan finansijski impakt, odvojena su od budžetske nadležnosti. Npr, VKS je odgovoran za nekoliko pitanja ljudskih resursa koja se tiču sudija, kao i za unutrašnju organizaciju suda. Pojedinačnim sudovima rukovode predsednici suda pod opštim nadzorom predsednika neposredno višeg suda.
- Delotvorno budžetsko planiranje je takođe ometeno nedostatkom jasne podele finansijske odgovornosti između sudova i tužilaštava za niz obaveznih troškova za usluge u krivičnim predmetima.679 Te usluge se moraju pružati prema ZKP i obuhvataju obaveznu odbranu, veštake, sudske tumače, prevoz zatvorenika i pritvor. Zbog nejasne situacije ko šta plaća, nijedna institucija ne planira taj rashod. Mada podaci o rashodima tužilaštava za ove usluge još nisu raspoloživi, iznosi su značajni u poređenju s budžetom. Mnogi sudovi pripisuju svoju nemoć da rade u okviru svog postojećeg operativnog budžeta upravo ovoj vrsti rashoda.
