Kvalitet pruženih usluga u pravosuđu

Glavni nalazi Uvod Kvalitet zakona i donošenja zakona Percepcija o kvalitetu postojećih zakona Kvalitet procesa donošenja zakona Uvođenje novih zakona Kvalitet administrativnih usluga u sudovima Kvalitet u obradi predmeta Korišćenje standardizovanih obrazaca, šablona i kontrolnih lista Doslednost u primeni zakona i percepcija kvaliteta rada sudija Korišćenje specijalizovanog procesuiranja za određene vrste predmeta Koordinacija u procesuiranju predmeta Kvalitet odlučivanja u predmetima Upotreba standardizovanih alata za pisanje presuda Doslednost donošenja odluka i EKLJP Efikasnost žalbenog sistema u obezbeđivanju kvaliteta odlučivanja Korišćenje podataka o žalbama za procenu kvaliteta presuda i žalbenog sistema Žalbe prema vrsti suda i vrsti predmeta Percepcija korisnika o žalbama Visoke stope žalbi i velike varijacije u žalbama Kvalitet tužilaštva Kvalitet u obradi predmeta Stopa osuđujućih presuda Kvalitet donošenja odluka Efektivnost žalbi u promovisanju kvaliteta Preporuke i naredni koraci

4.1 Glavni nalazi ↩︎

Sprski pravosudni sistem nastavlja da se bori da u potpunosti ispuni zahteve EKLJP, o čemu svedoči veliki borj predmeta pred sudom u Strazburu. Nepoštovanje se obično nalazi u značajnom broju vrsta predmeta, ističući specifične probleme koji se odnose na neizvršenje pravosnažnih odluka, dužinu postupka, zaštitu imovine i nedostatak efikasne istrage. Pored toga, postoje izazovi u izvršenju presuda Evropskog suda za ljudska prava, te su potrebne dalje radnje na uspostavljanju organizovane koordinacije između svih različitih državnih organa.
Generalno gledano, sudije i tužioci smatraju da se kvalitet pravosuđa poboljšao od 2013. godine, ali advokati vide manje poboljšanje. Nepouzdan kvalitet i dostupnost podataka, nedoslednost u sudskoj praksi i fragmentirani administrativni sistemi su sveobuhvatni izazovi u rešavanju pitanja kvaliteta pravosudnog sistema. Sa pozitivne strane, građani koji su bili uključeni u sudske sporove su generalno zadovoljni kvalitetom sudova.
Građani i poslovni sektor su veoma zadovoljni kvalitetom javnobeležničkog posla, dok je došlo do smanjenja zadovoljstva javnosti sudskim administrativnim uslugama. Dok je većina građana i dalje zadovoljna kvalitetom sudskih administrativnih usluga, trend pada zadovoljstva treba uporediti sa pozitivnim mišljenjem javnosti o javnim beležnicima. Deo administrativnih nadležnosti sudova prenet je na javne beležnike 2014. godine, a zadovoljstvo javnosti govori da je reforma bila uspešna.
Postoji određena zabrinutost oko nepristrasnosti. To uključuje percpeciju advokata o selektivnoj primeni zakona. Tužioci su se žalili da policija ne sarađuje sa njima tokom istraga. Nasuprot tome, advokati se žale da nemaju pristup svim informacijama koje imaju tužioci i sudije. Dalje, postoji zabrinutost da bogatiji ljudi mogu dobiti odloženo krivično gonjenje davanjem novčanih donacija u dobrotvorne svrhe, a te odluke da se odustane od krivičnog gonjenja ponekad su politički motivisane.
Zbog nedostataka i nejasnoća u zakonodavstvu, zakoni se ne primenjuju dosledno, a podnose se neopravdane žalbe, i obrnuto, odluke nižih sudova se poništavaju u žalbenom postupku. Dva povezana pitanja su jasnoća zakonodavstva i njegova primena u pravosudnim sistemima. Što se tiče prvog, oko 40 odsto sudija, 37 odsto tužilaca i 46 odsto advokata smatra da su zakoni u velikoj meri ili donekle nedosledni. Iako se percepcija advokata vremenom poboljšala, došlo je do neujednačenog napretka u percepciji sudija i tužilaca.
Proliferacija novih zakona se nastavlja, često bez sprovođenja procene uticaja ili usklađivanja sa njima. Ad hoc radne grupe se sazivaju da razmotre i naprave nacrt svakog novog zakona, ali ponekad postoji neadekvatna zastupljenost zainteresovanih strana, članovi radnih grupa navode neadekvatne smernice, a predlozi nisu nužno podvrgnuti formalnoj analizi. Zakone i dalje rutinski donosi Narodna skupština po hitnom postupku i bez dovoljno transparentnosti.
84 odsto sudija je navelo da bi ređe izmene zakona mogle doprineti boljem kvalitetu pravosudnih usluga. Krivično gonjenje predstavlja primer uticaja čestih izmena zakona i kvaliteta pravosudnih usluga. Krivični zakonik je menjan 10 puta u poslednjih 15 godina. Tokom ovog perioda izmena, krivična dela se mogu okarakterisati i kao krivična dela i kao prekršaji – ili kao i krivična dela i privredni prestupi. Isti događaj dva puta opterećeuje sudove: jednom kao prekršaj, sa postupkom i pravnim lekovima, i ponovo kao krivično delo sa postupkom i pravnim lekovima.
Nakon donošenja novih zakona, pojavili su se izazovi u sprovođenju. To uključuje ograničeni domet i obuku. Primarni primer je slaba svest o dostupnosti besplatne pravne pomoći (pogledajte pogavlje Pristup).
Nedosledno tumačenje zakona i nedosledna sudska praksa ostaju izazovi za srpsko pravosuđe. 70 odsto tužilaca i 90 odsto advokata navodi da se nedosledno tumačenje zakona i nedosledna sudska praksa dešavaju bar s vremena na vreme, ako ne i često. Više od 80 odsto advokata je izjavilo da se selektivna primena zakona i nesprovođenje zakona često dešavaju, ali samo oko jedne trećine sudija i tužilaca deli ovo mišljenje. Percepcija sudija i tužilaca je neznatno poboljšana od 2013. godine, ali se percepcija advokata tokom vremena pogoršala, posebno u oblasti selektivnog sprovođenja zakona.
Pravosudni sistem još uvek nema standardizovan pristup rutinskim aspektima obrade predmeta. Kvalitet obrade predmeta nije značajno poboljšan od Funkcionalne analize pravosuđa iz 2014. godine. Ne postoje kontrolne liste, standardizovani obrasci ili šabloni za rutinske aspekte obrade predmeta, niti postoji dosledan pristup izradi rutinskih dokumenata, kao što su pravni podnesci, nalozi ili presude.
Postoji nekoliko primera specijalizovane obrade predmeta za vrste predmeta koji često zahtevaju prilagođeni pristup. Zakon o sprečavanju nasilja u porodici je primer potencijala za poboljšanje koordinacije u procesuiranju predmeta. Predviđeno je formiranje grupe za koordinaciju i saradnju (član 25) koju čine predstavnici javnih tužilaca, policije, Centra za socijalni rad, a po potrebi i predstavnici drugih institucija (obrazovne, službe za zapošljavanje, i dr.).
Advokati koji zastupaju optužene posebno ukazuju na nedostatke u informaciono-komunikacionim tehnologijama. Na primer, neke baze podataka su dostupne samo sudijama i tužiocima. Ne postoji sveobuhvatan sistem širom zemlje za procesuiranje i međusobno povezivanje predmeta između sudova i mreže javnih tužilaštava.
Prisutan je stalni nedostatak podataka o razlozima za odbačaj od strane tužilaca. Od 2013. godine srpski zakon dozvoljava podnošenje pritužbi na odbačaj krivičnih prijava, a stanovništvo Srbije uveliko je koristilo ovaj proces.
Broj predmeta okončanih sporazumom o priznaju krivice smanjen je za osam odsto u 2019. godini zbog pada sporazuma o priznanju krivice od 17 odsto u beogradskom apelacionom regionu.
Propisi za odloženo krivično gonjenje su nepotpuni i neprecizni, odluke tužilaca nisu ujednačene, a nedostaju smernice i kriterijumi za njegovo korišćenje. Ne vodi se računa o interesima žrtava navedenih krivičnih dela. Uslovi koji se nameću u odloženim merama krivičnog gonjenja retko donose korist zajednici u celini kroz programe rehabilitacije ili društveno-korisnog rada. Najčešći uslov je novčana donacija u humanitarne svrhe. Ovo može ostaviti utisak da su optuženi kupili svoje oslobađanje iz sistema krivičnog pravosuđa.
Nedostatak zvaničnih smernica i političke volje za saradnju između policije i tužilaca i dalje ometa efikasnu istragu u krivičnim predmetima. Tužioci nemaju praktična sredstva da primoraju policiju da sledi njihova uputstva. Tužioci navode da se ovaj problem javlja posebno u slučajevima koji mogu imati političke implikacije. Pored toga, kada policija podnosi i prekršajnu i krivičnu prijavu za isti incident, često ne obaveštava tužioca, što dovodi do dupliranja u sudskim postupcima, kao što je prethodno navedeno.
Tužilački sistem Srbije je takođe hijerarhijski organizovan, sa višim javnim tužiocima ovlašćenim da kontrolišu rad nižestepenih javnih tužilaca. Višestepeni tužioci mogu preuzeti bilo koji predmet od nižestepenog javnog tužioca iz svoje nadležnosti i tim nižestepenim javnim tužiocima izdati obavezna uputstva. S jedne strane, takav nadzor bi mogao biti koristan u promovisanju dosledne prakse. S druge strane, može omogućiti selektivnost u krivičnom gonjenju.
Standardizovani obrasci i šabloni koje koriste JT ne ažuriraju se redovno i na nivou celog sistema, uprkos izmenama i dopunama krivičnog zakonika. Korišćenje ažuriranih šablona i standardizovanih obrazaca bi olakšalo doslednost u rutinskim tužilačkim zadacima, smanjilo greške i ubrzalo svakodnevne radnje.
Funkcionalna analiza iz 2014. godine utvrdila je da je žalbeni sistem u srcu problema Srbije u pogledu kvaliteta odlučivanja i da je i dalje visok, mada je u padu. Stopa podnesenih žalbi i stopa preinačenih odluka nakon žalbe su relevantni za kvalitet zakonodavstva, kvalitet pravosuđa i poverenje javnosti. Visoka stopa preinačavanja može ukazivati na to da se niži sudovi bore da protumače dvosmislene zakone. Nedostatak jednoobraznosti u primeni zakona može podstaći stranke da se nadaju povoljnijem rezultatu u žalbenom postupku.
Poverenje u žalbeni sistem među korisnicima sudova u Srbiji je smanjeno u poslednjoj deceniji. Međutim, korisnici suda koji su dobili nepovoljnu presudu uložili su žalbe u 84 odsto slučajeva ako smatraju da je odluka nepravična, što je povećanje za 21 procentni poen u odnosu na Funkcionalnu analizu pravosuđa iz 2014. godine.
Srpska osnovna JT su uložila žalbe u 12 odsto predmeta u 2019. godini i bila uspešna u samo 21 odsto svojih žalbi, što ukazuje na to da tužioci možda ulažu žalbe koje nisu bile opravdane. Stope uspešnosti žalbe su značajno varirale među tipovima JT, među pojedinačnim JT i tokom godina. Nije bilo pisanih politika ili smernica koje bi regulisale izbor predmeta za žalbu. Stope žalbi su se značajno razlikovale među osnovnim JT, uključujući i tužilaštva slične veličine.
Dok se žalbene stope značajno razlikuju po vrstama sudova, vrstama predmeta i lokacijama suda, sistem upravljanja podacima nije adekvatan za poređenje učinka. Nije moguće generisati izveštaj o uloženim ili odbijenim žalbama. Nije moguće napraviti razliku između predmeta na koje se žalba podnosi na odluku osnovnog suda i onih koji se odnose na odluku viših sudova, koji se vode u istom registru.
Moguće je da će stope žalbi i preinačenja opadati kako se kvalitet sudijskih odluka bude poboljšavao. Jasnoća u pismenim odlukama može pomoći strankama, a i sudovima koji rade reviziju da bolje razumeju obrazloženje prvostepenih sudova. Postojeća pravosudna obuka je poboljšala jasnoću pismenih odluka. Vrhovni kasacioni sud je organizovao okrugle stolove za razmatranje krivičnih presuda i utvrđivanje nedostataka i dobrih praksi u pisanju presuda.
Pored poboljšanja kvaliteta, specijalizacija može rezultirati efikasnijim korišćenjem ograničenih resursa. Na primer, sudovi su opterećeni mnogim redmetima koji se ponavljaju i koji proizilaze iz istog osnovnog pitanja. Primer su zahtevi više od 56.000 vojnih rezervista. Srbija nije usvojila praksu objedinjavanja predmeta koja se koristi u nekim zemljama radi rešavanja sličnih ili identičnih činjeničnih i pravnih zahteva.

Uvod ↩︎

Ovo poglavlje procenjuje sposobnost srpskog pravosudnog sistema da pruži kvalitetne usluge građanima i njegov napredak od Funkcionalne analize pravosuđa iz 2014. godine. Kvalitet pravosudnih usluga je procenjen kroz niz dimenzija, uključujući jednoobraznu primenu zakona, zadovoljstvo korisnika dobijenim pravosudnim uslugama, usklađenost sa standardima EKLJP i percepciju integriteta.²⁴⁷
Kvalitet pravosudnog sistema je značajan deo efektivne pravde, koji podržava poslovno poverenje, otvaranje novih radnih mesta i ekonomski rast i pruža zaštitu od kršenja zakona. Međutim, prema Regionalnom istraživanju pravosuđa Svetske banke iz 2020. godine, više od 40 odsto građana i predstavnika privrede u Srbiji smatra da se kvalitet pravosudnog sistema nije promenio u protekle tri godine, iako su mnoge mere sprovedene sa ciljem poboljšanja kvaliteta rada.
U poređenju sa opštom percepcijom o kvalitetu pravosudnih usluga, iskustvo sa sudskim predmetima ima pozitivan uticaj na procenu građana. Građani sa nedavnim ličnim iskustvom primetno su pozitivniji kada je reč o kvalitetu rada suda u sopstvenom slučaju (69 odsto) nego što je to slučaj sa opštom javnošću (45 odsto). Čini se da ishod predmeta ne igra ulogu u percepciji kvaliteta rada suda. Istovremeno, kvalitetom rada suda najzadovoljniji su predstavnici privrede sa nedavnim iskustvom u sudskim sporovima. Kada korisnici suda više loš kvalitet, kao glavne razloge za loš kvalitet navode loše zakone, praćene lošim radom sudije.

Kvalitet zakona i donošenja zakona ↩︎

Potreba za kvalitetnim zakonima je propisana u sudskoj praksi ESLJP. Stoga, zakonodavna tela država članica treba da poštuju principe vladavine prava i minimalne zahteve dobre izrade zakona. Ovaj aspect uključuje dostupnost informacija o zakonima i politikama i predvidljivost o tome kako se oni primenjuju.²⁴⁸ U suprotnom, mogu postojati određene zabrinutosti o arbitrarnom mešanju državnih organa.²⁴⁹
Jasno je da kvalitet pravde zavisi od kvaliteta zakona i učinka sistema za donošenje zakona.²⁵⁰ Ovaj odeljak razmatra dimenzije kvaliteta zakona: percepciju kvaliteta postojećih zakona, proces donošenja zakona i sprovođenje nedavnih zakonskih reformi.

Percepcija o kvalitetu postojećih zakona ↩︎

Stručnjaci iz pravosudnog sistema su zabrinuti da li su zakoni jasni i dosledni. Četrdeset odsto sudija smatra da su zakoni u velikoj meri ili donekle nejasni i dvosmisleni. Među tužiocima, 37 odsto deli to mišljenje. Među advokatima, 46 odsto deli tu zabrinutost, iako se percepcija advokata vremenom poboljšala. Percepcija sudija o jasnoći zakona je pala između 2009. i 2013. godine, zatim se poboljšala 2019. godine, ali se vratila tek na nivo iz 2009. godine. Percepcija tužilaca je pala u periodu između 2009. i 2013. godine, a zatim se poboljšala 2019. godine, ali je i dalje ispod nivoa iz 2009. godine (Pogledajte Sliku 82).

Slika 82: Mera u kojoj su srpski zakoni jasni i nedvosmisleni, prema mišljenju sudija, advokata i tužilaca, 2009, 2013. I 2020. godine²⁵¹

$C:\Users\Lenovo\OneDrive\Pictures\Screenshots\2022-08-31 (1).png$

Pored toga, profesionalci su izrazili rezerve u pogledu pravičnosti zakona Srbije. Samo 13 odsto sudija i tužilaca smatra da su zakoni generalno pravedni i objektivni, iako ovakva percepcija predstavlja napredak u odnosu na 2009. godinu. Ipak, većina profesionalaca navodi da su zakoni negde u sredini.
Anketa takođe naglašava kako neprecizni i nejasni zakoni mogu uticati na kvalitet pravosudnih usluga. Nedostatak jasnoće i preciznosti zakona više utiče na rad manje iskusnih sudija. U poređenju sa starijim kolegama, od kojih 55 odsto pokreće ovo pitanje, 69 odsto sudija čiji radni staž nije duži od pet godina ističe potrebu za većom preciznošću zakona. 19 odsto advokata i 9 odsto tužilaca navode nejasne zakone kao glavni razlog zašto kvalitet pravosuđa nije veći.²⁵²
Poboljšanje u procesu donošenja zakona i ređe izmene zakonodavstva mogu poboljšati kvalitet. 84 odsto sudija je izjavilo da bi ređe izmene zakona mogle doprineti boljem kvalitetu pravosudnih usluga. Pored toga, 84 odsto sudija vidi bolji kvalitet izrade zakona kao meru koja bi unapredila kvalitet.
Zainteresovane strane su tokom razgovora primetile da preklapanje i suprotstavljeni zakoni stvaraju probleme sudovima. Nekoliko zainteresovanih strana je istaklo potrebu za većom harmonizacijom postojećih zakona, kao i potrebu da se postojeći zakoni uzmu u obzir prilikom izrade novih. Druge zainteresovane strane su primetile da postoje nedostaci u zakonu i da se sudije bore u procesuiranju predmeta zbog nepostojanja jasnih smernica. Zainteresovane strane u tužilaštvima istakle su izazove u primeni zakona o zaštiti životne sredine i upotrebu dvosmislenih termina u vezi sa zakonima o platama, što izaziva probleme u tumačenju.

Kvalitet procesa donošenja zakona ↩︎

Nažalost, kvalitet procesa donošenja zakona u Srbiji je i dalje problematičan, uprkos donošenju pravila za pripremu i donošenje zakona. Postoji nekoliko problema koji dovode do usvajanja zakona lošeg kvaliteta. To uključuje često usvajanje zakona po hitnom postupku, što guši demokratsku debatu i smanjuje kvalitet zakona; nedostatak transparentne i iskrene debate; nedostatak strogih pravila o članstvu u radnim grupama; i prenošenje pravila iz drugih sistema bez adekvatne procene uslova i njihove primene u Srbiji.²⁵³ Takođe, Narodna skupština ne vrši svoju nadzornu funkciju, a promene zakona se ne zasnivaju na proceni uticaja na praksu ili već postojeće zakone.
Nekoliko zainteresovanih strana je navelo loše prakse izrade zakona u poslednjih nekoliko godina kao doprinos nejasnim ili dvosmislenim novim zakonima, što je dovelo do neizvesonsti u primeni zakona od strane sudova. Pored toga, uvedene su i neke izmene zakonodavstva radi unapređenja prakse, ali bez procene uticaja prethodnih zakona i prakse. Na primer, radi otklanjanja rizika od orupcije u oblasti javnih nabavki, u Krivični zakonik je uvedeno posebno krivično delo – zloupotreba u postupku javnih nabavki. Međutim, po ovom zakonu je procesuiran neznatan broj predmeta jer je, prema rečima javnih tužilaca, teže prikupiti dokaze za ovo krivično delo nego za zloupotrebu službenog položaja.
Organizacione metode u okviru radnih grupa i učestvovanje u radnim grupama nisu uvek bile jasne. Zainteresovane strane koje su članovi različitih grupa izrazile su frustraciju što radne grupe često ne dobijaju jasna uputstva o ciljevima koje treba postići zakonom i specifičnoj nadležnosti i metodama njihovog rada. Neke radne grupe su vođene prethodnim analitičkim studijama, ali druge jednostavno raspravljaju o svojim stavovima. Zvanične radne grupe ne uključuju uvek predstavike stanovništva ili subjekta sa najviše stručnosti ili one na koje zakon najdirektnije utiče.
Iako postoji zahtev da se procene finansijske implikacije predloženih zakona i institucionalni kapaciteti za sprovođenje reformi, radne grupe ne sprovode uvek takvu analizu detaljno. Nedostatak čvrste procene finansijskih implikacija Zakona o krivičnom postupku iz 2011. godine, koji je stupio na snagu 2013. godine, doveo je do značajnih finansijskih docnji u javnim tužilaštvima.²⁵⁴
Iako je proces konsultacija i javnih rasprava poboljšan, i dalje postoje nedostaci. Izmene Zakona o državnoj upravi²⁵⁵ iz 2018. godine donele su određena poboljšanja u pravilima o javnoj raspravi, kao što su mogućnost otvaranja javne rasprave u ranoj fazi pripreme akta (član 77), propisivanje informacija koje se moraju objaviti pre javne rasprave i obaveza javnih konsultacija tokom pripreme zakona. Poslovnikom o radu Vlade propisana je obaveza izrade izveštaja o javnoj raspravi i njegovog objavljivanja na internet stranici.²⁵⁶ Transparentnost Srbija je u istraživanju javnih rasprava održanih 2019. godine utvrdila da organi državne uprave nisu postupili na isti način u sličnim situacijama i da nisu poštovali odredbe Zakona o državnoj pravi i Poslovnika o radu Vlade.²⁵⁷

Uvođenje novih zakona ↩︎

Zainteresovane strane i dalje ističu zabrinutost u vezi sa uzastopnim i kontinuiranim reformama zakona tokom poslednje decenije. Zakonodavstvo se često menja bez adekvatnih kampanja za podizanje svesti među praktičarima i korisnicima. Na primer, Krivični zakonik je menjan 10 puta u poslednjih 15 godina, što bi moglo da dovede do zabune među praktičarima i izazova u praksi. Sve to može dovesti do nedostatka poverenja i pravne sigurnosti, što bi potencijalnim korisnicima suda otežavalo da prate sve te izmene i da znaju šta je zakon.
Potreban je veći fokus na širenju i popularizaciji novih zakona, posebno imajući u vidu tempo reformi, ograničene konsultacije i donošenje zakona po hitnoj proceduri. Svest o novim zakonima je niska u javnosti, među korisnicima sudova, pa čak i među pravnim stručnjacima (pogledajte poglavlje Pristup pravdi i diskusiju o svesti o Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći). Ipak, oni su subjekti i akteri u novim zakonima, a njihovo razumevanje promena je neophodno za efikasno sprovođenje zakona.

