Home O nama Aktivnosti Dokumenta  Vesti  Funkcionalna analiza pravosuđa Javne nabavke i zaposlenje  Kontakt 

Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji

Analiza unutrašnjeg učinka > Upravljanje finansijskim resursima

b. Nivo budžeta i izvori

i. Nivo budžeta

  1. Srbija troši oko 27 EUR per capita na sudove, što je u skladu s prosekom EU, prilagođeno BDP-u.
    Sistem pravosuđa u Srbiji nema nedostatak resursa, mereno i na per capita i kao udeo u BDP-u. Godine 2012, rashod za sudove je bio 0,66 % BDP-a, što je više nego u bilo kojoj zemlji članici EU koju prati CEPEJ. 680 Rashod za tužilaštva je bio 0,11 %, što je u okviru granica drugih zemalja članica EU koje prati CEPEJ, mada nešto malo ispod proseka. Zbirno, ukupan rashod pravosuđa je bio oko 0,77% BDP-a 2012. god. 681
  2. Srbija troši oko 27 EUR per capita na sudove, što je više nego u uporednim zemljama. Kao što je prikazano na Slika 121, Sudski budžet Srbije se nalazi iznad linije trenda, ali je u prihvatljivim granicama, na osnovu definicija koje koristi CEPEJ.
  1. Mereno kao udeo u BDP-u, rashod sudova je iznosio 0.66%, premašujući prosek EU. Kao što pokazuje crvena kriva trenda na Slika 122, zemlje članice EU s nižim BDP per capita pokazuju tendenciju da alociraju veći udeo BDP-a svojim pravosudnim organima, ali Srbija i dalje troši više od uporednih zemalja.
  1. Rashod za usluge javnog tužilaštva je oko 4 EUR per capita, što je na samom dnu EU lestvice. Kao što pokazuje Slika 123, Srbija je ispod linije trenda ali je u prihvatljivim granicama, na osnovu definicija koje koristi CEPEJ.
  1. Mereno kao udeo u BDP-u, rashod tužilaštva 2012. godinu je iznosio 0.11%, u granicama raspona EU. Kao što okazuje Slika 124, za razliku od udela sudskog budžeta u BDP-u, koji je iznad raspona EU, udeo tužilaštva u BDP-u je u sredini lestvice.
  1. Rashod sudskog sistema karakteriše varijabilnost od godine do godine i rebalans budžeta sredinom godine, što dovodi do smanjenja originalne aproprijacije u kombinaciji s prekomernim trošenjem. Kao što prikazuje Slika 125, originalna budžetska aproprijacija, predstavljena plavim stubovima i izražena u realnoj vrednosti RSD 2013 korigovano za inflaciju, porasla je od 2010. godine. Najviši nivo je imala 2011. godine sa 28,5 milijardi RSD, pre nego što je ponovo pala 2012. i 2013. godine, ali 2013. godine originalna aproprijacija je premašila nivo iz 2010. godine za preko 10%. Svake godine, originalna aproprijacija je usklađivana 683 i smanjivana na nivo predstavljen crvenim stubovima na datoj slici. U međuvremenu, rashod sudskog sistema, predstavljen zelenim stubovima, redovno je premašivao rebalansiranu budžetsku aproprijaciju zbog docnji. Samo je 2013. godine rashod sudskog sistema dostigao nivo svoje originalne aproprijacije, a to je postignuto akumulacijom velikih docnji.
  1. Rashod javnog tužilaštva takođe karakteriše varijabilnost od godine do godine i rebalans budžeta sredinom godine, i samo ograničeno prekomerno trošenje. Kao što prikazuje Slika 126, izražena u realnoj vrednosti RSD 2013 korigovano za inflaciju, originalna budžetska aproprijacija, predstavljena plavim stubovima, znatno je fluktuirala, dostižući vrh 2014. godine. S obzirom na značajne reforme tužilačke službe u svetlu primene ZKP-a 2013. godine, 685 očekivalo bi se da će budžet tužilaštva porasti te godine. Umesto toga, njegov budžet je smanjen u dodatnom budžetskom procesu, a kašnjenje u popunjavanju sredstava za tužilaštva je imalo uticaja na pružanje usluga u kritičnom momentu. Srećom, aproprisani budžet za 2014. bio je viši. Za razliku od sudskog sistema, javno tužilaštvo ima tendenciju ostanka u okviru rebalansirane budžetske aproprijacije, s izuzetkom godine 2010. godine, kada je stvorilo neke docnje.
  1. Bilo koje povećanje pravosudnog budžeta nije nimalo verovatno na srednje-dugoročnom planu. Srpska ekonomija je napravila zastoj u vreme krize i, posle veoma sporog oporavka u periodu 2010-2013. godine, Srbija se vratila u recesiju 2014. godine.687 Uz to, Srbija je suočena s veoma teškom fiskalnom situacijom koju karakteriše vrlo visok fiskalni deficit (oko 7% od BDP-a) koji je prisutan već nekoliko godina i koji je doveo do značajnog rasta javnog duga. Vlada je shvatila potrebu za iznalaženjem ušteda u budžetu, uključujući i one koje se odnose na plate i smanjenje javnog sektora. U takvom okruženju, teško bi bilo da se sektor pravosuđa bori za više resursa, naročito ako se ima u vidu njegov nizak stepen efikasnosti i delotvornosti u korišćenju postojećih resursa.688
  2. Umesto toga, sudski sistem će verovatno morati „da uradi više sa manje”. Mogu se očekivati budžetska umanjenja. Pravosuđe će se morati prilagoditi ovoj situaciji i raditi efektivnije u tešnjem budžetskom okruženju. Da bi se finansirale inovacije radi pokretanja boljeg učinka, verovatno će biti potrebno identifikovati uštede u okviru postojećeg bužetskog paketa sektora.

