Home O nama Aktivnosti Dokumenta  Vesti  Funkcionalna analiza pravosuđa Javne nabavke i zaposlenje  Kontakt 

Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji

Analiza unutrašnjeg učinka > Upravljanje i rukovođenje

a. Upravljanje i rukovođenje institucijama u pravosuđu

  1. Sudstvo predstavlja nešto više od skupa pojedinačnih sudija koji rešavaju predmete u skladu sa zakonom. Sudstvo je organizacija, te ono zahteva mehanizme za nadgledanje učinka, planiranje unapređenja, za utvrđivanje smernica i za obezbeđivanje da se finansijski i ostali resursi koriste na najdelotvorniji i najefikasniji način. U ovom poglavlju, termini „upravljanje i rukovođenje“ se koriste da se istaknu dve srodne, ali nešto različite funkcije:
    1. Upravljanje: donošenje odluka na najvišem nivou radi utvrđivanja politike, smernica, pravila, ciljeva i planova.
    2. Rukovođenje:realizacija odluka kroz svakodnevne aktivnosti institucija i obezbeđivanje informacija i analiza za podršku odlukama upravljačkih tela.
  2. Upravljanje i rukovođenje treba da omoguće sudijama da delotvorno i efikasno obavljaju svoje poslove. Upravljanje i rukovođenje ne treba da se mešaju u donošenje odluka sudija, ili da ih izlažu neprimerenim pritiscima. Ipak, upravljanje i rukovođenje su značajni kako bi se obezbedilo da sudije rade u adekvatnim uslovima i da budu motivisani da svoj posao obavljaju nepristrasno, pravično i bez nepotrebnih kašnjenja. Cilj je da se stvori jedno povoljno okruženje koje će podsticati bolji učinak. Isti ovi opšti principi su primenljivi i na ostale institucije sektora, naročito na tužilaštvo, odbranu, policiju i zatvore.
  3. Vremenom su se institucije odgovorne za upravljanje i rukovođenje sektorom pravosuđa menjale u različitim zemljama. Ranije je izvršna vlast vršila ove funkcije preko MP ili sličnih resora. Očigledna kontradiktornost između ove situacije i principa sudske (i donekle tužilačke) nezavisnosti prepoznata je nedavno. To prepoznavanje je stvorilo tendenciju da se obe aktivnosti prenesu na Savet sudstva ili VKS.595 Mora se istaći da najviši sud zadržava svoju sudsku funkciju.596
  4. Upravljanje i rukovođenje su dve isprepletane funkcije od bitnog značaja za organizacioni učinak. Upravljačka tela određuju politiku i smernice, a rukovodeća jedinica ih implementira; u savremeno doba vrši i monitoring i analizu koji su potrebni za donošenje informisanih upravljačkih odluka.
    Gde god da se nalaze funkcije upravljanja 597 , one zahtevaju postojanje profesionalne jedinice rukovođenja za obavljanje svakodnevnih administrativnih poslova. Upravljanje sve više podrazumeva praćenje i analiziranje učinka sistema, identifikovanje problema, predlaganje rešenja i sve što je potrebno kao podrška odlukama upravljačkih tela. Članovi saveta ili VKS u mnogome funkcionišu kao upravni odbori korporacija, vršeći nadzor, ali se ne mešajući direktno u upravljanje. Bez dobro organizovanih rukovodećih jedinica, upravljačka tela (čiji su članovi retko kad i menadžeri), ne bi bila u stanju da efektivno deluju, ne bi imala informacije o unutrašnjem funkcionisanju i ne bi bila sigurna da li su njihove odluke pravilno sprovedene. Takođe, novonastali problemi mogu da prođu neopaženo, a predložena rešenja nedovoljno izanalizirana.
  5. Osnovni zadatak tela koje vrše funkciju upravljanja i rukovođenja je da obezbedi odgovarajući kvalitet i kvantitet sistemskih resursa za optimiziranje učinka. Kada upravljačka tela odrede opšta pravila i politiku, osoblje jedinice za rukovođenje vrši njihovu svakodnevnu realizaciju. Jedinice za rukovođenje pripremaju i izvršavaju budžet i daju saglasnost za ljudske resurse, IT i infrastrukturne resurse. Jedinice za rukovođenje angažuju, vrše trijažu, a ponekad vrše i izbor osoblja ili obavljaju i druge poslove iz domena ljudskih resursa. Takođe, jedinice za rukovođenje vrše nabavku materijala i opreme i, u nekim sistemima, nadziru kapitalne investicije.