Kvalitet administrativnih usluga u sudovima ↩︎

Nivo zadovoljstva administrativnim uslugama sudova je važan iz ugla korisnika suda jer se oni direktno oslanjaju na takve usluge u obavljanju svog svakodnevnog poslovanja. Administrativne usluge građanima i privredi čine 24 procenta svih administrativnih poslova u sudu. Osnovni sudovi pružaju administrativne usluge i izdaju potvrde.²⁵⁸ Do imenovanja javnih beležnika u nekim opštinama, neki sudovi nastavljaju da overavaju potpise, rukopise i transkripte, uključujući i ostavinske postupke.
Prema Regionalnoj anketi o pravosuđu iz 2020. godine, korisnici sudova ocenjuju ukupan kvalitet administrativnih usluga kao dobar²⁵⁹ (pogledajte Sliku 83). Korisnici suda iz opšte populacije i poslovnog sektora koji su morali da obavljaju administrativne poslove u vezi sa svojim sudskim predmetima bili su zadovoljniji kvalitetom administrativnih usluga nego kvalitetom rada suda u vezi sa njihovim predmetom.

Slika 83: Percepcija korisnika administrativnih usluga suda o kvalitetu rada u konkretnom administrativnom predmetu, 2009, 2013. i 2020. godina²⁶⁰

$C:\Users\Lenovo\OneDrive\Pictures\Screenshots\2022-09-01.png$

Slika ponašanja i kompetentnosti pružalaca usluga vremenom se pogoršava. Većina korisnika administrativnih usluga zadovoljna je znanjem, efikasnošću i prijatnošću kadrova. Međutim, broj nezadovoljnih korisnika se povećao u poslednjih sedam godina. Zadovoljstvo sudskim administrativnim uslugama treba uporediti sa zadovoljstvom rada javnih beležnika na koje je u 2014. godini prenet deo administrativnih nadležnosti sudova. Građani i poslovni sektor su veoma zadovoljni kvalitetom rada javnih beležnika; 81 odsto građana i 97 odsto preduzeća izjavilo je da je zadovoljno kvalitetom rada javnih beležnika u njihovom konkretnom predmetu. Ovako veliki stepen zadovoljstva potvrđuje uspeh te reforme.

Slika 84: Percepcija korisnika suda o efikasnosti, prijatnosti i znanju kadrova koji obavljaju administrativne usluge²⁶¹

Kvalitet u obradi predmeta ↩︎

Kvalitet obrade predmeta nije značajano poboljšan od Funkcionalne analize pravosuđa iz 2014. godine. Ovaj odeljak daje pregled nekoliko pokazatelja i evropskih merila koji se odnose na kvalitet obrade predmeta, uključujući standardizovane obrasce, doslednost u primeni zakona, korišćenje specijalizovane obrade predmeta za određene vrste predmeta i koordinaciju u obradi predmeta.

Korišćenje standardizovanih obrazaca, šablona i kontrolnih lista ↩︎

Doslednost u procesuiranju predmeta još uvek je narušena nedostatkom doslednog pristupa rutinskoj dokumentaciji. Relevantni obrasci koji bi mogli da podrže komunikaciju korisnika sa sudovima i sudskom administracijom nisu svuda jednako dostupni.²⁶² Ne postoji zajednički pristup, niti su izvršene bilo kakve promene od strane apelacionih sudova, VKS ili VSS-a.
RJT je preduzelo određene mere u pravcu standardizacije kako bi olakšalo primenu Zakona o krivičnom postupku. RJT je obezbedilo standardizovane obrasce i šablone u elektronskom formatu usklađenom sa novim ZKP-om u oktobru 2013. godine, ali bi imali koristi od ažuriranja u celom sistemu sada, nakon pet godina primene. Tužioci su već sami izmenili neke od obrazaca RJT. Pored toga, OEBS je objavio smernice za različite vrste tužilaštava kako bi pružio podršku tužiocima i dao tumačenje odredbi.²⁶³ Međutim, da bi se osigurala jedinstvena praksa, bilo bi korisno da RJT objavi Vodič sa obaveznim opštim instrukcijama.

Doslednost u primeni zakona i percepcija kvaliteta rada sudija ↩︎

Nedosledno tumačenje zakona i nedosledna sudska praksa ostaju izazovi za srpsko pravosuđe. U regionalnoj anketi o pravosuđu iz 2020. Godine 70 odsto sudija i tužilaca i 90 odsto advokata izjavilo je da se nedosledno tumačenje zakona i nedosledna sudska praksa dešavaju barem s vremena na vreme, ako ne i često.. Više od 80 odsto advokata navodi često selektivnu primenu zakona i nesprovođenje zakona. Međutim, samo oko jedne trećine sudija i tužilaca deli ovo mišljenje (pogledajte Sliku 85). Percepcija sudija i tužilaca neznatno je poboljšana od 2013. godine, ali se percepcija advokata vremenom pogoršala, naročito u oblasti selektivnog sprovođenja.

Slika 85: Udeo sudija, tužilaca i advokata koji procenjuju da se navedeni problemi u sprovođenju zakona dešavaju s vremena na vreme ili često, 2013. i 2020. godine²⁶⁴

Chart, bar chart Description automatically generated

Uprkos poboljšanjima, advokati su i dalje najmanje zadovoljni kvalitetom rada sudija²⁶⁵. Nasuprot tome, 73 odsto tužilaca ocenjuje kvalitet rada sudija u 2020. godini kao visok ili veoma visok, u poređenju sa 54 odsto u 2014. godini i 67 odsto u 2009. godini.²⁶⁶ 87 odsto sudija ocenilo je kvalitet sudija kao visok ili veoma visok 2019. godine, u poređenju sa 50 odsto u 2014. godini i 61 odsto sudija u 2009. godini.
Vrednovanje poboljšanog kvalitta tokom vremena je znatno više među sudijama i tužiocima (53 odsto sudija i 48 odsto tužilaca), nego među advokatima (samo 17 odsto). 42 odsto advokata zapravo navodi da se kvalitet vremenom pogoršao, u poređenju sa samo 7 odsto sudija i 15 odsto tužilaca (pogledajte Sliku 86 ispod). Mišljenja advokata su pod uticajem ličnog iskustva sa nedostacima postojećeg sistema, kao što su nedostatak sistema informacionih i komunikacionih tehnologija, nepostojanje sveobuhvatnog sistema u celoj zemlji za procesuiranje i povezivanje predmeta između sudova i tužilaštava, kao i ograničenja na neke baze podataka, koje su dostupne samo sudijama i tužiocima.

Slika 86: Kvalitet rada tokom vremena²⁶⁷

$C:\Users\Lenovo\OneDrive\Pictures\Screenshots\2022-09-03.png$

Korišćenje specijalizovanog procesuiranja za određene vrste predmeta ↩︎

Malo je primera specijalizacije u procesuiranju predmeta u srpskom pravosuđu. Privredni sudovi su donekle specijalizovali procesuiranje predmeta. Prekršajni sudovi su vrsta specijalizovanih sudova, ali je u njihovoj nadležnosti širok dijapazon predmeta, od carinskih i poreskih prekršaja do saobraćajnih prekršaja, ali postoji nekoliko mehanizama za prilagođavanje obrade predmeta ovim veoma različitim vrstama predmeta. Upravi sud ima slične izazove, sa širokim spektrom predmeta u rasponu od predmeta konkurencije do predmeta koji se odnose na izborno zakonodavstvo.
Nedostatak specijalizacije onemogućava tužioce da razviju posebne kompetencije i na taj način uspešnije rešavaju predmete. Pored specijalizovanih javnih tužilaštava i četiri specijalizovana odeljenja za predmete korupcije, samo veća JT imaju specijalizovana odeljenja. Prvo javno tužilaštvo u Beogradu ima odeljenja za privredne prestupe i nasilje u porodici, a Više javno tužilaštvo u Beogradu ima odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. S druge strane, u skladu sa zakonom postoji specijalizacija u procesuiranju predmeta maloletnika u sudovima i tužilaštvima.²⁶⁸

Koordinacija u procesuiranju predmeta ↩︎

Koordinacija u procesuiranju predmeta i dalje predstavlja izazov za srpsko pravosuđe. U pravnom sistemu Srbije i dalje postoje preklapanja krivičnih i prekršajnih dela. Elementi konkretnih dela mogu se okarakterisati i kao krivična i kao prekršajna – ili i kao krivična i kao privredna dela.²⁶⁹ U Srbiji policija često podnosi i prekršajnu i krivičnu prijavu za isti incident i ne obaveštava tužioca o dupliranju istog predmeta.
Preklapanje krivičnih dela takođe uzrokuje neefikasnost u okviru sudskog sistema. Isti incident opterećuje i tužilaštvo i sudove – jednom za prekršaj, sa svojim procedurama i pravnim lekovima, i ponovo za krivično delo, sa svoji procedurama i pravnim lekovima.
Postoje primeri uvođenja dobre prakse u koordinaciji obrade predmeta u svim sudovima. Pozitivno iskustvo iz međusektorske koordinacije u slučajevima nasilja u porodici iz Zrenjanina je uneto u zakonodavstvo. Zakon o sprečavanju nasilja u porodici²⁷⁰ predviđa osnivanje grupe za koordinaciju i saradnju (član 25) koju čine predstavnici javnih tužilaca, policije, centra za socijalni rad i predstavnici drugih institucija (obrazovne, službe za zapošljavanje i dr.) ako je potrebno. Grupa ima obavezu sastajanja jednom u dve nedelje.
Velika većina tužilaca čvrsto veruje da saradnja sa drugim istražnim organima doprinosi kvalitetu njihove institucije, dok sudije i advokati imaju umerenije stavove o ovom pitanju. Čini se da je stav tužilaca tačniji i preporučuje se da politički lideri Srbije sprovode efikasnu politiku netolerancije prema nespremnosti policije da poštuje uputstva tužilaca u svim istražnim fazama nekog predmeta.²⁷¹ U suprotnom, biće nemoguće uneti dosledna poboljšanja u kvalitetu i vremenu rešavanja predmeta ili povećati poverenje javnosti u pravosudni sistem.
Nedostatak političke volje, praćen nedostatkom zvaničnih smernica, generalno otežava efikasnu istragu u predmetima.²⁷² S druge strane, postoje pozitivni trendovi saradnje koji poboljšavaju kvalitet rada. Na primer, sporazum o saradnji između Evrodžasta i Srbije stupio je na snagu u decembru 2019. godine, a Srbija je 2020. godine učestvovala u tri zajednička istražna tima.²⁷³ Takođe, unapređena je saradnja između Tužilaštva za ratne zločine i Službe za istraživanje ratnih zločina formiranjem zajedničkih istražnih timova i uvođenjem nove metodologije.²⁷⁴ Ovi pozitivni primeri dobre saradnje uticali su na veći optimizam među tužiocima koji su učestvovali u Regionalnoj anketi o pravosuđu.

Kvalitet odlučivanja u predmetima ↩︎

Upotreba standardizovanih alata za pisanje presuda ↩︎

Iako ne postoji obrazac ili zajednički pristup pisanju presuda, Vrhovni kasacioni sud i profesionalna udruženja sproveli su neke inicijative. Vrhovni kasacioni sud je organizovao okrugle stolove na kojima se raspravljalo o krivičnim presudama i u cilju utvrđivanja nedostataka i dobre prakse u pisanju presuda. Pravosudna akademija je u saradji sa USIAD Projektom vladavine prava (ROL) organizovala obuku za sudijske pomoćnike o tehnici pisanja presuda.
Pravosudna obuka, i početna i stalna, uključuje modul za pisanje presuda. Komponenta pisanja presuda je uključena u program stalne obuke Pravosudne akademije za 2014. godinu, ali je obuka opšta i ne sadrži standaradizovan pristup. U okviru početne obuke na Pravosudnoj akademiji, pripravnici prolaze obaveznu obuku o pisanju različitih vrsta presuda i drugih sudskih odluka u građanskim, vanparničnim, izvršnim i krivičnim predmetima; u njihovom završnom vrednovanju kao pripravnici, ocenjuju ih sudije mentori na osnovu veština pisanja presuda.²⁷⁵

Doslednost donošenja odluka i EKLJP ↩︎

Statistički podaci Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP) u Strazburu ukazuju da se pravosudni sistem Srbije još uvek bori da u potpunosti ispoštuje standard EKLJP.²⁷⁶ Između 2017. i 2020. godine sve je veći broj predmeta u kojima je utvrđeno da Srbija krši standarde neizvršenja i dužine postupka. U poređenju sa periodom 2010-2013, broj povreda prava koja se odnose na dužinu postupka značajano je porastao, sa 10 odsto na 28 odsto ukupnih povreda prava, dok su povrede prava koje se odnosi na neizvršenje pravosnažnih sudskih odluka i neizvršenje i dalje veliki.²⁷⁷ Od ukupno 63 presude u periodu 2017-2020 u kojima je ESLJP utvrdio sa Srbija krši EKLJP, 28 odsto povreda odnosilo se na predugo trajanje postupka, a 27 odsto se odnosilo na neizvršenje pravosnažnih sudskih i administrativnih odluka. Utvrđene su i druge povrede prava na zaštitu imovine i prava na pravično suđenje. Srbbija se takođe navodi zbog nedostatka efikasne istrage, nehumanog ili ponižavajućeg postupanja i prava na poštovanje porodičnog i privatnog života.

Slika 87: Presude ESLJP protiv Srbije prema vrsti predmeta (2017-2020)²⁷⁸

$C:\Users\Lenovo\OneDrive\Pictures\Screenshots\2022-09-05.png$

Takođe je došlo do povećanja ukupnog broja predmeta iz Srbije koji su na čekanju pred ESLJP. Srbija je i dalje među zemljama sa značajnim brojem nerešenih predmeta pred ESLJP (2,8 odsto nerešenih predstavki na kraju 2020. godine).²⁷⁹ Ove brojke nadmašuju samo daleko veće zemlje, poput Rusije (22 odsto), Turske (19 odsto) i Ukrajine (16,8 odsto). Skoro 97 odsto srpskih predmeta koje je razmatrao ESLJP proglašeno je neprihvatljivim ili je odbačeno.²⁸⁰
Od predstavki rešenih presudom, značajan broj je utvrdio bar jedno kršenje članova EKLJP (22 od 24 u 2019. godini; 4 od 5 u 2020. godini). Među njima je uobičajeno da ESLJP takođe utvrdi povredu dužine postupka i neizvršenje.
Od nedavno je primetno povećanje broja prijateljskih nagodbi, što je efikasan način na koji srpske vlasti mogu da rešavaju predmete bez potrebe da predmeti idu na ročišta.²⁸¹ U 2017. godini bilo je 32 prijateljske nagodbe; do 2019. godine, broj takvih nagodbi porastao je na 103, ali je to i dalje značajno manje od 679 prijateljskih nagodbi u 2013. godini. Pregovaranje o prijateljskim nagodbama će verovatno biti korisna strategija za sudske sporove u koje je uključena država, s obzirom na to da naknade za nematerijalnu štetu mogu biti prilično visoke. Prijateljske nagodbe su takođe dobre za podnosioce zahteva jer sprečavaju dalje odlaganje rešavanja njihovog predmeta i dobijanja naknade.
Srpske vlasti preduzimaju mere, kako zakonodavne, tako i nezakonodavne, da izvrše presude ESLJP, ali određeni izazovi su i dalje prisutni. Saradnja između različitih državnih organa je najveći izazov jer izvršenje presude ESLJP može uključivati usvajanje zakona i promenu sudske prakse radi usklađivanja sa presudama ESLJP, kao i implikacije na budžet.²⁸² Stoga je važno uspostaviti organizovanu koordinaciju između svih relevatnih državnih organa.²⁸³

Efikasnost žalbenog sistema u obezbeđivanju kvaliteta odlučivanja ↩︎

Žalbeni sistem u Srbiji ostaje jedna od prepreka u pravosudnom sistemu, sa visokim stopama žalbi i pogoršanom percepcijom poverenja javnosti. Sistem i dalje daje samo neprecizne podatke o uloženim žalbama, što je otežavalo preciznu analizu i zahtevalo od tima FA da koristi procene. Stope su se primetno razliokvale u zavisnosti od vrste sudova, vrste predmeta i lokacije suda. Visoke žalbene stope produžavaju ukupno trajanje predmeta i povećavaju broj predmeta. Sa pozitivnije strane, stope preinačenja su se smanjile i delimično su zamenjene povećanim izmenama, najverovatnije zbog zakonske obaveze apelacionog suda da sam odlučuje o drugoj žalbi.
Dvosmislenost u zakonima i nedostatak jednoobraznosti u njihovoj primeni mogu doprineti visokoj stopi žalbi i preinačenih presuda. Dvosmislenost može dovesti do toga da sudije nižih sudova prave reverzibilne greške, dok nedostatak doslednosti u nižim sudovima može podstaći stranke da se nadaju povoljnijem rezultatu u žalbenom postupku. Drugi faktori su takođe mogli podstaći stranke da ulože žalbe, kao što je interes advokata da naplate više radnji preduzetih u predmetu i/ili taktike za odlaganje izvršenja u negativnim odlukama.

Korišćenje podataka o žalbama za procenu kvaliteta presuda i žalbenog sistema ↩︎

Zbog dugotrajnog nedostatka adekvantijih podataka, ova FA se, kao i ona iz 2014. godine, oslanja na procenu uloženih žalbi i stope žalbi.²⁸⁴ Odnosno, sadašnji izveštaji još uvek ne daju informacije o uloženim žalbama, što ne mora da bude istovetno nižestepenim odlukama o žalbi donetim u istom izveštajnom epriodu. Takođe, kao što je utvrđeno u FA 2014. godine, statistika Apelacionog suda još uvek ne pravi razliku između predmeta primljenih od osnovnih sudova i predmeta primljenih od viših sudova. Umesto toga, predmeti koji proizilaze iz osnovnih i viših sudova upisuju se u iste registre.²⁸⁵
Da bi izračunao stope žalbi²⁸⁶, tim FA je koristio broj rešenih žalbi usklađen sa stopama savladavanja priliva sudova viših instanci. Pošto su stope savladavanja priliva svih sudova viših instanci koje su ovde analizirane bile blizu 100 procenata, broj rešenih žalbi bi trebalo da bude razumno sličan broju uloženih žalbi.²⁸⁷ Ova kalkulacija je prilično jednostavna za sve vrste sudova osim za osnovne sudove, za koje je tim morao da uključi dodatnu procenu kako bi se razlikovale žalbe koje rešavaju viši sudovi od onih koje rešavaju apelacioni sudovi.
Podacima u Srbiji o rešenim žalbama nedostaje još jedna dimenzija – odbačeni predmeti. Izveštaji VKS-a razvrstavaju rešene žalbe prema sledećim kategorijama: potvrđena, vraćena na ponovno odlučivanje²⁸⁸, izmenjena i delimično izmenjena ili vraćena. Odbačene žalbe su izostavljene, iako ih treba navoditi kao posebnu kategoriju. Stoga, tim FA nije mogao da uključi odbačaje u svoje procene. Da su odbačaji uključeni, stope žalbi bi bile nešto veće od procenjenih.
Stope potvrđivanja i poništavanja, bez stope žalbe, ne znače mnogo pojedinačno, ali znače mnogo zajedno. Visoke žalbene stope i stope potvrđivanja u kombinaciji ukazuju na odugovlačenje ili druge zloupotrebe od strane stranaka. Visoka stopa žalbe i niska stopa potvrđivanja presude ukazuju na probleme u pogledu kvaliteta i harmonizacije sudske prakse. Idealna situacija bi bila niska stopa žalbi i stopa potvrđivanja od 50 procenata, što ukazuje da samo predmeti u kojima čak i sudija nije siguran u pravi ishod idu u sudove više instance.
Žalbe su ključne ne samo kao pokazatelj kvaliteta u donošenju odluka, već i kao faktor efikasnosti i blagovremenosti. Visoke žalbene stope produžavaju ukupno trajanje predmeta i povećavaju broj predmeta. Ukidanje dovodi do ponovnog otvaranja predmeta u nižestepenom sudu, nakon čega će se na isti predmet verovatno ponovo uložiti žalba. Ovo se može desiti nekoliko puta u jednoj pravnoj stvari. Međutim, proceduralne reforme su uklonile neke od ovih proceduralnih nedostataka. Na primer, žalbeni nivoi su dužni da zamene ukinute odluke sopstvenim presudama po drugoj žalbi.

