Home O nama Aktivnosti Dokumenta  Vesti  Funkcionalna analiza pravosuđa Javne nabavke i zaposlenje  Kontakt 

Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji

Analiza unutrašnjeg učinka > Upravljanje IKT-om

d. Delotvornost elektronske razmene podataka

i. Elektronska razmena podataka između odeljenja unutar pojedinačnog suda

  1. Od zaposlenih se traži da redovno ručno ponovo unose osnovne podatke. Kako bi se sprovelo uručivanje, na primer, može se desiti da u okviru jednog suda različita odeljenja unose adresu stranke više puta. Takva praksa oduzima vreme i moguće su ljudske greške, pa se time smanjuje efikasnosti administrativnih procedura i utiče na uručivanje. Osnovni sud u Subotici uveo je inovativan i jeftin način unapređenja poslovnih procesa u oblasti uručivanja putem pošte (Vidi Okvir 2).

ii. Elektronska razmena podataka unutar sudova i između sudova

  1. Ne postoji elektronska veza između AVP sistema pri osnovnim sudovima u prvom stepenu i SAPS sistema pri apelacionim sudovima. Pravosuđe ističe da ne pokušava da integriše ove sisteme, dok se ne donese odluka o izvodljivosti implementacije jedinstvenog sistema upravljanja predmetima. Međutim, u međuvremenu, pravosuđe bi moglo da pripremi protokole o razmeni dokumentacije i razmotri mogućnost implementacije međuprograma koji bi paralelno funkcionisao sa postojećim sistemima.
  2. Manuelna razmena dokumentacije između osnovnih sudova u prvom stepenu i apelacionih sudova praćena je skeniranjem dokaznog materijala.909 S obzirom da se dokumentacija bilo kog tipa ne skenira kontinuirano, dokumenta u papirnom formatu se i dalje dostavljaju apelacionim sudovima.910 Neki sudovi su uspešniji od drugih – u osnovnom i višem sudu u Novom Sadu oko 60-70 procenata dokumentacije se skenira. Skeniranje obično obavljaju administrativni službenici, stažisti i pripravnici.911
  3. Brojni su faktori koji negativno utiču na optimalno korišćenje tehnologije skeniranja. Neki sudovi se žale da skeniranje zatrpava servere sistema 912 . Optičko prepoznavanje znakova (OCR), koje omogućava indeksiranje skeniranih dokumenata je ozbiljno ugroženo nedovoljnim kapacitetima servera. Skeneri lošijeg kvaliteta ograničavaju i broj strana koji se u određenom vremenu može skenirati.913 Prema zakonu Republike Srbije elektronska dokumentacija dostupna javnosti mora biti anonimna što se postiže uklanjanjem imena, adresa i drugih ličnih podataka za šta su potrebni značajni ljudski resursi.914
  4. Elektronska razmena podataka između osnovnih i viših sudova po pitanju manjih apelacionih predmeta takođe ne postoji, iako ovi sudovi koriste AVP sistem. Umesto toga, predmeti se manuelno prosleđuju prilikom slanja na viši sud.

iii. Elektronska razmena podataka između sudova i tužilaštava

  1. Sistemi koji se koriste u sudovima i tužilaštvima nisu interoperabilni. Tužilaštva većinu dokumenata šalju sudovima ili poštom ili direktno. Ovaj proces uzrokuje kašnjenja u obradi predmeta i unošenje istih podataka više puta od strane zaposlenih u sudovima.
  2. Najveći obim razmene dokumentacije treba da se vrši između osnovnih sudova i osnovnih tužilaštava. Do sada su se pokušaji stvaranja interfejsa između AVP i SAPO pokazali kao neuspešni. U međuvremenu, u budućnosti će biti moguća razmena između apelacionih sudova (koji koriste SAPS) i apelacionih tužilaštava (koji koriste SAPO) zato što ova dva sistema imaju zajedničku arhitekturu, ali veza tek treba da bude uspostavljena.
  3. Sistemi u tužilaštvima su interoperabilni, i srednjoročno gledano razmena može biti uspostavljena. Dokumenta se trenutno razmenjuju u pisanom formatu, što uzrokuje kašnjenja. Neka tužilaštva, ali ne sva, već koriste SAPO. Ona koja koriste SAPO sistem, ne razmenjuju međusobno dokumenta. Kada uvođenje SAPO sistema bude okončano, tužilaštva će koristiti isti sistem i razmena će biti moguća, što će dovesti do veće efikasnosti u unutrašnjem radu pravosuđa.

