Home O nama Aktivnosti Dokumenta  Vesti  Funkcionalna analiza pravosuđa Javne nabavke i zaposlenje  Kontakt 

Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji

Analiza unutrašnjeg učinka > Upravljanje infrastrukturom

a. Analiza postojeće infrastrukture

i. Broj pravosudnih objekata

  1. Na početku, treba napomenuti da nije poznat precizan broj objekata pod kontrolom srpskog pravosuđa. Uobičajena je praksa da nekoliko sudova zauzima istu zgradu dok su drugi sudovi smešteni u više različitih zgrada. MP procenjuje da postoji oko 408 objekata, ali nema definitivnog spiska. Isto tako, nije poznato ko je zapravo vlasnik mnogih objekata. To u velikoj meri sprečava planiranje. Deo problema je to što su podaci rasparčani. Informacije koje se odnose na kapitalne investicije u sudovima i tužilaštvima prikupilo je MP dok su VSS i DVT prikupili informacije o potrebama za održavanje. Zbog toga nije sprovedena analiza pravosudne infrastrukture. Planiranje kapitalnih investicija i unapređenje infrastrukture urađeno je bez sistematskog pristupa.

„Svaka država bi trebalo da izdvoji adekvatna sredstva, objekte i opremu za sudove kako bi im omogućila da funkcionišu u skladu sa standardima utvrđenim u članu 6. Konvencije i kako bi sudijama omogućila da efikasno rade.” Savet Evrope, Preporuka Br. R (2010) 12 Komiteta ministara državama članicama o sudijama: nezavisnost, delotvornost i odgovornosti 937

  1. Pravosudna mreža Srbije je prošla kroz niz promena, ali su objekti uglavnom ostali isti. Pravosudna mreža iz 1970-ih transformisana je 2010. godine tako što su zatvoreni neki sudovi i tužilaštva. Kako bi ublažili izazove koji su se pojavili sa zatvaranjem osnovnih sudova, VSS i MP su osnovali sudske jedinice (ili izdvojene sudnice) od kojih su mnoge ostale u istim zgradama koje su ranije bile sudovi. Skoro svaki osnovni sud imao je nekoliko sudskih jedinica. Na primer, Osnovni sud u Novom Sadu je u prethodnom sastavu imao čak 12 sudskih jedinica. Sudskim jedinicama upravljao je predsednik osnovnog suda, a mnoge su vršile iste funkcije kao i osnovni sud izuzev krivičnih predmeta koji nisu mogli da se sude u ovim jedinicama a ostale su imale i ograničeno radno vreme.
  2. Pravosudna mreža je ponovo restrukturirana 2014. godine. Glavna izmena je zatvaranje sudskih jedinica i njihova ponovna konverzija u osnovne sudove što je dovelo do povećanja broja osnovnih sudova sa 34 na 66. Takođe, kao odgovor na promene koje su inicirane novim ZKP, broj tužilaštava se povećao sa 34 na 58. Međutim, bitno je napomenuti da ova promena nije dovela do povećanja broja pravosudnih objekata. Novi sudovi i tužilaštva smešteni su u istim zgradama gde su bile sudske jedinice. Praktično su sudske jedinice opet postale osnovni sudovi.
  3. Nova pravosudna mreža iz 2014. godine približava Srbiju Evropskoj uniji prema prosečnom broju sudova na 100.000 stanovnika. Prema CEPEJ-u Srbija je imala 1,9 prvostepenih sudova i 2,7 sudskih lokacija na 100.000 stanovnika 2008. godine što je dosta iznad proseka u Istočnoj i Centralnoj Evropi koji iznosi 1,7 sudova na milion stanovnika. Ponovna izmena mreže iz 2010. godine je smanjila broj sudova na 0,8 za prvostepene sudove i 1,9 za sudske lokacije na 100.000 stanovnika. Nova pravosudna mapa iz 2014. godine približava Srbiju evropskom proseku sa 2,2 sudske lokacije na 100.000 stanovnika kao što je prikazano na Slici 149.

