2021 - Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji
      
Home O nama Aktivnosti Dokumenta  Vesti  Funkcionalna analiza pravosuđa Javne nabavke i zaposlenje  Kontakt 
2021 - Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji

Upravljanje ljudskim resursima

Glavni nalazi Broj zaposlenih i metodologija Broj sudija i tužilaca Broj sudskog osoblja Zastupljenost i uticaj zapošljavanja na određeno vreme i angažovanja po drugim osnovama Angažovanje sudija-porotnika Izbor, vrednovanje i napredovanje sudija i tužilaca Izbor i imenovanje sudija i tužilaca Kriterijumi za vrednovanje i napredovanje sudija i tužilaca Obuka Struktura plata i naknada sudija, tužilaca i osoblja Planiranje i angažovanje državnih službenika i nameštenika Sistemi upravljanja ljudskim resursima u sudovima i javnim tužilaštvima Podela poslova između sudija i pomoćno-tehničkog osoblja Postojanje i angažovanje upravitelja sudova Planovi za budućnost Rodna ravnopravnost zaposlenih u pravosuđu Srbije Preporuke i naredni koraci

Glavni nalazi↩︎

  1. Mada su sve institucije učinile napor da prevaziđu ove izazove, i dalje su bili prisutni značajni problemi sa upravljanjem ljudskim resursima. Međutim, nedavno usvojene promene Ustava i predstojeća revizija zakonskog okvira, kao i sprovođenje Strategije ljudskih resursa u pravosuđu za period 2022-2026, imaju potencijal da donesu značajne pozitivne promene u pravosuđu Srbije.
  2. Uprkos napretku ostvarenom na polju usaglašavanja procedura za upravljanje ljudskim resursima sa standardima EU, tim za izradu Funkcionalne analize nije bio u stanju da pronađe dokaze za postojanje strateškog pristupa upravljanju ljudskim resursima u sudstvu i javnom tužilaštvu Srbije. Međutim, usvajanje Strategije ljudskih resursa u pravosuđu 2022-2026542 je prekretnica u primeni strateškog pristupa za upravljanje ljudskim resursima. Primera radi, bez obzira na prenos nadležnosti za krivične istrage i preko 38.000 istražnih predmeta iz osnovnih sudova u javna tužilaštva, broj sudija se značajno povećao između 2013. i 2014. godine. U isto vreme, javnim tužilaštvima nisu opredeljeni odgovarajući resursi za vođenje krivičnih istraga. Mada je DVT pokušalo da analizira posledice prenosa nadležnosti za krivične istrage javnim tužilaštvima na troškove i potrebe za zaposlenima, ta analiza nije bila zasnovana na sveobuhvatnom i uporednom ispitivanju broja zaposlenih i njihovih zaduženja, obima posla, organizacionih i procesnih izmena i sličnih elemenata.
  3. U poređenju sa evropskim normama, odnos broja sudija i broja stanovnika u Srbiji bio je 2018. jedan od najvećih, dok je broj javnih tužilaca na 100.000 stanovnika bio niži.543 Kada je reč o zaposlenima u pravosuđu, odnos broja zaposlenih po sudiji i javnom tužiocu bio je osrednji. Međutim, ovaj pokazatelj treba uzeti sa rezervom, budući da je Srbija CEPEJ-u dostavila izveštaj samo o zaposlenima u radnom odnosu na neodređeno vreme, a u sudovima i tužilaštvima je radio i značajan broj lica zaposlenih na određeno vreme. Pored toga, brojnost sudija uz neadekvatan broj osoblja koje bi im pružalo podršku onemogućava pravilnu podelu zaduženja i izaziva više troškove.
  4. Čini se kao da se broj sudija, tužilaca i sudskog osoblja određuje na ad hok način. Srbiji i dalje nedostaje sveobuhvatna metodologija za utvrđivanje broja sudija i tužilaca potrebnih u određenom sudu odnosno javnom tužilaštvu i u celini, a standardi koji se trenutno primenjuju datiraju iz 2006.544i 2009.545. Ukupan broj od 780 zamenika javnog tužioca ostao je nepromenjen od 2014. do 2017. godine uprkos značajnom povećanju broja novih predmeta. U sledeće dve godine, međutim, odobreno je otvaranje 60 novih radnih mesta zamenika javnog tužioca u osnovnim, višim i apelacionim javnim tužilaštvima,546 ali je ostalo nejasno koja je metodologija primenjena tom prilikom. Slično tome, broj sudijskih radnih mesta menjao se sa protokom vremena, tako da ih je godine 2019. bilo 3.022, odnosno 87 više nego u 2013,547 iako su sudovi izgubili određene nadležnosti. Do smanjenja broja radnih mesta i zaposlenih na određeno vreme, kako u sudovima tako i u javnim tužilaštvima, došlo je usled primene Strategije reforme javne uprave i Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru iz 2015,548 kojim je bilo propisano godišnje smanjenje broja zaposlenih od 2016. do 2019. godine. U skladu sa ovim zakonom, Vlada je svake godine trebalo da odredi maksimalni broj zaposlenih na neodređeno vreme u svakom organu javne vlasti.549 Umesto toga, postepeno se povećavao broj zaposlenih na određeno vreme.
  5. Pored brojnosti postojećih zaposlenih na neodređeno vreme, veliki broj zaposlenih na neodređeno vreme i volontera dovodi do pojave „radne snage iz senke“. Selekcija kadrova je decentralizovana a postojeće procedure ne važe za te kategorije zaposlenih. Pored toga, i njihov učinak se u najvećoj meri ne vrednuje. Ta praksa ometa objedinjeno planiranje resursa i negativno utiče na dugoročnu efikasnost.
  6. U Srbiji ne postoji sudijska ili tužilačka profesija na nacionalnom nivou. Sudije i tužioci se biraju za određeni sud odnosno javno tužilaštvo i ne mogu biti premešteni bez svoje saglasnosti bez obzira na potrebe čitavog sistema.
  7. VSS i DVT igraju ključnu ulogu u selekciji i izboru nosilaca pravosudnih funkcija. Pre promena Ustava, Narodna skupština je bila nadležna za izbor i razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija. Pored toga, i Vlada igra veoma uticajnu ulogu u imenovanju javnih tužilaca, i često ne dostavlja na razmatranje Narodnoj skupštini ceo spisak lica koje za izbor na tužilačku funkciju predloži Državno veće tužilaca. Prema novim ustavnim promenama, nadležnost Narodne skupštine je ograničena na izbor i razrešenje Republičkog javnog tužioca i sudija Ustavnog suda.
  8. Sistem vrednovanja rada sudija i tužilaca za cilj ima unapređenje organizacionog i pojedinačnog napredovanja. Iako su VSS i DVT uložili napore da svoje sisteme za vrednovanje rada usklade sa evropskim standardima, ove procedure su i dalje suviše rigidne i nedostaju im određeni elementi delotvornog sistema za vrednovanje učinka. Ova procedura je za sudije po prvi put uvedena 2016. a za tužioce 2015, a rezultati su korišćeni za donošenje odluka o izboru kandidata za stalnu sudijsku funkciju i u sudovima više instance. Rad sudija na stalnoj sudijskoj funkciji po prvi put je vrednovan 2017. godine.
  9. U okviru ovog sistema trebalo bi i dalje ulagati u stalno stručno usavršavanje i realizovati obiman program izgradnje kapaciteta sudija, tužilaca, pomoćnika i drugih zaposlenih u sudovima i javnim tužilaštvima. Obuka bi trebalo da obuhvati sve aspekte od značaja za transformaciju sistema u moderno sudstvo po evropskim načelima, a programi obuke bi trebalo da budu osmišljeni u skladu sa sveobuhvatnom procenom potreba za obukom.

Broj zaposlenih i metodologija↩︎

Broj sudija i tužilaca↩︎

  1. Srbiji još uvek nedostaje sveobuhvatna metodologija za utvrđivanje broja potrebnih sudija i tužilaca. Procedure koje se trenutno primenjuju550 zahtevaju razmatranje samo broja predmeta, a odluke Saveta i Veća o broju sudija/tužilaca uključivale su samo brojke bez obrazloženja. Nije učinjen nikakav pokušaj da se uspostave rigorozni i transparentni kriterijumi za utvrđivanje broja sudija i tužilaca koji su potrebni, pa tako nije ni jasno da li su odluke o broju sudija i zamenika tužilaca koje su povremeno donosili Savet i Veće odražavale obim posla, organizacione ili procesne izmene ili pak neke druge potrebe pravosuđa551. Pored toga, iako Savet i Veće trenutno donose odluke o broju sudija i tužilaca, za broj tužilaca je potrebna prethodna saglasnost Ministarstva pravde.
  2. Pošto ne postoji rigorozna i transparentna metodologija za utvrđivanje broja sudija i tužilaca, a periodične odluke Saveta i Veća o broju sudija i tužilaca nisu praćene obrazloženjem, nije jasno kako Savet i Veće donose odluke o njihovom broju u svakom sudu i tužilaštvu. Uprkos prenosu nadležnosti za krivične istrage i preko 38.000 istražnih predmeta iz osnovnih sudova u tužilaštva, u 2013. su otvorena dodatna sudijska radna mesta. Sa druge strane, ukupan broj sudijskih radnih mesta predviđenih kadrovskim planovima smanjio se između 2014. i 2017. bez obzira na porast količine novih predmeta u svim sudovima. Pored toga, promena broja radnih mesta predviđenih kadrovskim planovima nije uvek pratila trend broja novih predmeta – primera radi, godišnji rast broja novih predmeta od 5 odsto u 2015 i 2016.552 doveo je u 2017.553 do povećanja broja sudijskih radnih mesta predviđenih kadrovskim planom za 25 odsto u Upravnom sudu, a kadrovski planovi viših sudova pretrpeli su promene u suprotnom smeru (godišnji rast priliva predemta za oko 12 odsto u 2015. i 2016.554 doveo je do smanjenog broja sudijskih mesta za oko 3 odsto u 2017.555). Istovremeno, ukupan broj tužilačkih radnih mesta predviđenih kadrovskim planovima ostao je nepromenjen od 2014. do 2017, uprkos uvođenju tužilačke istrage.

Tabela 25: Broj sudija prema vrsti suda, 2013-2020.

Sudije
Osnovni sudovi Viši sudovi Apelacioni sudovi Upravni sud Privredni sudovi Privredni apelacioni sud Prekršajni sudovi Prekršajni apelacioni sudovi Vrhovni kasacioni sud
Radna mesta predviđena kadrovskim planom 2013 1.430 377 237 38 172 33 548 65 35
2014 1.508 369 237 38 178 33 544 65 37
2015 1.545 381 237 41 180 33 551 65 37
2016 1.475 368 237 39 178 41 538 65 38
2017 1.476 367 237 51 178 41 535 65 40
2018 1.438 399 240 51 178 41 541 65 46
2019 1.446 413 240 51 179 41 541 65 46
2020* 1.451 420 240 51 179 41 541 65 50
Popunjena radna mesta 2013 1.423 366 213 30 157 30 531 61 33
2014 1.384 342 219 - 159 32 509 56 37
2015 1.325 343 229 40 157 31 492 64 35
2016 1.352 340 224 41 162 31 505 63 37
2017 1.350 337 217 40 152 35 491 61 38
2018 1.206 356 216 48 162 41 456 62 41
2019 1.244 375 230 49 148 37 515 56 46
2020* 1.266 366 229 50 169 37 512 56 45

Izvori:

Radna mesta predviđena kadrovskim planom:

Podaci za 2013. – Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji, oktobar 2014, strana 281, tabela 21. Broj sudija prema vrsti suda, 2013.

Podaci za 2014 – Odluke VSS-a o broju sudija

Podaci za 2015-2017 – Podaci VSS-a

Podaci za 2018 – Godišnji izveštaj VKS-a o radu sudova za 2018.

Podaci za 2019-2020 – Podaci VSS-a

Podaci za 2020* – Stanje zaključno sa 30. junom


Popunjena radna mesta:

Podaci za 2013 – Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji, oktobar 2014, strana 281, tabela 21. Broj sudija prema vrsti suda, 2013.

Podaci za 2014-2017 – Podaci VSS-a

Podaci za 2018 – Godišnji izveštaj VKS-a o radu sudova za 2018.

Podaci za 2019-2020 – Podaci VSS-a

Podaci za 2020* – Stanje zaključno sa 30. junom
  1. Nije postojala ni dokumentacija kojom bi se opravdalo povećanje broja popunjenih sudijskih radnih mesta iz 2013, kao ni smanjenje njihovog broja u periodu od 2015. do 2018. Pošto kriterijumi za popunjavanje upražnjenih radnih mesta nisu transparentni, nije poznato da li se te odluke zasnivaju na objektivnim potrebama. Primera radi, da bi izašao na kraj sa godišnjim povećanjem broja novih predmeta od oko 5 odsto, Upravni sud je dobio podršku u vidu novih sudija, dok su viši sudovi, koji su zabeležili godišnje povećanje broja novih predmeta od preko 10 odsto, radili sa manje sudija u 2016. i 2017. nego što je to bio slučaj u 2014.
  2. Nedavnim ustavnim amandmanima je data puna autonomija Savetu i Veću u imenovanju i razrešrenju predsednika sudova, sudija, tužilaca i zamenika tužilaca i ograničena uloga Narodne skupštine na izbor četiri člana556 VSS-a i DVT-a i imenovanje i razrešenje republičkog javnog tužioca i sudija Ustavnog suda, čime se smanjuje rizik od političkog mešanja u odluke vezane za ljudske resurse. Pre ustavnih promena koje se odnose na pravosuđe, Savet i Veće su sprovodili postupak imenovanja, a nadležnost za izbor i razrešenje predsednika sudova, republičkog javnog tužioca i javnih tužilaca, kao i za prvi izbor sudija i zamenika javnog tužioca, delili su sa Narodnom skupštinom. Pored toga, neophodno je bilo da Vlada potvrdi spiskove kandidata za načelnike Republičkih javnih tužilaštava pre njihovog razmatranja u Skupštini, a ne predlažu se svi kandidati koje preporuči DVT. Na kraju, čak iako je Narodna skupština samo izabrala kandidate koje kandiduju Savet i Veće i koje su prethodno odabrale njihove kolege, ona bi i dalje mogla da odbije da izabere predložene kandidate i tako ishoduje novi proces selekcije.
  3. Srbija je u 2018. navela skoro dvostruko veći broj popunjenih sudijskih radnih mesta po glavi stanovnika u poređenju sa prosekom EU28 i veći od proseka Zapadnog Balkana. Prema izveštaju CEPEJ-a za 2020, broj sudija na 100.000 stanovnika u Srbiji je bio 37, dok je prosek EU28 bio 20. Prosek u EU11 bio je 29, a na Zapadnom Balkanu 31.
  4. Samo Hrvatska i Slovenija su članice EU koje su 2012, 2014, 2016. i 2018. imale više sudija po glavi stanovnika od Srbije. Preko 30 sudija na 100.000 stanovnika imale su uglavnom zemlje bivše Jugoslavije, kao što su Hrvatska, Crna Gora i Slovenija.
  5. VSS nema jasnu metodologiju za sistematsko i transparentno utvrđivanje broja sudija potrebnog sudovima, što predstavlja preduslov za buduće izbore i ravnomerno opterećenje sudija. Prema dostupnim podacima, VSS je u šestogodišnjem periodu557 popunio oko 75 odsto sudijskih radnih mesta koja su postala upražnjena. U međuvremenu bi prioritet VSS trebalo da bude razvoj prethodno navedene kadrovske metodologije.