Žalbe prema vrsti suda i vrsti predmeta ↩︎

U Srbiji postoje četiri vrste suda sa žalbenom jurisdikcijom: viši sudovi, apelacioni sudovi, Privredni apelacioni sud i Prekršajni apelacioni sud, a pored toga, žalbe se mogu izjaviti Vrhovnom kasacionom sudu (pogledajte Sliku 88, u nastavku). Analiza koja sledi prati žalbe po vrstama sudova i nudi poglede na trenutno stanje žalbenog sistema u Srbiji.

Slika 88: Apelaciona sudska nadležnost u Srbiji

Izvor: Ilustracija tima SB

Žalbe na odluke osnovnih sudova

Po pravilu, žalbe osnovnih sudova idu direktno u apelacione sudove na razmatranje (tzv. “velika apelacija”), ali neke žalbe, obično one koje se tiču jednostavnih stvari, razmatraju viši sudovi (tzv. “mala apelacija”).²⁸⁹ Prema podacima koje je VKS prikupio za potrebe ove FA, na nacionalnom nivou, žalbe na odluke osnovnih sudova činile su 62 odsto ukupnog broja predmeta apelacionih sudova u 2019. godini i 66 odsto u prvoj polovini 2020. godine. Tabela 14 ispod prikazuje odnose primljenih predmeta iz osnovnih i viših sudova po apelacionim sudovima u 2019. godini.

Tabela 14: Primljeni predmeti u apelacionim sudovima iz osnovnih i viših sudova u 2019.

Apelacioni sud	Iz osnovnih sudova	procenat	Iz viših sudova	precenat	Ukupno u apelacionim sudovima
Beograd	11,010	54 procenata	9,558	46 procenata	20,568
Kragujevac	8,764	66 procenata	4,541	34 procenata	13,305
Niš	8,313	67 procenata	4,092	33 procenta	12,405
Novi Sad	9,772	68 procenata	4,704	32 procenta	14,476
UKUPNO	37,859	62 procenta	22,895	38 procenata	60,754

Izvor: Podaci VKS-a i proračuni SB

Kumulativna stopa žalbi osnovnih sudova u 2019. godini bila je devet odsto – jedan odsto veća nego u 2013. godini. Ova stopa žalbi je izračunata tako što se 105.464 rešene žalbe u višim i apelacionim sudovima podele sa 1.110.393 rešena predmeta u osnovnim sudovima. Potvrđeno je 72,40 odsto odluka ili 76.356, vraćeno je 13,64 odsto ili 14.381 odluka, preinačeno je 8,18 odsto ili 8.622 odluke, a delimično preinačeno ili vraćeno 5,79 odsto ili 6.105 odluka.
Žalbe na odluke osnovnih sudova u građanskim parnicama²⁹⁰ u 2019. godini su bile visoke, sa stopom žalbe od 30 odsto ili oko sedam procentnih poena više nego u FA iz 2014. godine.²⁹¹ Skoro tri četvrtine žalbi se odnosi na opšte građanske parnice (upisnik „P“) gde je stopa žalbi u 2019. godini procenjena na oko 33 odsto, a stopa potvrđivanja 72,64 odsto. Radne građanske parnice (upisnik „P1“) činile su nešto manje od jedne četvrtine građanskih parničnih žalbi, sa stopom žalbe od 71,71 odsto. Porodični građanski parnični predmeti (upisnik „P2“) činili su tri odsto građanskih parničnih žalbi, sa stopom žalbe od šest odsto i stopom potvrđivanja od 59,10 odsto.
Žalbene stope na odluke osnovnih sudova u krivičnim stvarima takođe su bile visoke i iznosile su 24 odsto.²⁹² Interesantno, čini se da je stopa žalbi u krivičnim stvarima stabilna tokom vremena, jer je bila samo jedan odsto viša u 2019. nego u 2013. godini, prema podacima iz FA iz 2014. godine. Od žalbenih odluka donetih 2019. godine, 68,79 odsto je potvrđeno, 18,27 je vraćeno, 10,50 odsto je izmenjeno, a 2,45 odsto je delimično izmenjeno ili vraćeno. Postojale su još dve kategorije krivičnih predmeta vredne pažnje, takozvana krivična veća (upisnik „KV“)²⁹³ i predmeti uslovnog otpusta („KUO“ predmeti), sa stopom žalbe od 17, odnosno 10 odsto. U obe kategorije, stope potvrđivanja su iznosile skoro 100 odsto: 97,78 odsto u predmetima krivičnih veća i 98,58 odsto u predmetima uslovnog otpusta.
Stopa žalbi u građanskim vanparničnim predmetima ostala je niska, ispod pet odsto, i značajno je varirala među različitim vrstama predmeta. Razlog za to je činjenica da vanparnični predmeti u suštini ne uključuju spor između stranaka i zato što se na sve vanparnične odluke osnovnih sudova ne može uložiti žalba. Sa jedne strane, stopa žalbe u ostavinskim predmetima u 2019. godini bila je 0,3 odsto, a stopa potvrđivanja 99,85 odsto. S druge strane, prijavljena je stopa žalbi od 38 odsto u predmetima koji se odnose na zahteve za novčanu naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, dok je 94,49 odsto ovih odluka potvrđeno.
Žalbe na rešenja o izvršenju ostale su na niskom nivou i iznosile su oko tri odsto.²⁹⁴ Od ovog procenta potvrđeno je 69,93 odsto, 12,64 odsto je vraćeno u nižestepeni sud, izmenjeno je 11,98 odsto, a 5,45 odsto je delimično izmenjeno ili preinačno. U poređenju sa podacima iz 2014. godine, višestruko je povećan broj izmenjenih i delimično preinačenih ili vraćenih odluka, što znači da se višestepeni sudovi sada više opredeljuju da sami rešavaju predmete, nego da ih vraćaju na ponovno suđenje i produžavaju trajanje postupka.²⁹⁵

Žalbe na odluke viših sudova pred apelacionim sudovima

U višim sudovima u 2019. godini je uložena žalba na šest odsto svih predmeta u kojima je doneta odluka, približno koliko i 2013. godine.²⁹⁶ Potvrđeno je 77,33 odsto, 11,21 odsto je vraćeno, 8,42 je izmenjeno, a 3,03 delimično izmenjeno ili vraćeno. U odnosu na 2013. godinu, broj potvrđenih odluka je povećan za 11 procentnih poena, broj vraćenih odluka je smanjen za 3,5 procentnih poena, dok su izmene i delimične izmene ili vraćene odluke neznatno varirale, do jedna procentni poen.
Stope žalbi među glavnim vrstama predmeta u višim sudovima značajno su varirale, prvenstveno zbog lakoće podnošenja žalbi. U prvostepenim građanskim parnicama²⁹⁷, procenjena stopa žalbe bila je 20 procenata,²⁹⁸ a stopa potvrđenih odluka bila je 72 procenata. Nasuprot tome, u drugostepenim građanskim predmetima²⁹⁹, gde postoji vrlo malo zakonskih mogućnosti za žalbu, stopa žalbe je bila tri procenta³⁰⁰, a stopa potvrđivanja odluke je bila 95,80 odsto. Nasuprot tome, u krivičnim predmetima³⁰¹ stranke su se žallile u 14 odsto³⁰² rešenih predmeta, a stopa potvrđivanja je bila 61,82 odsto.
U drugim vrstama predmeta u višim sudovima, stope žalbi i potvrđivanja su značajno varirale. Najniža pojedinačna žalbena stopa bila je 0,1 procenata u predmetima koji se odnose na mere za obezbeđenje prisustva optuženog u prethodnom postupku. Stopa potvrđivanja za istu vrstu predmeta bila je 100 procenata. U predmetima krivičnih veća, stopa žalbe je bila 28 odsto, dok je stopa potvrđivanja bila 85,86 odsto.

Žalbe na odluke Ustavnog suda

Stope žalbi i stope potvrđivanja bile su umerene u 2019. godini bile su umerene. Od ukupno 140.082 donete odluke privrednih sudova, na 15.242 su uložene žalbe Privrednom apelacionom sudu, što predstavlja oko 11 odsto odluka privrednih sudova za tu godinu. Potvrđeno je 75,37 odsto ožalbenih odluka, 11,30 odsto je vraćeno sudu niže instance, 9,24 odsto je preinačeno, a 4,09 odsto je delimično preinačeno ili vraćeno na ponovni postupak.
Privredni apelacioni sud je pokazao veću sklonost da odluke nižestepenih sudova zameni svojim, odnosno smanjen je broj odluka vraćenih na ponovno odlučivanje, dok su povećane preinačene ili delimično preinačene odluke. U 2013. godini vraćeno je 19,5 odsto odluka, što je za 8,2 procentna poena više nego u 2019. godini. Nasuprot tome, izmenjene odluke su povećane za 3,44 procentnih poena, a delimične izmene ili vraćene odluke za 3,39 procentnih poena.
Građanski sporovi u privrednim sudovima beleže veoma visoke stope žalbi od 39 odsto, dok je njihova odgovarajuća stopa potvrđivanja bila 73,71 odsto. Od 14,483 rešena predmeta, 5,721 je rešeno u Privrednom apelacionom sudu, a potvrđeno je 4,217 odluka. Slično tome, visoke žalbene stope prisutne su u privrednim sudovima u nekim vrstama predmeta koji uključuju stečajne postupke (planove reorganizacije) i izvršne postupke u vezi sa pravom na suđenje u razumnom roku.

Žalbe na odluke Ustavnog suda

Stope žalbi i stope vraćenih odluka Upravnog suda na ponovo odlučivanje ostale su niske. U 2019. godini žalbe na odluke Upravnog suda uložene su pred VKS-om u 1,5 odsto svih odluka Upravnog suda za tu godinu. Ovo predstavlja smanjenje za 2,3 procentna poena u odnosu na FA 2014. Od 329 žalbi koje je VKS rešio u 2019. godini, potvrđeno je 91,08 odsto odluka. Ova stopa je skoro potpuno ista kao i 2013. godine, prema podacima iz FA iz 2014. godine, kada je procenjena stopa potvrđvanja bila 91,11 odsto. Najnoviji podaci potvrđuju raniji nalaz FA iz 2014. godine da postoji veći nivo jednoobraznosti i doslednosti u upravnom pravu nego u drugim oblastima i da se veliki broj žalbi podnosi neosnovano. Međutim, ova analiza ne može da razlikuje da li su stope žalbi bile niske, a stope potvrđivanja visoke, jer stranke smatraju da je beznadežno ići protiv države u upravnim stvarima.
Među pojedinačnim vrstama predmeta u Upravnom sudu, stopa žalbi je visoka (38 odsto) samo u predmetima koji se tiču prava na suđenje u razumnom roku. Čak i u tim predmetima, stopa potvrđivanja je takođe visoka, 91,08 odsto.

Žalbe na odluke prekršajnih sudova

U prekršajnim sudovima ukupna stopa žalbi u 2019. godini bila je niska, četiri odsto, dok su stope vraćenih odluka na ponovno odlučivanje i izmena bile prilično visok. U 2019. godini, od 614.246 rešenih predmeta, Prekršajnom apelacionom sudu uložene su žalbe na 25,539 odluka prekršajnih sudova. Od toga, potvrđeno je 58,78 odsto, izmenjeno je 19,50 odsto, 21,48 odsto je vraćeno na ponovno odlučivanje u sud niže instance, dok je 0,24 odsto delimično preinačeno ili vraćeno na ponovno odlučivanje.
U poređenju sa podacima iz 2013. godine analiziranim u Funkcionalnoj analizi iz 2014. godine, Apelacioni prekršajni sud udvostručio je broj izmena i smanjio broj vraćanja na ponovno odlulčivanje za otprilike jednu trećinu. Skoro osam procentnih poena manje odluka je vraćno u 2019. godine nego u 2013. godini (kada je 27,73 odsto odluka vraćeno na ponovno odlučivanje nižestepenom sudu). Istovremeno, procenat izmena u 2013. godini (9,66 procenata) se udvostručio na oko 20 odsto u 2019. godini. Ostale kategorije su otprilike uporedive sa podacima iz 2013. godine.
Povećanje izmena i smanjenje vraćanja odluka na ponovno odlučivanje predstavlja poboljšanje u skladu sa preporukama FA 2014. Funkcionalna analiza iz 2014. godine je tvrdila da prekršajni predmeti treba da budu relativno jednostavni i da bi Prekršajni apelacioni sud trebalo da bude u poziciji da preinači odlluku i poštedi stranke i prekršajne sudove neophodnosti ponovnog suđenja. Najnoviji podaci ukazuju da su prekršajni sudovi uspešno ispoštovali datu preporuku.

Žalbe prema lokaciji

Ishodi žalbi su se razlikovali među osnovnim sudovima u Srbiji bez ikakvog jasnog obrasca. Prosečna prijavljena stopa potvrđivanja bila je 68 procenata. Osnovni sud u Subotici prijavio je najveću stopu potvrđivanja u 2019. godini od 88,87 odsto, dok je najnižu stopu, od 34, 18 odsto prijavio Osnovni sud u Vršcu.³⁰³ Istovremeno je Osnovni sud u Vršcu zabeležio i neuobičajeno visok procenat izmenjenih odluka – 57,02 pre svega zbog veoma velikog broja izmena u parničnim predmetima koji se vode u upisniku „P“. Stepen preinačenja u Osnovnim sudovima u Sremskoj Mitrovici i Bačkoj Palanci, 20,63, odnosno 19,86 odsto. Nasuprot tome, najviša stopa vraćanja na ponovno odlučivanje od 27,49 odsto zabeležena je u Osnovnom sudu u Boru, a zatim u Osnovnom sudu u Velikoj Plani, Trsteniku i Senti, u kojima je vraćeno više od jedne četvrtine odluka.

Slika 89: Ishodi žalbi u odabranim³⁰⁴ osnovnim sudovima u 2019. godini

Izvor: Podaci VKS-a

Ishodi žalbi su takođe varirali među višim sudovima, ali u manjoj meri nego u osnovnim sudovima. Većina viših sudova ostala je blizu prosečne stope potvrđivanja od 75 odsto. Jedina dva istinska odstupanja bili su Viši sud u Kraljevu, sa stopom potvrđivanja od 34,64 odsto i Viši sud u Prokuplju, sa stopom potvrđivanja od 41,24 odsto. U Kraljevu, nisku stopu potvrđivanja direktno je prouzrokovalo 59,75 odsto preinačenja 406 radnih građanskih parničnih predmeta, najverovatnije identičnih ili vrlo sličnih sporova koji su se mogli rešiti jednoobrazno. U Prokuplju je 36,60 odsto odluka vraćeno na ponovno odlučivanje, zbog 47,90 procenata ili 57 vraćenih odluka u parničnim predmetima.

Slika 90: Ishodi žalbi u višim sudovima u 2019. godini

Table Description automatically generated

Izvor: Podaci VKS-a

Percepcija korisnika o žalbama ↩︎

Poverenje u žalbeni sistem među korisnicima sudova u Srbiji se smanjilo od 2013. do 2020. godine i palo je ispod vrednosti iz 2009. godine, kao što je prikazano na Slici 91. U 2020. godini, manje od jedne polovine (41 odsto) građana sa nedavnim iskustvom u sudskim sporovima izjavili su da veruju u žalbeni sistem. U međuvremenu, nešto veći procenat (47 odsto) predstavnika poslovnog sektora sa iskustvom u sudskim sporovima je izjavilo da veruje u žalbeni sistem. Zanimljivo je da je i broj onih koji su izjavili da imaju poverenja u žalbeni sistem i broj onih koji su odgovorili da nemaju poverenja u žalbeni sistem smanjen u odnosu na 2009. i 2013. godinu. Broj neodlučnih ispitanika porastao je za sedam do dvadeset puta. Nejasno je da li ovaj nedostatak poverenja u kombinaciji sa neodlučnošću ohrabruje ili obeshrabruje korisnike suda da ulože žalbe.

Slika 91: Percepcija poverenja u žalbeni sistem, prema navodima korisnika suda, 2009, 2013. i 2020. godine³⁰⁵

$C:\Users\Lenovo\OneDrive\Pictures\Screenshots\2022-09-05 (1).png$

Odluka stranke da uloži žalbu ostaje snažno povezana sa percepcijom stranke o pravičnosti prvostepenog suđenja, još više u 2020. nego u 2013. godini. Korisnici suda koji su dobili nepovoljnu presudu uložili su žalbu u 84 odsto slučajeva ako su smatrali da odluka nije u potpunosti pravična, što je povećanje za 21 procentni poen u odnosu na 2013. godinu. Nasuprot tome, korisnici suda koji su dobili presudu koja nije išla u njihovu korist, ali koji smatraju da je odluka pravična, uložili su žalbe u samo 10 odsto slučajeva, što je povećanje za dva procentna poena u odnosu na 2013. godinu.

Slika 92: Odnos između percipirane pravičnosti i odluka o podnošenju žalbe među korisnicima suda koji su dobili presudu koja ne ide njima u korist, 2013, 2020.³⁰⁶

$C:\Users\Lenovo\OneDrive\Pictures\Screenshots\2022-09-05 (2).png$

U 2020. godini, u preko pedeset posto slučajeva, korisnici suda su naveli da je viši sud potvrdio presudu. Međutim, u 20 odsto slučajeva koji su uključivali javnost, presuda je ukinuta i naloženo je ponovno suđenje. U 17 odsto predmeta koji se odnose na privredu, presuda je ukinuta i naloženo je ponovno suđenje. Istovremeno, broj izmena povećan je od 2013. do 2020. godine u predmetima građana i privrede za šest, odnosno četiri procentna poena.

Slika 93: Ishod žalbi prema navodima korisnika suda, 2009. i 2013. godine³⁰⁷

$C:\Users\Lenovo\OneDrive\Pictures\Screenshots\2022-09-05 (3).png$

Visoke stope žalbi i velike varijacije u žalbama ↩︎

Visoke stope žalbe u Srbiji, posebno u specifičnim vrstama predmeta, i pogoršana percepcija žalbenog sistema ukazuju na sistemsko prisustvo poteškoća vezanih za kvalitet. Nedostatak jednoobraznosti u primeni zakona može podstaći stranke da se nadaju povoljnijem rezultatu u žalbenom postupku. Štaviše, često se navodi da advokati takođe mogu igrati ulogu u podsticanju žalbi, pošto se njihovi troškovi uglavnom obračunavaju po svakoj preduzetoj radnji u predmetu. Oni takođe mogu uputiti svoje klijente o verovatnoći uspeha u žalbenom postupku i o taktičkim prednostima koje žalbe mogu doneti, kao što je odloženo izvršenje negativne presude.
Razlozi geografskih varijacija su neobjašnjivi, osim u slučaju nedostatka jednoobraznosti u primeni zakona. Iako jednokratni efekti specifičnih okolnosti u sudovima, kao što je vraćanje na ponovno odlučivanje mnogih jednoobraznih radnih predmeta, mogu izazvati nagle varijacije, malo je verovatno da bi to mogao biti slučaj u celoj Srbiji, pogotovo što su varijacije postojane i u 2013. godini (nalazi Funkcionalne analize 2014) takođe.
Funkcionalna analiza iz 2014. godine utvrdila je da je žalbeni sistem u središtu problema Srbije u pogledu kvaliteta donošenja odluka. Utvrđeno je da su žalbene stope u proseku veoma visoke, kao i stope preinačavanja. Stope su takođe značajno varirale u zavisnosti od vrste sudova, tipova predmeta i lokacija suda. Žalbe su bile slabo praćene. Uočena nepravednost sistema, u kombinaciji sa nedostatkom jednoobraznosti i doslednosti, podstakla je korisnike suda da podnose žalbe. Podsticaji advokata su takođe identifikovani kao jedan od faktora koji utiče na ulaganje žalbi. Istovremeno, nivo poverenja u žalbeni sistem među korisnicima suda bio je nizak. Proceduralne izmene usmerene ka smanjenju uzastopnih žalbi (poznate kao „recikliranje“ predmeta) su proglašene delotvornim. Bez obzira na to, žalbene sudije (bez obzira na njihov manji broj predmeta) nastavile su da vraćaju predmete na ponovno suđenje nižoj instanci češće nego što je bilo potrebno.
Gledano sa pozitivnije strane, viši sudovi su češće zamenjivali nižestepene odluke svojim, što potkrepljuju podaci prethodno navedeni u ovom odeljku. U Funkcionalnoj analizi iz 2014. godine samo u malom procentu predmeta su sudovi više instance menjali odluke sudova niže instance, iako su koristi od takvih izmena brojne. Oni spašavaju stranke od ponovnog vođenja parnice pred nižestepenim sudom, smanjuju opterećenje sudijama i sudovima, skraćuju suđenje i povećavaju jednoobraznost u primeni zakona tokom vremena. Zakonske promene su obavezale viši sud da odluke po drugoj žalbi zameni sopstvenim odlukama. Sudije više instance treba da rade na tome da, kad god je to moguće zamene odluku suda niže instance osim u slučaju druge žalbe u istoj stvari. Odluke višeg stepena u kojima se donosi odluka o preinačenju treba da sadrži precizno obrazloženje i uputstva kojih će se nižestepeni sud pridržavati u narednim postupcima.
Dostupan je čitav niz drugih mera za poboljšanje kvaliteta donošenja odluka. Neke od tih mera već su predložene u FA 2014 i obuhvataju edukaciju sudija, bolje korišćenje postojećih alata za usklađivanje sudske prakse i primenu novih (npr. sastanci sudija u istom odeljenju na kojima se raspravlja o pravnim pitanjima).