iv. Elektronska razmena podataka sa drugim institucijama

  1. Prekršajni sudovi imaju mogućnost da razmenjuju informacije sa policijom i lokalnim vlastima preko novo razvijenih registara sankcija i neplaćenih kazni. Ovi registri se nalaze pri data centru Ministarstva pravde sa kojim su povezani svi prekršajni sudovi i na koji mogu da postavljaju podatke. JRGA i dobavljač softvera MCCMS realizovali su modul za registre za potrebe novog Zakona o prekršajima koji je stupio na snagu 1. marta 2014. godine. Protokoli o razmeni podataka između prekršajnih sudova i saobraćajne policije, Agencije za privredne registre i Sektora za javna plaćanja pri Upravi za trezor su od posebne važnosti ako je namera da ovi registri ostvare željene efekte po pitanju delotvornosti i efikasnosti u prekršajnim postupcima.915
  2. U budućnosti se mnogo može naučiti od prekršajnih sudova. Važno će biti vršiti monitoring i evaluaciju ovih novih reformi. Za više detalja o mogućnosti da se registar kazni prekršajnih sudova primeni u naplati neplaćenih računa za komunalne usluge, vidi poglavlje Efikasnost.
  3. Komunikacija između sudova i finansijskih institucija je skoro u potpunosti manuelna, što za rezultat daje visoki stepen neefikasnosti i kašnjenja u prijemu sredstava koja se duguju sudovima ili drugim stranama. Izveštaji koji se odnose na obavezu plaćanja sudskih troškova Trezoru dostavljaju se svim sudovima u papirnom formatu. Zaposleni potom moraju da pročitaju dokumentaciju i da ponovo unesu relevantne podatke u sisteme za upravljanje predmetima.916 Slično tome, kada sudovi dobiju presude zbog neplaćanja troškova, i oni se moraju obraditi na isti način, što ostavlja mnogo prostora za greške. Privredni sudovi se takođe suočavaju sa problemom nedostatka elektronske veze sa Narodnom bankom Srbije.917 . Povezivanje ovih sistema na način kako to nastoje da urade prekršajni sudovi bi donelo veću efikasnost.918
  4. Elektronska komunikacija između tužilaca i policije se takođe retko sreće. Tužilaštvo i policija prikupljaju podatke i održavaju arhivu na različite načine. Ne postoji elektronska veza za podatke koji su zajednički tužiocima i policiji. Na primer, informacije iz baze podataka o krivično-pravnim sankcijama na nacionalnom nivou koja se vodi u Ministarstvu unutrašnjih poslova dostupne su samo tužiocima i to na pisani zahtev, što usporava rad tužioca. I dok zainteresovane strane navode da zbog toga dolazi do odlaganja u istražnoj fazi, kako tokom saslušanja tako i tokom razmatranja odlaganje krivičnog gonjenja.919
  5. Projekat Evropske unije E-CODEX nastoji da razvije zajedničke tehničke standarde kako bi se unapredila interoperabilnost između pravosudnih organa unutar EU i prekogranični pristup građanima i preduzećima širom Evrope. Srpsko pravosuđe treba da dokumentuje svoje tehničke standarde i uporedi ih sa onima koji se razvijaju u EU tako da novo razvijeni standardi u Srbiji budu u skladu sa E-CODEX standardima.