ii. Sudske takse

  1. Pravosudni sistem se delimično finansira od sudskih taksi, a delimično iz opšteg prihoda. Sudske takse ne obezbeđuju pravosudnom sistemu nikakvo dodatno finansiranje pored njegove aproprijacije.689 Međutim, sudske takse predstavljaju izvor prihoda državnog budžeta čiji je jedan deo rezervisan za pravosudni sistem.
  2. Godine 2013, sudovi su naplatili 10,22 milijardi RSD u taksama, što je manje u poređenju sa 11,57 milijardi naplaćenih 2010. godine. Kao što prikazuje Slika 127, naplata je porasla za 11% od 2010. do 2011. godine ali je nakon toga opala.
  1. Iako sudske takse ne obezbeđuju sudovima dodatni izvor prihoda, one ipak predstavljaju atraktivan i fleksibilniji izvor finansiranja. Deo budžeta sudova, koji se finansira od taksi, ne potpada pod ekonomsku klasifikaciju državnog budžeta. Stoga se deo budžeta, koji se finansira od taksi, može realocirati u toku izvršenja budžeta među budžetskim linijama radi zadovoljavanja hitnih potreba, prema diskrecionoj odluci VSS i MP. To sudovima i pravosuđu obezbeđuje diskrecioni fond sredstava u inače vrlo rigidnom sistemu.691
  2. Osnovni sudovi i Privredni sudovi zajedno su naplatili 98.36% svih sudskih taksi u 2013. godini. Kao što je prikazano na Slici 128, osnovni sudovi naplaćuju najveći iznos taksi u apsolutnom izrazu. Ipak, privredni sudovi su naplatili najveći iznos taksi, u iznosu od 285.12% od svog izvršenog budžeta u 2013. godini. Mada su takse, koje prekršajni sudovi naplaćuju za svoje usluge, male, oni naplaćuju veliki broj kazni za saobraćajne prekršaje i ostale manje prekršaje, što sve odlazi u državni budžet. Takođe videti Okvir 27 za najnovije inovacije koje nastoje da dalje potspeše naplatu sudskih taksi u prekršajnim sudovima.
  1. Okvir 24: Registar nenaplaćenih novčanih kazni Prekršajni sudovi ustanovljavaju Nacionalni registar nenaplaćenih prekršajnih kazni. Pojedinci čija se imena nađu u registru nenaplaćenih kazni neće moći da koriste određene državne usluge, kao što je npr. produženje registracije vozila. Uz podršku Projekta reforme pravosuđa i odgovornosti vlade, koji je finansirao USAID, u čijoj finalnoj fazi će se kreirati mreža, tako da će preko nje svaki sudija moći da se uključi u bazu podataka. Ovaj savremeni registar će moći značajno da poboljša stope naplate taksi u Prekršajnim sudovima.
    Prema nezvaničnim procenama, sudovi uspevaju da naplate kroz taksu samo 30% onoga što je dospelo.693 Na osnovu te procene, puna naplata sudskih taksi bi teoretski stvorila prihod koji bi bio veliki koliko i celokupan budžet sudskog sistema.
  2. Međutim, s neizbežnim prelaskom usluga overe sa sudova na privatne beležnike, može se očekivati da sudske takse opadnu i za 30 % do sledeće godine.694 Do 30. juna 2014, VSS nije počeo ni da planira smanjenje sudskih taksi niti se obratio MF u vezi s verovatnim impaktom. Usluge overe su planirane da se prenesu do početka 2015. godine.