ii. Fizički uslovi pravosudnih objekata

  1. Ako se pretpostavi da je cifra od 408 objekata tačna, pravosuđe funkcioniše u 318,058 m2 poslovnog prostora. Kao što je prikazano u Tabeli 43 ispod, osnovni sudovi zauzimaju najveću površinu, onda slede viši sudovi i prekršajni sudovi kao što je i očekivano.
  1. Postoji 1701 sudnica i 1897 drugih pravosudnih kancelarija u sudovima Srbije. Kao što se vidi u Tabeli 44, jasno je da sudska infrastruktura ima nedovoljan broj sudnica. U nekim sudovima, ima poteškoća sa zakazivanjem ročišta zbog nedovoljnog broja sudnica i neefikasnog zakazivanja. Viši sud u Kragujevcu najviše zabrinjava jer ima šest sudija po sudnici. Takođe su problematični i Viši sudovi u Pančevu, Novom Pazaru, Užicu i Šapcu koji imaju pet sudija po sudnici. Osnovni sud u Novom Pazaru se suočava sa istim problemima. Prekršajni sudovi se suočavaju sa ozbiljnim izazovima pošto skoro pola sudova nema sudnice pa se suđenja održavaju u sudijinoj kancelariji. Ova situacija utiče na pružanje usluge u smislu efikasnosti i kvaliteta usluge. Nekoliko zainteresovanih strana je izjavilo timu za Funkcionalnu analizu da je nedostatak sudnica uobičajeni razlog za odlaganja ili pomeranja ročišta. U Kragujevcu, na primer, zainteresovane strane takođe izjavljuju da se bar jedno ročište u krivičnom predmetu pomera svaki dan usled nedostatka sudnica. Pa ipak, izgleda da sudovi koriste sudnice za rasprave samo ujutru. Gušći raspored sudskih ročišta, uključujući i popodnevne termine bi omogućio sudovima da najbolje iskoriste ove retke resurse.940
  1. Tužiocima će biti potrebno više poslovnog prostora kako bi mogli delotvorno da rade u skladu sa novim ZKP. Na osnovu informacija koje je prikupilo DVT, 942 veliki broj javnih tužilaštava nema prostorije za intervjue i saslušanja u istražnom postupku, a mnogi nemaju ni dovoljan nivo bezbednosti za tu svrhu. To predstavlja veliki problem za uspešnu realizaciju istraga koje vode tužioci pošto tužioci nemaju osnovna sredstva da izvrše svoje zadate funkcije. To će verovatno imati za posledicu smanjenje efikasnosti i kvaliteta usluge duž lanca krivičnog pravosuđa.
  2. Nedostatak sudnica i kabineta (prostorija za saslušanja) utiču na pružanje usluge. U Anketi o percepciji pravosuđa sa velikim brojem učesnika, tužioci su u velikom broju navodili da loši uslovi rada i loša infrastruktura predstavljaju dva razloga za opadanje kvaliteta sudskih usluga. U 2013. godini 15 odsto tužilaca je navelo radne uslove kao razlog za lošiji kvalitet, što je porast u odnosu na 10 odsto iz 2009. godine. 14 odsto je navelo lošu infrastrukturu, što je porast sa 8 odsto iz 2009. godine. Slični podaci dolaze i od sudija, iako je broj ostao stabilan tokom istog perioda. To ukazuje da su ograničenja za tužilaštvo mnogo ozbiljnija (videti Sliku 150).
  1. U većini slučajeva, sudovi i tužilaštva se nalaze u objektima koji nisu podesni za pravosudne institucije. Sudovi obično okupiraju zgrade koje su klasifikovane kao kulturno nasleđe, kao što su Osnovni sud i Viši sud u Zrenjaninu i Apelacioni i Viši sud u Kragujevcu. Zbog toga je još veći izazov održavati te zgrade, a teže je i da se sudovi modernizuju novom IKT i drugim elementima koji nisu predviđeni originalnim projektom. Pored toga, nekolicina ovih zgrada nije projektovana da služi kao sud i nema funkcionalnog prostora neophodnog za funkcionisanje pravosudnog sistema. S obzirom da su proglašene kulturnom baštinom, ove zgrade se ne mogu adaptirati za moderne potrebe.

Okvir 31: Neadekvatan radni prostor u zgradi koja je kulturno nasleđe – Primer iz Osnovnog suda u Kragujevcu.