Slika 136: Broj sudija na 100.000 stanovnika, Srbija, zemlje članice EU i zemlje Zapadnog Balkana (podaci CEPEJ-a za 2018)

Chart, bar chart Description automatically generated

  1. Prema izveštaju za 2018, Srbija je navela značajno povećanje broja javnih tužilaca na 100.000 stanovnika, tako da je dostigla prosek EU28. Iz izveštaja CEPEJ-a se može videti da je broj javnih tužilaca na 100.000 stanovnika u Srbiji povećan sa 9,2 u 2012. na 11,2 u 2018. Prosek EU28 bio je 10,9, prosek EU11 16,7, a prosek Zapadnog Balkana 12,5.

Slika 137: Broj javnih tužilaca na 100.000 stanovnika, Srbija, zemlje članice EU i zemlje Zapadnog Balkana (podaci CEPEJ-a za 2018)

Chart, bar chart Description automatically generated

  1. Zaključno sa decembrom 2019, u Srbiji je bilo 68 javnih tužilaca i 723 zamenika javnog tužioca na ukupno šest nivoa tužilaštva (videti Tabelu 26 u daljem tekstu). Ukupan broj javnih tužilaca povećan je za 12 odsto od 2013. do 2019, a broj izabranih javnih tužilaca za 11 odsto. Krajem 2013. doneta je odluka da se poveća broj radnih mesta javnih tužilaca u osnovnim i višim javnim tužilaštvima. Do toga je došlo neposredno nakon usvajanja novog ZKP-a, ali takođe i ubrzo nakon formiranja nove mreže javnih tužilaštava, što je u značajnoj meri odražavalo potrebu za ponovnim prijemom 153 javna tužioca koji su se vratili na svoja radna mesta nakon odluke Ustavnog suda Srbije. Ove brojke navode na zaključak da je povećanje u većoj meri bilo posledica osnivanja 25 novih osnovnih javnih tužilaštava nego novih obaveza kojima je proširen obim posla tužilaca usled prelaska na koncept tužilačke istrage. Godine 2018. doneta je odluka da se otvore 23 nova radna mesta tužilaca u osnovnim javnim tužilaštvima, i to bez navođenja relativnog opterećenja poslom lica na tim radnim mestima. Nasuprot tome, odluke o otvaranju novih tužilačkih radnih mesta u višim javnim tužilaštvima (13 u 2018. i 24 u 2019) bile su prvenstveno motivisane zakonskom obavezom558 osnivanja posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije u četiri viša javna tužilaštva i neposredno su se odnosile na povećanje obima posla.

Tabela 26: Broj javnih tužilaca i zamenika javnog tužioca u Srbiji, 2013-2020.

Vrsta javnog tužilaštva Republičko javno tužilaštvo Apelaciona javna tužilaštva Viša javna tužilaštva Osnovna javna tužilaštva Tužilaštvo za organizovani kriminal Tužilaštvo za ratne zločine Ukupno
Radna mesta predviđena kadrovskim planom 2013 JT 1 4 26 34 1 1 67
ZJT 15 72 171 428 25 8 719
2014 JT 1 4 25 58 1 1 90
ZJT 15 72 179 442 25 8 741
2015 JT 1 4 25 58 1 1 90
ZJT 15 72 179 442 25 8 741
2016 JT 1 4 25 58 1 1 90
ZJT 15 56 185 452 25 8 741
2017 JT 1 4 25 58 1 1 90
ZJT 15 56 185 452 25 8 741
2018 JT 1 4 25 58 1 1 90
ZJT 15 56 198 475 25 11 780
2019 JT 1 4 25 58 1 1 90
ZJT 15 56 222 475 25 11 804
2020* JT 1 4 25 58 1 1 90
ZJT 15 56 222 475 25 11 804
Popunjena radna mesta 2013 JT 1 0 21 30 1 1 54
ZJT 11 63 155 407 9 6 651
2014 JT - - 18 12 - - 30
ZJT - - 165 394 - - 559
2015 JT - 4 18 14 - - 36
ZJT - 56 167 381 - - 604
2016 JT - 4 19 33 - - 56
ZJT - 46 174 389 - - 609
2017 JT 1 3 21 46 1 1 73
ZJT 12 48 170 380 12 4 626
2018 JT 1 3 21 44 1 1 71
ZJT 11 46 186 429 12 9 693
2019 JT 1 3 20 42 1 1 68
ZJT 11 46 206 439 12 9 723
2020* JT 1 - - - 1 1 68
ZJT 11 46 206 439 12 9 723

Izvori: Podaci za 2013 - Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji, oktobar 2014, strana 282, tabela 22. Broj tužilaca i zamenika tužilaca u Srbiji 2013. godine; podaci za 2014-2020. – podaci DVT-a; podaci za 2020.* – stanje zaključno sa 30. junom.

  1. U poređenju sa 2013, ukupan broj izabranih tužilaca povećao se u 2018. i 2019, bez obzira na prethodnu izmenu mreže sudova i povećanje nadležnosti javnih tužilaštava. Neprekidno povećanje broja starih predmeta, na šta su, između ostalog, uticali uvođenje koncepta tužilačke istrage i prenos preko 38.000 istražnih predmeta iz osnovnih sudova u javna tužilaštva, motivisalo je DVT da analizira potrebe za resursima. Na osnovu rezultata analize obima posla koju je 2016. godine izvršilo pet članova DVT-a utvrđeno je da kako osnovna tako i viša javna tužilaštva nemaju na raspolaganju dovoljno resursa i zaključeno da se bez odlaganja uvede 77 novih sistematizovanih radnih mesta u osnovnim i 17 u višim javnim tužilaštvima. Državno veće tužilaca obavestilo je tim za izradu Funkcionalne analize da su nalazi ovog ispitivanja korišćeni za kasnije izmene i dopune akta o broju tužilaca u javnim tužilaštvima.

Broj sudskog osoblja↩︎

  1. U Srbiji je 2018. godine u proseku na svakog sudiju dolazilo 3,4 nesudijskih zaposlenih (videti Sliku 138 u daljem tekstu). Ova brojka svrstava Srbiju na polovinu rang-liste zemalja EU u pogledu odnosa sudijskog i nesudijskog osoblja, a niža je od proseka zemalja članica koje su CEPEJ-u dostavile podatke o ovom pitanju za 2018. Prosečan odnos sudijskog i nesudijskog osoblja menjao se tokom vremena kako u EU28 tako i u Srbiji, a u 2018. godini se u EU28 vratio na nivo iz 2018, dok je u Srbiji opao za 0,3 u odnosu na 2014.

Slika 138: Odnos između broja sudija i sudskog osoblja,
Srbija, EU i zemlje Zapadnog Balkana, 2018559

Chart Description automatically generated with medium confidence

  1. Iako norme u pogledu zaposlenih teoretski postoje radi određivanja raspodele zaposlenih, one se u praksi ne sprovode niti primenjuju. Te norme mogu predstavljati isuviše pojednostavljen način za utvrđivanje broja zaposlenih kada se u obzir uzme složenost pravosudnih institucija i odsustvo metodologije za ponderisanje predmeta, i može imati smisla da sistematizacije odstupaju od propisanih standarda. Međutim, takva odstupanja bi trebalo da budu opravdana i dokumentovana.
  2. Odnosi između broja radnih mesta predviđenih budžetom i sudija značajno se razlikuju između sudova iste vrste, što ukazuje na to da se broj radnih mesta ne utvrđuje na osnovu analize potreba ili podataka. U osnovnim, višim, privrednim i prekršajnim sudovima postoje široki rasponi odnosa između radnih mesta predviđenih budžetom i sudija (videti Tabelu 27 u daljem tekstu). U poređenju sa rasponima odnosa radnih mesta i sudija iz 2013, razlike između osnovnih sudova povećane su u 2019, kao i, u nešto manjoj meri, one između viših, privrednih i prekršajnih sudova.

Tabela 27: Broj radnih mesta predviđenih budžetom
po sudiji prema kategoriji radnih mesta i vrsti suda, 2019.

Vrsta suda 2019.
Sudije Ukupan broj nesudijskog osoblja Sudijski pomoćnici Druga radna mesta koja učestvuju u rešavanju predmeta* Ostala radna mesta**

Broj

Broj

Srednji odnos prema broju sudija

Raspon

Broj

Srednji odnos prema broju sudija

Raspon

Broj

Srednji odnos prema broju sudija

Raspon

Broj

Srednji odnos prema broju sudija

Raspon
Osnovni 1.446 4.747 3,3 2,2-5,0 590 0,4 0,1-0,7 3.039 2,1 1,2-2,9 1.118 0,8 0,3-2,0
Viši 413 1.475 3,6 2,6-4,8 248 0,6 0,3-1,0 812 2,0 1,5-3,2 415 1,0 0,7-1,8
Apelacioni 240 515 2,1 1,9-2,5 213 0,9 0,7-1,0 250 1,0 0,9-1,2 52 0,2 0,0-0,5
Privredni apelacioni 41 69 1,7 35 0,9 34 0,8 0 0,0
Privredni 179 593 3,3 2,8-4,6 94 0,5 0,2-1,0 409 2,3 1,8-2,9 90 0,5 0,1-1,3
Prekršajni apelacioni 65 174 2,7 52 0,8 101 1,6 21 0,3
Prekršajni 541 1.659 3,1 2,5-5,8 76 0,1 0,0-0,4 1.129 2,1 1,7-4,0 454 0,8 0,4-2,2
Upravni 51 174 3,4 64 1,3 108 2,1 2 0,0
Vrhovni kasacioni sud 46 212 4,6 54 1,2 65 1,4 93 2,0
UKUPNO 3.022 9.618 3,2 1,7-5,8 1.426 0,5 0-1,3 5.947 2,0 0,8-4,0 2.245 0,7 0-2,2

* Među zaposlenima koji učestvuju u rešavanju predmeta su sudijski pomoćnici (sudijski pripravnici nisu uključeni), sudski upravitelji/sekretari, zaposleni na pisarnici, drugo administrativno osoblje, zapisničari i zaposleni na poslovima IKT. ** Kategorija „Ostala radna mesta“ obuhvata tehničku podršku, pravosudnu stražu, sudske izvršitelje i zaposlene u odeljenjima zemljišnih knjiga.

  1. Uprkos smanjenju broja izvršilaca na radnim mestima nižeg nivoa, preko 23 odsto zaposlenih u sudovima ne učestvuje u postupku, što predstavlja smanjenje broja ovih zaposlenih u odnosu na 2013. Odnos tih zaposlenih (kao što su vozači, čistačice i pripadnici pravosudne straže) i ukupnog broja nesudijskog osoblja veći je u osnovim, višim i prekršajnim sudovima i Vrhovnom kasacionom sudu (videti Tabelu 28 u daljem tekstu) od proseka za privredne i apelacione sudove. Tokom prethodnih šest godina, odnos radnih mesta na kojima se obavljaju prateći pomoćno-tehnički poslovi i ukupnog broja radnih mesta smanjio se u svim sudovima. U 2013, radna mesta pomoćno-tehničkog osoblja činila su 33 odsto nesudijskih radnih mesta u osnovnim, 31 odsto u višim, 14 odsto u apelacionim, 17 odsto u privrednim i 32 odsto u prekršajnim sudovima.

