Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji

Procena spoljašnjeg učinka > Efikasnost u pružanju pravosudnih usluga

Prema Anketi o percepciji pravosuđa u Srbiji, više od 70% korisnika suda je zadovoljno efikasnošću administrativnih usluga koje su dobili u sudovima, uključujući overavanje dokumenata. Posebno je primetno povećano zadovoljstvo uslugama vezanim za overu dokumenata i ugovora od 2009. godine (videti Sliku 47).
Imajući u vidu pozitivne rezultate, postavlja se pitanje potrebe za uvođenjem funkcije javnih beležnika (notara) i ka rešavanju kog problema je ta funkcija usmerena. Privatni notari su uobičajena pojava u drugim evropskim zemljama.³¹² U Srbiji je njihovo uvođenje usmereno ka unapređenju efikasnosti kroz preuzimanje niza administrativnih zadataka od sudova, sa fokusom na overavanje dokumenata.³¹³ Privatni notari počinju sa radom u septembru 2014. godine, a izgleda da će se oni takmičiti sa sudovima u pružanju ovih usluga. Očekuje se da će privatni notari biti brži, ali i znatno skuplji. Ovi podaci pokazuju da su sudovi sposobni da se takmiče, barem što se tiče poslova vezanih za overu.

Korisnici suda takođe navode da je vreme potrebno za završetak administrativnog posla skraćeno. Prosečno vreme potrebno za overu dokumenata i ugovora je smanjeno sa 118 minuta u 2009. godini na 78 minuta u 2013. godini. Kada je reč o drugim administrativnim poslovima, prosečno vreme je skraćeno sa 164 minuta na 91 minut. Tokom 2013. godine, 48% overa je završeno u roku od 30 minuta, a za više od 40% drugih administrativnih poslova je takođe bilo potrebno manje vremena. U 2009. godini, samo 25% usluga je završeno u tom vremenskom okviru.
Međutim, prosečno vreme krije značajne varijacije u opsegu navedenog vremena za završavanje administrativnog posla. Značajan procenat korisnika suda navode da su proveli između 90 i 180 minuta u sudu, kako bi završili administrativne poslove, dok druga grupa navodi da im je bilo potrebno čak i više od 10 sati. Neki predstavnici poslovnog sektora navode da su proveli određeni broj radnih dana na završavanju administrativnih poslova (videti Sliku 48).

Korisnicima je obično potrebno više od jednog dolaska kako bi obavili administrativni posao, a takva situacija je ostala nepromenjena od 2009. godine do 2013. godine. Korisnici suda iz opšte javnosti navode da su za obavljanje njihovog administrativnog posla u proseku bila potrebna 2 do 3 dolaska. Korisnici iz poslovnog sektora navode da su u proseku morali da dođu u sud 3 puta. Međutim, procenat korisnika koji su uspeli da obave svoj posao tokom jednog dolaska se povećao sa 42% u 2009. godini na 50% u 2013. godini. Za overu dokumenata i ugovora, 56 procenata korisnika suda navodi da su 2013. godine završili posao overe tokom jednog dolaska, što je značajno poboljšanje u odnosu na 2009. godinu (videti Sliku 49).

Prosečno vreme koje korisnik provede prilikom svakog dolaska u sud je takođe prilično dugačko. Korisnici iz opšte populacije i korisnici iz poslovnog sektra navode da u proseku provedu između 39-45 minuta prilikom obavljanja administrativnog posla u sudu. Samo 5% korisnika suda navodi da je bilo potrebno između 91 i 180 minuta, u poređenju sa 32% korisnika u 2009. godini. Međutim, preostalih 15% korisnika navodi da im je, za obavljanje administrativnih poslova bilo potrebno od 181 minuta do 10 sati, u poređenju sa samo 5% korisnika koji su naveli ovo vreme 2009. godine.
Korisnici suda sada češće završavaju svoje administrativne poslove na jednom mestu, umesto da idu od vrata do vrata. U 2013. godini, 74% korisnika je navelo da su izvršili overu na jednom mestu, što predstavlja povećanje u odnosu na 49% korisnika u 2009. godini (videti Sliku 50).

Iako se efikasnost u administrativnim uslugama povećala, još uvek ima prostora za unapređenja. U 2013. godini, 47% opštih korisnika i 41% korisnika iz poslovnog sektora još uvek navode da su njihovi administrativni poslovi mogli biti obavljeni u kraćem roku. Više od 20% pružalaca administrativnih usluga se slaže sa ovim mišljenjem.

Ukoliko sudovi i privatni notari budu mogli da se takmiče u uslugama overavanja, sudovi bi mogli da povećaju pravovremenost na nekoliko načina. U Anketi o percepciji pravosuđa u Srbiji, 41% pružalaca administrativnih usluga navodi da bi poslovi mogli biti obavljeni u kraćem roku kroz pojednostavljene procedure, 38% ističe da je potrebna bolja tehnička opremljenost, kao što su računari, 29% ističe bolju podelu posla i informisanost klijenata. Nije iznenađujuće da 60% ispitanika takođe navodi povećanje zarada. Iz perspektive samih pružalaca usluga, moguće je povećati efikasnost.