Zgrada je prvobitno izgrađena 1904. godine i služila je kao zgrada opštine. Trenutno su u njoj smešteni Osnovni, Viši i Apelacioni sud u Kragujevcu. Zgrada je klasifikovana kao kulturno nasleđe i nalazi se pod zaštitom države. Tokom godina grad Kragujevac je investirao u renoviranje fasade i krova zgrade.

Glavni izazovi kod održavanja zgrade Osnovnog suda u Kragujevcu su sledeći:

Struktura zgrade je veoma rigidna i nema fleksibilnosti radi proširenja ili preuređenja prostorija unutar zgrade.

  • Preko je potrebna zamena prozora. Međutim, lučni drveni prozori moraju da zadrže svoj originalni izgled. Moraju da se prave po meri i zato su jako skupi.
  • Sudnice od oko 20 m2 koriste se za suđenja; bezbednost je ograničena a uslovi za rad loši.
  • Takvu sudnicu dele međusobno dvoje sudija Osnovnog suda i ona im služi i kao kancelarija i kao sudnica.

Dok jedan sudija ima suđenje, onaj drugi radi u drugom uglu prostorije. Dokumentacija predmeta se drži u toj prostoriji što ima implikacije za bezbednost i poverljivost. Zainteresovane strane navode da je ova praksa podele sudnica među sudijama uobičajena u osnovnim, višim i prekršajnim sudovima širom Srbije


Okvir 32: Hitne infrastrukturne potrebe: Primer iz Sremske Mitrovice

U zgradi suda u Sremskoj Mitrovici smešteni su Više javno tužilaštvo, Osnovno javno tužilaštvo, Prekršajni sud, Privredni sud, Viši sud i Osnovni sud. Zgrada ima ravan krov velike površine sa lošim vodovodnim instalacijama, vlagom i lošom izolacijom. Pored toga, instalacije krovne kanalizacije prolaze kroz sudnice i kroz kancelariju sudije. Tokom velikih padavina, zbog lošeg stanja krova i odvodnog sistema često dolazi do poplava u kancelariji sudija i sudnicama što ozbiljno ugrožava arhivu (i papirnu i elektronsku dokumentaciju).

  1. Opšte gledano, pravosudna infrastruktura je u lošem stanju i neophodne su hitne popravke u određenom broju sudova i tužilaštava. Na osnovu informacija sa liste traženih popravki za pravosudne objekte koju je napravilo MP, u Tabeli 45 ispod prikazano je da više od 40 odsto svih pravosudnih objekata zahteva kompletno renoviranje osnovnih elemenata kao što su toaleti i arhiva. Nekoliko sudova je saopštilo timu za Funkcionalnu analizu da su zahtevi za adaptacijom uzaludni, tako da ih više i ne podnose Ministarstvu pravde. Zbog toga su dole prikazane cifre možda i niže od realnih.
  1. Loše stanje električnih instalacija u pravosudnim objektima predstavlja glavnu prepreku za dodatne investicije u IKT infrastrukturu. Ovaj problem je postao evidentan sa uvođenjem AVP-a 2010. godine. Tada je MP navelo da su morala da se izdvoje značajna dodatna sredstva kako bi se popravili problemi sa električnim instalacijama u sobama sa serverima kako bi AVP mogao da se koristi. Zbog loših provodnika, nije mogla da se instalira rashladna oprema pa dobavljač hardvera nije bio spreman da produži garanciju za potrebne servere. S obzirom da situacija danas nije ništa bolja nego 2010. godine, pravosuđe nije u poziciji da dalje investira u IKT osim ukoliko se na delotvoran način ne reše ovi problemi sa infrastrukturom. MP bi trebalo da postavi za prioritet hitnu procenu električnih instalacija u svim pravosudnim objektima, i da se fokusira na vrstu neophodnog unapređenja kako bi omogućilo dalje investicije u IKT infrastrukturu.

Okvir 33: Obim nezadovoljenih potreba za kapitalnim investicijama - Primer Kragujevca

U zgradi suda u Kragujevcu u kojoj su smešteni Osnovni, Viši i Apelacioni sud jednom je prilikom izbio požar zbog neadekvatnih električnih instalacija. Srećom, požar je brzo ugašen. Zbog zabrane trošenja sredstava na zamenu električnih instalacija, zaposleni u sudu na smenu koriste klima uređaje u svojim kancelarijama. Zgrada je prenatrpana. Neke sudije Osnovnog suda nemaju kancelarije pa umesto toga koriste sudnice čak i kad sud zaseda kao bi se pripremili za ročišta. Od početka 2014. godine MP organizuje premeštanje Apelacionog suda u prikladnije prostorije.


