Home O nama Aktivnosti Dokumenta  Vesti  Funkcionalna analiza pravosuđa Javne nabavke i zaposlenje  Kontakt 

Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji

Analiza unutrašnjeg učinka > Upravljanje IKT-om

b. Delotvornost informacionih sistema za upravljanje predmetima

i. Različitost sistema

  1. Pravosuđe u Srbiji koristi razne nepovezane IKT sisteme za procesuiranje predmeta,887 upravljanje predmetima,888 upravljanje dokumentacijom i pružanje potrebnih informacija o upravljanju. Kao što je detaljno opisano u Strategiji za IKT iz 2013. godine u nekim institucijama postoje vrhunski sistemi za upravljanje predmetima, a mnogi od novijih sistema za upravljanje predmetima razvijani su ili se razvijaju na istoj platformi.889 Međutim, razvoj tih sistema je fragmentiran, s obzirom na četiri odvojene tekuće implementacije. Problemi oko licenciranja i troškova takođe mogu da onemoguće da ovi sistemi budu potpuno interoperabilni.
  2. Pored toga, u raznim pravosudnim institucijama koristi se određeni broj podsistema. Ti podsistemi uključuju, između ostalog, odvojene registre predmeta, aplikacije za budžet i ljudske resurse i sisteme za arhiviranje. Svaki od ovih nestandardnih sistema treba održavati, njihov softver se mora ažurirati, a sigurnosne mere se moraju instalirati što sve predstavlja trošak za pravosuđe.890
  3. MP razmatra kako da se pravosuđe prebaci na jedinstveni sistem, izgrađen na platformi za novije sisteme (SAPS, SAPO i SAPA) dok se u Strategiji za IKT iz 2013. godine zaključuje da trošak izrade i instaliranje jedinstvenog sistema premašuje njegove potencijalne koristi. Jedinstveni sistem bi poboljšao efikasnost, obezbedio doslednost podataka i bio usklađen sa najboljom međunarodnom praksom.891 Međutim, procenjeni trošak prelaska na jedinstveni sistem, licenci za novije sisteme i WAN konekcije je dosta veliki.892 Pravosuđe takođe nema specijalizovani kadar neophodan za upravljanje ovom tranzicijom i verovatno ga neće ni imati neko vreme.
  4. Umesto toga, Strategija za IKT iz 2013. godine preporučuje određeni broj prelaznih koraka da bi se poboljšali efikasnost, pristup, kvalitet i uvođenje protokola za razmenu informacija. U Strategiji se preporučuje da pravosuđe razmotri inkrementalno rešenje u vidu instaliranja međuprograma pod nazivom Enterprise Service Bus (ESB)893 koji bi omogućio brzu i jednostavnu razmenu podataka između postojećih sistema.894 Ako se poredi sa izradom jedinstvenog softverskog rešenja, implementacija takozvanog „međuprograma“ je jeftinija i brža za realizaciju. Izbegava se da se sve usluge i aplikacije menjaju odmah i sve odjednom, a omogućava se razmena informacija sa sistemima izvan sudova (npr. Narodna banka, Ministarstvo finansija) i svim novim sistemima koji će se možda uvesti. Prvi korak u razvoju standarda interoperabilnosti, koštao bi između 20.000 i 100.000 Evra, i u Strategiji mu je dodeljen visoki prioritet.895