Tabela 28: Odnos broja državnih službenika i nameštenika predviđenog budžetom i nosilaca posla prema vrsti suda, 2019

Vrsta suda Ukupan broj nesudijskih zaposlenih Sva radna mesta koja učestvuju u rešavanju predmeta % radnih mesta koja učestvuju u rešavanju predmeta Državni službenici i nameštenici % državnih službenika i nameštenika
Osnovni 4.747 3.629 76% 1.118 24%
Viši 1.475 1.060 72% 415 28%
Apelacioni 515 463 90% 52 10%
Privredni apelacioni 69 69 100% 0 0%
Privredni 593 503 85% 90 15%
Privredni prekršajni 174 153 88% 21 12%
Prekršajni 1.659 1.205 73% 454 27%
Upravni 174 172 99% 2 1%
Vrhovni kasacioni sud 212 119 56% 93 44%
UKUPNO 9.618 7.373 77% 2.245 23%
  1. Međutim, poređenja sa zemljama članicama EU ukazuju na to da bi Srbija mogla dodatno da smanji broj zaposlenih koji ne učestvuju u rešavanju predmeta. Prema izveštaju CEPEJ za 2020. (zasnovanom na podacima iz 2018), procenat od 78 odsto zaposlenih koji učestvuju u procesuiranju predmeta zabeležen u Srbiji niži je nego u većini država članica EU. Pa ipak, to poređenje bi trebalo smatrati samo uopštenim opisom načina angažovanja pomoćno-tehničkog osoblja u sudovima, budući da CEPEJ ne pravi jasnu razliku između različitih kategorija i opisa poslova zaposlenih.
  2. Iako je ukupan broj zaposlenih u sudovima smanjen, potrebe za radnom snagom nisu sistematski procenjivane, a ostale su prisutne značajne razlike između sudova i tužilaštava u pogledu odnosa broja radnih mesta predviđenih budžetima i broja sudija/tužilaca. Broj sudijskih pomoćnika po sudiji i dalje se značajno razlikovao između sudova iste vrste – primera radi, kod osnovnih sudova taj odnos se kretao od 0,3 do 1,0 u 2013. i od 0,1 do 0,7 u 2019. Međutim, uz prenos određenih nadležnosti tužiocima u skladu sa novim ZKP-om, broj sudijskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika predviđenih budžetima smanjen je u sudovima a povećan u javnim tužilaštvima. Tako su sudovi predvideli sredstva za 2.115 sudijskih pomoćnika i pripravnika u 2013. i 1.649560 njih u 2019, a javna tužilaštva561 su planirala 252 radna mesta tužilačkih pripravnika u 2014. u poređenju sa 374562 koliko ih je bilo predviđeno 2019. godine.
  3. Slično tome, sudovi nisu ocenili svoje potrebe za zaposlenima u svetlu prenosa određenih nadležnosti drugim pravosudnim profesijama. Broj sudskih izvršitelja smanjen je nakon uvođenja javnih izvršitelja 2011. godine, ali u 2019. je budžetima i dalje bilo predviđeno 640 radnih mesta sudskih izvršitelja, a zaposleno je bilo njih 597. Iz akata o sistematizaciji i opisa poslova ne vidi se jasno koje su njihove funkcije.
  4. Takođe, uspostavljanje javnobeležničkog sistema nije bitnije izmenilo profil zaposlenih u sudovima u Srbiji. Logično bi bilo da prenos funkcija overe dovede do značajnog smanjenja broja zaposlenih u pisarnicama, naročito u osnovnim sudovima. Pa ipak, prenos ovih nadležnosti javnim beležnicima u Srbiji izazvao je tek neznatnu redukciju broja radnika na tim pozicijama. Između 2014.i 2019, osnovni sudovi otvorili su 29 novih radnih mesta u pisarnicama a broj zaposlenih koji su se bavili tim poslovima povećao se sa 1.080 na 1.110. Do sada nije sprovedena nikakva analiza uticaja uvođenja javnih beležnika na potrebe za zaposlenima.
  5. Potrebna je strategija za eliminisanje viškova zaposlenih putem prestanka radnog odnosa, prirodnog odliva ili preraspodele radnika. Za izradu te strategije potrebna je analiza uticaja reformi sprovedenih u prethodnom periodu na potrebe za zaposlenima, prvenstveno onih koje se odnose na prenos nadležnosti javnim tužilaštvima i drugim pravnim profesijama. Sredstva koja se uštede takvom racionalizacijom mogu se uložiti u druge preko potrebne oblasti, kao što su otvaranje tehničkih i savetničkih radnih mesta i unapređenja IKT i sredstava za rad u pravosuđu.
  6. Uprkos smanjenju broja zaposlenih predviđenih budžetom, i dalje su bez jasnog opravdanja bile prisutne značajne razlike između regiona. Primera radi, u Višem i Osnovnom sudu u Beogradu i Novom Sadu zabeleženi su daleko veći odnosi broja zaposlenih nego u sudovima u Nišu ili Kragujevcu. Pored toga, izmenama kadrovskih planova viših sudova prouzrokovane su još veće razlike između regiona. Ukupan raspon se, ipak, smanjio sa od 3,8 do 4,6 zaposlenih predviđenih budžetom po sudiji u 2013. na od 3,1 do 4,0 u 2019.

Tabela 29: Odnos broja radnih mesta predviđenih
budžetom i sudija u višim sudovima prema regionu, 2019

Sudije Ukupan broj nesudijskog osoblja Sudijski pomoćnici Druga radna mesta koja učestvuju u rešavanju predmeta Ostalo nesudijsko osoblje
Područje apelacionog suda Broj Broj Odnos po sudiji Broj Odnos po sudiji Broj Odnos po sudiji Broj Odnos po sudiji
Beograd 146 590 4,0 133 0,9 313 2,1 144 1,0
Kragujevac 95 297 3,1 39 0,4 179 1,9 79 0,8
Niš 81 270 3,3 29 0,4 146 1,8 95 1,2
Novi Sad 88 318 3,6 47 0,5 174 2,0 97 1,1
UKUPNO 410 1.475 3,6 248 0,6 812 2,0 415 1,0

Izvor: Podaci Ministarstva pravde i proračun Svetske banke.

  1. Kao i u prethodnim godinama, obrazac zapošljavanja najčešće ne odražava ekonomije obima (videti slike u daljem tekstu). Ukupan broj zaposlenih na nivou sudova ukazuje na to da je takav pristup dosledno sproveden samo u prekršajnim sudovima, dok istovremeno viši, privredni i, u manjoj meri, osnovni sudovi ostvaruju ekonomije obima tek kada prerastu iz malih u velike sudove, ali taj obrazac se ne nastavlja i kada osnovni sudovi u Beogradu i Novom Sadu prerastu u veoma velike sudove, niti kad viši sudovi prerastu u velike.
  2. Međutim, odnos broja zaposlenih predviđenih budžetom i broja sudija značajno se razlikuje među sudovima iste vrste i veličine. Primera rad, ovaj odnos se u malim prekršajnim sudovima563 u 2019. kretao od 2,5 do 5,8.

Slika 139: Odnos broja zaposlenih predviđenih budžetom i broja sudija u osnovnim sudovima prema veličini suda, 2013. i 2019.


Chart, bar chart Description automatically generated

Slika 140: Odnos broja zaposlenih predviđenih budžetom i broja sudija u višim sudovima, 2013. i 2019.

Chart, bar chart Description automatically generated

  1. Broj tužilačkih pomoćnika i pripravnika u javnim tužilaštvima određuje se bez razmatranja obima posla ili složenosti predmeta. Pored toga, obrasci zapošljavanja i/ili procesi rada nisu izmenjeni da bi se uzelo u obzir uvođenje tužilačke istrage kojim su proširene uloge i nadležnosti javnih tužilaštava i povećan njihov obim posla. U skladu sa Pravilnikom koji je Ministarstvo pravde usvojilo 2009. godine, osnovna i viša javna tužilaštva mogu da angažuju jednog pripravnika na svaka dva javna tužioca, dok je za apelaciona javna tužilaštva preporuka angažovanje jednog pripravnika na svaka tri javna tužioca. Međutim, stvarne brojke su sasvim drugačije, jer javna tužilaštva zapošljavaju znatno manji broj tužilačkih pripravnika od onoga što je dopušteno propisima.564 Prema odredbama Pravilnika, radna mesta tužilačkih pripravnika planirana su u svim osnovnim i višim javnim tužilaštvima, ali nisu poznati kriterijumi korišćeni za određivanje broja ovih radnih mesta u svakom pojedinačnom javnom tužilaštvu. Pored toga, zabeležene su značajne razlike između odnosa broja radnih mesta pripravnika predviđenih budžetom i broja javnih tužilaca, i to u rasponu između 0,1 i 1,0 u 2019. Broj tužilačkih pripravnika više nisu određivala sama javna tužilaštva, već se to vršilo u skladu sa aktom Ministarstva pravde.565
  2. Pored toga, čak i radna mesta tužilačkih pripravnika koja su predviđena budžetom ostaju upražnjena godinama: njih tek 142 bilo je popunjeno 2019. godine. Između 2013. i 2019, broj popunjenih radnih mesta tužilačkih pripravnika značajno se smanjio,566 iako su javna tužilaštva u ovom periodu preuzela nove nadležnosti. Razlog za postojanje značajnog broja upražnjenih radnih mesta tužilačkih pripravnika ostaje nejasan. Bez objektivnog odnosa broja zaposlenih nije moguće utvrditi da li bi sva ta radna mesta trebalo popuniti ili bi pak sredstva trebalo preraspodeliti na druga prioritetna radna mesta ili uložiti u izgradnju kapaciteta postojećih zaposlenih ili projekte IKT i infrastrukture.

Tabela 30: Broj tužilačkih pripravnika, 2019.

Javni tužioci i zamenici javnog tužioca Tužilački pripravnici Broj određen Pravilnikom Razlika u odnosu na određeni broj
RJT 12 0 5 -5
Apelaciona javna tužilaštva 49 3 20 -17
Viša javna tužilaštva 226 49 124 -75
Osnovna tužilaštva 481 85 267 -182
Tužilaštvo za organizovani kriminal 13 0 26 -26
Tužilaštvo za ratne zločine 10 5 6 -1
  1. Baš kao i u sudovima, prosečan odnos broja pomoćno-tehničkog i tužilačkog osoblja je visok i značajno se razlikuje u zavisnosti od vrste javnog tužilaštva. Iz Tabele 31 u daljem tekstu vidi se da se broj radnih mesta koja učestvuju u rešavanju predmeta kreće od 79 odsto u osnovnim do 64 odsto u apelacionim javnim tužilaštvima. U poređenju sa podacima iz 2013, odnos broja zaposlenih koji se bave rešavanjem predmeta i ukupnog broja zaposlenih povećao se neznatno samo u višim javnim tužilaštvima. Manji broj pomoćno-tehničkog osoblja u osnovnim javnim tužilaštvima može se prvenstveno pripisati činjenici da ta javna tužilaštva najčešće dele prostorije sa sudovima i koriste usluge pomoćno-tehničkog osoblja u sudovima (kao što su čistačice, domari i slično).

Tabela 31: Odnos broja državnih službenika i nameštenika predviđenog budžetom i nosilaca posla prema vrsti javnog tužilaštva, 2019.

Ukupan broj netužilačkih radnih mesta Sva radna mesta koja učestvuju u rešavanju predmeta Procenat radnih mesta koja učestvuju u rešavanju predmeta Državni službenici i nameštenici % državnih službenika i nameštenika
RJT 26 14 54 procenata 12 46 procenata
Apelaciona javna tužilaštva 80 51 64 procenata 29 36 procenata
Viša javna tužilaštva 400 287 72 procenata 113 28 procenata
Osnovna javna tužilaštva 785 618 79 procenata 167 21 procenata
Tužilaštvo za organizovani kriminal 51 38 75 procenata 13 25 procenata
Tužilaštvo za ratne zločine 36 21 58 procenata 15 42 procenata
UKUPNO 1.378 1.029 75 procenata 349 25 procenata

Zastupljenost i uticaj zapošljavanja na određeno vreme i angažovanja po drugim osnovama↩︎

  1. U pravosuđu radi preko 1.900 zaposlenih na određeno vreme i angažovanih po drugim osnovama, što čini 18 odsto ukupnog broja radnika. Uprkos zakonskoj odredbi prema kojoj broj zaposlenih na određeno vreme i angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima i po drugim osnovama u organu javne vlasti ne može preći 10 odsto broja zaposlenih na neodređeno vreme,567 nije uspostavljen delotvoran mehanizam za kontrolu ovakvog zapošljavanja i angažovanja u sudovima.
  2. Radnici zaposleni na određeno vreme su brojni kako u sudovima tako i u javnim tužilaštvima, i to naročito onima koji se nalaze u regionalnim gradskim centrima. Pored toga, broj zaposlenih na pojedinim radnim mestima često prelazi broj predviđen budžetom. Primera radi, Privredni sud u Beogradu planirao je samo 27 radnih mesta sudijskih pomoćnika, ali je 2019. godine u ovom sudu radilo njih 56. Od ukupno 41 sudijskog pomoćnika zaposlenog na određeno vreme, jedan je bio zamena za privremeno odsutnog kolegu a 40 je primljeno zbog „povećanja obima posla“, iako je broj novih predmeta u 2019. smanjen za preko 8 odsto. Mada broj sudijskih pomoćnika zaposlenih na neodređeno vreme retko kada pređe broj predviđen sistematizacijom, čini se da se njihovo zapošljavanje na određeno vreme uglavnom ne planira.
  3. Pored zaposlenih na određeno vreme, veliki broj lica angažovanih po drugim osnovama i volontera pruža podršku u radu sudskom osoblju. Prema pojedinim navodima, ova „radna snaga iz senke“ je brojna, ali je njena tačna veličina nepoznata. Uloge ovih lica takođe nisu jasne, ali, opet prema navodima, većina njih obavlja poslove sudijskih pomoćnika. Kako ne postoji delotvoran mehanizam za vrednovanje rada ovih radnika „iz senke“, njihov doprinos učinku nije jednostavno oceniti.
  4. U celini, ukupan broj zaposlenih premašivao je u 2019. broj predviđen kadrovskim planovima sudova za 10 odsto (videti tabelu u daljem tekstu). Najveći deo ovog viška radnika koncentrisan je u osnovnim sudovima. Većina sudova premašila je u 2019. broj radnika predviđen sistematizacijom i to zbog zapošljavanja na određeno vreme. Najveća odstupanja zabeležena su u osnovnim i privrednim sudovima, koji su zapošljavali 13 odnosno 22 odsto više radnika od broja predviđenog sistematizacijom.

Tabela 32: Ukupan broj zaposlenih u poređenju sa brojem radnih mesta predviđenih budžetom, 2019.

Vrsta suda Broj radnih mesta predviđenih budžetom Broj upražnjenih radnih mesta Broj zaposlenih na neodređeno vreme (br. predviđenih umanjen za broj upražnjenih radnih mesta) Broj zaposlenih na određeno vreme i angažovanih po drugim osnovama Ukupan broj zaposlenih % viška (manjka) radnih mesta predviđenih budžetom
Osnovni 4.747 540 4.207 1.174 5.381 13%
Viši 1.475 167 1.308 211 1.519 3%
Apelacioni 515 34 481 48 529 3%
Privredni apelacioni 69 1 68 0 68 (1%)
Privredni 593 60 533 193 726 22%
Prekršajni apelacioni 174 21 153 18 171 (2%)
Prekršajni 1.659 121 1.538 289 1.827 10%
Upravni 174 50 124 15 139 (20%)
Vrhovni kasacioni sud 212 13 199 12 211 0%
UKUPNO 9.618 1.007 8.611 1.960 10.571 10%
  1. Među sudovima takođe postoje velike razlike, a neki od njih angažuju značajno veći broj radnika od onoga predviđenog njihovim sistematizacijama (videti Tabelu 33 u daljem tekstu), i to ne uvek u skladu sa obimom posla. Ukupno 67 sudova imalo je 2019. godine preko 10 odsto zaposlenih više nego što je bilo predviđeno. U pojedinim slučajevima čini se da broj predmeta opravdava takvo odstupanje, dok u drugima to nije slučaj. Primera radi, Privredni sud u Leskovcu zapošljavao je 2019. oko 28 odsto radnika više od broja predviđenog budžetom usled povećanja broja novih predmeta zabeleženog svake godine. Sa druge strane, Prekršajni sud u Zrenjaninu premašio je 2019. broj utvrđen sistematizacijom za 12 odsto uprkos smanjenju broja novih predmeta u ovom sudu. Kada se u obzir uzme konstantno povećanje broja zaposlenih po ugovorima na određeno vreme, potrebno je preduzeti dodatne napore da se ograniči neopravdano korišćenje tih ugovora u pravosuđu.