Kvalitet tužilaštva ↩︎

Uvod ↩︎

Ovo poglavlje se zasniva na analizi tužilačkog sistema Srbije (Funkcionalna analiza javnih tužilaštava) koju je sprovela Svetska banka i Multidonatorski poverenički fond za podršku sektoru pravosuđa u Srbiji³⁰⁸, ispitivanjem podataka od 2017 do 2019. godine. Poglavlje o upravljanju i rukovođenju u ovom izveštaju pokriva te funkcije za tužilaštva kao i za sudove, ali čitaoci ipak treba da konsultuju Funkcionalnu analizu tužilaštava za više detalja o strukturi i hijerarhijskog prirodi tužilačkog sistema. Funkcionalna analiza tužilaštava je takođe obuhvatila funkcije DVT-a, RJT-a i različite vrste i nadležnosti javnih tužilaštava.
Funkcionalna analiza tužilaštava, zvanično objavljena u januaru 2019. godine, prvenstveno se fokusirala na peeriod od 2014. do 2016. godine, kada su se tužioci Srbije prilagođavali opsežnim promenama uvedenim Zakonom o krivičnom postupku (ZKP), usvojenom 2013. godine. Ove izmene su uključivale uvođenje adverzijalnog postupka, što je predstavljalo izazov za mnoge tužioce dok su se prilagođavali svojim novim, aktivnijim ulogama.
U isto vreme, politički i pravosudni lideri Srbije bili su pod stalnim pritiskom da izvrše velike dodatne strukture promene u upravljanju i rukovođenju tužilačkim funkcijama u zemlji u okviru planiranog pristupanja Srbije EU. Taj pritisak se nastavio do objavljivanja ove FA, o čemu se govori u različitim izveštajima EU u vezi sa politikom proširenja EU.³⁰⁹
Zvanični podaci na koje se oslanja veći deo statističkih podataka u ovom poglavlju nisu uvek dosledni i ne mogu uvek biti sravnjeni. Podaci u ovoj studiji dobijeni su iz statističkih podataka iz Godišnjih izveštaja RJT-a od 2014. do 2019. godine i od DVT-a, ali su drugi podaci izvedeni iz razgovora i objavljenih analitičkih izveštaja kao što su izveštaji CEPEJ-a.
Dostupni podaci za tužilaštva nisu bili toliko opsežni u poređenju sa podacima za sudove, a upotreba dostupnih podataka ograničena je zbog načina prikuplujanja i formata u kome su podaci prikupljani. Do kraja 2019. godine nije postojao jedinstveni sistem za elektronsko upravljanje predmetima za tužilaštva. Dostupni Godišnji izveštaji RJT-a objavljeni su u formatu³¹⁰ koji nije pogodan za kompjutersku obradu. Priprema tih izveštaja u velikoj meri je zavisila od ručnog prikupljanja podataka i njihovog individualnog tumačenja, zbog čega su izveštaji bili skloni nedoslednostima i netačnim informacijama.

Kvalitet u obradi predmeta

Nije postignut značajan napredak u modernizaciji merenja učinka za tužioce ili JT. Tužiocima i dalje nedostaje podrška za merenje njihovog učinka, kao i pojašnjenja kako da te informacije iskoriste u svoju prednost za unapređenje upravljanja predmetima, podršku zahtevima za finansiranje, privlačenje podrške javnosti i jasan i precizan odgovor na kritiku. Tužilački sistem bi nesumnjivo imao koristi od takve modernizacije.
Potrebno je redovno ažuriranje standardizovanih obrazaca i šema na nivou čitavog sistema koje je RJT objavilo 2013. godine, naročito zbog nekoliko uvedenih izmena u ZKP od 2013. godine. Pojedinačni tužioci su prema navodima izmenili neke od obrazaca RJT-a za sopstvenu upotrebu, ali centralizovana revizija zvaničnih obrazaca nije se desila. Kao što napominje FA tužilaštava, upotreba obrazaca i standardizovanih formulara olakšaval dosledan pristu u rutinskim tužilačkim poslovima, smanjuje broj grešaka u dokumentu i ubrzava redovne dnevne aktivnosti.

Stopa osuđujućih presuda ↩︎

Koliko god bile važne za procenu kvaliteta tužilaštava, stope osuđujućih presuda same po sebi ne daju celokupnu sliku o tome koliko dobro tužilački sistem radi.³¹¹ Pored stopa osuđujućih presuda, faktori poput vremena i razloga za odbacivanje i odloženo gonjenje mogu se koristiti kako bi se ispitao kvalitet u donošenju odluka i veštine profesionalaca u pravosudnom sistemu.
Vrste predmeta uključenih u statistiku o osuđujućim presudama u Srbiji nisu se promenile od Funkcionalne analize tužilaštava iz 2019. godine, te uključuju samo predmete u kojima je sud doneo odluku da li je optuženi kriv ili nevin. Kao rezultat toga, statistika o stopi osuđujućih presuda uključuje predmete završene zaključivanjem sporazuma o priznanju krivice³¹², ali ne uključuje odloženo gonjenje, koje podrazumeva odbacivanje prijave od strane tužioca, a da pritom sud ne utvrđuje krivicu ili nevinost, uz propisivanje kazne za optuženog.
Ukupne stope osuđujućih presuda osnovnih i viših JT bile su stabilne ili su se poboljšale tokom 2018. i 2019. godine, u poređenju sa stopama za 2015-2017. Prosek za osnovne sudove bio je 91 odsto za 2018. i 2019. godinu, u poređenju sa 90 odsto za 2015-2017, dok je prosek viših sudova povećan sa 86 odsto u 2015. i 2016. godini na 89 odsto u 2017. i 2018. godini, te 91 odsto u 2019. godini.
Međutim, postojale su velike varijacije u stopama osuđujućih presuda čak i među javnih tužilaštvima iste veličine i nivoa nadležnosti, a poneka i po godinama u okviru istog JT od 2015. do 2019. godine. Pogledajte Sliku 94 i Sliku 95 u nastavku. Tim FA nije bio u mogućnosti da dobije nikakve analize razloga za varijacije koje su možda sproveli DVT i RJT. Osnovno javno tužilaštvo u Petrovcu na Mlavi imalo je stopu osuđujućih presuda od 100 odsto od 2015. do 2017. godine i 99 odsto osuđujućih presuda u 2018. i 2019. godini. Slično tome, visoke stope osuđujućih presuda tokom čitavog perioda prijavljene su u Osnovnim javnim tužilaštvima u Jagodini i Smederevu. Osnovna javna tužilaštva u Beogradu beležila su stope približne nacionalnom proseku. Nasuprot tome, osnovna tužilaštva slične veličine u Lebanu i Mionici naveli su mnogo niže stope osuđujućih presuda i/ili veće varijacije.³¹³ Osnovna tužilaštva srednje veličine u Vranju imala su nižu stopu osuđujućih presuda od proseka, koja se kretala od 74 odsto u 2015. do 83 odsto u 2017. i 2019. godini. Osnovno javno tužilaštvo u Nišu je značajno poboljšalo stopu osuđujućih presuda u 2018. godini na 94 odsto, što je oko 14 procentnih poena više nego u prethodnim godinama, ali je stopa ponovo zabeležila pad u 2019. godini na 86 odsto. U 2019. godini najniža stopa osuđujućih presuda (61 odsto) i pad od 27 procentnih poena u odnosu na prethodnu godinu zabeležena je u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prokuplju. Ovaj nagli pad u Osnovnom JT u Prokuplju uzrokovan je pre svega povećanjem broja oslobađajućih presuda za 400 odsto.³¹⁴

Slika 94: Osuđujuće presude u odabranim³¹⁵ osnovnim JT od 2015. do 2019. godine

Izvor: Godišnji izveštaji RJT-a 2015-2019

Stope osuđujućih presuda viših javnih tužilaštava takođe prikazuju slične varijacije, ali tim FA nije pronašao nijednu analizu mogućnih uzroka varijacija. Na primer, stopa osuđujućih presuda Višeg javnog tužilaštva u Vranju pala je sa 84 odsto u 2017. godini na 58 odsto u 2018. godini. Stopa Višeg javnog tužilaštva u Beogradu se povećavala svake godine za ukupo 18 procentnih poena od 2015. do 2019. godine. Javna tužilaštva sa najnižim stopama u 2019. godini bila su JT u Vranju (72 odsto), Jagodini (81 odsto) i Kraljevu (82 odsto). Nasuprot tome, stopa Višeg javnog tužilaštva u Leskovcu porasla je sa 64 na 97 odsto u 2019. godini. Samo dva viša JT, u Novom Pazaru i Užicu, uspela su da održe stopu osuđujućih presuda od 90 odsto ili više tokom pet posmatranih godina (podaci za Užice za 2017. godinu nisu bili dostupni).

Slika 95: Stopa osuđujućih presuda u višim JT od 2015. do 2019. godine³¹⁶

Table Description automatically generated

Izvor: Godišnji izveštaji RJT 2015-2019

Stope osuđujućih presuda specijalnih javnih tužilaštava i specijalnih odeljenja u odabranim višim javnim tužilaštvima takođe su značajno varirale. Specijalno Tužilaštvo za organizovani kriminal navodi stope osuđujućih presuda od 75 do 91 odsto od 2015. do 2019. godine³¹⁷ dok su se stope osuđujućih presuda specijalnog Tužilaštva za ratne zločine kretale od nula do 83 odsto.³¹⁸ Stope osuđujućih presuda Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal u beogradskom Višem javnom tužilaštvu poboljšale su se sa 37 odsto u 2015. godini na 91 odsto u 2019. godini.³¹⁹ Specijalizovana odeljenja za borbu protiv korupcije, uspostavljena 2018. godine u četiri viša javna tužilaštva, zabeležila su stopu osuđujućih presuda od 100 odsto te godine i 96 odsto 2019. godine.³²⁰

Kvalitet donošenja odluka ↩︎

Kontrolni mehanizmi i koordinacija u obradi predmeta

Nije bilo promena u veoma hijerarhijski ustrojenoj strukturi tužilačkog sistema u Srbiji između objavljivanja Funkcionalne analize tužilaštava i kraja 2019. godine. Javna tužilaštva više instance i dalje su imala pravo nadzora nad radom JT niže instance; tužioci više instance mogli su da preuzimaju predmete tužilaštava niže instance u svojoj nadležnosti i izdaju obavezna uputstva javnim tužiocima niže instance.
Do kraja 2019. godine još uvek nisu uvedene delotvorne mere koje bi tužioci mogli da koriste da primoraju policiju da sledi njihova uputstva. Tužioci koji su intervjuisani za potrebe FA su naveli da je još uvek uobičajena praksa da policija ignoriše ili odstupa od uputstava tužilaca o koracima koje treba preduzeti tokom istrage. Tužioci navode da se ovaj problem naročito javlja u slučajevima koji bi mogli imati političke implikacije zbog političkih pitanja ili političke uloge osoba uključenih predmet, što je takođe bio slučaj kada je 2018. godine objavljena Funkcionalna analiza tužilaštava.
U cilju obezbeđivanja boljeg kvaliteta i kontrole rada tužilaca, počev od 2013. godine, ZKP je dozvolio podnošenje pritužbi na odbacivanje, obustavljane istrage ili odustanka od krivičnog gonjenja, a Srbi su u velikoj meri koristili ovaj proces.³²¹ Navodna žrtva ili lice koje je podnelo krivičnu prijavu može zahtevati da neposredno više javno tužilaštvo preispita odluku o odbacivanju, obustavi istrage ili odustanku od krivičnog gonjenja.
Žalbeni mehanizam je primenjen u osam odsto odbacivanja u osnovnim JT (4.749 žalbi) i 43 odsto u višim JT (2.122 žalbi) u 2019. godini. U nedostatku bilo kakvih podataka koji bi objasnili razliku od 35 procentnih poena, tim FA pretpostavio je da su osobe pogođene težim krivičnim delima kojima se bave viša javna tužilaštva sklonija da osećaju da imaju značajan interes u ishodu tih predmeta.
U 2019. godini 12 odsto od 4.749 žalbi na odbacivanje osnovnih JT usvojila su viša JT, dok je 75 odsto odbijeno, a 12 odsto je preneto u 2020. godinu. S obzirom da su rokovi za ovu vrstu žalbi na svako odbacivanje prilično strogi, najverovatnije su preneti predmeti primljeni krajem godine.
U 2019. godini, osam odsto od 2.122 žalbi na odbacivanje viših tužilaštava, odnosno 166 žalbi usvojeno je u nadležnim apelacionim javnih tužilaštvima, dok je 1.739 odbijeno, a 217 preneto.
Kako u osnovnim tako i u višim JT, brojke koje se odnose na žalbe oštećenih su se u određenoj meri razlikovale od 2014. do 2019. godine, ali bez jasnog obrasca. Približno 3.500 do 4.500 ćalbi je podneto protiv odbacivanja prijava u osnovnim JT, a 1.000 do 2.500 protiv odbacivanja prijava u višim JT. Oko 75 do 85 odsto žalbi i na viša i na osnovna JT nije prihvaćeno, sa izuzetkom 2017. godine, kada je 93 odsto žalbi podnetih protiv viših JT odbijeno.

Odbacivanje prijave

Zbog stalnog nedostatka prikupljenih detalja o razlozima odbacivanja prijava, sistemu je i dalje nedostajala značajana količina ključnih podataka o kvalitetu ovog procesa. Odbacivanje prijava u godišnjim izveštajima RJT podeljeno je u samo pet kategorija, a to su „delo malog značaja“³²², prijave odbačene zbog nedostatka dokaza, odloženo krivično gonjenje i „ostalo“. Nije bilo moguće čak ni utvrditi, na primer, koliko je „ostalih“ predmeta moralo biti odbačeno protiv punoletnih optuženih jer je nastupila zastarelost. U 2019. godini, 40 odsto odbačenih krivičnih prijava protiv punoletnih optuženih rešavalo je osnovno javno tužilaštvo, kao što je prikazano na Slici 96, a 87 odsto iste grupe predmeta koje su rešavala viša JT spada u kategoriju „ostalo“.

Slika 96: Odbacivanje prijava u osnovnim JT prema vrsti u 2019. godini³²³

$C:\Users\Lenovo\OneDrive\Pictures\Screenshots\2022-09-07.png$

Izvor: Godišnji izveštaj RJT-a 2019.

Od 2014. do 2019. godine, osnovna javna tužilaštva su odbacila veći udeo predmeta od viših javnih tužilaštava zbog broja predmeta za koje nije bilo dovoljno dokaza. U 2019. godini samo pet odsto odbačenih prijava u višim JT je bilo odbačeno zbog nedostatka dokaza, u poređenju sa 13 odsto odbačenih prijava iste vrste u osnovnim JT. Pogledajte Sliku 97.

Slika 97: Odbačene prijave u višim JT prema vrsti u 2019. godini (odrasli počinioci)

$C:\Users\Lenovo\OneDrive\Pictures\Screenshots\2022-09-07 (1).png$

Poređenje ranijih cifara sa udelom predmeta prikazanih kao „prekinuti“ u izveštaju CEPEJ-a iz 2020. godine,³²⁴ koji je zasnovan na podacima iz 2018. godine, treba raditi sa oprezom. Statistički podaci Srbije pokazuju da se udeo odbačenih prijava u broju rešenih predmeta kretao od 47 do 58 odsto rešenih predmeta za osnovna tužilaštva i 39 do 47 odsto za viša JT.³²⁵ U izveštaju CEPEJ-a iz 2020. godine utvrđeno je da su javni tužiocu u Srbiji obustavili 3,28 predmeta na 100 stanovnika, što je više od proseka EU (1,91) i EU11³²⁶ (1,10), kao i proseka Zapadnog Balkana³²⁷ (1,33). Dok se ovi brojevi mogu pročitati da pokazuju utrostručenje predmeta koje su prekinuli tužioci u Srbiji u poređenju sa prethodnim izveštajem CEPEJ-a na osnovu podataka iz 2016. godine, između dva izveštaja Srbija je promenila definiciju šta se računa kao predmet protiv punoletnih optuženih koje procesuira javni tužilac.³²⁸ Dakle, razlike u odnosu na ranije brojke verovatno nisu tako velike kao što se navodi u izveštaju CEPEJ-a. Pogledajte Sliku 98.

Slika 98: Procenat odbačenih predmeta u osnovnim i višim JT, od 2014. do 2019. godine

$C:\Users\Lenovo\OneDrive\Pictures\Screenshots\2022-09-07 (2).png$

Izvor: Godišnji izveštaji RJT 2014-2019

Takođe u 2019. godini, kada je reč o žalbama na odbacivanje prijava koje se odnose na maloletničke predmete koje su rešavala viša JT, 44 odsto je odbačeno zato što je okrivljeno bio previše mlad za krivično gonjenje za krivično delo koje mu se stavlja na teret, a odloženo gonjenje je primenjeno u 23 odsto odbačenih prijava. Osnovi za preostalih 33 odsto odbacivanja nisu navedeni; na primer, statistika odbacivanja prijava protiv maloletnika nije sadržala posebne kategorije zbog nedostatka dokaza ili dela malog značaja.

Odloženo krivično gonjenje³²⁹

Prema izveštaju CEPEJ-a iz 2020. godine (podaci iz 2018.), Srbija je sa ocenom 0,27 drugi put zaredom smanjila broj predmeta „zaključenih kaznom ili merom koju je izrekao ili ispregovarao tužilac“, uključujući odloženo krivično gonjenje. Za razliku od prethodna dva ciklusa evaluacije, kada je navedeni odnos bio jedan od najviših među obuhvaćenim zemljama,³³⁰ poslednje brojke su skromnije i znatno ispod proseka Saveta Evrope od 0,45. Međutim, oni su i dalje bili više nego dvostruko veći od proseka EU11 od 0,10. U izveštaju CEPEJ-a za 2016. godinu (podaci iz 2014.), prikazani koeficijent Srbije iznosio je 0,53, a u izveštaju za 2018. godinu (podaci iz 2016.) 0,36. Na mnoge od ovih razlika verovatno je uticala odluka Srbije da proširi svoju definiciju predmeta protiv punoletnih optuženih koje su procesuirali tužioci između 2016. i 2018. godine.
U odnosu na 2018. godinu, u 2019. godini osnovna javna tužilaštva su povećala broj odloženih gonjenja za 6 odsto, dok su viša javna tužilaštva smanjila broj odloženih gonjenja za 74 odsto.³³¹ Razlozi pada među višim javnim tužilaštvima nisu dokumentovani; verovatno je barem deo pada bio posledica zabrinutosti oko mogućeg prekomernog korišćenja procedure, kao što je objašnjeno na strani 41 Funkcionalne analize tužilaštava.³³²
Odloženo gonjenje je primenjeno u 707 maloletničkih krivičnih predmeta u višim javnim tužilaštvima u 2019. godini, što predstavlja 23 odsto odbacivanja prijava za maloletnička krivična dela. U prethodnim godinama, odloženo gonjenje je dostiglo slučan udeo u odbacivanju krivičnih prijava protiv maloletnika. U 2014. godini bilo je 619 odloženih gonjenja (22 odsto), 2015. 689 (26 odsto), 2016. godine 875 (28 odsto), 2017. godine 834 (24 odsto), 2018. godine 468 (14 odsto).
Neka odložena gonjenja su klasifikovana kao „nedovršena“ jer je optuženi još uvek imao vremena da ispuni svoje obaveze. Iako još uvek nije bilo dostupne statistike do kraja 2019. godine o broju predmeta u kojima je odloženo krivično gonjenje opozvano jer nisu ispunjeni uslovi za odlaganje, Funkcionalna analiza tužilaštava je procenila da okrivljeni nisu ispoštovali uslove odloženog gonjenja u do 10 odsto predmeta odloženog gonjenja.