ii. Funkcionalnost upravljanja predmetima

  1. Većina sudova koristi AVP sistem, čija je funkcionalnost obrade predmeta generalno dobra (vidi polje 56). Od uvođenja 2010. godine, AVP je unapredio efikasnost rada sudova pojednostavljenjem obima rada i smanjenjem manuelnog arhiviranje. Nažalost, sudovi ne koriste sveukupnu funkcionalnost AVP-a tako da ne dobijaju maksimalnu korist od postojećeg sistema. U velikoj meri to je uzrokovano činjenicom da od njegovog uvođenja 2010. godine, nije organizovana obuka o AVP sistemu.
  2. Međutim, AVP sistemu nedostaje nekoliko ključnih funkcija koje su obično prisutne u sistemima upravljanja predmetima i koje bi osnažile efikasnost kako sudova tako i korisnika i unapredile upravljanje predmetima pojedinačnih sudova. Značajni primeri ovih nedostajućih funkcija obuhvataju:
    1. Pružanje korisnicima upozorenja koja se, između ostalog, odnose i na rokove za dostavljanje podnesaka, identifikovanje narednih koraka i podsetnik o dospeću određenih dešavanja.
    2. Izrada kalendara: kalendari se trenutno prave ručno, nakon što sudovi advokatima poštom pošalju predložene datume, a advokati poštom odgovore podnoseći prigovor i alternativne datume. To dovodi do značajnih kašnjenja i nepotrebnog posla za sudske službenike.
    3. Praćenje vremena između događaja i aktivnosti: i dok podaci potrebni za ovu funkciju već postoje u sistemu, izveštaji kojima bi se pratilo vreme između događaja/aktivnosti nisu među standardizovanim izveštajima u okviru sistema.
    4. Praćenje razloga za odlaganja i druga kašnjenja u sistemu.
    5. Obezbeđivanje centralnog registra advokata u sudu čime bi se omogućila analiza raspodele predmeta advokatima.
  3. Generalno gledano, potrebe koje se odnose na upravljanje u sudovima nisu u potpunosti zadovoljene kreiranjem blagovremenih izveštaja o obimu rada i rezultatima. Predsedavajućim sudijama sistem ne generiše automatski potrebne izveštaje o upravljanju, na primer o postojećim zadacima i prosečnom trajanju predmeta za sudije ili izvršitelje. Pored toga, sistem ne omogućava lako generisanje ad hoc izveštaja osim dobro obučenim IT tehničarima. Uprkos tome, neki sudovi su uložili značajne resurse u razvoj prilagođenih izveštaja.896
  4. AVP sistem još uvek nije promenio način razmišljanja u sudovima kako bi se smanjilo korišćenje dokumenata u papirnom formatu u korist online čitanja elektronskih dokumenata. AVP sistemu nedostaju robusne funkcije upravljanja dokumentima, a ovo se posebno odnosi na činjenicu da razmena elektronskih dokumenata za otvorene predmete ne postoji ni u sudovima opšte nadležnosti, ni u privrednim sudovima. Svima kojima je potrebna sva dokumentacija se dostavlja u papirnom formatu, umesto da se elektronski pregleda i prosleđuje narednoj osobi kojoj je ona potrebna. Ovo može biti pre operativni problem, a ne nešto što se odnosi na IKT, tj. neverziranost sudija i drugih korisnika da dokumenta pregledaju elektronski. Čak i kada se prevaziđe ova prepreka, funkcionalnost automatske obrade radnog toka mora biti ugrađena u sistem.

Okvir 30: Šta AVP radi?

AVP sistem koji funkcioniše u osnovnim i višim sudovima:

  • omogućava unos svih potrebnih osnovnih informacija o obradi predmeta koje su se ranije ručno unosile (na primer, datumi podnošenja, strane u sporu, sudije, istorijat i osnovne informacije o sudskim troškovima) i pojednostavljuje rad;
  • inkorporira sve funkcije osnovnih sudova od inicijalnog dostavljanja podnesaka do arhiviranja;
  • generalno odražava stvarne radne procese sudova (ne zahteva opsežna premošćavanja u svakodnevnom poslovanju);
  • koristi padajuće menije /programe validacije kad god je to moguće, unapređujući na taj način pouzdanost podataka;
  • omogućava pojedincima na najnižem odgovrajućem nivou unošenje podataka (umesto oslanjanja na sudije, na primer);
  • može da generiše obaveštenja, obrasce ili standardizovane naloge.

Međutim, sudovi ne koriste ove funkcije ujednačeno. Na primer, postoji veliki broj standardizovanih obrazaca koje sistem generiše, ali ispitanici ukazuju na to da se ti obrasci ne koriste usled značajnih varijacija u praksi pojedinih sudija. Pored toga, daktilografi nisu obučeni da koriste ove standardizovane obrasce. Umesto toga, veliki broj formulara se radi na Microsoft Word šablonima (templejtima) ili pisaćoj mašini.