Tabela 33: Broj zaposlenih na određeno vreme prema vrsti suda, 2019.

Vrsta suda Sudijski pomoćnici Svi ostali Ukupno
Br. zaposlenih na odr. vreme % dopuštenog broja Gornja granica raspona Br. zaposlenih na odr. vreme % dopuštenog broja Gornja granica raspona Br. zaposlenih na odr. vreme % dopuštenog broja Gornja granica raspona
Osnovni 262 44% 300% 912 22% 58% 1.174 25% 64%
Viši 71 29% 80% 140 11% 32% 211 14% 33%
Apelacioni 32 15% 24% 16 5% 8% 48 9% 15%
Privredni apelacioni 0 0%   0 0%   0 0%  
Privredni 66 70% 152% 127 25% 42% 193 33% 58%
Prekršajni apelacioni 5 10%   13 11%   18 10%  
Prekršajni 36 47% 300% 253 16% 50% 289 17% 47%
Upravni 0 0%   15 14%   15 9%  
Vrhovni kasacioni sud 0 0%   12 8%   12 6%  
UKUPNO 472 33% 300% 1.488 18% 58% 1.960 20% 64%

Izvor: Podaci Ministarstva pravde i proračun Svetske banke.

  1. Zapošljavanje radnika na određeno vreme najrasprostranjenije je u osnovnim i privrednim sudovima. Osnovni sudovi na području Apelacionog suda u Beogradu premašili su u 2019. broj zaposlenih predviđen svojim sistematizacijama za oko 21 odsto, a skoro 30 odsto svih radnika bilo je zaposleno na osnovu ugovora na određeno vreme. Privredni sudovi na području Beograda zapošljavali su 32 odsto više radnika od broja predviđenog budžetom. Nije postojala korelacija između veličine suda i viška broja zaposlenih u odnosu na budžet: najznačajniji slučajevi zapošljavanja većeg broja radnika nego što je predviđeno budžetom javljaju se u sudovima različitih vrsta i veličina (Tabela 34 u dalje tekstu).

Tabela 34: Broj zaposlenih na određeno vreme prema
vrsti radnog mesta u osnovnim sudovima, 2019.

Područje apelacionog suda Sudijski pomoćnici Svi ostali Ukupno
Br. zaposlenih na odr. vreme % dopuštenog broja Gornja granica raspona Br. zaposlenih na odr. vreme % dopuštenog broja Gornja granica raspona Br. zaposlenih na odr. vreme % dopuštenog broja Gornja granica raspona
Beograd 101 49% 100% 426 34% 58% 527 36% 64%
Kragujevac 51 40% 150% 207 20% 38% 258 22% 42%
Niš 54 52% 133% 146 18% 24% 200 22% 33%
Novi Sad 56 37% 300% 140 14% 34% 196 17% 40%
UKUPNO 262 44% 300% 919 22% 58% 1.181 25% 64%

Izvor: Podaci Ministarstva pravde i proračun Svetske banke.

  1. Nisu izrađene procedure za prijem zaposlenih u radni odnos na određeno vreme, a zainteresovani akteri navode da postupanje u tom pogledu nije ni otvoreno niti transparentno. Predsednik suda i dalje ima diskreciono pravo da angažuje zaposlene na određeno vreme i radnike po ugovoru, a odsustvo procedura otvara prostor za korišćenje veza i trgovinu uticajem. Pored toga, akteri navode da veliki broj radnika na određeno vreme ostaje na poslu godinama uprkos tome što je trajanje angažmana ograničeno na godinu dana za državne službenike i šest meseci za one koji to nisu.
  2. Brojnost zaposlenih na određeno vreme u prethodnom periodu ukazuje na to da se sistem nije stabilizovao već da je i dalje u krizi. Brojnost lica angažovanih po ugovorima negativno utiče na kvalitet i efikasnost, jer njihovo prisustvo često smeta iskusnijim radnicima, njihov učinak se u najvećoj meri ne prati a njihovo angažovanje nosi rizik od gubitka institucionalnog pamćenja. Pored toga, zaposleni po ugovoru koji nisu obuhvaćeni opštim planiranjem resursa dovode do nestabilnog radnog okruženja, budući da je potrebno uložiti dodatne napore za unapređenje znanja i veština zaposlenih i zahteva dodatno vreme za upravljanje njihovim radom i obuku. Povrh toga, veliki broj zaposlenih na određeno vreme najčešće negativno utiče na kvalitet i efikasnost rada.
  3. Broj zaposlenih na određeno vreme u prethodnom periodu se svake godine u svakom javnom tužilaštvu povećavao. U 2019. je bilo 480 zaposlenih na određeno vreme,568 u poređenju sa njih 46 u 2013. Pored toga, javna tužilaštva zavise od velikog broja volontera koji čine „radnu snagu u senci“, ali podaci o njihovom broju nisu bili dostupni tokom izrade ove analize.

Angažovanje sudija-porotnika↩︎

  1. U sudovima Srbije profesionalnim sudijama pomaže značajan broj sudija-porotnika. Visoki savet sudstva procenio je da u pravosuđu postoji potreba za 2.392 radna mesta sudija-porotnika,569 a u izveštaju Srbije CEPEJ-u navedeno je da je 2018. bilo 2.123 sudija porotnika. Stvarni broj sudija porotnika u 2019. nije bio poznat.
  2. Važećim Zakonom o sudijama nisu definisane uloge i zaduženja sudija-porotnika u sudskim postupcima. U praksi, njihove dužnosti su bile ograničene na praćenje postupka bez učestvovanja u raspravama sa profesionalnim sudijama.
  3. Nedavnim ustavnim promenama Srbija zadovoljava minimalne uslove i definiciju sudija-porotnika iz Evropske povelje o sudijama-porotnicima,570 sudije-porotnici bi trebalo da „učestvuju u donošenju odluka“. Značajne su razlike među zemljama u pogledu uloge i postupka za izbor sudija koji nisu profesionalci.
  4. Pošto sistem sudija-porotnika ne funkcioniše kako je predviđeno, trebalo bi ponovno razmotriti potrebu za ovih 2.000 radnih mesta. Predstojeće zakonodavne promene bi trebalo da reše pitanje njihovih novih uloga i nadležnosti u sudskim postupcima i imenovati ih u skladu sa objektivnim kriterijumima i uz razmatranje dostojnosti kandidata bez političkog mešanja.
  5. Metode za imenovanje sudija-porotnika krajnje su nejasne: iako se objavljuju saopštenja i formalni kriterijumi, VSS ima diskreciono pravo za njihov izbor. Zakonom o sudijama propisano je da svaki građanin Republike Srbije starosti od 18 do 70 godina u trenutku imenovanja koji je „dostojan funkcije“ može postati sudija-porotnik. Ovi uopšteni kriterijumi i nedostatak transparentnosti u postupku imenovanja koje vrši VSS ostavljaju prostor za potencijalne zloupotrebe.
  6. Sudijama-porotnicima se ne pruža ni osnovna obuka niti usavršavanje. Ako je sudija-porotnik zainteresovan za određeno suđenje, od sudije se očekuje da mu objasni o čemu se radi. Takvo postupanje umanjuje efikasnost postupka. Sudije-porotnici bi trebalo da dobiju pravilno finansiranu osnovnu obuku i usavršavanje kako bi se zadovoljili standardi Evropske povelje o sudijama-porotnicima.
  7. Sudije-porotnici imaju pravo na nagradu za rad i naknadu troškova za prevoz, ali podaci o sredstvima koja su utrošena konkretno u te svrhe nisu javno dostupni. Iako neto nagrada sudije-porotnika iznosi tek oko 3 evra na sat, na nivou čitavog sistema ovi troškovi mogu biti značajni. Pod pretpostavkom da je svaki imenovani sudija porotnik plaćen za 20 radnih dana godišnje, godišnji troškovi njihovih plata za ceo sistem iznosili bi 1,5 miliona evra.
  8. Zainteresovani akteri se generalno slažu da je doprinos sudija-porotnika učinku čitavog sektora verovatno marginalan. Novododeljena uloga sudija-porotnika u donošenju odluka stvara prostor za njihovu efikasniju upotrebu i pozitivan doprinos ostvarivanju pravde. Ipak, makar deo sredstava koja se trenutno troše za njihove zarade bi mogao biti preraspodeljen na efikasnije mehanizme za unapređenje transparentnosti, pristup pravdi i pravičan tretman strana u postupku.

Izbor, vrednovanje i napredovanje sudija i tužilaca↩︎

  1. Nakon nedavno usvojenih ustavnih promena, očekuje se da će pravni okvir biti detaljno revidiran kako bi omogućio meritorno angažovanje i karijere sudija.

Izbor i imenovanje sudija i tužilaca↩︎

  1. Završena Pravosudna akademija nije neophodni preduslov za prvi izbor sudija i javnih tužilaca. U skladu sa odlukom Ustavnog suda iz 2013. i načelima Saveta Evrope, VSS i DVT moraju da izaberu sudije i zamenike javnih tužilaca iz redova kako onih koji su pohađali Pravosudnu akademiju, tako i onih koji to nisu. Međutim, Zakonom o Pravosudnoj akademiji propisano je da sudije i javni tužioci koji se biraju po prvi put moraju da završe poseban program obuke u slučaju da nisu pohađali inicijalnu obuku na Pravosudnoj akademiji.
  2. Оpšti i posebni uslovi za izbor sudija i javnih tužilaca propisani su Zakonom o sudijama i Zakonom o javnom tužilaštvu. U skladu sa postupkom za izbor i imenovanje, za sva radna mesta neophodno je raspisivanje javnog konkursa. Izborne komisije VSS-a i DVT-a objavljuju konkurse i biraju kandidate u skladu sa procedurama propisanim u pravilnicima za ocenu kvalifikacija, stručnosti i dostojnosti kandidata. Korišćenje pismenih prijava, testova i intervjua kao mehanizama za ocenu kandidata omogućava da postupak izbora u velikoj meri bude zasnovan na zaslugama. Sa druge strane, nejasno je koji se kriterijumi koriste za vrednovanje kandidata i dodelu bodova, kako za profesionalnost i stručnost tako i za „meke“ veštine, što dovodi do kritika od strane domaćih aktera i međunarodnih partnera.
  3. Nakon izbora, sudije i javni tužioci u Srbiji ne mogu biti premešteni u drugi sud ili javno tužilaštvo, ni trajno niti privremeno, bez sopstvene saglasnosti. Iz tog razloga veoma je teško reagovati na promene obima posla. Tokom razmatranog šestogodišnjeg perioda, VSS je doneo 81571 odluku o trajnom premeštaju sudija iz jednog suda u drugi. Doneta je i još 71 odluka572 o privremenom premeštaju sudija.
  4. Diplomci Pravosudne akademije javljaju se na konkurse za upražnjena radna mesta u osnovnim i prekršajnim sudovima i osnovnim javnim tužilaštvima. Za one koji nisu izabrani na radno mesto sudije ili zamenika javnog tužioca, Savet odnosno Veće mogu da odobre privremeno zaposlenje na radnom mestu sudijskog pomoćnika ili tužilačkog pripravnika u sudu ili javnom tužilaštvu na period od najviše tri godine573, kako je napred već navedeno, te odluke se ne donose na osnovu kriterijuma obima posla.
  5. Ne postoji interni proces izbora za sudove i javna tužilaštva više instance, a kandidati mogu doći iz samog pravosuđa ili izvan njega. Kandidati se javljaju na konkurse za otvorena radna mesta koje raspisuju VSS i DVT; uslovi i postupak izbora slični su onima koji važe za prvostepene sudove i javna tužilaštva. Statistički podaci o strukturi sudija izabranih od 2013. do 2019. ukazuju na to da sistem daje prednost internom napredovanju u odnosu na izbor kandidata koji nisu iz pravosuđa.

Tabela 35: Struktura sudija izabranih od 2013. do 2019.

Godina Druge sudije Sudijski pomoćnici Diplomci Pravosudne akademije Ostali Ukupno
2013 77 14 14 1 106
2014 57 44 3 5 109
2015 48 67 6 5 126
2016 40 83 4 6 133
2017 48 2 1 0 51
2018 92 229 45 17 383
2019 117 46 6 7 176
Ukupno 479 485 79 41 1.084

Izvor: Godišnji Izveštaj o radu VSS-a za 2020.

Kriterijumi za vrednovanje i napredovanje sudija i tužilaca↩︎

  1. Nakon što su kao pilot-projekat 2014. godine uvedena u 20 sudova, formalna pravila za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova stupila su na snagu u julu 2015. Svrha Pravilnika o kriterijumima, merilima, postupku i organima za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova jeste poboljšanje efikasnosti sudskog sistema, unapređenje stručnosti i odgovornosti sudija, podsticanje sudija u ostvarivanju najboljih rezultata rada i jačanje poverenja javnosti u rad sudija i sudova. Vrednovanje rada bi takođe trebalo da se koristi kao mehanizam za odlučivanje o profesionalnoj karijeri sudije, odnosno za donošenje odluka o izboru, pohađanju obavezne obuke i razrešenju.
  2. Na skali vrednovanja postoje tri ocene, „izuzetno uspešno“, „uspešno“ i „ne zadovoljava“, a numeričke ocene se ne daju. Vrednovanje se najčešće vrši za trogodišnji period, uz godišnje vrednovanje sudija koje su izabrane prvi put. Vanredno vrednovanje se vrši na osnovu odluke VSS-a. Sva merila moraju biti vrednovana ocenom „izuzetno uspešno“ ili „uspešno“ da bi rad u celini bio ocenjen uspešnim.
  3. Pravilnik o kriterijumima, merilima, postupku i organima za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova574 prvi put je primenjen 2016. godine. Rezultati vrednovanja uzeti su u obzir pri odlučivanju o izboru kandidata na stalnu sudijsku funkciju, a u ovom prvom krugu vrednovanja VSS je utvrdio da svih 27 kandidata ispunjavaju standarde kvaliteta rada. Pravila o vrednovanju po prvi put su primenjena na sudije na stalnoj funkciji 2017. godine. Vrednovanjem rada izvršenim tokom trogodišnjeg perioda (2017-2019) obuhvaćeno je 1.816575 sudija, a obavljeno je ukupno 1.949576 redovnih i vanrednih vrednovanja. Komisije za vrednovanje VSS-a utvrdile su da 19577 sudija ne ispunjava standarde u pogledu kvaliteta rada.
  4. Kriterijumi za vrednovanje rada sudija su kvantitet i kvalitet, a norme i ciljevi se određuju prema vrsti suda. Sistem za vrednovanje rada se u velikoj meri oslanja na postojanje pouzdanih i tačnih statističkih podataka. Kvantitet se vrednuje na osnovu broja predmeta koje sudija završi u toku meseca, a norma se odnosi na vrstu predmeta. Za sudije koje završe manje predmeta nego što je propisano mesečnom normom, pri vrednovanju rada u obzir se uzima ukupan broj rešenih predmeta u odnosu na ukupan broj predmeta u radu. Međutim, pošto ne postoji metodologija za ponderisanje predmeta, ovom sistemu i dalje nedostaje mehanizam kojim bi se sudije odvratile od biranja jednostavnijih predmeta i izbegavanja složenijih.578 Merilo kvaliteta rada podrazumeva vreme izrade odluka i procenat ukinutih odluka tokom perioda za koji se vrši vrednovanje rada.