Okvir 34: Loši uslovi za rad u Prekršajnom sudu u Leskovcu.

Usled nedostatka poslovnog prostora u Prekršajnom sudu u Leskovcu, kancelarija sudije se takođe koristi i kao sudnica. Dvoje sudija dele istu kancelariju što jako otežava uslove za rad. Pored toga, kako se vidi iz priloženih slika, pisarnica suda je pretrpana i neophodno je renoviranje. Investiranje u IT i sistem za elektronsko podnošenje bi značajno poboljšao uslove za rad ali to neće biti moguće dok se ne uradi kompletan remont električnih instalacija.

  1. U okviru projekta JRGA 2013. godine je završen sveobuhvatni popis sudskih objekata za prekršajne sudove u Srbiji.945 Na osnovu tog popisa zaključeno je da je manje od 5 odsto zgrada prekršajnih sudova u adekvatnom stanju. Ova procena je uključila 47 zgrada u kojima se nalaze sudovi (četiri lokacije viših prekršajnih sudova i 43 prekršajna suda). U toj proceni su predstavljene informacije o fizičkom stanju zgrada i povezane infrastrukture, planu zgrade, kadrovskim potrebama, informacije o vlasništvu zgrade, fotografije i preporuke za rešavanje najhitnijih problema. Provizorna procena troškova neophodnog renoviranja takođe je data za svaki sud kako bi se MP i sudovima predstavila ukupna slika veličine potrebnih investicija. Na osnovu procene JRGA, Slika 151 u nastavku teksta pokazuje da bi 17 prekršajnih sudova trebalo ili preseliti ili pod hitno renovirati.
  1. Pravosudni objekti su građeni u poslednjih 200 godina, a starosna struktura koju je izradilo MP deli se u četiri kategorije: a) pre 1900-ih, b) 1901-1950. c) 1951-1980. i d) 1980. – do sada. Slika 152 i Slika 153 pokazuju da je većina osnovnih i prekršajnih sudova izgrađena u periodu od 1951. do 1980. godine te su od 30 do 60 godina starosti. (Međutim, osnovni sudovi i MP nisu uspeli da utvrde datum izgradnje oko 20 odsto objekata za koje se pretpostavlja da su svi u dosta trošnom stanju.) Starosna struktura nije toliko razlog za brigu koliko neverovatno neodržavanje ovih starih zgrada. Većina ovih zgrada, ako ne i sve, jako je slabo održavana u poslednjih 15 godina, a verovatno i duže. Posledica toga je da je većina infrastrukture u pravosuđu generalno u lošem stanju.
  1. Ne postoji jedinstvena baza podataka koja može da pruži informacije o vlasništvu nad objektima u kojima su smeštene pravosudne institucije. Ove informacije su raštrkane između MP, VSS i DVT i samo su delimično dostupne. Prema MP, i kao što je prikazano na slici 154, vlasništvo nad zgradama suda je mešovito i nije regulisano. Nije jasna razlika između zgrada suda u vlasništvu Republike Srbije (10 odsto), drugih ministarstava (2 odsto) i ostalih institucija (2 odsto). MP u koordinaciji sa VSS i DVT bi trebalo da koristi metodologiju koja je već razvijena u okviru projekta JRGA za izradu baze podataka o vlasništvu nad svim sudovima i javnim tužilaštvima. Čim se to napravi, MP bi trebalo da omogući transfer vlasništva iz drugih institucija Ministarstvu pravde, sudovima i javnim tužilaštvima po potrebi.
  1. Kako je prikazano na Slici 155 i Slici 156, sličan problem postoji kod utvrđivanja vlasništva nad objektima u kojima se nalaze javna tužilaštva i prekršajni sudovi. Treba napomenuti da tužilaštva nisu u vlasništvu RJT niti DVT, zbog čega je praktično nemoguće da DVT finansira bilo kakvo veće renoviranje tužilaštava.