  3. Sudovi nisu opremljeni da igraju ulogu agencije za naplatu. Dodeljivanje odgovornosti samim sudovima za naplatu sudskih taksi nije pogodno za maksimiranje nivoa naplate. Zbog zakonskih propisa, sudovi ne mogu da odbiju da održe ročište čak ni ako sudska taksa nije plaćena.695 Mnogi korisnoici suda nastavljaju svoje sporove bez plaćanja. Sudovi su slabo opremljeni da gone neplatiše pošto nemaju pravne instrumente i resurse u poređenju s onima koje ima poreska uprava. Isto tako, sudovi ne zaračunavaju korisnicima kaznu za kašnjenje niti kamatu. Odsustvo kazne za kašnjenje i kamate je podsticaj dužnicima koji koriste vremensku prednost vredsnosti novca kako bi manje platili nego u vreme dospeća takse.696 Sudovi tako primaju manje nego što im se duguje zbog inflacije, a imaju i administrativne troškove za naplatu neplaćenih taksi. U međuvremenu, razni poverioci sudova naplaćuju penale za svoje usluge i na taj način se stvara neto gubitak za sudove.
  4. Oslanjanje na sudske takse u finansiranju sudova ima svoje negativne strane. Prvo, prihodi od sudskih taksi fluktuiraju u odnosu na faktore koji su van kontrole sudova, kao što je nedavno zabeležen pad broja predmeta i neizbežni prelazak usluga overe sa sudova na private beležnike. Sudovi takođe navode da je naplata takse sezonske prirode – niža u letnjim mesecima i viša u zimskim mesecima. Drugo, zavisnost od sudskih taksi za finansijsku dobrobit sudova stvara svojstveni sukob interesa pošto sudovi sami odlučuju o odobravanju oslobođenja od plaćanja takse i združivanju predmeta.697 Treće, od sudova se traži da izveštavaju o svojim rashodima koji se finansiraju iz sudskih taksi odvojeno od onih rashoda koji se finansiraju iz opšteg budžeta, što za njih predstavlja veliki administrativni teret.
  5. Postoje mogućnosti za povećanje stope naplate takse, ali se one ne razmatraju aktivno. Mogla bi se naplata sudskih taksi dodeliti jednoj agenciji koja bi mogla da radi s jedinstvenim namenskim računom, da procenjuje kamatu i kazne za kasno plaćanje i da se posveti uterivanju plaćanja. Zakon o sudskim taksama mogao bi biti izmenjen da ovlasti sudove da odbiju pružanje usluga u određenim nekrivičnim predmetima sve dok se ne plati sudska taksa, uz moguće ublažavanje kao što je potreba za oslobođenjem od plaćanja takse. Kazne za kasno plaćanje i kamata na taksu bi takođe mogle da se pridodaju kako bi se motivisalo promptno plaćanje takse i smanjio trošak gonjenja nesavesnih dužnika. Takođe bi se mogao razmotriti „popust” za promptno plaćanje. Mogu se izvući pouke od prekršajnih sudova koji nude umanjene novčane kazne učesnicima u saobraćajnim prekršajima u zamenu za promptno plaćanje kazne.