Tabela 36: Merila za vrednovanje kvaliteta rada sudija na snazi od jula 2015.

Merilo Činilac
Kvantitet Broj završenih predmeta u odnosu na mesečnu normu
Kvalitet Procenat ukinutih odluka; vreme izrade odluka
  1. Kriterijumi za vrednovanje rada predsednika sudova obuhvataju aspekte njihovog rada na sudijskoj funkciji i rezultate rada sudske uprave, ali samo jedan, nedovoljan kriterijum se odnosi na njihov rad kao predsednika sudova. Taj prosti brojčani pokazatelj je broj neotklonjenih nepravilnosti u radu sudske uprave utvrđen od strane predsednika neposredno višeg suda u toku perioda vrednovanja. Ovo nije adekvatno merilo učinka predsednika suda, za čije vrednovanje bi trebalo koristiti i statističke analize broja predmeta rešenih od strane sudija u sudu na čijem je čelu predsednik i broja osnovanih pritužbi u vezi sa radom suda koje podnesu građani.
  2. Navedena pravila ostala su krajnje neprecizna u pogledu toga kako se vrednovanje koristi za napredovanje sudija ili pokretanje disciplinskih postupaka protiv njih, uz nekoliko izuzetaka. Jasno je da sudije izabrane po prvi put čiji se rad vrednuje ocenom „ne zadovoljava“ ne mogu biti izabrane na stalnu sudijsku funkciju. Sudije vrednovane ocenom „izuzetno uspešno“ tokom trogodišnjeg perioda nakon prvog izbora automatski se biraju na stalnu funkciju. Zakonom o sudijama propisano je samo da sudija izabran na stalnu funkciju koji konkuriše za upražnjeno mesta u sudu iste ili više instance može biti „vanredno vrednovan“, ali ne navodi se način vršenja redovnog vrednovanja. Propisano je samo da sudije moraju da pohađaju obuku radi otklanjanja nedostataka u svom radu. Pored toga, sudija može biti razrešen ako „nestručno“ vrši funkciju, ali se ova odredba ne razrađuje dodatno.
  3. Nedovoljna detaljnost ocena može dovesti do toga da sudije sa nedostacima u radu dobiju zadovoljavajuću ocenu. Sudije su uložile žalbe na 96579 odluka Komisija za vrednovanje u toku tri razmatrane godine, a Žalbena komisija VSS-a preinačila je 85 odluka580 i potvrdila samo 11581 njih.582 Primera radi, u 2017. godini, od 42 odluke koje je Žalbena komisija preinačila, ocene su u 28 slučajeva izmenjene u „izuzetno uspešno“ a 14 u „uspešno“.
  4. Ako sistem toleriše nedovoljan učinak kao nešto što zadovoljava norme, time će se ugroziti značajni napori uloženi u pripremu sistema za vrednovanje rada. Pored toga, ovakvo postupanje može da obeshrabri sudije sa dobrim učinkom u radu i negativno utiče na motivaciju i moral u pravosuđu. Samo vreme će pokazati da li se sistem strogo sprovodi kada je reč o sudijama čiji rad nije zadovoljavajući.
  5. Vrednovanje predstavlja značajno administrativno opterećenje i dodatni posao za sudove više instance. Ukupno je formirano 44 Komisija za vrednovanje rada, od kojih svaka ima tri člana iz redova sudija, na nivou sudske instance neposredno iznad one u kojoj radi sudija čiji se rad vrednuje. Ove komisije moraju da prikupe i verifikuju informacije, preračunaju statističke podatke, izvrše razgovor sa sudijom i izrade neophodne izveštaje za svakog sudiju. Kada bi se rad sudija vrednovao jednom u tri godine, svake godine bi trebalo vrednovati rad oko 900 sudija. U proseku, svaka komisija bi morala da izvrši oko 20 postupaka redovnog vrednovanja godišnje.
  6. U sistem za vrednovanje rada trebalo bi „ugraditi“ podsticaje kako bi sudije stalno imale podstrek da unapređuju svoja znanja i veštine. Radi podsticanja unapređenja učinka, trebalo bi uvesti i kriterijume koji se odnose na obuku poput mentorstva za manje iskusne sudije, učestvovanje u radu posebnih jedinica i radnih grupa, obavezna obuka za napredovanje u sud više instance, promenu područja specijalizacije ili stupanje na funkciju rukovodioca organa u pravosuđu i slično.
  7. Na sistem za vrednovanje rada sudija pozitivno bi uticalo i uključivanje pozitivnih podsticaja za doprinos sudija učinku pravosuđa u celini. Primenom tih kriterijuma, pravilno postupanje i postojanje adekvatnih ličnih osobina postavili bi se kao preduslovi za napredovanje u karijeri. Visoki savet sudstva tek treba da razmotri „veoma poželjne“ kriterijume za napredovanje prepoznate još u izveštaju Funkcionalne analize pravosuđa iz 2014. godine,583 odnosno da podstakne sudije da:
  1. rade u najmanje jednom sudu (čime će se sudije podstaći da promene lokaciju najmanje jednom u karijeri, što može podstaći i doslednost u radu i postupanju i unaprediti kolegijalnost);
  2. prolaze obuke iz oblasti upravljanja (što bi ohrabrilo moderan pristup upravljanju u sudovima), uključujući razumevanje sudske administracije, metoda vođenja predmeta i slično;
  3. prolaze stalnu obuku, posebno iz oblasti evropskog zakonodavstva (što podstiče izgradnju kapaciteta u skladu sa evropskim standardima); i
  4. doprinesu unapređenju učinka, između ostalog kroz rad u grupama za smanjenje broja starih predmeta ili predvođenje inovativnih projekata u njihovim sudovima.
  1. Sistem za vrednovanje rada javnih tužilaca i zamenika javnog tužioca za cilj ima za cilj unapređenje učinka organizacije i pojedinaca i napredovanje pojedinaca, u skladu sa standardima EK.584 Postupak vrednovanja koji je predložilo DVT po prvi put je primenjen kao pilot-projekat u 18 javnih tužilaštava 2014. godine, a Pravilnik o kriterijumima i merilima vrednovanja rada javnih tužilaca i zamenika javnog tužioca585 stupio je na snagu 2015. Rezultati vrednovanja rada u toku posmatranog četvorogodišnjeg perioda586 uzeti su u obzir pri donošenju odluka o izboru kandidata na stalnu funkciju ili funkciju u organima više instance, privremenom premeštaju ili upućivanju na posebna radna mesta, pokretanju postupka za razrešenje i nalaganju obavezne obuke.
  2. Uprkos činjenici da je DVT uložilo napor da uskladi svoj sistem vrednovanja sa preporukama CCPE-a, među negativnim aspektima postupka vrednovanja bili su prekomerna rigidnost i nedostatak određenih elemenata koji čine delotvoran sistem vrednovanja rada. Među elementima koji nedostaju bili su konkretni standardi i ciljne vrednosti u pogledu kvantiteta, samoprocene, povratne informacije o učinku i smernice o rešavanju situacija neadekvatnog učinka. Stoga, umesto da se vrednovanje zasniva na kvantitativnim kriterijumima koji važe za sva javna tužilaštva iste instance, kvantitet rada je ocenjivan na osnovu predmeta koje je tužilac dobio u rad i rešio, dok se u obzir nije uzimao obim posla drugih tužilaca u istom javnom tužilaštvu ili prosek posla na nivou istog područja nadležnosti. Nadalje, sistem vrednovanja rada zasnovan na broju predmeta koje je tužilac dobio u rad i rešio činio je proces vrednovanja krajnje subjektivnim, i to naročito zato što nije postojao automatizovan sistem za dodelu predmeta (a takav sistem i dalje ne postoji). Iz Pravilnika nije bilo jasno kako se rezultati vrednovanja mogu koristiti za donošenje odluka o periodu probnog rada, napredovanju i pokretanju disciplinskog postupka, a on nije sadržavao ni kriterijume kojima bi se podstaklo unapređenje učinka.
  3. Pravila i procedure vrednovanja rada, kako za VSS tako i za DVT, trebalo bi izmeniti u pravcu unošenja pouka stečenih tokom njihove primene i staranja o daljem usklađivanju sa smernicama evropskih kolega. Ako se bude pravilno osmislio i sproveo, sistem za vrednovanje rada može unaprediti učinak pravosuđa.

Obuka↩︎

  1. Pravosudna akademija ima zakonom utvrđenu nadležnost da organizuje posebno obavezno stručno usavršavanje sudijskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika. Postoje i dobrovoljni programi obuke koji se organizuju u skladu sa stepenom iskustva i kategorijama zaposlenih, a neki od tih programa se organizuju za zaposlene na administrativnim poslovima.587
  2. Tužilaštva navode da je PA između 2014. i 2016. organizovala mali broj obuka vezanih za upravljanje sudovima.588 Pored toga, za javne tužioce uopšte nije organizovana posebna obuka iz oblasti upravljanja, iako PA organizuje ovakav program obuke za predsednike sudova. Zamenici javnih tužilaca su uglavnom pohađali obuku iz oblasti osnovnih funkcija tužilaštva, ali su učestvovali i u obuci o upravljanju tužilaštvom. Obuka za druge zaposlene prvenstveno je bila usredsređena na tehničke veštine i finansijska pitanja. Godine 2016, ukupno 40 javnih tužilaca i zamenika javnog tužioca pohađalo je neki vid obuke. Za ostale godine nisu bili dostupni statistički podaci o obuci, a timu za izradu Funkcionalne analize nisu bili dostupni ni podaci o obukama organizovanim za sudije i sudsko osoblje.

Slika 141: Broj polaznika obuke prema oblasti obuke i kategoriji zaposlenih u javnim tužilaštvima, 2014-2016.

Chart, bar chart Description automatically generated

Izvor: Podaci javnih tužilaštava i proračun Svetske banke.

  1. Pravosudna akademija, Nacionalna akademija za javnu upravu i više projekata tehničke pomoći pružaju podršku za izgradnju kapaciteta VSS-a i DVT-a, ali se čini da ova dva organa još uvek nisu spremna da preuzmu nove nadležnosti. Plan stručnog usavršavanja zaposlenih u Administrativnoj kancelariji VSS-a za period od 2020. do 2022.589 godine predstavlja model koji VSS namerava da primeni u strateškom pristupu unapređenju rada Administrativne kancelarije. Ovaj plan obuke razmatra potrebe za obukama pojedinačnih zaposlenih i takođe sadrži kurseve o strateškom planiranju i upravljanju.

Struktura plata i naknada sudija, tužilaca i osoblja↩︎

  1. U poređenju sa prosečnom zaradom u Srbiji, plate sudija i tužilaca u Srbiji slične su onima koje zarađuju njihove kolege iz EU, međutim u posmatranom periodu dolazi do pada plate sudija i tužilaca u Srbiji u poređenju sa prosečnom zaradom u zemlji. U poređenju sa prosečnom platom u Srbiji 2018. godine, plate sudija bile su veće od 2,1 puta, i to u sudovima prve instance, do 5,0 puta u Vrhovnom kasacionom sudu, međutim u 2020. godini, taj odnos je smanjen i plate sudija u prvoj instanci su bile veće 1,9 puta, a u najvišoj instanci 1,9 puta. U zemljama članicama EU, te razlike kretale su se od 1,0 do 6,8 u ranim stadijumima karijere i od 1,7 do 21,6 u najvišim instancama.590 Plate javnih tužilaca su takođe bile na nivou država članica EU koje prati CEPEJ. U 2018, javni tužioci u Srbiji zarađivali su 2,4 više od domaćeg proseka u osnovnim javnim tužilaštvima i 4,6 puta više u najvišim javnim tužilaštvima. Kao i kod sudija, i kod tužilaca dolazi do pada u 2020. godini, tako da su javni tužioci u prvoj instanci zarađivali 2,2 puta više u odnosu na prosečnu platu, dok su u najvišoj instanci zarađivali 3,4 puta više. Među zemljama članicama Saveta Evrope, prema izveštaju CEPEJ-a,591 ovi pokazatelji kretali su se u rasponu od između 1,0 i 4,1 u ranim stadijumima karijere i od 1,7 do 6,6 u tužilaštvima najvišeg stepena.
  2. Plate sudija i tužilaca u Srbiji smanjile su se od 2012. kako u realnim okvirima tako i u odnosu na prosečnu platu. Takva smanjenja često su beležena u zemljama koje su značajno osetile uticaj finansijske krize iz 2008. Pored toga, linearno smanjenje plata u javnom sektoru od 10 odsto bilo je na snazi od novembra 2014. do novembra 2017.592 Na relativne iznose plata sudija i tužilaca u Srbiji uticali su i povećanja prosečne zarade na nacionalnom nivou i značajne fluktuacije deviznog kursa, i to naročito između 2012. i 2014. Do 2018, međutim, njihove plate su se skoro u potpunosti vratile na nivoe iz 2012.
  3. Potrebno je pratiti naknade koje nisu deo plate.593. U proseku, „ostale naknade“ činile su tek 3 odsto plate sudije tokom posmatranog perioda. Međutim, učešće ostalih naknada u plati iznosilo je 2015. godine čak 9 odsto na nivou apelacionih sudova. Pošto se „ostale naknade“ mogu odnositi na čitav niz naknada, te razlike bi trebalo dodatno ispitati i urediti da bi se sprečilo pogodovanje pojedinim zaposlenima.