Tabela 15: Odloženo krivično gonjenje po vrstama JT
od 2014. do 2019. godine (odrasli počinioci)

2014 2015 2016 2017 2018 2019
Osnovna JT	Odloženo gonjenje	17,447	21,074	20,083	16,706	17,802	18,858
	Odloženo gonjenje (nedovršeno)	15,706	14,216	9,011	8,787	7,874	7,320
Viša JT	Odloženo gonjenje	132	159	161	229	371	97
	Odloženo gonjenje (nedovršeno)	48	er173	46	66	309	50
	UKUPNO	33,333	35,622	29,301	25,788	26,356	26,325

Izvor: Godišnji izveštaji RJT 2014 – 2019

Odložene sankcije krivičnog gonjenja koje bi mogle biti od koristi zajednici u celini, kao što su programi rehabilitacije ili društveno-korisni rad, i dalje su bile ograničeno dostupne do kraja 2019. godine, budući da zakonodavne ili regulatorne mere potrebne za implementaciju tih vrsta programa još uvek nisu postojale. Nije bilo zvaničnih dostupnih podataka o broju optuženih koji učestvuju u programima rehabilitacije ili društveno-korisnom radu. Najčešće navedena kazna izrečena optuženima za odloženo gonjenje ostala je novčana donacija u humanitarne svrhe, kazna koja se relativno lako može pratiti. Kao što je navedeno u Funkcionalnoj analizi tužilaštava, rasprostranjena upotreba novčanih donacija može da ostavi utisak da su optuženi kupili izlazak iz sistema krivičnog pravosuđa.
Srbija do kraja 2019. godine takođe nije preduzela korake da reši druga pitanja o odloženom gonjenju koja su navedena u Funkcionalnoj analizi tužilaštava. Ova pitanja su uključivala zabrinutost da (1) zakon koji se sprovodi nije potpun i precizan; (2) nedostajalo je jasnih smernica ili kriterijuma za korišćenje odloženog krivičnog gonjenja i nedosledna primena ovog mehanizma od strane tužilaca; i (3) nedostaje razmatranje interesa žrtava krivičnih dela, jer su tužioci odlučili da li treba ponuditi rešenje odloženog gonjenja i/ili koji bi bili njegovi uslovi.

Sporazum o priznanju krivice³³³

Izvor: Izveštaj EU za 2020.³³⁴

Najčešće vrste sporazuma o priznaju krivice u 2019. godini rezultirale su uslovnim kaznama (oko jedne polovine) i kaznom zatvora (oko dve petine). Ostale mere kao što su novčane kazne, mere predostrožnosti (npr. zabrana prilaska i kućni pritvor) i rad u zajednici činile su ostatak sporazuma. U godišnjem izveštaju RJT za 2019. godinu navedeno je da su izrečene sankcije ukupno više od 3.208 godina zatvora i skoro 85 miliona dinara³³⁵ novčanih kazni.
Posle pet godina stalnog povećanja, broj predmeta rešenih sporazumom o priznanju krivice u osnovnim i višim sudovima smanjen je za osam odsto u 2019. godini, zbog pada od 17 odsto u beogradskom apelacionom regionu. Međutim, čak i sa smanjenjem u 2019. godini, došlo je do povećanja broja sporazuma o priznaju krivice širom Srbije u 2019. godini za 190 odsto u odnosu na 2014. godinu. Od 5.971³³⁶ sporazuma o priznanju krivice predloženih sudovima u 2019. godini, sudovi su prihvatili 90 odsto (5.363). Ovaj procenat je bio veoma blizu procentima prihvaćenim u 2017. i 2018. godini i devet odsto veći od broja predloga prihvaćenih 2014. godine. Od ostalih 608 predloženih sporazuma o priznanju krivice u 2019. godini, RJT je izvestilo da sudovi nisu prihvatili više od 169 predloga, dok su oko 783 predloga još uvek na čekanju u sudovima. Godišnji izveštaj RJT-a je takođe ukazao na to da su optuženi inicirali oko jedne polovine predloženih sporazuma, a veća je verovatnoća da će tužioci inicirati sporazum tokom perioda pre podizanja optužnice nego kasnije u predmetu; od 4.612 sporazuma o priznanju krivice pokrenutih pre podizanja optužnice, tužioci su pokrenuli 2.680.
Najveći kombinovani broj sporazuma o priznanju krivice za osnovna i viša JT u 2019. godini dogodio se u nadležnosti Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, sa ukupno 2.490. To je 204 odsto više u odnosu na 820 sporazuma o priznanju krivice za ista javna tužilaštva u 2014. godini i, kao što je pomenuto, 17 odsto manje od 2.994 sporazuma o priznanju krivice u prethodnoj godini.

Efektivnost žalbi u promovisanju kvaliteta ↩︎

Odluku o žalbi za svaki predmet donosi tužilac koji vodi predmet i višestepena tužilaštva. Tužioci mogu uložiti žalbu kada je sud oslobodio okrivljenog ili kada tužilac nije zadovoljan izrečenom kaznom.
U proseku, osnovna javna tužilaštva u Srbiji uložila su žalbe u 12 odsto predmeta u 2019. godini i bila uspešna u samo 21 odsto svojih žalbi,³³⁷ što ukazuje na to da su tužioci na samom početku morali da shvate da mnoge žalbe neće biti uspešne.³³⁸ U prethodnoj godini, osnovna javna tužilaštva su ulagala žalbe po istoj stopi od 12 odsto, ali su imala nešto veću uspešnost od 27 odsto.³³⁹ Međutim, pošto se rešavanje žalbe često dešava godinu dana ili više od podnošenja žalbe, stope uspešnosti prijavljene u određenoj godini uglavnom su pokrivale žalbe podnete najmanje godinu dana ranije.
Žalbene stope su se značajno razlikovale među osnovnim JT, uključujući i one slične veličine. Najniža stopa žalbi od dva odsto zabeležena je u Osnovnom JT u Pančevu, Rumi, Senti, Požegi i Subotici, dok je najviše žalbi u Osnovnom JT u Kragujevcu (41 odsto), Mionici (35 odsto), Leskovcu (33 odsto) i Lazarevcu i Aranđelovcu (oba 31 odsto). Stope uspeha su varirale još više, od nula do 72 odsto. U Osnovnim JT u Kraljevu, Boru, Bačkoj Palanci i Novom Pazaru nula odsto, dok je u Subotici stopa iznosila 72 odsto. Velike varijacije u stopama žalbi za 2019. godini prikazane su na Slici 99 ispod.

Slika 99: Odnos podnetih žalbi i uspešnih žalbi
u odabranim³⁴⁰ osnovnim javnim tužilaštvima u 2019. godini

$C:\Users\Lenovo\OneDrive\Pictures\Screenshots\2022-09-07 (3).png$

Izvor: Godišnji izveštaji RJT-a 2019.

U posmatranom periodu nije bilo jasnih korelacija između stope žalbi osnovnih JT i stope uspešnosti. Na primer, 2019. godine Osnovno JT u Mionici navelo je žalbenu stopu od 35 odsto, od čega je bilo uspešno samo u dva odsto svojih žalbi. Nasuprot tome, za JT u Leskovcu, stopa žalbi za 2019. godinu iznosila je 33 odsto, sa 23 odsto uspešnih žalbi. (Kao što je prethodno navedeno, većina, ako ne i svi predmeti navedeni u stopama uspešnosti, verovatno su bili predmeti u kojima su žalbe podnete najmanje godinu dana ranije.)
Tokom vremena, stope žalbe za većinu osnovnih javnih tužilaštava bile su u suštini stabilne, čak i kada su stope uspešnosti varirale. Primera radi, Osnovno JT u Šapcu je 2015. i 2016. godine imalo stopu žalbe od 23 odsto, 2017. od 20 odsto, 2018. 21 odsto, 2019. od 22 odsto, dok se uspešnost kretala od tri do 28 odsto. Sličan obrazac bio je prisutan i u Osnovnim javnim tužilaštvima u Kragujevcu i Nišu.
U poređenju sa osnovnim javnim tužilaštvima, viša JT su češće podnosila žalbe i bila uspešna u više predmeta. Prosečna žalbena stopa viših JT bila je 49 odsto u 2015., 50 odsto u 2016, 39 odsto u 2017, 36 odsto u 2018. i 41 odsto u 2019. godini. Stope uspešnosti su iznosile 30, odnosno 26, 30, 29 i 25 odsto.
Međutim, veoma mali broj viših javnih tužilaštava je imao konstantno visoke ili niske stope žalbi i uspešnosti od 2015. do 2019. godine. Više javno tužilaštvo u Beogradu ima neke od najkonzistentnijih prikaza; njegova žalbena stopa varirala je između 64 i 82 odsto, dok se stopa uspešnosti kretala između 12 i 18 odsto. Slično tome, u Zrenjaninu je stopa žalbi bila između 59 i 82 odsto, dok je stopa uspešnosti varirala između četiri i 16 dosto. Nasuprot tome, Više javno tužilaštvo u Prokuplju imalo je žalbenu stopu od 117 do 164 odsto³⁴¹ sa stopom uspešnosti od 44 do 95 odsto.
Žalbene stope i stope uspešnosti za specijalizovana JT bile su u skladu sa stopama za druga viša JT. Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal uložilo je žalbe u 63 odsto predmeta u 2019. godini sa uspešnošću od 16 odsto, a Specijalno tužilaštvo za ratne zločine u 67 odsto slučajeva u 2019. godini sa uspešnošću od 25 odsto. Specijalno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal u okviru Višeg tužilaštva u Beogradu uložilo je žalbe u 33 odsto predmeta i bilo je uspešo u 28 odsto slučajeva. Tokom 2018. godine, što je bila njihova prva godina rada, četiri specijalizovana odeljenja za borbu protiv korupcije Višeg JT imala su prosečnu žalbenu stopu od 13 odsto, a njihova navedena prosečna stopa uspešnosti bila je devet odsto (treba napomenuti da su uspešni slučajevi verovatno bili oni koje su pokrenule druga tužilaštva, jer su odeljenja za borbu protiv korupcije otvorena 2018. godine). U 2019. godini prosečna stopa žalbi za četiri tužilaštva iznosila je sedam odsto njihovih zaključenih predmeta, a prosečna stopa uspešnosti bila je 27 odsto.

Preporuke i naredni koraci ↩︎

Funkcionalna analiza iz 2014. godine dala je sedam detaljnih preporuka i narednih koraka za unapređenje kvaliteta pravosudnih usluga u Srbiji. Iako su neke preporuke tokom vremena sprovedene, sa manjim ili većim uspehom, neke preporuke i dalje nisu primenjene.

Preporuka 1: Poboljšati jasnoću i doslednost zakonodavstva.

Razviti dosledne standarde za predstavljanje svih relevantnih učesnika u radnim grupama s obzirom na novo zakonodavstvo. Dati smernice o zadacima koji se očekuju od takvih grupa. Osigurati im pristup činjeničnim i analitičkim resursima, uključujući informacije o postojećim zakonima i relevantnim statističkim podacima. (MP, VSS, DVT – kratkoročno).
Ohrabriti zakonodavne grupe da unapred razmišljaju o primeni novih zakona, uključujući pitanje koji akteri mogu da preuzmu vođstvo u primeni, koja su budžetska ograničenja, itd. (MP, VSS, DVT – kratkoročno)
Podvrgnuti sve predložene zakone analizi usklađenosti sa postojećim zakonima. Razviti proceduru u skladu sa starijim i novim zakonima. (MP, VSS, DVT – kratkoročno)
Usvojiti jasne standarde i ograničiti okolnosti u kojima se koriste hitne procedure za donošenje zakona. (Narodna skupština, MP – srednjoročno)
Sprovesti reviziju zakona kako bi se utvrdilo da li bi određena kaznena dela trebalo da se jednoobrazno karakterišu kao prekršaji, krivična dela ili privredni prestupi, a koji predmeti treba da ostanu predmet diskrecionog odlučivanja tužilaštava. (RJT – srednjoročno)

Preporuka 2: Unaprediti doslednost primene zakona od strane sudova.

Standardizovati obuku za pisanje sudskih odluka (PA, VSS – kratkoročno).
Usvojiti obrasce za izradu rutinskih dokumenata, naloga ili presuda. Usvojiti sistemske procedure za rutinsko ažuriranje svih takvih dokumenata (VKS, VSS, MP – kratkoročno).
Proceniti kvalitet pravosuđa zajedno sa kvantitativnim pokazateljima (kao što su stope vraćanja na ponovno odlučivanje) i kvalitativnim kriterijumima (kao što je kvalitet pisanja u sudskim odlukama) (VKS, VSS – kratkoročno).
Uspostaviti redovnu razmenu podataka o ljudskim resursima i kvalitetu odlučivanja između VKS-a i VSS-a radi informisanja oba organa u obavljanju poslova. (VKS, VSS – srednjoročno).
Uskladiti tumačenje propisa i sudske prakse od strane sudija korišćenjem alata kao što su sastanci odeljenja, izdavanje pravnih mišljenja, uspostavljanje odeljenja sudske prakse u višim sudovima i razvoj baze podataka sudske prakse koja se može lako pretraživati. (VKS – kontinuirano).
Redovno pratiti i analizirati izveštaje i razgovarati o potencijalnim poboljšanjima na radionicama, sastancima i skupovima. (VKS, predsednici sudova, VSS, MP – kontinuirano).

Preporuka 3: Objediniti i unaprediti sudsku praksu.

Usvojiti kontrolne liste i standardizovane obrasce za rutinske i specijalizovane predmete. Usvojiti sistemske procedure za rutinsko ažuriranje svih takvih dokumenata. (VKS, VSS, MP – kratkoročno).
Sprovesti standardizovan pristup rutinskim aspektima obrade predmeta. (VKS, VSS – kratkoročno).

Preporuka 4: Poboljšati rad javnih tužilaštava.

Pratiti razloge za odbacivanje prijava od strane tužilaca. (RJT – kratkoročno)
Izraditi jedinstvene standarde za uslove vezane za odloženo krivično gonjenje (oportunitet). (RJT – kratkoročno)
Razviti jedinstvene standarde za odluke tužilaca o odbacivanju krivičnih prijava, žalbi na odluke, i izricanju kazni i sklapanju sporazuma o priznanju krivice. (RJT – srednjoročno)
Razviti standardizovane smernice za donošenje odluke o tome da li će se kazneno delo karakterisati kao krivično, prekršaj ili privredni prestup. Zahtevati od policije da obavesti tužioce o prirodi optužbi. (RJT – srednjoročno)
Razviti jedinstvene standarde za saradnju policije i tužioca. (MP, RJT, MUP – srednjoročno)
Razviti standarde za tužioce za odlučivanje u kojim slučajevima će ulagati žalbu. (RJT – srednjoročno)

Preporuka 5: Poboljšati funkcionisanje žalbenog sistema.

Uspostaviti stalno telo (radnu grupu ili jedinicu) u VKS-u zaduženo za praćenje pokazatelja kvaliteta u sudovima, odnosno stope potvrđivanja, stope vraćanja na ponovno odlučivanje i stope preinačenja. Pratiti kvalitet odluka nižestepenih sudova i apelacionih presuda kako bi se utvrdilo da li apelacioni sudovi na odgovarajući način koriste mogućnost izmene prvostepenih odluka. (VKS – kratkoročno/kontinuirano)
Zasebno evidentirati statistiku apelacionih sudova za predmete primljene od osnovnih sudova i predmete primljene od viših sudova. (VKS – kratkoročno)
Uskladiti statističke podatke o žalbama na odluke osnovnih sudova kako bi se omogućilo praćenje tzv. „male apelacije“ i „velike apelacije“. (VKS – kratkoročno)
Omogućiti praćenje podnetih (ne samo rešenih) žalbi kroz postojeće sisteme upravljanja predmetima. (VKS, MP – srednjoročno)
Statistički pratiti odbačene žalbe kao posebnu kategoriju. (VKS, MP – srednjoročno)
Usvojiti politiku da sudije više instance treba da izbegavaju vraćanje predmeta na ponovno suđenje i da bi trebalo da preinače odluku suda niže instance svojom. Osigurati da odluka o vraćanju na ponovno odlučivanje sadrži precizno obrazloženje i uputstva kojih će se sud niže instance pridržavati u narednim postupcima. (VKS, VSS – srednjoročno)
Izraditi i razviti odgovarajuće zbirne i razložene izveštaje za praćenje žalbi i odgovarajućih odluka viših instanci (uključujući informacije o potvrđivanju, izmenama i vraćanju na ponovno odlučivanje). Izveštaji treba da sadrže podatke o vrsti suda, sudu i vrsti predmeta, kako bi se omogućilo da se tokom evaluacije identifikuju vrste sudova, pojedinačni sudovi i/ili vrste predmeta sa negativnim pokazateljima kvaliteta (npr. visoke stope vraćanja na ponovno odlučivanje) i identifikuju razlozi za loše rezultate. (VKS – srednjoročno/kontinuirano)
Utvrditi razloge za žalbe (problemi u usklađivanju sudske prakse, rupe u proceduralnim zakonima, taktike odlaganja ili druge zloupotrebe od strane korisnika suda). (VKS, MP – srednjoročno)
Analizirati obim zloupotreba žalbenog postupka u srpskom pravosuđu, posebno u onim vrstama sudova i vrstama predmeta sa najvećom žalbenom stopom. (VKS, MP – srednjoročno)
Razviti moguće sankcije za strane koje zloupotrebljavaju postupak u skladu sa preporukama Saveta Evrope, izmeniti procesne zakone i izdati uputstva zainteresovanim stranama po potrebi. (VKS, MP – srednjoročno)
Razviti standarde za tužioce koji će odlučiti u kojim slučajevima će se žaliti. (VKS, MP – srednjoročno)

Preporuka 6: Kada je reč o presudama ESLJP, koordinirati različite državne organe radi poboljšanja istraga, zaštite imovine, dužine postupka i izvršenja pravosnažnih odluka. (MP – srednjoročno)

Preporuka 7: Povećati upotrebu specijalizovanih sudova i sistema za obradu predmeta.

Analizirati opcije za korišćenje specijalizovanih sistema za obradu predmeta opšte i posebne nadležnosti, sa posebnim naglaskom na prekršajne i upravne sudove. (VKS, MP – srednjoročno)