  6. Savremeno rukovođenje uključuje i dodatne dimenzije, a najznačajnije je optimizacija raspoređivanja i kombinacije (miksa) svih inputa. U Srbiji je pribavljanje resursa zavisilo od istorijske prošlosti i tradicije budući da je zakonodavstvo doneto pre mnogo godina i decenija uticalo na raspoređivanje sudija ili na brojčani odnos osoblje-sudija. U svetlu reformisanih procedura, stare formule su sve manje relevantne u odnosu na ono što nova potražnja i tehnološki napredak donose. Ipak, inovacije u sektoru su često ograničene rigidnim pravilima, podvojenošću odgovornosti među organizacijama, a sveukupni sistem ne stimuliše nove načine unapređenja stare prakse.
  7. Ljudski resursi često predstavljaju izazov iz pravnih, tehničkih i političkih razloga. Nepremestivost sudija i tužilaca postoji u većini kontinentalnih sistema. Kao što sugeriše CCJE (Konsultativni savet evropskih sudija), poželjna je veća fleksibilnost u raspoređivanju sve dok to ne ugrožava nezavisnost pojedinačnih sudija.598 Poslednjih godina, nekoliko sistema je pronašlo fleksibilne načine raspoređivanja sudija tamo gde su najpotrebniji, npr. donošenjem određenih podstreka za pristanak sudija na premeštaj, ili kriterijumom za dalje napredovanje u službi u smislu zahteva za iskustvom u više od jednog suda ili na određenim projektima. Ono što je nekada imalo smisla, kada su saobraćajne i komunikacione veze bile slabo razvijene, sada više ne važi, tako da transfer na „udaljenu“ lokaciju više ne podrazumeva poteškoće kao što je to nekada bio slučaj. U savremenim pravosuđima, mobilnost se često stimuliše i podstrekava s obzirom da izgrađuje iskustvo, kolegijalnost i sled prakse. Na primer, iskustvo u više od jednog suda moglo bi se smatrati poželjnim (pa čak i preduslovom) za unapređenje. Od sudija se može tražiti da menjaju sudije u obližnjim sudovima iste apelacione nadležnosti i oni će često pristati na to. Finansijski stimulansi mogu dodatno podstaknuti sudije da pristanu na transfer. Što se tiče sudskog osoblja, automatizacija je izmenila prirodu posla i potrebne sposobnosti i veštine za obavljanje posla. U skladu s ovim promenama, postoji potreba za prilagođavanjem kako bi se pozicionirali opisi radnih mesta i očekivanja određenog učinka.
  8. Savremeno upravljanje i rukovođenje takođe zahtevaju izmenu radnog procesa i prakse radi veće efikasnosti. Potrebne izmene mogu biti organizacione prirode, kao što je osnivanje specijalizovanih jedinica za procesuiranje određenih vrsta predmeta kako bi se poboljšao pristup pravosuđu i kvalitet pružanja usluga korisnicima. Npr, usmerene procedure za predmete male vrednosti mogu da ubrzaju procesuiranje predmeta uz obezbeđivanje usluga pogodnijih za korisnike. Mnoge zemlje, koje imaju nove zakone o krivičnom postupku, usvajaju specijalizovana sudska i tužilačka odeljenja za finansijska krivična dela i osnivaju odeljenja za procesuiranje jednostavnijih predmeta. Neke pak izmene mogu biti tehnološke prirode,599 pa se pojednostavljenje može sastojati od utvrđivanja sredstava za združivanje sličnih sporova kad su u pitanju isti optuženi i tužilac, ili ograničavanja mogućih zloupotreba stranaka 600 . Ove izmene u procedurama i praksi su među najuspešnijim u osnaživanju efikasnosti, ali samo onda kada su pažljivo analizirane i testirane.
  9. Tradicionalna administracija se fokusira na organizacionom vođenju poslova. Savremeno rukovođenje tome pridodaje pristup s elementom budućnosti, ističući planiranje, analizu na osnovu podataka i alternativna scenarija, kako bi pomoglo upravljačkim telima da prilagode organizacioni učinak izmenjenim uslovima i potrebama.
    17. Konačno, jedinice upravljanja i rukovođenja sve više gledaju unapred, pokušavajući da planiraju nove potrebe i definišu resurse potrebne za njihovo zadovoljenje. Korisne projekcije idu dalje od jednostavne projekcije prošlih trendova i zahtevaju prognoziranje kako će se ti trendovi menjati. Brze promene u društvu možda mogu povećati ili smanjiti korišćenje suda, ali će svakako promeniti prirodu potražnje. Npr. pristup internetu bi mogao da transformiše rad pravosudnih organa srednjoročno gledano ukoliko se pravilno koristi. Upravljačka tela mogu da traže od svojih jedinica za rukovođenje da prate ove trendove i prognoziraju kako će se postojeća praksa nositi sa njima. 601