Tabela 37: Učešće „ostalih naknada“ u platama sudija prema vrsti suda, 2013-2019.

Vrsta suda Osnovni sud Viši sud Apelacioni sud Privredni sud Prekršajni sud
Učešće ostalih naknada u neto platama 2013 3% 3% 8% 3% 3%
2014 3% 2% 8% 3% 3%
2015 3% 3% 9% 2% 3%
2016 3% 2% 8% 2% 3%
2017 3% 2% 6% 2% 4%
2018 3% 3% 6% 4% 4%
2019 3% 2% 5% 2% 3%
Raspon učešća ostalih naknada u neto platama 2013 1-6% 1-18% 3-16% 0-12% 0-12%
2014 0-11% 1-6% 3-17% 1-15% 0-12%
2015 0-8% 1-7% 3-19% 1-3% 0-9%
2016 0-9% 1-6% 3-20% 1-5% 0-9%
2017 0-41% 1-6% 3-12% 1-4% 1-17%
2018 0-9% 1-7% 3-10% 1-10% 0-13%
2019 1-8% 1-6% 3-8% 1-4% 1-7%
  1. Kao i u većini evropskih zemalja, plate javnih tužilaca u Srbiji odgovaraju platama sudija. Ove dve grupe plata dele istu strukturu i na njih utiču isti činioci. Pošto ne postoje jasne smernice o isplati naknada koje nisu deo plate, pojedina javna tužilaštva u ovoj kategoriji nisu navela nikakve rashode, dok su u drugima te naknade u 2015. činile i do 28 odsto594 plate javnog tužioca.

Tabela 38: Učešće „ostalih naknada“ u platama javnih tužilaca prema vrsti javnog tužilaštva, 2013-2019.

Vrsta javnog tužilaštva Apelaciona JT Viša JT Osnovna JT
Učešće ostalih naknada u neto platama 2013 17% 5% 6%
2014 13% 3% 3%
2015 14% 3% 3%
2016 13% 3% 3%
2017 11% 3% 3%
2018 11% 3% 3%
2019 9% 3% 3%
Raspon učešća ostalih naknada u neto platama 2013 1-18% 1-18% 1-18%
2014 6-24% 0-6% 0-12%
2015 6-28% 0-7% 0-11%
2016 7-22% 0-11% 0-12%
2017 5-19% 0-9% 0-12%
2018 5-18% 0-12% 0-11%
2019 3-18% 0-11% 0-8%

Izvor: Podaci DVT-a i proračun Svetske banke.

  1. Plate administrativnog osoblja u sudovima i javnim tužilaštvima uređene su zakonom koji se primenjuje na sve državne službenike,, ali značajne razlike u iznosima naknada koje nisu deo plate ukazuje na nedoslednu primenu odredbi tog zakona. Čini se ipak da bi posebna analiza o platama po kategorijama administrativnog osoblja bila korisna, jer su nosioci interesa navodili da njihove plate retko dostižu nacionalni prosek. Platu čini osnovna plata (fiksna naknada za redovni rad koja se određuje množenjem osnovice sa koeficijentom za odgovarajuću vrstu radnog mesta,595 a osnovicu Vlada utvrđuje jednom godišnje596), i nadoknade, kao što je uvećanje plate za minuli rad. Pravo na uvećanu platu može se ostvariti i po osnovu obavljanja dodatnih dužnosti, prekovremeni rad, pripravnost i rad praznikom. Postoje značajne razlike u učešću naknada koje nisu deo plate u ukupnim primanjima koje se kreću od 0 do 33 odsto u sudovima i od 0 do 29 odsto u javnim tužilaštvima.

Tabela 39: Učešće „ostalih naknada“ u platama nesudijskog osoblja, 2013-2019.

Vrsta suda Osnovni sudovi Viši sudovi Apelacioni sudovi Privredni sudovi Prekršajni sudovi
Učešće ostalih naknada u neto platama 2013 18% 18% 18% 18% 18%
2014 19% 15% 12% 16% 19%
2015 19% 15% 12% 15% 19%
2016 21% 16% 13% 18% 20%
2017 22% 17% 13% 19% 21%
2018 19% 15% 11% 17% 19%
2019 17% 13% 10% 14% 16%
Raspon učešća ostalih naknada u neto platama 2013 - - - - -
2014 0-33% 11-24% 9-16% 12-21% 3-27%
2015 12-27% 12-22% 9-15% 0-22% 12-28%
2016 13-29% 12-23% 9-16% 12-23% 10-28%
2017 11-31% 12-22% 9-17% 12-21% 15-30%
2018 - - - - -
2019 12-22% - 7-12% 10-17% 10-21%

Izvor: Podaci Ministarstva pravde i proračun Svetske banke.

Tabela 40: Učešće „ostalih naknada“ u platama netužilačkog osoblja, 2013-2019.

Vrsta javnog tužilaštva Apelaciona JT Viša JT Osnovna JT
Učešće ostalih naknada u neto platama 2013 - - -
2014 - - -
2015 - - -
2016 19% 19% 20%
2017 16% 17% 20%
2018 16% 17% 18%
2019 3% 3% 3%
Raspon učešća ostalih naknada u neto platama 2013 - - -
2014 - - -
2015 - - -
2016 16-21% 14-24% 14-27%
2017 10-23% 11-24% 14-29%
2018 - - -
2019 2-4% 0-6% 0-14%

Izvor: Podaci Ministarstva pravde i proračun Svetske banke.

  1. Uvećanje plate za ostvareni radni učinak, odnosno napredovanje na istom radnom mestu, predviđeno je zakonom o platama, ali ne predstavlja jednokratnu isplatu i retko se koristi za motivisanje zaposlenih da ostvare veći učinak. Napredovanje na radnom mestu vezano je za sistem vrednovanja rada i omogućava napredovanje u viši platni razred. Sistem koji je na snazi u Srbiji podrazumeva uvećanje plate na osnovu učinka za one koji ostvare izuzetne rezultate i za one koji zadovolje očekivanja, mada se uzimaju u obzir razlike između ove dve kategorije. Međutim, ove odredbe kojima se plate vezuju za učinak ne primenjuju se često ni u pravosuđu niti u drugim delovima javnog sektora zbog budžetskih ograničenja.

Planiranje i angažovanje državnih službenika i nameštenika↩︎

Sistemi upravljanja ljudskim resursima u sudovima i javnim tužilaštvima↩︎

  1. Ministarstvo pravde i dalje ima nadležnost za unutrašnju organizaciju sudova i javnih tužilaštva, kao i za određivanje broja i angažovanje državnih službenika i nameštenika i njihovih plata.
  2. Sudski poslovnik i Pravilnik o upravi u javnim tužilaštvima više puta su menjani od 2013. godine. Izmene i dopune ovih dokumenata iniciralo je Ministarstvo pravde a konsultovani su i ključni zainteresovani akteri. Ove izmene su prvenstveno bile motivisane potrebom da se unapredi izveštavanje za potrebe prikupljanja statističkih podataka. Pozitivno je, međutim, to što sudovi sada mogu da razmenjuju dokumenta u digitalnom obliku.
  3. Nadležnost za upravljanje ljudskim resursima nesudijskog/netužilačkog osoblja podeljena je između Ministarstva pravde i predsednika sudova odnosno načelnika javnih tužilaštava. Na zaposlene u sudovima i javnim tužilaštvima odnose se politike i procedure kojima se uređuje rad državnih službenika i nameštenika, kao i određene posebne procedure za pravosuđe koje utvrđuju Ministarstvo pravde i VSS odnosno DVT. U tom smislu, Ministarstvo pravde izrađuje metodološka uputstva za određivanje broja potrebnih zaposlenih i procedure za selekciju i angažovanje svih radnika, a VSS odnosno DVT utvrđuju kriterijume za vrednovanje rada isključivo sudijskih odnosno tužilačkih pomoćnika. Predsednici sudova odnosno javni tužioci koji su nosioci uprave u javnim tužilaštvima nadležni su za sprovođenje ovih procedura (izrada kadrovskog plana, odabir, upućivanje na rad, vrednovanje rada, napredovanje i raskid radnog odnosa), a jedini izuzetak predstavljaju pripravnici, čiji broj u svakom sudu i javnom tužilaštvu određuje Ministarstvo, koje pored toga propisuje i proceduru za njihov prijem, a Pravosudna akademija sprovodi proces selekcije.
  4. Predsednici sudova i javni tužioci koji su nosioci uprave u javnim tužilaštvima nisu potpuno samostalni u pogledu izrade kadrovskih planova i donošenju odluka o prijemu novih radnika. Pri izradi kadrovskih planova, sudovi i javna tužilaštva dužni su da procene potrebe za dodatnim zapošljavanjem u toku naredne godine, ali istovremeno moraju da dobiju saglasnost na te planove od Ministarstva pravde i Ministarstva finansija. Kadrovski planovi sadrže informacije o planiranom broju zaposlenih, popunjenim radnim mestima i broju zaposlenih čiji se prijem planira na određeno vreme, kao i potrebe za dodatnim zaposlenima u radnom odnosu kako na neodređeno tako i na određeno vreme. Ovi podaci su razvrstani po vrsti radnog mesta,597 zvanju598 i stručnoj spremi.
  5. Postupak prijema na radna mesta u sudovima i javnim tužilaštvima i dalje je bio nedovoljno fleksibilan. Za popunjavanje čak i radnih mesta utvrđenih odobrenim kadrovskim planom bila je potrebna saglasnost Ministarstva pravde. Pored toga, bila je potrebna saglasnost Ministarstva pravde i Ministarstva finansija za otvaranje radnih mesta koja nisu predviđena budžetom čak i kada u budžetima odgovarajućih sudova i javnih tužilaštava postoje sredstva za plate.
  6. Uloge sudijskih i tužilačkih pomoćnika, koji su od presudnog značaja za rad sudova i javnih tužilaštava, definisane su zakonom, ali stepen samostalnosti pomoćnika u vršenju svojih dužnosti određuju njihovi neposredni nadređeni i on se značajno razlikuje od slučaja do slučaja. U skladu sa Zakonom o uređenju sudova,599 sudijski pomoćnici bi trebalo da pomažu sudijama, izrađuju nacrte sudskih odluka, proučavaju pravna pitanja, sudsku praksu i pravnu literaturu, izrađuju nacrte pravnih shvatanja i obavljaju druge poslove. Zakonom o javnom tužilaštvu600 propisano je da tužilački pomoćnici pomažu javnim tužiocima i zamenicima javnih tužilaca, izrađuju nacrte akata, primaju na zapisnik prijave, podneske i izjave građana i obavljaju druge poslove.
  7. Prema navodima, u sudovima i javnim tužilaštvima rade brojni pripravnici i volonteri koji se spremaju za polaganje pravosudnog ispita (ali, kao što je napred već navedeno, njihov broj nije poznat). U praksi oni obavljaju iste poslove kao pomoćnici. Većina volontera su diplomirani pravnici na dvogodišnjem stažiranju pre polaganja pravosudnog ispita. Ipak, volonteri nemaju pravo na novčanu nagradu za rad, dok pripravnici primaju 80 odsto osnovne plate sudijskog odnosno tužilačkog pomoćnika i uživaju sva radna prava koja imaju stalno zaposleni.601
  8. Zaključno sa sredinom 2020. godine, nisu bile izrađene jednoobrazne metode za prijem i napredovanje nesudijskog i netužilačkog osoblja prilagođene pojedinačnim radnim mestima u sudovima i javnim tužilaštvima. Ovo stanje stvari je prisutno iako je, krajem 2018, Vlada odlučila da primeni pristup zapošljavanju i napredovanju državnih službenika zasnovan na kompetencijama.602 Kao i svi drugi organi javne vlasti, sudovi i javna tužilaštva bili su dužni da izmene akte o opisu poslova uz navođenje potrebnih znanja, veština, sposobnosti i stavova a zatim pristupe selekciji zaposlenih na osnovu kompetencija i vrednovanju rada.
  9. Iako Zakon o državnim službenicima iz 2005. godine propisuje upravljanje na osnovu postignutih rezultata, nema mnogo dokaza o tome da su sistemi za vrednovanje rada zaposlenih primenjeni na odgovarajući način. Iako su predsednici sudova i javni tužioci koji su nosioci uprave u javnim tužilaštvima sledili standardnu proceduru i redovno popunjavali obrasce za vrednovanje rada svojih zaposlenih,603 nije sprovedena nikakva analiza rezultata tih vrednovanja i njihovog uticaja na napredovanje, uvećanje plate, upućivanje na obaveznu obuku i slično.
  10. Adekvatna primena sistema za vrednovanje rada može podstaći napredovanje pojedinaca i poboljšati učinak čitavog sistema. Vrednovanje može biti korisna alatka i pomoći zaposlenima da unaprede svoje veštine ili napreduju u karijeri putem prepoznavanja potreba za obukom ili usavršavanjem. Sa druge strane, stručni i motivisani zaposleni mogu doprineti prioritetnim poslovima kao što su smanjenje broja starih predmeta ili uvođenje inovacija u njihovo rešavanje.
  11. Kadrovskim planovima Saveta i Veća nedostaje neophodna specijalizacija. Primera radi, VSS zapošljava jednog statističara koji je zadužen za sve potrebne analize podataka, dok DVT nije ni predvidelo to radno mesto. Zaposleni na poslovima upravljanja ljudskim resursima u VSS-u i DVT-u usredsređeni su samo na interne potrebe svojih organa i prvenstveno obavljaju administrativne poslove.