Footnotes

Funkcionalna analiza pravosuđa 2014, str. 207.↩︎
Pojavljuju se i u Strategiji razvoja pravosuđa 2019-2024, usvojenoj u julu 2019. godine i revidiranom Akcionom planu za Poglavlje 23, takođe usvojenom u julu 2020. godine.↩︎
Strategija ljudskih resursa u pravosuđu za period 2022-2026, Službeni glasnik br. 133/2021.↩︎
Radni document službenika Komisije, Izveštaj o Srbiji 2019, koji prati document Saopštenja Komisije Evropskom parlamentu, Savetu, Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu i Komitetu regiona, Saopštenje o politici proširenja EU za 2019. (COM (2019) 260 finalni), st. 15.↩︎
Odluka Ustavnog suda br. IUZ-34/2016, usvojena u decembru 2018. godine. Izmene i dopune Zakona o uređenju sudova, kojima bi se obezbedio pravni osnov za prenos svih nadležnosti pravosudnog budžeta (član 32 Izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova, Službeni glasnik br. 101/13, 13/16, 108/16 i 113/17), uključujući budžet administrativnog osoblja, osporeni su pred Ustavnim sudom. Ustavni sud je u decembru 2018. godine odlučio da osporene odredbe nisu u skladu sa Ustavom Srbije i stoga ih je poništio.↩︎
Non-paper o trenutnom stanju u poglavljima 23 i 24 za Srbiju, Novembar 2018.↩︎
Na primer, pogledajte Mišljenje br. 10 (2007) Konsultativnog veća evropskih sudija (CCJE) upućeno Komitetu ministara Saveta Evrope o Savetu za pravosuđe u službi društva, pesus 40, str. 11.↩︎
Sistem je uspostavljen Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije (Službeni glasnik, br. 94/2016), koji je stupio na snagu 2018. godine (Izvšetaj BCBP, str. 81).↩︎
Srbija, Venecijanska komisija, Mišljenje o nacrtu izmena na ustavne odredbe o pravosuđu, usvojeno na 115. plenarnoj sednici (Venecija, 22-23. jun 2018.), str 44, 82 i 83.↩︎
U prethodnoj Funkcionalnoj analizi pravosuđa (2014.) navedeno je da je sastav Saveta i Veća generalno u skladu sa evropskim standardima, ali da određeni elementi odstupaju od preporuka CCJE i dobre međunarodne prakse. Ova odstupanja obuhvataju uključivanje izvršne vlasti u Savet i Veće i nedovoljno iskustvo upravljanja među članovima Saveta i Veća.↩︎
Mišljenje Biroa CCJE na zahtev Društva sudija Srbije za procenu usklađenosti sa evropskim standardima predloženih amandmana na Ustav Republike Srbije koji će uticati na organizaciju sudske vlasti, str. 6.↩︎
Član 15 Zakona o Visokom savetu sudstva, Službeni glasnik RS, br. 116/2008, 101/2010, 88/2011, 106/2015.↩︎
Član 15. Izmene i dopune Zakona o visokom savetu sudstva, Službeni glasnik RS, br. 76/2021.↩︎
Pravilnik o radu Komisije za odlučivanje o prigovoru na rešenje o oceni sudijskog pomoćnika, Službani glasnik RS, br. 116/2012.↩︎
Funkcionalna analiza iz 2014. godine identifikovala je nedostatke u menadžerskim veštinama i planiranju i analitičkim kapacitetima Saveta i Veća kao ključne prepreke reformama. U maju 2021. godine ni VSS ni DVT nisu imali pozicije generalnog menadžera ili administrativnog direktora; umesto toga, Savet i Veće su imali sekretare svojih administrativnih kancelarija, sa ograničenijim nivoom nadležnosti od njihovih kolega u drugim evropskim zemljama.↩︎
Godišnji izveštaj 2021, Visoki savet sudstva, mart 2022. godine.↩︎
Pogledajte članove 9 i 12 Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca, Službeni glasnik RS, br. 29/2017 i 46/2017.↩︎
Radni document zaposlenih Komisije, Izveštaj o Srbiji za 2018. godinu, koji prati dokument Saopštenja Komisije Evropskom parlamentu, Savetu, Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu i Komitetu regiona, 2018. Saopštenje o politici proširenja EU (COM(2018) 450 finalno), str. 14.↩︎
Grupa država protiv korupcije (GREKO), Četvrta runda evaluacije, Sprečavanje korupcije u odnosu na poslanike, sudije i tužioce, Izveštaj o usklađenosti, Srbija, koji je GREKO usvojio na 77. plenarnom sastanku (Strazbur, 16-20. oktobar 2017.), mart 2018. godine, GrecoRC4(2017)8, Preporuka viii, pas. 58-62, str. 10-11; Izveštaj o politici nezavisnosti pravosuđa u Srbiji, Sprečavanje pritisaka na tužilaštvo, Državno veće tužilaca i Poverenika za samostalnost javnih tužilaca, oktobar 2018, str. 1-2.↩︎
Povereniku je mandat isetkao u martu 2020. godine, a novo imenovanje izvršeno je u aprilu 2021. godine. Novi Poverenik je u 2021. godini radio na sedam predmeta.↩︎
Pogledajte Akcioni plan za poglavlje 23, br. 1.1.5.1. i 1.1.5.2.↩︎
Pogledajte član 27a-27v Poslovnika o radu Visokog saveta sudstva, Službeni glasnik RS, br. 29/2013, 4/2016, 91/2016, 24/2017, 7/2018 i 69/2018, 38/2021, 90/2021.↩︎
Radni dokument zaposlenih Komisije, Izveštaj za 2016. godinu, koji prati dokument Saopštenje Komisije Evropskom parlamentu, Savetu, Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu i Komitetu regiona, 2016. Saopštenje o politici proširenja EU (COM(2016) 715 finalno), str. 13; USAID projekat „Vladavina prava“, Analiza sprovođenja Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period od 2013-2018. godine, 2018, str. 18.↩︎
VSS, Komunikaciona strategija za period od 2016-2018. godine, Komunikaciona strategija JT (2015-2020).↩︎
Radni dokument zaposlenih Komisije, Izveštaj o Srbiji za 2018. godinu, koji prati dokument Saopštenje Komisije Evropskom parlamentu, Savetu, Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu i Komitetu regiona, 2018. Saopštenje o politici proširenja EU (COM(2018) 450 finalno), str. 14.↩︎
Informator o radu, 2022, dostupno na: https://www.mpravde.gov.rs/dokumenta/60/izvestaji.php ↩︎
Pogledajte: www.euzatebe.rs/rs/projekti/eu-za-pravdu-podrska-za-poglavlje-23 ↩︎
Zakon o javnom tužilaštvu, član 34. Pogledajte takođe i Pravilnik o upravi u javnim tužilaštvima, član 2.↩︎
Pogledajte informacije o nagradama za inovacije u pravosuđu.↩︎
Godišnji izveštaj DVT-a za 2021. godinu, februar 2022.↩︎
Zakon o izvršenju i obezbeđenju, Službeni glasnik, br. 106/2015, 106/2016 i 113/2017.↩︎
Akcioni plan za Poglavlje 23, str. 20.↩︎
Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji Ministarstva pravde, januar 2016. godine, član 11.↩︎
USAID Projekat vladavine prava, Analiza sprovođenja Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013-2018, 2018, str. 91.↩︎
Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji Ministarstva pravde, januar 2016. godine, član 11.↩︎
USAID Projekat vladavine prava, Analiza sprovođenja Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013-2018, 2018, str. 89-90.↩︎
Akcioni plan za Poglavlje 23, br. 1.3.1.1. i 1.3.6.25. i Zakon o izmenama Zakona o Pravosudnoj akademiji, Službeni glasnik br. 106/2015.↩︎
USAID Projekat vladavine prava, Analiza sprovođenja Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013-2018, 2018, str. 57-58.↩︎
Službeni glasnik br. 106/2015, 106/2016, 113/2017, 54/2019, 9/2020.↩︎
Izmenama je predviđeno da javni izvršitelji po službenoj dužnosti obezbede da se izvršni postupak sprovodi na predmetima koji su najmanje nepovoljni za dužnika. Izmene se odnose i na prinudno izvršenje na zaradi, plati, naknadi zarada, naknadi plate, penzije, smanjenjem odbitak od mesečnih anuiteta (sa 2/3 na ½).↩︎
Izmene zakona o sudskim tumačima i prevodiocima najavljene su krajem 2018. godine, http://prevodilastvo.blog/2018/01/17/sudski-tumaci-prvi-deo/ , a zakona o sudskim veštacima krajem 2018. godine. 2020; http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3659335/uskoro-izmene-zakona-o-sudskim-vestacima-sta-ocekuje-struku.html ↩︎
Službeni glasnik br. 91/2014, 103/2014, 138/2014, 12/2016, 17/2017, 67/2017, 98/2017, 14/2019, 49/2019m 17/2020, 91/2020, 36/2021.↩︎
Službeni glasnik br. 32/2016, 152/2020.↩︎
Revidirani Akcioni plan za Poglavlje 23, aktivnost 1.3.1.1. i prioriteti Vlade za 2016. godinu: https://www.danas.rs/drustvo/slozeni-zadaci-za-novu-ministarku/.↩︎
Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Službeni glasnik br. 101/2013.↩︎
Tokom protekle decenije, uloženi su značajni napori da se razvije metodologija ponderisanja predmeta, što je jedna od obaveza u okviru Akcionog plana za Poglavlje 23. Nakon nekoliko pokušaja (pogledajte Okvir 1 u nastavku), nova metodologija ponderisanja predmeta uvedena je u 20 pilot sudova, 16 osnovnih i četiri viša suda.↩︎
Analiza obima posla, Državno veće tužilaca, 2016.↩︎
Okvirni projekat EU, IPA 2013.↩︎
Funkcionalna analiza javnotužilačkog sistema u Srbiji, MDTF-JSS, 2019.↩︎
Ibid, str. 6-7.↩︎
Izveštaj o skriningu za Srbiju, Poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava. Polazna merila EU u okviru poglavlja 23 i 24 u pristupnim pregovorima sa Srbijom, Efekti i izazovi, 2013.↩︎
Komisiju za sprovođenje strategije činili su predstavnici Ministarstva, Republičkog javnog tužilaštva, Vrhovnog kasacionog suda, VIsokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, Odbora za pravosuđe Narodne skupštine Srbije, strukovnog udruženja sudija, strukovnog udruženja tužilaca, Advokatska komora Srbije, Pravosudna akademija, zajedničkih predstavnik pravnih fakulteta, Ministarstva finansija, zajednički predstavnik komora javnih izvršitelja, javnih beležnika i medijatora, Kancelarije za evropske integracije i Vladine Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom.↩︎
EU Izveštaj o napretku 2018. U istom izveštaju zaključeno je da bi se nedostatak efikasnosti rada Komisije mogao, barem delimično, pripisati neadekvatnom finansiranju i administrativnoj podršci.↩︎
Predsednik Pregovaračke grupe predlaže članove Saveta iz reda državnih službenika i savetnika koji su već uključeni u aktivnosti povezane sa procesom pristupanja EU.↩︎
Na zahtev EU i da bi se obezbedila ujednačenost strateških dokumenata Srbije u oblasti pravosuđa, sadržaj Nacionalne strategije reforme pravosuđa je pojednostavljen i usklađen sa Akcionim planom za Poglavlje 23. Pogledajte: M. Kolaković Bojović, „Efikasno praćenje i evaluacija reforme pravosuđa kao način za ubrzanje dostizanja standarda EU“, i B. Simeunović Patić (ED), Policija i pravosudni organi kao garanti slobode i bezbednosti u državi na osnovu vladavine prava, Kriminalističko-policijska akademija, Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu, Fondacija Hanns Seidel, str. 145-146.↩︎
Ibid.↩︎
Sastav Saveta Koordinacionog tela uključuje: člana Vlade nadležnog za evropske integracije, koji je i predsednik Saveta Koordinacionog tela, direktor Kancelarije za evropske integracije, šef Pregovaračkog tima, rukovodioci pregovaračkih grupa, državnih sekretari ministarstava čiji predstavnici ne vode pregovaračke grupe, predstavnika Narodne banke Srbije, zamenika direktora i koordinatora za fondove EU u Kancelariji za evropske integracije i predstavnika Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.↩︎
Zajednička pregovaračka pozicija za Poglavlje 23 usvojena u julu 2016.↩︎
Strategija razvoja pravosuđa, 2020-2025, dostupno na: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2020/101/1/reg ↩︎
S. Brkić, Danas.rs, O protestu advokata, 26. novembar 2014.↩︎
Politika, Advokati o reformi pravosuđa, 11. januar 2019.↩︎
Strategija razvoja pravosuđa 2020-2025, str. 34.↩︎
Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji 2020-2025, Službeni glasnik RS br. 11/2020.↩︎
Ova preporuka je iz Funkcionalne analize pravosuđa iz 2014. godine i još uvek je primenjiva.↩︎
Pogledajte, na primer, Mišljenje CCJE 10 (2007), koje kaže da „potencijalni članovi Saveta za pravosuđe, bilo sudije ili oni koji nisu sudije, ne bi trebalo da budu aktivni političari, poslanici, članovi izvršne vlasti ili administracije. To znači da ni šef države, ako je na čelu vlade, niti bilo koji ministar ne može biti član Saveta za pravosuđe. Svaka država treba da donese posebna pravila u ovoj oblasti.↩︎
Ova preporuka je iz Funkcionalne analize pravosuđa iz 2014. godine i još uvek je primenjiva.↩︎
Tj. u interakciji pravosuđa sa sudijama i advokatima, pravosuđa i policije, sudske prakse i zakonodavstva, itd.↩︎
Pogledajte Mišljenje CCJE br. 6 (2004).↩︎
Inovativni pristupi sudova već su prepoznati u Programu nagrađivanja sudova VSK-a.↩︎
U ovom poglavlju se termin „preuveličani“ koristi za opisivanje broja predmeta, obima posla i broja rešenih predmeta koji su zbog pravila o procesuiranju predmeta brojani više puta iako se odnose na jednu pravnu materiju ili predmete koji u drugim sistemima ne bi bili smatrani predmetima.↩︎
Stopa zagušenosti je broj nerešenih predmeta na kraju jedne godine/broj rešenih predmeta tokom iste godine. Ovaj odnos ne otkriva starost nerešenih predmeta, ali pomaže da se ispravi svaki pogrešan utisak da veći broj prenetih predmeta suštinskih znači nešto loše. Ako su, na primer, predmeti izvršenja činili 95 odsto godišnjeg priliva osnovnog suda (ne čine), stopa zagušenosti ne bi otkrila starost nerešenih predmeta.↩︎
Počevši od 2019. godine, predmeti u Srbiji su smatrani starim tri godine od dana podnošenja inicijalnog akta. Pre 2019. godine, predmeti su smatrani zaostalim ako su bili stariji od dve godine od dana inicijalnog akta ili stariji od devet meseci od početka istrage u krivičnim predmetima. Ova studija koristi definiciju „zaostalih predmeta“ VKS-a tokom navedenih godina. Ovaj izveštaj napominje kada se trogodišnja definicija „zaostalih“ predmeta koristi za godine pre 2019. godine radi lakšeg poređenja. Pitanje zaostalih predmeta detaljnije je razmotreno u nastavku, u Odeljku 1.3.2.8. o starosnoj strukturi predmeta.↩︎
Opisane prakse u skladu su sa važećim pravilima procesuiranja predmeta, mada i dalje dovode do situacije u kojoj se jedna materija broji nekoliko puta.↩︎
CEPEJ ovu kategoriju predmeta naziva ‘predmeti osim krivičnih’. Ta kategorija se sastoji od parničnih građanskih (i privrednih) predmeta, opštih vanparničnih građanskih (i privrednih) predmeta koji mogu uključivati poslove registracije kao što su zemljišni i privredni registri, predmeti upravnog prava, itd.↩︎
Neujednačen broj predmeta može biti posledica neadekvatno određene mesne nadležnosti pojedinačnih sudova, a ne samo nepopunjenosti sudijskih mesta.↩︎
Prema Godišnjim izveštajima VKS, u 2017. i 2018. godini nije popunjeno ukupno 411 sudijskih mesta zbog zabrane izbora novih sudija koju je propisao Ustavni sud i usaglašavanja propisa kojima se uređuje izbor sudija. Do 2019. godine bilo je 319 upražnjenih sudijskih mesta.↩︎
Izveštaji VKS Srbije isključuju određene vansudske (administrativne) predmete iz ukupnih kalkulacija predmeta. O ovim materijama se zasebno izveštava. Njihov broj je velik, ali zahtevaju malo ili uopšte ne zahtevaju pažnju sudija, ali zahtevaju vreme sudijskog osoblja (npr. overavanje dokumenata u osnovnim sudovima).↩︎
Podaci predstavljeni za 2010-2013. godinu su ilustrativni. Precizno poređenje sa podacima za 2014-2019. godinu nije izvodljivo zbog razlika u metodologiji izveštavanja. Štaviše, podaci za 2010. godinu nisu uključivali prekršajne sudove, Viši prekršajni sud, Upravni sud, apelacione sudove i VKS, koji su novouvedeni ili „redizajnirani“ tokom reforme sudske mereže 2010. godine.↩︎
Osnovni sudovi imali su 48 odsto, a prekršajni 28 odsto.↩︎
Podaci o predmetima u radu korišćeni za ovu FA navedeni su u Megadata tabeli, Svetska banka. Podaci u odgovarajućim tabelama prikupljeni su od VKS.↩︎
Pogledajte Izveštaj CEPEJ-a „Evaluacioni izveštaj CEPEJ-a o evropskim pravosudnim sistemima – Izdanje 2020 (podaci iz 2018.): Evaluacioni ciklus 2020 (podaci iz 2018.)’, https://rm.coe.int/evaluation-report-part-1-english/16809fc058 i Dinamičku bazu podataka CEPEJ-STAT evropskih pravosudnih sistema, https://www.coe.int/web/cepej/dynamic-database-of-european-judicial-systems .↩︎
Proseke za EU i Zapadni Balkan u ovoj Funkcionalnoj analizi izračunao je tim Svetske banke koristeći podatke CEPEJ-a. Proseci EU obuhvataju sve države članice EU, dok proseci Zapadnog Balkana obuhvataju sledeće zemlje: Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju.↩︎
Radna grupa CEPEJ-a za evaluaciju pravosudnih sistema (CEPEJ-GT-EVAL) je u martu 2016. godine dala recenziju pravosudne statistike u Srbiji. Više detalja je dostupno u narednom izveštaju i objavljeno je online na: https://rm.coe.int/16807481c9 . Kao rezultat te recenzije, Srbija je počela da uključuje prekršajne predmete kao krivične, što je izazvalo skok u broju novih krivičnih predmeta prijavljenih CEPEJ-u. Srbija je u 2012. godini navela 63.285 pristiglih krivičnih predmeta, dok je 2014. godine ovaj broj porastao na 753.880. Metodologija je dodatno izmenjena za Izveštaj CEPEJ-a iz 2018. godine (podaci iz 2016.) kada je iz prijavljenih podataka isključeno izvršenje prekršajnih predmeta, što je doprinelo smanjenju potražnje na 497.418 predmeta sa 753.880 u 2014. godini.↩︎
Oni obuhvataju niz perifernih pitanja u kojima sudije ili sudska veća odlučuju o različitim proceduralnim pitanjima van suđenja, npr. po žalbi okrivljevnog tokom istrage.↩︎
Na prosek Zapadnog Balkana u ovim brojkama je u velikoj meri uticao velik broj prijavljenih pristiglih krivičnih predmeta. Bez Srbije u računici, prosek bi bio 4,79.↩︎
CEPEJ u prekršaje svrstava ona dela za koja nije moguće izreći kaznu zatvora. Nasuprot tome, teška krivična dela su ona dela za koja se izriče kazna lišavanja slobode. Ne postupaju sve zemlje u skladu sa ovom razlikom. Iako CEPEJ pokušava da obezbedi doslednost između različitih pravnih Sistema, u stvarnosti, njegovi podaci nisu jednoobrazno usklađeni. Za više informacija pogledajte CEPEJ Explanatory note (podaci iz 2018.), str.34, https://rm.coe.int/cepej-explanatory-note-25-mars/native/168093ad3e. U Srbiji je maksimalna kazna za prekršaje do 60 dana zatvora. Za ostala krivična dela koja se gone u opštem krivičnom postupku predviđene su kazne od trideset dana do doživotne kazne zatvora.↩︎
Prema izveštajima CEPEJ-a, broj sudija na 100.000 stanovnika u Srbiji smanjen je od 2012. do 2014. godine sa 40,5 na 38. U periodu od 2014. do 2016. godine nije bilo promena.↩︎
Hrvatska i Slovenija su države članice EU11, dok je Crna Gora država Zapadnog Balkana.↩︎
Ovaj prenos predmeta izvršenja između beogradskih Osnovnih sudova desio je jednom, 2017. godine, a podstaknut je izmenama zakona i osnivanjem novih sudova. Više detalja je dato dalje u ovom poglavlju u Okviru 2: Predmeti izvršenja i njihov uticaj na ukupne rezultate sudova.↩︎
Pošto je 2011. godine priličan udeo izvršnih predmeta prebačen na javne izvršitelje, a istrage su prenete na javne tužioce, u Funkcionalnoj analizi pravosuđa iz 2014. godine se pogrešno očekivalo da će sudije ostati sa predmetima izvršenja koji zahtevaju malo sudijskog rada i uravnoteženim opterećenjem građanskih predmeta i krivičnih suđenja. Pogledajte Funkcionalnu analizu pravosuđa iz 2014. godine, str. 59, para. 15, http://www.mdtfjss.org.rs/archive//file/Serbia%20Judicial%20Functional%20Review-Full%20Report.pdf .↩︎
Neke istrage postojećih krivičnih predmeta ostale su u sudskom sistemu i nakon stupanja na snagu novog ZKP, a pokazalo se da neočekivano dugo traju jer su neki od njih i dalje bili u sistemu do kraja 2019. godine.↩︎
Zbog izuzetno malog broja, pristigli predmeti krivične istrage ne mogu se razlikovati na Slici 5, ali su ukupni iznosi navedeni u Tabeli 1 ispod.↩︎