  1. Bilo je glasina da se u različitim sudovima koriste veoma različite verzije AVP sistema, ali su razgovori sa IT stručnjacima i zaposlenima u sudovima ukazali da to generalno posmatrano nije slučaj. Svaku programsku promenu mora da odobri radna grupa za AVP i IT stručnjaci veruju da eventualne razlike mogu vrlo lako da se otklone. Pored toga, ovaj problem može da se rešava u kontinuitetu, s obzirom da sistem postaje virtualizovan (vidi ispod).
  2. Korisnici su generalno zadovoljni brzinom AVP sistema. Međutim, sama arhitektura sistema zahteva veliki broj lokalnih servera897 i adekvatno obučen lokalni kadar koji bi održavao i upravljao tim serverima. Pored toga, svaki put kada se mreži sudova doda neki sud ili jedinica, potrebno je nabaviti i održavati još servera i povezanih softvera.898
  3. Zamena velikog broja malih fizičkih servera jednim velikim serverom (takođe poznato kao virtualizacija) u značajnoj meri bi unapredila efikasnost i fleksibilnost. Manji broj većih servera obezbedio bi veću fleksibilnost prilikom širenja ili reorganizacije rada sudova, smanjio potrebu za lokalnim IT stručnjacima koji rade na održavanju servera, smanjio troškove poslovanja i održavanja, i smanjio potrošnju električne energije za do 90%.899 Ta promena broja i veličine servera bi doprinela integrisanju različitih baza podataka kroz međuprogram zato što bi podaci dolazili iz manje izvora. Troškovi koji se odnose na hardver za potrebe ovog rešenja nisu preveliki, i procenjuju se na 20.000-100.000 Evra, a zahtevaće između 50 i 250 radnih dana. Ipak, sve dok aplikacije ne budu centralizovane, konsolidacija servera zahteva povezivanje određenog broja različitih aplikacija. 900
  4. SAPS predstavlja sveobuhvatan sistem elektronskog vođenja predmeta i dokumenata, koji obezbeđuje elektronske tokove rada unutar celokupnog sistema. Sistem se nalazi na modernoj softverskoj platformi i koristi centralizovanu arhitekturu. Međutim, licenciranje SAPS-a je značajno skuplje u poređenju sa AVP-om 901 i kratkoročno posmatrano, prelazak na jedinstvenu platformu za sve sudove može biti i suviše skup.

iii. Zadovoljstvo korisnika informacionim sistemima za upravljanje predmetima

  1. Iskusni AVP korisnici mišljenja su da je aplikacija dovoljno jednostavna za korišćenje i brzo reaguje. Kašnjenja su uzrokovana pre hardverom (na primer, spori serveri) nego problemima koji bi se odnosili na aplikacije i uglavnom ne uzrokuju prekid operacija.902 Manje iskusni korisnici ukazali su na potrebu za više obuke.
  2. S druge strane, konsolidovani serveri za apelacione sudove u Beogradu i sistem u tužilaštvu u okviru pilot projekta (SAPO) veoma su spori. Zaposleni u apelacionim sudovima i tužilaštvu u Beogradu i Novom Sadu su izjavili da moraju da rade prekovremeno da bi unosili podatke u registar. U najgorem slučaju, dolazi i do potpunog pada sistema.
  3. Ni jedan od sistema ne poseduje adekvatnu tehničku podršku (help desk). Help desk je od ključne važnosti kako bi se omogućilo da se na uobičajena pitanja vezana za IKT odgovori i da se problemi rešavaju blagovremeno kako bi se obezbedio kontinuitet usluge. Help desk ima i edukativnu funkciju, s obzirom da korisnici mogu da dobiju praktične savete i uputstva od stručnjaka. U Hrvatskoj, na primer, sistem upravljanja predmetima i povezani softver imaju i help desk koji je operativan tokom čitavog radnog vremena i koji je lociran u Ministarstvu pravde, a zaposlene čini tim IT stručnjaka i sudija upoznatih sa tehnologijom i premeštenih iz sudova. Sa praktičnim iskustvom koje imaju kao korisnici, ove sudije pružaju praktična i relevantna uputstva, koja su od velikog značaja za sudove.