Podela poslova između sudija i pomoćno-tehničkog osoblja↩︎

  1. Značajno opterećenje administrativnim poslovima negativno utiče na sposobnost predsednika sudija i javnih tužilaca koji su nosioci uprave da se usredsrede na vođenje predmeta i druga materijalno značajna pitanja vezana za upravljanje. Dosadašnjim izmenama akata nije zadovoljena potreba za promenom poslovnih procesa u sudovima i javnim tužilaštvima kako bi se obezbedila svrsishodna raspodela posla a sudije i tužioci oslobodili administrativnih dužnosti gde god da je to moguće.
  2. Svrsishodna raspodela posla zaposlenima u pripremnim odeljenjima dovela bi do efikasnijeg iskorišćenja radnog vremena sudija i javnih tužilaca i kapaciteta pomoćnika, kao i doslednije donošenje odluka. Zakonom je propisano da se ova odeljenja obrazuju u većim sudovima604 i javnim tužilaštvima.605 U skladu sa informacijama navedenim u izveštajima kojima se opisuju uređenje i rad pojedinačnih sudova,606 ova odeljenja se retko kad osnivaju: primera radi, pripremna odeljenja obrazovana su u samo 11607 osnovnih i pet608 viših sudova.
  3. Na pravosuđe bi pozitivno uticalo svrsishodnije korišćenje postojećih ljudskih resursa. Propisima je predviđeno obrazovanje pripremnih odeljenja u većim sudovima609 i javnim tužilaštvima.610 Svrsishodna raspodela poslova zaposlenima u tim odeljenjima dovela bi do efikasnijeg iskorišćenja radnog vremena sudija i javnih tužilaca i boljeg iskorišćenja kapaciteta pomoćnika, kao i doslednijeg donošenja odluka.
  4. Sudovima i javnim tužilaštvima je u celini potreban veći broj zaposlenih na analitičkim poslovima, budući da postaju potrebne sve obimnije i složenije analize. Veoma mali broj sudova611 i javnih tužilaštava612 zapošljava radnike na poslovima analitike osim u oblastima finansija i informacione tehnologije. Budući da ovi poslovi zahtevaju specijalizovane veštine, ti zaposleni će verovatno morati da se angažuju izvan pravosuđa.
  5. Predsednici sudova i javnih tužilaca koji su nosioci uprave u javnim tužilaštvima neposredno su zaduženi za upravljanje ljudskim resursima i radne odnose i u tome ne uživaju dovoljnu podršku pomoćno-tehničkog osoblja. Sekretari sudova i zaposleni specijalizovani za ljudske resurse, ukoliko postoje, mogu im pomoći u obavljanju ovih poslova. Ako u većim organima ne postoje ovi zaposleni,613 trebalo bi ih angažovati kako bi se predsednicima sudova i javnim tužiocima koji su nosioci uprave omogućilo da se usredsrede na strateško upravljanje.
  6. Sudovi i javna tužilaštva retko kada zapošljavaju lica specijalizovana za poslove upravljanja ljudskim resursima. Ako ova lica postoje, prvenstveno se bave administrativnim poslovima a ne konkretnim pitanjima upravljanja ljudskim resursima. Povrh toga, većina pravosudnih organa ne prepoznaje ni potrebu za postojanjem ovih radnih mesta.614

Tabela 41: Zaposleni na poslovima upravljanja ljudskim resursima prema vrsti suda, 2013. i 2019.

Vrsta suda Broj zaposlenih na poslovima upravljanja ljudskim resursima Broj zaposlenih na poslovima upravljanja ljudskim resursima po sudu Broj zaposlenih na poslovima upravljanja ljudskim resursima po sudu kao % broja sudija i zaposlenih
2013 2019 2013 2019 2013 2019
Osnovni sudovi 18 21 0,3 0,3 0,2% 0,3%
Viši sudovi 3 5 0,1 0,2 0,1% 0,3%
Apelacioni sudovi 5 5 0,8 1,3 0,6% 0,7%
Privredni sudovi 1 2 0,1 0,1 0,1% 0,2%
Prekršajni sudovi 4 5 0,1 0,1 0,2% 0,2%

Izvor: Podaci Ministarstva pravde i VSS-a i proračun Svetske banke.

Postojanje i angažovanje upravitelja sudova↩︎

  1. Upravitelji sudova (organizatori poslova u sudu odnosno „menadžeri sudova“ su državni službenici sa najvišim platama u pravosuđu, a njihovo postojanje se smatra dobrom uporednom praksom.
  2. Angažovanje upravitelja sudova na poslovima strateškog planiranja, analitike i opšte uprave pomoglo bi sudovima da postanu efikasniji i oslobodilo predsednike sudova da se usredsrede na strateško upravljanje. Međutim, Sudskim poslovnikom je predviđeno da se upravitelji bave prvenstveno finansijskim upravljanjem, javnim nabavkama i organizaciono-tehničkim poslovima.
  3. Sudski upravitelji su malobrojni, a njihov broj se dodatno smanjio između 2014. i 2019. Samo osam od 23 suda kojima je bilo odobreno angažovanje upravitelja predvidelo je sredstva za ovo radno mesto, a sedam ga je popunilo. Nije bilo moguće utvrditi obrazac u pogledu veličine ili lokacije sudova koji su opredelili sredstva za ova radna mesta ili angažovali upravitelja. Za sva postojeća radna mesta upravitelja predviđeno je zvanje višeg ili samostalnog savetnika, što zahteva od pet do sedam godina radnog iskustva. Pojedini zainteresovani akteri naveli su da je u pojedinim regionima bilo teže naći kvalifikovane kandidate.

Tabela 42: Sudovi u kojima postoje upravitelji, 2014.615 i 2019.

Vrsta suda Postojeća radna mesta upravitelja suda Dodatni sudovi kojima je odobreno angažovanje upravitelja suda
2014* 2019** 2014* 2019**
Osnovni 2 (Prvi osnovni sud u Beogradu, Novi Sad) 2 (Prvi osnovni sud u Beogradu, Novi Sad) 11 8
Viši 2 (Beograd, Niš) 1 (Beograd)   1
Apelacioni 4 (svi) 1 (Novi Sad)   3
Privredni apelacioni   1 1
Privredni 1 (Niš) 2 (Beograd, Niš) 1 -1
Prekršajni apelacioni   1    
Prekršajni 1 (Beograd) 1 (Beograd)   1
Upravni     1 1
Vrhovni kasacioni sud     1 1

* Svi sudovi sa preko 30 sudija ili koji upravljaju sudskom zgradom.
** Svi sudovi sa preko 30 sudija, apelacioni sudovi i sudovi čije je područje teritorija cele Republike Srbije.

Planovi za budućnost↩︎

  1. Pravosuđe u Srbiji se sada suočava sa problemom „starenja“ kadrova. Do 2024. godine oko 17 odsto sudija ispunjavaće starosni uslov za odlazak u penziju. Rešavanje izazova koje postavlja nepovoljna starosna struktura zaposlenih zahteva analizu verovatnoće fluktuacije sudova i izradu politike kojom bi se ovi rizici otklonili. Tačni podaci o starosnoj strukturi tužilaca i predsednika sudova nisu bili dostupni timu za izradu Funkcionalne analize.

Tabela 43: Starosna struktura sudija, 2019.

Do 39 godina Od 40 do 49 godina Od 50 do 59 godina Preko 60 godina Ukupno
Sudije 321 752 1.164 466 2.703

Izvor: Godišnji Izveštaj o radu VSS-a za 2019.

  1. Pravosuđe bi grupi mlađih sudija i sudija srednjih godina trebalo da obezbedi stalno stručno usavršavanje i prilike za napredovanje u karijeri. Napredovanjem se na najbolji način koriste veštine koje su već prisutne u sistemu i ono može biti alternativa skupom i složenom poslu izboru novih nosilaca funkcija na ključna radna mesta.
  2. Kako bi se sudije zapošljavale tamo gde postoji najveća potreba, potrebno je razviti i usvojiti jasnu i transparentnu metodologiju za utvrđivanje potrebnog broja sudija. U skladu sa podacima iz Godišnjeg izveštaja o radu svih sudova za 2019,616 evidentirano je 319 upražnjenih sudijskih radnih mesta, što predstavlja približno 11 odsto ukupnog broja sudijskih radnih mesta. Potrebno je na osnovu metodologije utvrditi da je potrebno popunjavati sva upražnjena mesta i da li u nekim od sudova koji nemaju upražnjena postoji potreba za sudijama, kako bi se obezbedilo ravnomerno opterećenje sudija i sudova.
  3. Za razliku od stanja u sudovima, broj javnih tužilaca na 100.000 stanovnika dostigao je 2018. godine prosečne vrednosti iz EU28, ali je i dalje bio daleko niži od proseka EU11. Sa povećanjem broja tužilaca u sistemu smanjio se i odnos između broja netužilačkog osoblja i broja javnih tužilaca. Međutim, relativno visok odnos broja netužilačkog osoblja i broja javnih tužilaca ukazuje na potrebu zabrane zapošljavanja netužilačkog osoblja. Taj zaključak potkrepljuju i nalazi analize prema kojima broj zaposlenih nije doprineo povećanju produktivnosti javnih tužilaštava u posmatranom periodu: visok odnos ukupnog broja zaposlenih ili broja zaposlenih uključenih u rešavanje predmeta i broja javnih tužilaca nije predstavljao garanciju visokog učinka.617
  4. Treba pažljivo razmotriti i buduće potrebe za nesudijskim i netužilačkim osobljem kako bi se obezbedila adekvatna struktura zaposlenih u sudovima i javnim tužilaštvima. Pomoćnici su naročito vredan resurs, i treba razmotriti popunjavanje njihovih radnih mesta kada dođe do fluktuacije.
  5. Početna obuka sudija i javnih tužilaca koji se po prvi put biraju na ovu funkciju ne mora da predstavlja prioritet. Pored toga, trebalo bi uložiti dodatna sredstva u intenzivno stručno usavršavanje postojećih kadrova, uključujući nesudijsko i netužilačko osoblje.
  6. Praćenje aktivnosti zaposlenih u sudovima i javnim tužilaštvima predstavlja izazov zbog podeljenih nadležnosti za upravljanje ljudskim resursima između različitih organa i odsustva automatizovanog sistema za praćenje aktivnosti radnika. Visoki savet sudstva je razvio ovakav sistem za sudije i sada se usredsređuje na redovno ažuriranje podataka. Nasuprot tome, podaci o javnim tužiocima i nesudijskom i netužilačkom osoblju i dalje se prikupljaju ručno.
  7. Informacioni sistem za upravljanje ljudskim resursima bi trebalo da potpomogne primenu strateškog pristupa upravljanju ljudskim resursima. Taj sistem bi mogao biti koristan za planiranje i upravljanje ukupnim potrebama za resursima u čitavom pravosuđu i obuhvatiti potrebe svih organa koji obavljaju poslove upravljanja ljudskim resursima.

Rodna ravnopravnost zaposlenih u pravosuđu Srbije↩︎

  1. Prema podacima CEPEJ-a, Srbija spada u grupu zemalja koje su prijavile najveći procenat žena u pravosuđu. Na osnovu podataka koje je Srbija CEPEJ-u dostavila 2018. godine (videti Tabelu 44), žena je više nego muškaraca kako među predsednicima sudova tako i među sudijama. Podaci o rodnoj strukturi zaposlenih po stepenu suda pokazuju da je broj žena profesionalnih sudija veći od broja muškaraca na svim nivoima, kao i da su žene skoro izjednačene sa muškarcima na položajima predsednika prvostepenih i drugostepenih sudova. U poređenju sa 2013. godinom,618 procenat žena na položajima predsednika sudova i sudija povećao se značajno u drugostepenim sudovima.

Tabela 44: Rodna struktura predsednika sudova i sudija, Srbija i EU28619

Srbija Predsednici sudova 55% 17% Predsednici sudova EU28
Prvostepeni sudovi 55% 47% Prvostepeni sudovi
Drugostepeni sudovi 50% 50% Drugostepeni sudovi
Vrhovni sud 0% 0% Vrhovni sud
Profesionalne sudije 71% 60% Profesionalne sudije
Prvostepeni sudovi 70% 63% Prvostepeni sudovi
Drugostepeni sudovi 78% 59% Drugostepeni sudovi
Vrhovni sud 61% 39% Vrhovni sud

Izvor: podaci CEPEJ-a za 2018. i proračun Svetske banke.

  1. Daleko više žena nego muškaraca zaposleno je na nesudijskim radnim mestima u poređenju sa stanjem u zemljama članicama EU. Prema podacima za 2018. godinu dostavljenim CEPEJ-u (videti Tabelu 45), žene su činile preko 70 odsto ovih zaposlenih i predstavljale su većinu u skoro svim kategorijama zaposlenih.

Tabela 45: Rodna struktura nesudijskog osoblja, Srbija i EU28620

Srbija Nesudijsko osoblje 71% 78% Nesudijsko osoblje EU28
Zaposleni koji učestvuju u rešavanju predmeta 81% 81% Zaposleni koji učestvuju u rešavanju predmeta
Ostali zaposleni 33% 70% Ostali zaposleni

Izvor: podaci CEPEJ-a za 2018. i proračun Svetske banke

  1. Stepen rodne ravnopravnosti u javnom tužilaštvu Srbije bio je uporediv sa evropskim standardima. Sa druge strane, procenat žena bio je nešto niži na višim nivoima javnotužilačkog sistema.621
  2. U Srbiji je 2008. godine bilo više žena nego muškaraca javnih tužilaca (56 odnosno 44 odsto), ali su zabeležene značajne razlike između javnih tužilaštava. Žena zamenica javnog tužioca bilo je više samo u prvostepenim javnim tužilaštvima, a žene su bile u manjini na položajima nosilaca uprave na svim nivoima.

Tabela 46: Procenat žena na rukovodećim položajima u javnom tužilaštvu, Srbija i EU28 (podaci CEPEJ-a za 2018)622

Srbija Tužioci nosioci uprave u javnim tužilaštvima 41% 40% Tužioci nosioci uprave u javnim tužilaštvima EU28
Prvostepena javna tužilaštva 41% 41% Prvostepena javna tužilaštva
Drugostepena javna tužilaštva 25% 37% Drugostepena javna tužilaštva
Najviše javno tužilaštvo 100% 42% Najviše javno tužilaštvo
Javni tužioci 56% 55% Javni tužioci
Prvostepena javna tužilaštva 57% 56% Prvostepena javna tužilaštva
Drugostepena javna tužilaštva 40% 47% Drugostepena javna tužilaštva
Najviše javno tužilaštvo 50% 47% Najviše javno tužilaštvo

Izvor: podaci CEPEJ-a za 2018. i proračun Svetske banke.

  1. U izveštaju CEPEJ-a za 2020. navodi se da samo malobrojne države sprovode mere za podsticanje rodnog pariteta prilikom izbora i napredovanja sudija i javnih tužilaca. U Srbiji, kao i u većini zemalja članica EU, na snazi su samo opšte odredbe i mehanizmi za sprečavanje rodno zasnovane diskriminacije. Shodno tome, Srbija bi trebalo da izradi politiku kojom bi se rod svrsishodno uzimao u obzir, između ostalog za staranje o rodnoj ravnopravnosti u pogledu pristupa višim pozicijama i podsticanje drugih pravnih profesija (kao što su javni beležnici i javni izvršitelji) da primene za žene povoljnije mogućnosti za prijem u rad i napredovanje, kao i da im osiguraju bolje uslove rada i slično.