Za potrebe ove Funkcionalne analize, tim Funkcionalne analize je razvrstao podatke VKS po vrsti predmeta u zavisnosti od vrste upisnika definisanih Poslovnikom suda. Ovde predstavljeni predmeti izvršenja u osnovnim sudovima su predmeti evidentirani u sledećim upisnicima: Iv, I, Ii, Iiv, Ink, Ioi, Ion, Ipi, Ipvl, Ipvlv, Ipvlvk.↩︎
U 2014. Godini, prvoj godini primene prekršajnih naloga, prekršajni sudovi su primili 87.558 predmeta za izvršenje. Taj broj je naglo porastao u narednim godinama na 247.725 u 2015. godini, 281.165 u 2016. godini, 218.545 u 2017. godini, 226.724 u 2018. i 310.882 u 2019. godini.↩︎
Službeni glasnik br. 62/2013, 30/2018 i 73/2019.↩︎
Srpski pravni system je od jugoslovenskog sistema nasledio nadležnost privrednih sudova nad privrednim prestupima. Ovaj model su napustile Slovenija i Hrvatska, čime su ove dve vrste predmeta prenete na druge sudove (npr. prekršajne sudove) ili čan u vansudske institucije (npr. državni organi). Štaviše, u tim zemljama gonjenje prestupnika je u rukama ovlašćenih podnosilaca tužbi kao što je agencija za privredne registre, umesto javnih tužilaca, dok u Srbiji te predmete i dalje vode javni tužioci.↩︎
U skladu sa članom 15, Zakona o opštem upravnom postupku (Službeni glasnik br. 18/2016 i 95/2018 – autentično tumačenje).↩︎
To su bili Viši sudovi u Somboru (2.598), Jagodini (1.644), Pirotu (604), Leskovcu (541), Valjevu (469), Kraljevu (358), Pančevu (307) i Beogradu (151).↩︎
Iz dostupnih informacija nije bilo jasno koji je tačan uzrok porasta krivičnih istraga, ali bi ovi predmeti na kraju trebalo da nestanu iz sistema. Ove krivične istrage koje su ostale u sudovima su predmeti u kojima su poternice raspisane pre donošenja ZKP, u kojima nije nastupila zastarelost, a postupak je potrebno dopuniti ili je okrivljeni zadržan po poternici.↩︎
Reč je o prvostepenim predmetima vrednosti veće od 40.000 evra. Bez obzira na vrednost, viši sudovi su bili nadležni i za rešavanje brojnih postupaka navedenih u pojedinim zakonima – sporove o autorskim pravima, zaštitu od diskriminacije i uznemiravanja na radu, itd. Građanski parnični predmeti koje su privredni sudovi rešavali u drugoj instanci takođe su uključeni u ove brojke.↩︎
Izeštaj VKS 2017. god (verzija na engleskom jeziku), dostupan na: https://www.vk.sud.rs/sites/default/files/attachments/ANNUAL%20REPORT%20ON%20THE%20WORK%20OF%20THE%20COURTS%20IN%20THE%20REPUBLIC%20OF%20SERBIA%20FOR%202017%20%20-%20corrected%20version%2020180315%20pg%209_2.pdf .↩︎
Ibid.↩︎
VKS je ukupno primio 20.597 predmeta svih vrsta u 2019. godini, dok je u 2014. godini primljen 9.161 predmet.↩︎
Revizija je vanredni pravni lek koji se može podneti VKS radi pobijanja pravosnažne drugostepene odluke, u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku.↩︎
Tzv. „posebna revizija“ može se podneti čak i ako „redovna“ revizija nije dozvoljena ako je predmet pravno pitanje od opšteg interesa, pitanje usklađivanja sudske prakse ili tumačenja zakona.↩︎
U Izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku objavljenim u Službenom glasniku br. 55/2014, u članu 23, prag za reviziju je smanjen sa 100.000 evra na 40.000 evra za neprivredne parnične predmete. Prag od 100.000 evra zadržan je za privredne predmete.↩︎
Za ove proračune korišćen je Popis stanovništva, domaćinstava i stanova Republike Srbije iz 2011. godine kako je detaljno prikazano na sledećoj veb stranici http://popis2011.stat.rs/?lang=lat .↩︎
Zbog mešovite nadležnosti za prvostepene i drugostepene predmete, viši sudovi nisu uključeni u tabelu.↩︎
Apsolutni rekorder među prekršajnim sudovima svake godine je bio mali sud u gradu od 3.000 stanovnika – Preševu. Prekršajni sud u Preševu je 2015. godine primio 96 predmeta na 100 stanovnika. Preševo se nalazi u neposrednoj blizini prometne granice sa Severnom Makedonijom, a prekršaji vezani za granice verovatno su činili veći deo predmeta.↩︎
Sudovi različitih veličina su izabrani za ovu sliku kao i za druge slike u ovoj Funkcionalnoj analizi koje prikazuju „odabrane“ sudove.↩︎
Ovaj proračun je dala Svetska banka koristeći podatke CEPEJ-a za 2018. godinu. Obračunom se deli broj pristiglih prvostepenih nekrivičnih predmeta sa ukupnim brojem profesionalnih prvostepenih sudija.↩︎
U ovom obračunu broj sudija je jedna broju popunjenih sudijskih mesta. Podaci za 2014. Godinu nisu bili dostupni.↩︎
Brojevi za sudove sa brojem predmeta po sudiji koji su bili iznad nacionalnog proseka su obeleženi ružičastom bojom, brojevi za sudove samo 10 odsto iznad ili ispod proseka su obeleženi plavom bojom, a brojevi za sudove ispod nacionalnog proseka su zeleni.↩︎
Ibid 10.↩︎
Stopa zagušenosti je broj nerešenih predmeta na kraju jedne godine/broj rešenih predmeta tokom te iste godine. Ova stopa ne otkriva starost predmeta, ali pomaže da se ispravi svaki pogrešan utisak da je veći broj prenetih predmeta suštinski loš. Ako, na primer, predmeti izvršenja čine do 95 procenata godišnjeg priliva osnovnih sudova (to nije slučaj). Stopa zagušenosti ne otkriva starost predmeta.↩︎
Počevši od 2019. godine, sudski sporovi u Srbiji smatraju se zaostalim tri godine od podnošenja inicijalnog akta. Pre 2019. godine, zaostali predmeti su bili stariji od dve godine od dana podnošenja inicijalnog akta ili stariji od devet meseci od početka istrage u krivičnim predmetima. Ova studija koristi definiciju „zaostalih predmeta“ kako je to deifniše VKS tokom primenjivih godina. Ovaj izveštaj napominje kada se trogodišnja definicija „zaostalih predmeta“ koristi za godine pre 2019. godine radi lakšeg poređenja. Zaostali predmeti su detaljnije razmatrani u nastavku, u odeljku 1.3.2.8. Starosna struktura predmeta.↩︎
Pošto su predmeti koji su ostali u sudovima bili složeniji od onih koji su preneti javnim izvršiteljima.↩︎
Osnovni sud u Leskovcu (88 odsto), Požega (93 odsto), Petrovac na Mlavi (94 odsto), Prvi osnovni sud u Beogradu (94 odsto), Sremska Mitrovica (94 odsto), Obrenovac (96 odsto), Novi Sad (96 odsto), Treći osnovni sud u Beogradu (97 odsto), Bačka Palanka (97 odsto), Aleksinac (98 odsto), Subotica (98 odsto), Pančevo (98 odsto) i Jagodina 99 odsto.↩︎
Sudovi se mogu smatrati neuspešnim iz različitih razloga uključujući iznenadno povećanje potražnje i/ili smanjenje resursa. Međutim, pravosudni sistem treba da osigura odgovarajući nivo fleksibilnosti kako bi odgovorio na takve izazove.↩︎
Apelacioni prekršajni sud primio je 26.444 predmeta 2017. godine, 29.702 u 2018. i 29.178 predmeta u 2019. godini.↩︎
Godišnji izveštaj o radu sudova u Republici Srbiji za 2019. godinu, str. 18.↩︎
Termin „javni izvršitelji“ se u engleskoj verziji dokumenta koristi naizmenično kroz dva paralelna termina (prim. prev. private enforcement agents/private bailiffs) se koriste u ovom poglavlju.↩︎
Ne postoji precizan broj jer se o delegiranim predmetima izveštava zajedno sa predmetima sukoba nadležnosti.↩︎
Kako je propisano članom 30 Zakona o uređenju sudova, Službeni glasnik br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011, 78/2011, 101/2011, 101/2013, 106/2015, 40/2015, 13/2016, 108/2016, 113/2017, 65/2018, 87/2018 i 88/2018 .↩︎
7.150 delegiranih predmeta i predmeta sukoba nadležnosti u 2015. godini, 6.599 u 2017. godini i 6.408 u 2019. godini.↩︎
117 delegiranih predmeta i predmeta sukoba nadležnosti u 2014. godini, 116 u 2016. godini i 575 u 2018.↩︎
Službeni glasnik br. 106/2015, 106/2016,113/2017 i 54/2019.↩︎
Oni su uključivali 55.005 radi izdavanja umrlice i 67.703 za vođenje ostavinskog postupka.↩︎
Sud je imao između 39 i 41 sudije od 2015. do 2017. godine, 48 sudija 2018. godine i 41 sudiju 2019. godine.↩︎
U ovom proračunu, broj sudija je bio jednak broju popunjenih mesta. Podaci o popunjenim mestima za 2014 godinu nisu bili dostupni.↩︎
Sudovi u kojima je broj rešenih predmeta po sudiji bio iznad nacionalnog proseka prikazani su ružičastom bojom, sudovi sa okvirno prosečnim brojem rešenih predmeta (10 procenata iznad ili ispod proseka) su obeležni plavom bojom, a sudovi ispod nacionalnog proseka su obeleženi zelenom bojom.↩︎
U prekršajnim sudovima je ukupno bilo 506 sudija 2016. godine, 479 u 2017. godini, 456 u 2018. i 509 sudija u 2019.↩︎
Nagrade sudovima nisu uručene 2020. godine, verovatno zbog mera zaštite propisanih zbog pandemije KOVIDA-19.↩︎
Kao što je definisano članom 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima, svako ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom u skladu sa zakono. Pogledajte http://www.echr.coe.int/Documents/Convention_ENG.pdf.↩︎
Kao što je objašnjeno u Funkcionalnoj analizi pravosuđa u Srbiji iz 2014. godine, stope zagušenja pomažu da se proceni važnost nerešenih predmeta analizirajući dve brojke – broj prenetih predmeta i broj rešenih predmeta. U idealnom slučaju, stopa zagušenosti bi trebalo da bude znatno ispod 1,00, što bi ukazivalo na to da je broj nerešenih predmeta daleko manji od godišnjeg odliva.↩︎
Kao što je već napomenuto, u Srbiji se sudski sporovi sada smatraju starim nakon tri godine od dana podnošenja inicijalnog akta. Ova Funkcionalna analiza koristi istu definiciju za zaostale predmete. Za više detalja o zaostalim predmetima, pogledajte odeljak 1.3.2.8. ‘Starosna struktura'.↩︎
Ova smanjenja su rezultat odbačaja i migracije predmeta.↩︎
Istražni predmeti na osnovnim sudovima u ovoj analizi obuhvataju upisnike „Ki“ i „Kir“ dok je na višim sudovima uključen i upisnik za pripremni postupak prema maloletnicima „Kim“. Na višim sudovima predmeti pripremnog postupka prema maloletnicima su ti koji gotovo u celosti utiču na opisani trend. Suprotno tome, broj nerešenih „Ki“ i „Kir“ predmeta pao je sa 182 predmeta 2014. godine na trinaest u 2019. godini.↩︎
Na osnovu 1.656.645 nerešenih predmeta na kraju 2019. godine i 2.268.769 predmeta rešenih 2019. godine.↩︎
Stope zagušenosti su označene bojama kako bi se predstavila njihova ozbiljnost. Crna je zadovoljavajuća, narandžasta zabrinjava (od 0,51 do 1,00), crvena je alarmantna (od 1,01 do 2,00), a ljubičasta je najalarmantnija (preko 2,00).↩︎
Ne krše svi predmeti koje statistika u Srbiji definiše kao stare nerešene predmete međunarodne standarde pravovremenosti, ali što su predmeti stariji, verovatnoća kršenja standarda je veća. Da ponovimo radi pojašnjenja, do 2019. godine stari predmeti u Srbiji su definisani kao predmeti stariji od dve godine od dana podnošenja inicijalnog akta, a ova definicija je bila stroža nego u susednim zemljama. Na primer, i Hrvatska i Crna Gora kao stare definišu predmete starije od tri godine. Srbija je 2019. godine usvojila isti trogodišnji standard kao i dve susedne zemlje.↩︎
Program za 2021-2025. je dostupan na internet prezentaciji VKS, https://www.vk.sud.rs/sites/default/files/files/ResavanjeStarihPredmeta/Unified%20Backlog%20Reduction%20Programme%20in%20the%20RS%20v2.pdf .↩︎
Na primer, član 14(3)(c) Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima gotovori o pravu na suđenje bez nepotrebnog odugovlačenja, https://www.ohchr.org/en/professionalinterest/pages/ccpr.aspx .↩︎
Ovaj stav se odnosi na predmete starije od tri godine i za 2018. i za 2019. godinu, bez obzira na razlike u definiciji zaostalih predmeta u tim godinama.↩︎
Za više informacija o pokazateljima CEPEJ-a i SATURN-u, pogledajte: https://rm.coe.int/commission-europeenne-pour-l-efficacite-de-la-justice-cepej-cepej-guid/1680788300 . Formula za vreme rešavanja predmeta je 365/(rešeni predmeti/nerešeni predmeti). Stopa meri koliko brzo je pravosudni system obradio primljene predmete – tj. koliko je potrebno za rešavanje određene vrste predmeta.↩︎
U Beogradu je bilo 76 apelacionih sudija, a u Novom Sadu 43.↩︎
Prekršajni sud u Preševu primio je daleko najveći broj predmeta na 100 stanovnika, dok je vreme rešavanja predmeta u ovom sudu ostalo jedno od najkraćih.↩︎
Pitanje iz ankete 2009, 2013. i 2020. god: Kada je predmet pokrenut: mesec i godina?/Kada je doneta prvostepena presuda: mesec i godina? Baza stanovništva: javnost i poslovni sektor sa iskustvom u sudskim predmetima koji su naveli podatke. Anketa o percepciji pravosuđa u Srbiji, Svetska banka, 2014. god; Regionalna anketa o pravosuđu, Svetska banka, 2020.↩︎
Pitanje iz ankete u vezi sa razlikom između trajanja predmeta u mesecima koje su naveli korisnici suda i procene korisnika o broju meseci koliko je predmet trebalo da traje: Kada je predmet pokrenut – mesec i godina?/Koliko mislite da je prvostepeni postupak trebalo da traje – u mesecima? Baza stanovništva i poslovni sektor sa iskustvom u sudskim predmetima. Anketa o percepciji pravosuđa u Srbiji, Svetska banka, 2014↩︎
Savet Evrope Preporuka Saveta ministara R(2003)17.↩︎
Funkcionalnom analizom pravosuđa iz 2014. godine utvrđeno je da Srbija znatno zaostaje za državama članicama EU u smislu delotvornog izvršenja, ali to nije bilo iznenađenje ni za koga u pravosuđu. Predmeti izvršenja su činili veliki deo zaostalih predmeta u sudovima i bili su jedna od primarnih faktora koji su se nalazili u osnovni zagušenosti sistema i vremena potrebnog za rešavanje predmeta. Do kraja 2013. godine je ukupno 2.019.006 predmeta izvršenja ostalo nerešeno. Neplaćeni računi za komunalne usluge činili su oko 80 odsto predmeta izvršenja. Uvođenje javnih izvršitelja i masovno rešavanje/čišćenje (uglavnom računa za komunalne usluge) predmeta izvršenja smatrani su obećavajućim alatima za smanjenje zaostalih predmeta izvršenja.↩︎
Više informacija o pregovorima Srbije za Poglavlje 23 možete pronaći na: https://www.mei.gov.rs/eng/documents/negotiations-with-the-eu/accession-negotiations-with-the-eu/negotiating-positions/chapter-23/ .↩︎
Za više informacija o izvršenju i ekonomskom razvoju pogledajte veb stranicu Doing Business Svetske banke: https://www.doingbusiness.org/en/data/exploretopics/enforcing-contracts/why-matters.↩︎
Službeni glasnik br. 31/11, 99/11, 109/13, 55/14 i 139/14.↩︎
Službeni glasnik br. 106/2015, 106/2016, 113/2017 – autentično tumačenje i 54/2019. Autentično tumačenje zakona je pravni mehanizam kojim zakonodavac daje autentično značenje određenoj pravnoj normi. Ima istu pravnu snagu kao i zakon.↩︎
O žalbama na odluke javnih izvršitelja odlučivaće drugostepeni sudovi – viši sudovi i Apelacioni privredni sud. O prigovorima će odlučivati tročlano veće prvostepenih sudova, tj. osnovnih ili privrednih sudova.↩︎
Izvan krivičnog domena, tužioci mogu intervenisati u različitim sudskim i vansudskim postupcima, na primer u građanskim sudskim postupcima, ali i u upravnim postupcima, upravnim sporovima, postucima pred Ustavnim sudom, itd.↩︎
Pitanje iz ankete 2009, 2013: Koliko ste bili zadovoljni postupkom izvršenja sudskih presuda u predmetima na kojima ste radili u poslednje tri godine? Baza stanovništva: sudije (osim apelacionih sudija); tužioci; advokati, ukupna populacija. Anketa o percepciji pravosuđa u Srbiji, Svetska banka, 2014/ Pitanje iz ankete 2020. god: Koliko ste zadovoljni postupkom izvršenja sudskih presuda u predmetima na kojima ste radili u poslednjih 12 meseci? Baza stanovništva: sudije, tužioci; advokati, ukupna populacija. Regionalna anketa o pravosuđu, Svetska banka, 2020.↩︎
Podaci navedeni na regionalnom sastanku predsednika sudova.↩︎
Godišnji izveštaj za 2019. godinu je dostupan na: http://www.komoraizvrsitelja.rs/sites/default/files/dokumenti-komore/podaci%20iz%20godisnjeg%20izvestaja%20za%202019%20godinu.xlsx .↩︎
Godišnji izveštaj za 2017. godinu je dostupan na: http://www.komoraizvrsitelja.rs/sites/default/files/dokumenti-komore/ .↩︎
Prema informacijama VKS-a, na dan 30. juna 2022. godine ukupan broj nerešenih predmeta u sudovima bio je 1.243.741, od čega je nerešenih svih predmeta izvršenja (u osnovnim i privrednim sudovima) bilo 30.450.↩︎
Verodostojne isprave su računi za komunalne usluge, menice, čekovi, javne isprave, izvodi iz poslovnih knjiga, overene private ipsrave i dokumenti koji se po zakonu smatraju javnim, a koji služe za sticanje izvršnog prava na nesporna potraživanja.↩︎
Najveću stopu savladavanja priliva, od 333 odsto, ostvario je Osnovni sud u Mladenovcu. Nasuprot tome, Osnovni sud u Petrovcu na Mlavi ostvario je stopu savladavanja priliva od 79 odsto, Osnovni sud u Leskovcu 91 odsto i Osnovni sud u Aleksincu 93 odsto.↩︎
Ukupno 308 javnih izvršitelja je planirano u sistemu.↩︎
Nasumično dodeljivanje predmeta regulisano je posebnim podzakonskim aktom (Službeni glasnik br. 2/2020). Postupak se sprovodi elektronski (tj. putem elektronske pošte). Poverilac je dužan da zatraži od Komore da dodeli javnog izvršitelja za predmet. Dodeljivanje se vrši po abecednom redu, za sada ne postoji računarski algoritam za nasumično dodeljivanje.↩︎
Službeni glasnik br. 105/2016.↩︎
Službeni glasnik br. 90/2019.↩︎
Za više detalja pogledajte sledeći link: http://www.komoraizvrsitelja.rs/sites/default/files/Analiza%20promena%20u%20sistemu%20izve%C5%A1tavanja%20o%20postupanju%20JI%20I%20statistika%20o%20radu%20JI%20za%20period%202012-2015%20%281%29.docx .↩︎
Službeni glasnik br. 37/2016-3, 50/2018-71, http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2016/37/1/reg .↩︎
Godišnji izveštaj iz 2016. godine dostupan je online: http://www.komoraizvrsitelja.rs/sites/default/files/dokumenti-komore/Analiza_rada_JI_za_2016_godinu.pdfhttp://www.komoraizvrsitelja.rs/sites/default/files/dokumenti-komore/Analiza_rada_JI_za_2016_godinu.pdf .↩︎
U okviru projekta su izrađena dva vodiča, jedan za javne izvršitelje i jedan za građane: Priručnik za javne izvršitelje za odnose sa javnošću iz novembra 2019. godine, https://www.rolps.org/public/documents/upload/Prirucnik%20za%20javne%20izvrsitelje_web.pdf . http://www.komoraizvrsitelja.rs/sites/default/files/moja-prava-u-izvrsnom-postupkuyucom.pdf, i Moja prava u izvršnom postupku, 2020, http://www.komoraizvrsitelja.rs/sites/default/files/moja-prava-u-izvrsnom-postupkuyucom.pdf .↩︎
Troškovi izvršenja – Analiza tarifa javnih izvršitelja, 2017. Analiza je zasnovana na javnoizvršiteljskoj tarifi iz 2012. godine i izmenama tarife iz 2016. godine.↩︎
Naknada za pripremu i vođenje predmeta.↩︎
Službeni glasnik br. 90/2019.↩︎
Npr. naknada za uspešnost za dug od: - RSD 6.000 do RSD 12.000 (EUR 50 do EUR 100) sada iznosi RSD 1.440 (~EUR 12) umesto RSD 1.800 (~EUR 15) -RSD 12.000 do 30.000 (EUR 100 do EUR 255) naknada je iznosila RSD 2.880 (~EUR 25), a od 1. januara 2020. godine iznosi RSD 2.400 (~EUR 20).↩︎
Službeni glasnik br. 105/2016, član 53.↩︎
Ovaj pokazatelj Doing Business izračunat je za tzv. Standardizovani predmet u Privrednom sudu u Beogradu. Za više informacija pogledajte http://www.doingbusiness.org/en/data/exploreeconomies/serbia#DB_ec .↩︎
Pogledajte https://www.hcch.net/en/instruments/conventions/specialised-sections/apostille.↩︎
Uređeno Zakonom o vanparničnom postupku, Službeni glasnik br. 25/1982, 48/1988, 46/1995, 18/2005, 85/2012, 45/2013, 5/2014, 6/2015 i 106/2015. Predmeti primljeni od 1. septembra 2014. godine u kojima nisu plaćene sudske takse podležu prenosu javnim beležnicima.↩︎
U 2015. godini je primljeno 143.433 predmeta, a rešeno je 133.910 predmeta, u 2016. godini je primljeno 138.458 predmeta, a rešeno 143.529, u 2017. godini je primljeno 138.890, a rešeno 152.077 predmeta, u 2018. godini je primljeno 135.968 predmeta, a rešeno je 141.368, dok je u 2019. godini primljeno 134.226 predmeta, a rešeno 139.036 predmeta.↩︎