v. Elektronska razmena podataka između sudova i pravnika i drugih stručnjaka

  1. Tokovi dokumentacije između sudova i pravnika su skoro u potpunosti manuelni, što uzrokuje visoki stepen neefikasnosti. Korist od elektronskog podnošenja dokumentacije sudovima bi podstakla značajno smanjenje podataka koje zaposleni u sudu unose, smanjenje broja potrebnih usluga, advokati bi imali bolji pristup sudskim dokumentima zato što bi mogli da elektronski podnesu podneske 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji i smanjili bi se poštanski troškovi koje advokati snose kao i troškovi štampanja za sudove.
  2. Dostavljanje elektronske dokumentacije je u pilot fazi u tri suda 920 i odobreno je od strane Ministarstva pravde i VKS, a postoji i regulatorna struktura za dostavljanje elektronske dokumentacije. USAID je izradio protokol, priručnik za korisnike i dijagrame procesa rada, napravio zaštite za sigurnost potpisa povrh onih koji su već zakonom definisani i kupio ograničenu količinu opreme koja je sudovima potrebna za dostavljanje elektronske dokumentacije. 921 Izabrani sudovi i nekoliko privatnih advokata složilo se da dokumenta podnose i dostavljaju elektronski, korišćenjem posebne e-mail adrese suda i kartica sa elektronskim potpisom koji izdaju pošte.
  3. Potencijalne prepreke za širu primenu elektronskog dostavljanja dokumenata su sledeće:
    1. U sudovima postoji neverziranost po pitanju ovog postupka iako bi se nastavilo sa praksom da advokati dostavljaju sudu i hard kopiju PDF dokumenta.
    2. Ograničenje veličine dokumenata koji se šalju u prilogu elektronski zbog ograničenog kapaciteta štampanja u sudovima.
    3. Nedostatak verziranosti advokata po pitanju korišćenja IKT-a. Upoznatost advokata sa sistemom i verziranost će verovatno porasti kada budu uvideli koristi, a prodor interneta bude sve veći.
  4. GIZ razmatra mogućnost obezbeđivanja softvera koji bi omogućio velikim poveriocima da unesu podatke u AVP sistem o predmetima izvršenja. Razmena podataka bi omogućila automatsko dodeljivanje predmeta sudijama prilikom unosa podataka.

vi. Dostupnost audiovizuelne opreme za snimanje

  1. Audiovizuelno snimanje (A/V) bi moglo sudijama, istražnim sudijama i sudskom osoblju da uštedi veliku količinu vremena, omogućavajući održavanje većeg broja ročišta svakog dana, a time i smanjenje broja zaostalih predmeta. A/V sistemi pomažu sudijama i tužiocima da se sete činjenica iz predmeta tokom održavanja narednog ročišta i unapređuju transparentnost, efikasnost i kvalitet rada suda, a obezbeđuju i kompletniji i precizniji zapis za potrebe apelacionih sudova. Novi Zakon o krivičnom postupku dozvoljava korišćenje audiovizuelne tehnologije. 922 Međutim, mora se napraviti ravnoteža između koristi i troškova i operativnih izmena radi efikasnog korišćenja tehnologije.
  2. Realizacija A/V snimanja omogućila bi i uzajamnu pravnu pomoć širom Evrope organizovanjem video konferencija. Preporuka Konsultativnog veća evropskih sudija (CCJE) je da zemlje članice razviju svoje A/V resurse kako bi se omogućilo održavanje bezbednih saslušanja i svedočenja svedoka ili eksperata koji nisu prisutni.
  3. A/V oprema bi bila od posebne koristi u krivičnim predmetima. U predmetima gde postoji rizik od bega optuženog, problemi koji se odnose na troškove i bezbednost transfera iz zatvora su već visoki, tako da bi ulaganje u opremu moglo biti opravdano. 923 U osetljivim predmetima, uključujući i one koji se odnose na decu ili ugrožene grupe, problem bezbednosti bi takođe mogao da se umanji korišćenjem audiovizuelne opreme. Promišljena alokacija A/V opreme u velikim sudovima i velikim zatvorskim jedinicama, kao što su Sremska Mitrovica i Zabela, mogla bi biti isplativa, a uz to bi se unapredili i kvalitet i pristup.
  4. Prosečna cena sistema kreće se od 10.000 do 20.000 Evra po sudnici, a cena je niža ako se istovremeno nabavlja više sistema. Ovi troškovi predstavljaju samo inicijalno ulaganje u opremu za A/V snimanje i operativni softver. 924