Preporuke i naredni koraci↩︎

Većina preporuka Funkcionalne analize iz 2014. godine je i dalje aktuelna. Pozitivno je to što je Srbija razvila sisteme za vrednovanje rada sudija i tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika čime je obezbeđen okvir za vrednovanje rada. Potrebno je ojačati oba ova sistema.

Preporuka 1: Sprovesti u potpunosti Strategiju ljudskih resursa u pravosuđu

  • Uskladiti standarde i propise za zapošljavanje, napredovanje i disciplinske postupke u pravosudnim institucijama. (VSS, DVT, VKS – srednjoročno)
  • Razviti jasnu i transparentu metodologiju za utvrđivanje potrebnog broja sudija/tužilaca koja će se primenjivati na buduća zapošljavanja.(VSS, DVT – kratkoročno)
  • Analizirati starosnu strukturu pravosuđa prilikom utvrđivanja kadrovske politike i prirodni odliv iskoristiti za ravnomerno raspoređivanje sudija/tužilaca i uspostavljanje ravnomerne opterećenosti. (VSS – kratkoročno i stalno)
  • U okviru budžetskog procesa raditi na preraspodeli sredstava za nepopunjena mesta u pravosuđu na druge prioritetne rashode, kao što su ulaganja u menadžerske kapacitete, obuke, unapređenje IKT-a i infrastrukture. (VSS, DVT, MP uz odobrenje MF – srednjoročni)
  • Tražiti saglasnost postojećih sudija/tužilaca da budu imenovani kao ispomoć sudijama/tužiocima u sudovima i tužilaštvima iste nadležnosti u istom apelacionom regionu. Premestiti sudije/tužioce privremeno uz njihovu saglasnost, tamo gde se ukaže potreba. (VSS, DVT – srednjoročno)
  • Uspostaviti strogu i transparentnu metodologiju na centralnom nivou za utvrđivanje potrebnog broja sudija/tužilaca, uzimajući u obzir, između ostalog, geografiju, potražnju za sudskim uslugama, potražnju prema vrsti predmeta, broj stanovnika, zahteve domaćeg zakonodavstva, nedavne reforme nadležnosti sudova i JT i iskustvo uporedivih zemalja članica EU. (VSS, DVT – srednjoročno).


Preporuka 2: Objektivno i u skladu sa evropskim iskustvom utvrditi nesudijske/netužilačke kadrove i prilagoditi kadrovski sastav kada se okolnosti promene. Smanjiti broj zaposlenih na određeno vreme, volontera i zaposlenih po ugovoru (radna snaga „iz senke“).

  • Analizirati potrebu za nesudijskim/netužilačkim kadrovima u sudovima i tužilaštvima na osnovu obima posla i ekonomije obima. Ispitati izuzetke radi utvrđivanja trenutnog smanjenja broja zaposlenih dugoročno prirodnim odlivom. (VSS, DVT, MP – kratkoročno)
  • Razviti program optimizacije broja zaposlenih u sudovima i tužilaštvima, fokusirajući se na racionalizaciju kadrova u skladu sa promenljivim nadležnostima sudova i javnih tužilaštava (tj. targetiranjem viška zaposlenih među sudskim izvršiteljima, kadrova koji rade na overi, itd.) i smanjenjem ili angažovanjem pomoćnog osoblja čije uloge ne doprinose obradi predmeta (čistačice, vozači, zaposleni koji rade na održavanju, itd.). (VSS, DVT, MP – kratkoročno)
  • Strogo ograničiti razloge za zapošljavanje kadrova na određeno vreme ili zaposlenih po ugovoru. Standardizovati kvalifikacije i procedure za zapošljavanje zaposlenih na određeno vreme. Standardizovati izveštavanje o brojevima, ulogama i troškovima zaposlenih na ugovorima ili privremene radne snage. (MP, JT, sudovi – kratkoročno)
  • Sprovesti zakonske zahteve da privremeni rad ili rad po ugovoru bude ograničen na 10 odsto radne snage u instituciji i na šest meseci (nedržavna služba) ili godinu dana zaposlenja. (MP – kratkoročno)
  • Preispitati volonterski program u sudovima i javnim tužilaštvima. (VSS, DVT – kratkoročno)
  • Pripremiti formule za određivanje sredstava i broja kadrova za obradu predmeta po sudiji i administrativnog osoblja na osnovu jedinica rada (npr. standardni broj IKT službenika po podržanom uređaju). Uspostaviti transparentna obrazloženja za odstupanje od broja zaposlenih navedenog u standardima. Srednjoročno rešavati kadrovske nivoe administracije i javnih službenika. (MP, VSS i DVT – kratkoročno do srednjoročno)
  • Napraviti sofisticiraniji model kadrovskih potreba/normi uzimajući u obzir uticaj zakonskih, administrativnih ili tehnoloških promena u kadrovskim potrebama. Učiti iz promenljivih uloga drugih državnih službenika i nameštenika. (MP, VSS, DVT – dugoročno)
  • Uključiti predsednike sudova i rukovodioce tužilaštava u utvrđivanje kadrovskih potreba. Na primer, izmeniti Pravilnik o određivanju broja tužilačkih pripravnika, Službeni glasnik Republike Srbije br. 108 koji je objavilo MP, tako da se popunjenost pomoćnika i pripravnika utvrđuje u konsultaciji sa pojedinačnim tužilaštvima. (MP – srednjoročno)

Preporuka 3: Unaprediti sisteme za odabir, vrednovanje i unapređenje najkvalifikovanijih sudija/tužilaca kako bi se poboljšao kvalitet, efikasnost i povećalo poverenje javnosti u pravosuđe.

  • Koristiti sistem vrednovanja i napredovanja kako bi se prepoznali dobri rezultati rada i podstakle inovacije. Razviti i primeniti korektivne mere za sudije/tužioce sa lošim rezultatima rada, uključujući obaveznu obuku. (VSS, DVT – kratkoročno)
  • Ograničiti imenovanje u više instance na kadrove koji su već u sistemu. (VSS, DVT – kratkoročno)
  • Dati prednost unapređenju sudija/tužilaca koji su radili u više sudova/tužilaštava ili na smanjenju zaostalih predmeta u svom ili drugim sudovima/tužilaštvima. (VSS, DVT – kratkoročno)
  • Unaprediti pravila o kriterijumima, standardima i procedurama za napredovanje i vrednovanje rada sudija/tužilaca. Pojasniti procedure vrednovanja rada, uključujući način na koji će se rezultati ocenjivanja koristiti za donošenje odluka o napredovanju i disciplini. To će podrazumevati izmene i propisa i pravila vrednovanja. (VSS, DVT – kratkoročno)
  • Omogućiti panelima za vrednovanje dovoljno pomoćnog osoblja za prikupljanje informacija prema kriterijumima vrednovanja koji će se koristiti u pregledu rezultata rada. (VSS, DVT – kratkoročno)
  • Uspostaviti strožije standarde za postizanje zadovoljavajuće ocene. (VSS, DVT – srednjoročni)
  • Uključiti kriterijume vrednovanja koji podstiču bolje rezultate celokupnog sistema, uključujući obuke, mentorstvo manje iskusnih sudija i učešće u radnim grupama; (VSS, DVT – srednjoročno)
  • Razviti i primeniti korektivne mere za sudije/tužioce sa lošim rezultatom rada, uključujući obaveznu ponovnu obuku. Primeniti unapređena pravila vrednovanja. (VSS, DVT – srednjoročno) Unaprediti kriterijume i pravila za popunjavanje upražnjenih pozicija sudija/tužilaca/predsednika suda/rukovodioca tužilaštva tako da privremena imenovanja (npr. vršioci funkcije, upućivanje), ako su neophodna, budu kratkotrajna. (VSS, DVT – srednjoročno)
  • Sprovesti obrazovnu kampanju za sudije i tužioce o unapređenju veština i svrsi vrednovanja koja se ogleda u napredovanju. (VSS, DVT – srednjoročno)

Preporuka 4: Unaprediti obuku za nove i postojeće sudije, tužioce, sudsko i tužilačko osoblje, pokrivajući sve aspekte relevantne za transformaciju u moderno evropsko pravosuđe.

  • Sprovesti sveobuhvatnu procenu potreba za obukom za postojeće sudije, tužioce i zaposlene u pravosuđu. (PA, VSS, DVT, MP – kratkoročno do srednjoročno)
  • Podići standarde programa početne i stalne obuke i evaluacije. (PA, VSS, DVT – srednjoročno)
  • Sprovesti sveobuhvatnu inicijativu za izgradnju kapaciteta sudija, tužilaca, pomoćnika i drugih zaposlenih u sudovima i tužilaštvima na osnovu procene potreba. (PA – srednjoročno)
  • Rebalansirati budžet Pravosudne akademije smanjenjem sredstava za aktivnosti početne obuke i povećanjem sredstava za aktivnosti stalne obuke. Preusmeriti fokus kadrova na pripremu aktivnosti stalne obuke. (PA, MP – kratkoročno)
  • Poboljšati fokus Akademije kao centra za obuku razvojem strogih, doslednih i efikasnih materijala i metoda za obuku, koristeći lekcije iz Evropske mreže za obuku sudija (EJTN) kao vodič. (PA, VSS, DVT, MP – kratkoročno)
  • Usvojiti program obuke zasnovan na veštinama za zaposlene u sudovima i tužilaštvima kako bi se poboljšali rezultati rada . (PA, VSS, DVT – srednjoročno)
  • Napraviti plan obuke i obezbediti obuku za druge zaposlene koja se finansira iz budžeta (npr. upravitelje sudova, kadrovske službenike, zaposlene u pisarnicama). (PA, MP – srednjoročno)

Preporuka 5: Razviti delotvornije, efikasnije i transparentnije disciplinske mere kako bi se obezbedio kvalitet pravde i efikasan pristup pravdi.

Ove priuštive reforme će smanjiti broj pritužbi i mogu dovesti do ekonomičnijeg rada disciplinskog tužioca i komisije.

  • Smanjiti kašnjenje u primeni disciplinskih postupaka. Obezbediti obuku o disciplinskim postupcima za sudije, tužioce i zaposlene u sudovima i tužilaštvima. (VSS, DVT, PA – srednjoročni)
  • Izdati mišljenja sa praktičnim primerima dozvoljenog/nedozvoljenog ponašanja, uključujući online često postavljana pitanja o etici. (VSS, DVT – kratkoročno)
  • Analizirati ishode žalbi na sistemskom nivou i koristiti podatke za informisanje budućih reformi. (VSS, DVT – dugoročno)

Preporuka 6: Konsolidovati izradu kadrovske politike u VSS/DVT i promovisati profesionalno, pravilno vođeno osoblje u sudovima i tužilaštvima, u skladu sa standardima CCJE za donošenje odluka radi unapređenja efikasnosti623 u skladu sa Bangalorskim principima.624

  • Pripremiti detaljan opis poslova, poboljšati pravila vrednovanja i osmisliti karijerne puteve za sudijske/tužilačke pomoćnike (od mlađeg do višeg pomoćnika i dalje od savetnika). Navesti kriterijume za vrednovanje sudijskih/tužilačkih pomoćnika kako bi prepoznali njihov doprinos rezultatima sistema. (VSS, DVT – kratkoročno)
  • Izgraditi kapacitete Saveta i Veća za preuzimanje odgovornosti za angažovanje i određivanje broja državnih službenika i nameštenika. Smanjiti broj radnih mesta uz istovremeno fleksibilno raspoređivanje kadrova. (VSS, DVT, MP – kratkoročno)
  • Propisati odgovornost VSS-a i DVT-a (sa jedinicama za ljudske resurse) za nefiskalne aspekte razvoja kadrovske politike u sudovima. (VSS, DVT, MP – kratkoročno)
  • Uspostaviti jedinstvene procese rada državnih službenika i radnih mesta za nesudijske službenike (jedinstveni opisi poslova u sektoru pravosuđa, metode zapošljavanja i odabira za specifične pozicije, vrednovanje rada sa standardizovanim rangiranjem); identifikovati potrebe za obukom i kandidate koji će doći na to radno mesto. (VSS, DVT, MP – srednjoročno)
  • Investirati u analitičare srednjeg nivoa u sudovima i tužilaštvima, uz dodatnu korist od stvaranja privlačne karijere u sudskoj i javnotužilačkoj administraciji za sudske i tužilačke pomoćnike i druge kadrove. Razmotriti regionalni pristup za analitičke poslove za manje sudove. (VSS, DVT – srednjoročno)
  • Identifikovati izvor nevoljnosti određenih sudova da angažuju sudske upravitelje; podići svest o tome kako se sudski upravitelji uspešno angažuju u nekim sudovima. Uspostaviti standarde dužnosti i kvalifikacije upravitelja sudova. (VSS – srednjoročno)
  • Uvesti periodične preglede vrednovanja rezultata rada od strane centralizovanog organa kako bi se osiguralo da se procedure poštuju. (VSS, DVT, MP – dugoročno)

Preporuka 7: Preispitati ulogu sudija porotnika.

  • Preispitati potrebu za sudijama-porotnicima. (VSS – srednjoročno)
  • Ako je potrebno, birati sudije-porotnike u skladu sa objektivnim kriterijumima. (VSS – srednjoročni)
  • Obezbediti sudijama-porotnicima početnu i stalnu obuku kako bi ispunili standarde Evropske povelje sudija porotnika. (VSS – srednjoročni)


Preporuka 8: Razmotriti i standardizovati ulogu naknada za sudije, tužioce i osoblje.

  • Razviti jedinstvene standarde za, na primer, naknadu za topli obrok. (MP, VSS, DVT – kratkoročno)
  • Pratiti varijacije u naknadi koja nije zarada (kao procenat u odnosu na platu) među sudovima i tužilaštvima. (MP, VSS, DVT – kratkoročno)

Preporuka 9: Bolje iskoristiti nesudijsko, netužilačko osoblje kako bi sudije i tužioci mogli da se usredsrede na zadatke koji zahtevaju pravnu obuku.

  • Izmeniti pravilnike kako bi se sudije i tužioci oslobodili administrativnih poslova. (VSS, DVT – srednjoročno)
  • Formirati pripremna odeljenja u svim većim sudovima i tužilaštvima. (VSS, DVT – srednjoročno)

Preporuka 10: Razviti politike za afirmativno uzimanje u obzir roda u pogledu jednakosti u pristupu višim pozicijama.