Uputstva VKS su dostupna na https://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/170516/170516-vest7.html .↩︎
Od 135.968 primljenih predmeta, 72.330 predmeta je delegirano javnim beležnicima u 2018. godini, a u 2019. godini od primljenih 134.226 predmeta, 122.708 predmeta je delegirano.↩︎
U svom izveštaju iz 2016. godine, Osnovni sud u Bujanovcu navedo je da se navedene brojke odnose na drugu vrstu predmeta.↩︎
Strankama je dozvoljeno da osnovnim sudovima podnesu žalbu na odluke javnih beležnika. Ako je žalba odbijena, stranke mogu da podnesu žalbu višem sudu.↩︎
Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji iz 2014. godine, Preporuke 4, 6, 7 i 8, str. 14 i 15.↩︎
Nalazi Regionalne ankete o pravosuđu. Primeri grešaka suda ili sudskog osoblja su nedovoljna priprema za ročišta i problemi sa uručivanjem poziva, dok su primeri ometanja od strane stranaka u postupku nekooperativni veštaci i svedoci i taktike odlaganja advokata.↩︎
Pitanje iz Ankete iz 2009, 2013, 2020. god: Koliko često, ako se uopšte dešava, je svaki od navedenih razloga bio uzrok dužeg trajanja predmeta? Baza stanovništva: sudije (2009, 2013 – osim apelacionih sudija); tužioci; advokati. Anketa o percepciji pravosuđa u Srbiji, Svetska banka, 2014; Regionalna anketa o pravosuđu, Svetska banka, 2020.↩︎
Pitanje iz Ankete: Kada je predmet podnet (mesec i godina)? / Kada se jedna od strana pojavila pred sudijom prvi put (mesec i godina)? Baza stanovništva: javnost i poslovni sektor sa iskustvom u sudskim predmetima koji su naveli podatke. Anketa o percepciji pravosuđa u Srbiji, Svetska banka, 2014; Regionalna anketa o pravosuđu, Svetska banka, 2020.↩︎
Pitanje iz Ankete 2009, 2013: Koliko je ukupno ročišta održano u prvostepenom sudu, ne računajući otkazana ili odložena ročišta?, Baza stanovništva: javnost i poslovni sektor sa iskustvom u sudskim predmetima. Anketa o percepciji pravosuđa u Srbiji, Svetska banka, 2014/ Pitanje iz Ankete 2020: Koliko je ukupno ročišta zakazano u prvoj instanci, uključujući ročišta koja su zakazana ali nisu održana?/ Koliko zakaznih ročišta nije održano, tj. otkazano je?, Baza stanovništva: javnost i poslovni sektor sa iskustvom u sudskim predmetima, Regionalna anketa o pravosuđu, Svetska banka, 2020.↩︎
Pitanje iz Ankete: Koliko je ročišta zakazano u prvom stepenu, uključujući zakazana ali neodržana ročišta? Koliko zakazanih ročišta nije održano, tj. koliko je otkazano? /Pored ročišta koja nisu održana, za koliko ročišta biste ocenili da nisu značajno doprinela naprektu u rešavanju predmeta? Od ukupnog broja ročišta na kojima ste radili u proteklih 12 meseci, koliki je udeo zakazanih ročišta koja nisu održana, koja su održana ali nisu doprinela rešavanju predmeta i koja su značajno doprinela rešavanju predmeta.↩︎
Preporuka 7, strana 15.↩︎
Regionalna anketa pravosuđa u Srbiji, Svetska banka, 2021.↩︎
Procesni zakoni zahtevaju da se stranke obaveštavaju uručivanjem obaveštenja u nekoliko faza u svakom predmetu, a sudske odluke stupaju na snagu na dan uručenja, tako da je efikasna usluga uručivanja ključna za efikasnost, produktivnost i kvalitet suda.↩︎
Odnosno, poteškoće u pronalaženju adrese stranaka, visok procenat neuspešnih pokušaja uručenja, lako izbegavanje uručivanja i neuspeh Pošte da uručivanje obaveštenja definiše kao prioritet.↩︎
Uručivanje se može izvršiti ili u prebivalištu primaoca ili na njegovom/njenom radnom mestu. Ako primalac ili zakonski definisani alternativni primalac odbiju uručivanje ili odbiju da potpišu dostavnicu, usluga se i dalje smatra izvršenom, a pružalac usluge beleži ovu informaciju na dostavnici. ZKP takođe dozvoljava elektronsko dostavljanje, što bi moglo biti posebno efikasno u komunikaciji sa preduzećima, advokatima i veštacima.↩︎
Izmene i dopune Zakona o parničnom postupku potvrđuju mišljenje Venecijanske komisije o nacrtima obrazaca Zakona o parničnom postupku 26. jula 2011. (DG-HL (2011) 10). Venecijanska komisija je preporučila da se poziv uručuje konkretnoj osobi kad god je to moguće. Ukoliko lično uručivanje nije moguće, treba koristiti adresu iz službenog registra.↩︎
Tekst je dostupan na https://aks.org.rs/aks/wp-content/uploads/2017/08/TEHNOLOSKO-UPUTSTVO-JP-POSTE-SRBIJE-31-07-2017.pdf. Prvi set tehničkih uputstava je usvojen u aprilu 2017. godine, ali su ta uputstva potom izmenjena u julu 2017. godine zbog intenzivne kritike advokata i šire javnosti.↩︎
USAID Projekat vladavine prava, Problemi sa uručivanjem poziva i moguća rešenja, 1. podnesak – 6. juna 2018. godine.↩︎
Svetska banka, Ispitivanje veštaka. Uloga veštaka u Srbiji i Kako reforme mogu da unaprede efikasnost i kvalitet pravde, http://documents1.worldbank.org/curated/en/154501560835036002/pdf/Examining-the-Experts-The-Role-of-Expert-Witnesses-in-Serbia-and-How-Reform-Could-Improve-Efficiency-and-Quality-of-Justice.pdf. The data was collected for 2015-2017.↩︎
Službeni glasnik br. 81/2014, 142/2014, 41/2015 i 7/2016.↩︎
Usluge overavanja dokumenata su 2015. godine prenete sa sudova na javne beležnike.↩︎
Pitanje iz Ankete 2009, 2013: Koliko ste ukupno vremena proveli ispunjavajući ovaj zadatak? (Uključujući plaćanje takse u baci ili pošti u vezi sa ovim poslom.)/ 2020: Koliko sati je vama i drugim neplaćenim pojedincima trebalo da izvršite ovaj administrativni posao? Baza stanovništva: opšta javnost sa iskustvom u sudskim administrativnim uslugama. Anketa o percepciji pravosuđa u Srbiji, Svetska banka, 2014; Regionalna anketa o pravosuđu, Svetska banka, 2020.↩︎
Pitanje iz Ankete 2009, 2013: Okvirno procenite koliko su ukupno radnih sati vaši zaposleni proveli u ispunjavanju ovog poslednjeg administrativnog posla? / 2020: Koliko ste ukupno radnih sati vi i vaši zaposleni potrošili da obavite ovaj administrativni posao? Baza stanovništva: poslovni sektor sa iskustvom u sudskim administrativnim uslugama. Anketa o percepciji pravosuđa u Srbiji, Svetska banka, 2014; Regionalna anketa o pravosuđu, Svetska banka, 2020.↩︎
Pitanje iz Ankete 2009, 2013, 2020: Koliko puta ste morali da posetite sud da biste obavili određeni posao? Baza stanovništva: članovi javnog i poslovnog sektora sa iskustvom u sudskim administrativnim uslugama, ukupna ciljana populacija. Anketa o percepciji pravosuđa u Srbiji, Svetska banka, 2014; Regionalna anketa o pravosuđu, Svetska banka, 2020.↩︎
Pitanje iz Ankete 2009, 2013, 2020: Dok ste obavljali administrativne poslove, da li ste morali da obilazite šaltere (kancelarije) ili ste mogli da obavite sve na jednom mestu? Baza stanovništva: članovi javnosti i privatnog sektora sa iskustvom u sudskim administrativnimuslugama, ukupna ciljana populacija. Anketa o percepciji pravosuđa u Srbiji, Svetska banka, 2014; Regionalna anketa o pravosuđu, Svetska banka, 2020.↩︎
U Srbiji je 2020. godina bila izborna godina, a moguće je izjaviti žalbu Upravnom sudu protiv bilo koje odluke Republičke izborne komisije.↩︎
Odluka Ustavnog suda, IUz br. 51/2012 od 23. marta 2013. godine, Službeni glasnik br. 49/2013.↩︎
Odnosi se na Preporuku 8 iz Funkcionalne analize pravosuđa u Srbiji iz 2014. godine u poglavlju Efikasnost u pružanju pravosudnih usluga.↩︎
Odnosi se na Preporuku 3 iz Funkcionalne analize pravosuđa u Srbiji iz 2014. godine u poglavlju Efikasnost u pružanju pravosudnih usluga.↩︎
Odnosi se na Preporuku 3 iz Funkcionalne analize pravosuđa u Srbiji iz 2014. godine u poglavlju Efikasnost u pružanju pravosudnih usluga.↩︎
Odnosi se na Preporuku 3 iz Funkcionalne analize pravosuđa u Srbiji iz 2014. godine u poglavlju Efikasnost u pružanju pravosudnih usluga.↩︎
Stopa savladavanja priliva definiše se deljenjem broja rešenih predmeta brojem pristiglih predmeta.↩︎
Kao i u Funkcionalnoj analizi pravosuđa u Srbiji iz 2014. godine, ovaj izveštaj koristi teroretsko prosečno vreme za rešavanje predmeta za potrebe analize starosne structure u odsustvu “realnih” podataka.↩︎
Ovi okrivljeni mogu biti punoletna lica, maloletna lica, nepoznata lica ili pravna lica i/ili odgovorno lice kod pravnog lica. Izvršioci mogu biti pravna lica.↩︎
Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji iz 2014. godine, str. 12.↩︎
Dostupnost podataka i metodologija korišćena u ovom izveštaju razlikuju se od onoga što je bilo dosutupno za FA Tužilaštava objavljenu u januaru 2019. godine, tako da neka poređenja možda nisu validna, a neka druga porđenja treba oprezno sprovoditi, ako uopšte bude poređenja. FA Tužilaštava je dostupna na https://www.mdtfjss.org.rs/archive/file/SRB%20Prosecution%20FR%20December%202018.pdf .↩︎
Upisnici KTŽ, KTR, KTR I, KTPO, KTPI, Kreh, krivična dela korupcije, ostali predmeti.↩︎
CEPEJ izveštava o zbirnim i razloženim podacima za 47 država članica. U ovoj analizi ovi podaci su korišćeni za izračunavanje proseka Evropske unije i Zapadnog Balkana. EU27 označava sve države članice Evropeske unije, dok EU11 čini 11 najnovijih država članica – Bugarska, Češka, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvacnija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Hrvatska. Zemlje „Zapadnog Balkana“ su Albanija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Crna Gora i Srbija.↩︎
Kao što je bio slučaj u CEPEJ-ovoj analizi podataka Srbije za 2018. godinu kada je reč o odbacivanje i odloženo krivično gonjenje, brojevi predmeta i opterećenje u Srbiji u izveštaju CEPEJ-a iz 2020. godine uključivali su nekoliko vrsta predmeta koji nisu bili uključeni u ranije podatke Srbije.↩︎
Po veličini JT, Osnovno javno tužilaštvo u Senti pokriva populaciju od 65.650 stanovnika i površinu od 919 km2 sa dva do tri tužioca, dok Osnovno JT u Vranju pokriva populaciju od 109.762 stanovinka, površinu od 1.995 km2 sa devet do 11 tužilaca.↩︎
U apsolutnim brojkama, Prvo osnovno JT u Beogradu primilo je najveći broj predmeta među osnovnim JT svake godine tokom posmatranog perioda. U 2019. godini, Prvo osnovno javno tužilaštvo primilo je 16.888 predmeta, Drugo osnovno JT u Beogradu je primilo 5.620 predmeta, dok je Treće osnovno JT u Beogradu primilo 5.832 predmeta.↩︎
Crvena boja označava osnovna JT sa najvećim i najmanjim brojem novih predmeta, a zelenom su obeleženi Drugo i Treće osnovno JT u Beogradu.↩︎
Predmeti pravnih lica su oni koji uključuju pravna lica kao što su korporacije. Oni se prate odvojeno od predmeta privrednih prestupa koji se vode protiv pravnih i/ili fizičkih lica zbog konkretnih povreda propisa o privrednim ili finansijskim poslovima.↩︎
Službeni glasnik br. 62/2013 i 30/2018. Zakon nalaže da Agencija za privredne register podnosi prijave za privredne prestupe protiv svih pravnih lica koja ne dostave godišnje finansijske izveštaje ili izjave o neaktivnosti. Ovi predmeti se vode samo u 17 privrednih sudova u Srbiji i procesuiraju ih nadležna tužilaštva.↩︎
Službeni glasnik, br. 73/2019.↩︎
Pokazatelji broja primljenih i rešenih predmeta po tužiocu izračunati su na osnovu broja operativno aktivnih tužilaca (tj. tužilaca koji su stvarno radili na predmetima). U 2014. godini bilo je 158 aktivnih tužilaca viših tužilaštava, 2015. godine 157, 2016. godine 161, 2017. godine 167, 2018. godine 186 i 2019. godine 206. Tim Funkcionalne analize pretpostavlja da su povećanja u 2018. i 2019. godini bila posledica uspostavljanja četiri specijalizovana odeljenja za borbu protiv korupcije, ali tim nije mogao da dobije zvaničnu potvrdu ove pretpostavke.↩︎
Stopa savladavanja priliva od 111 odsto u 2014. godini, 120 odsto u 2015. godini, 103 odsto u 2016. i 2017. godini, 108 odsto u 2018. godini i 110 odsto u 2019. godini.↩︎
Stopa u 2018. godini je uglavnom posledica smanjenja novih privrednih prestupa od 42 odsto i povećanja broja rešenih predmeta za 9 odsto za iste privredne predmete.↩︎
U Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu bilo je 32 operativno aktivna tužioca u 2014. godini i 49 u 2019. godini. U Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu u 2014. godini bilo je 19 tužilaca 2014. godine u poređenju sa 30 javnih tužilaa u 2019. godini, a u Trećem 15 javnih tužilaca u 2014. godini u poređenju sa 28 javnih tužilaca u 2019. godine.↩︎
Osnovna JT sa Slike 67 izabrana su da bi se prikazala JT različitih veličina.↩︎
Predmeti u KTN upisniku su oni u kojima nije identifikovan počinilac. Ukoliko je počinilac identifiokvan, predmet se označava kao rešen u upisniku KTN i predmetu se dodeljuje novi broj predmeta u drugom upisniku, tako da isti predmet generiše dva različita broja u sistemu. Ukoliko se počinilac ne identifikuje, predmet KTN ostaje otvoren do isteka roka zastarelosti.↩︎
Osnovna JT sa Slike 67 odabrana su kako bi se prikazala JT različitih veličina.↩︎
Ovaj pokazatelj, zajedno sa drugim pokazateljima poput stope savladavanja priliva i koeficijenta obrta predmeta, čini SATURN metodologiju. SATURN označava Studiju i analizu istraživačke mreže korišćenja vremena u sudstvu, pogledajte https://www.coe.int/t/dghl/cooperation/cepej/Delais/default_en.asp. Međutim, pretpostavka metodologije da sudije i tužioci najpre rešavaju najstarije predmete nije nužno tačna, jer je sudijama i tužiocima možda lakše i brže da rešavaju nove predmete nego starije.↩︎
Osnovna JT sa Slike 76 izabrana su kako bi se prikazala JT različitih veličina.↩︎
U 14 od 25 viših JT, vreme rešavanja nije premašilo 100 dana tokom posmatranog perioda od šest godina. Najkraće vreme rešavanja predmeta, od sedam dana, zabeleženo je u Višem javnom tužilaštvu u Leskovcu 2018. godine.↩︎
Proračuni u pogledu broja tužilaca u ovom delu Funkcionalne analize, ako nije drugačije navedeno, vršeni sun a osnovu stvarnog broja operativno aktivnih javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. To znači da tužioci koji nisu aktivno radili na predmetima (npr. javni tužioci u većim tužilaštvima, prvi zamenici, itd.) nisu smatrani operativno aktivnim, jer nisu direktno doprineli rezultatima produktivnosti. Ova tema je detaljnije istražena u poglavlju Ljudski resursi, u nastavku.↩︎
Podaci o broju tužilaca u apelacionim JT u 2014. godini nisu bili dostupni.↩︎
Nisu bili dostupni podaci o broju tužilaca u apelacionim JT u 2014. godini.↩︎
Osnovno JT u Novom Sadu rešilo je 311 predmeta po tužiocu u 2015. godini kada je imalo 22 tužioca, dok je 2019. godine sa 31 tužiocem u proseku rešilo 225 predmeta.↩︎
Najniža stopa zagušenosti iznosila je 0,14 u 2017. godini, a najviša 0,30 u 2016. godini; navedena stopa zagušenosti u 2019. godini bila je 0,24.↩︎
Podaci za 2014. godinu su bili nečitki u kopiji Godišnjeg izveštaja koja je bila dostupna za analizu tima Funkcionalne analize.↩︎
Pitanje iz Ankete: Kakvo je Vaše opšte mišljenje o efikasnosti tužilaštva u Srbiji u poslednjih nekoliko godina?) Baza: Ukupna ciljna populacija.↩︎
Pitanje iz Ankete: Po Vašem mišljenju, kako saradnja javnog tužilaštva i drugih istražnih organa/pojedinaca utiče na efikasnost rada tužilaštva?↩︎
U hitne predmete spadaju oni u kojima je određen ili zatražen pritvor; predmeti protiv maloletnih prestupnika i predmeti u kojima je maloletnik povređen; predmeti nasilja u porodici; predmeti koji se odnose na određena teška krivična dela; predmeti u kojima je postojao rizik da nastupi zastarelost; predmeti za koje je zaprimljen veliki broj krivičnih prijava, kao i oni koji navode da su krivična dela počinjena za vreme vanrednog stanja i u vezi sa vanrednim stanjem.↩︎
Odnosi se na Preporuku 5 iz Funkcionalne analize iz 2014. godine, poglavlje Efikasnost u pružanju pravosudnih usluga.↩︎
Ovo poglavlje ne procenjuje kvalitet pojedinačnih zaokna, niti sprovodi vrednovanje rada pojedinačnih sudija. Nije sprovedena nikakva pravna analiza pojedinačnih presuda, već sprovođenja zakona i pružanje pravosudnih usluga u Srbiji↩︎
Žaja protiv Hrvatske, ESLJP, Predstavka br. 37462/09, 4. oktobar 2016.↩︎
Vasiliuskas protiv Litvanije, ESLJP (GC), Predstavka br. 35343/05, 20. oktobar 2015.↩︎
Ukoliko je kvalitet zakona loš, pravosudni sistem neće biti u mogućnosti da pruži kvalitetne usluge građanima. Zakoni lošeg kvaliteta takođe stvaraju nezadovoljstvo korisnika i mogu smanjiti poverenje u pravosuđe. Dvosmisleni zakoni takođe stvaraju mogućnosti za neprimeren uticaj i korupciju. Kvalitet zakona takođe utiče na efikasnost i pristup. Zakoni lošeg kvaliteta mogu da zakomplikuju obradu predmeta, što zauzvrat produžava vreme koje je potrebno sudovima da se bave tim predmetima. Dvosmisleni zakoni takođe prebacuju teret rešavanja na sudije, što dovodi do odluka na koje se može uložiti žalba, što zauzvrat povećava stopu žalbe, stavljajući dodatno opterećenje na sudski sistem.↩︎
Pitanje iz Ankete 2009, 2013: U kojoj meri su srpski zakoni u poslednjih 12 meseci bili precizni, jasni i nedvosmisleni? Baza: pravne profesije ukupna ciljna populacija. Anketa o pravosuđu sa više aktera, Svetska banka, 2014/Pitanje iz Ankete 2020: Po Vašem mišljenju, u kojoj meri su zakoni u srbiji precizni, jasni i nedvosmisleni? Skala: 1. Uopšte nisu, 2. Delimično nisu, 3. Delimično jesu, 4. U velikoj meri jesu; Baza: pravni profesionalci ukupna ciljna populacija. Regionalna anketa o pravosuđu, Svetska banka, 2020.↩︎
Ove brojke odražavaju poboljšanje od 2009. godine, ali nije jasno da li su promene posledica jasnijih zakona ili su drugi problem od tada preuzeli vođstvo kao “glavni razlog” za ograničavanje kvaliteta rada pravosuđa.↩︎
Pogledajte Donošenje boljih zakona: poboljšanje zakonodavnog procesa kroz bolje definisane hitne procedure, Otvoreni parlament, maj 2015. godine.↩︎
Detalji su dostupni u Funkcionalnoj analizi tužilačkog sistema u Srbiji, Svetska banka, MDTF, 2019.↩︎
Službeni glasnik, br. 101/2007, 95/2010, 99/2014, 47/2018, 30/2018.↩︎
Službeni glasnik, br. 69/2008, 88/2009, 33/2010, 69/2010, 20/2011, 37/2011, 30/2013, 76/2014, 8/2019; član 41.↩︎
Istraživanje o javnim raspravama, Transparentnost Srbija, 2019, dostupno na: www.transparentnost.org.rs/images/dokumenti_uz_vesti/TS_izvestaj_o_JR_u_2019.pdf ↩︎
Oni izdaju sledeća uverenja: 1) potvrdu da se protiv podnosilaca zahteva ne void krivični ili prekršajni postupak iz mesne nadležnosti suda; 2) da li je lice kažnjeno za prekršaj ili privredni presto u određenom roku iz njegove mesne nadležnosti; 3) potvrdu da lice nije lišeno roditeljskog prava; 4) vrstu postupka koji se void pred sudom; 5) potvrdu da lice nije lišeno poslovne sposobnosti; i 6) overa dokumenata za korišćenje u inostranstvu.↩︎
Za potrebe ove analize, administrativne usluge podeljene su u dve grupe: overa dokumenata i ugovora, i ostali poslovi, uključujući pristup arhivi, pisarnica, prijem i ekspedicija dokumenata.↩︎
Pitanje iz ankete 2009, 2013: Kakav je Vaš opšti utisak o kvalitetu rada pravosuđa u tom konrektnom administrativnom predmetu? Skala: 1. Veoma loš kvalitet, 2. Nizak kvalitet, 3. Prosečan kvalitet, 4. Visok kvalitet, 5. Veoma visok kvalitet. Baza: javnost i poslovni sektor sa iskustvom u sudskim administrativnim uslugama, ukupna ciljna populacija. Anketa o pravosuđu, Svetska banka, 2014/Pitanje iz Ankete 2020: Kakav je Vaš opšti utisak o kvalitetu rada pravosuđa u tom konkretnom administrativnom predmetu? Skala: 1. Veoma nezadovoljavajući – veoma nizak kvalitet, 2. Donekle nezadovoljavajući, 3. Donekle zadovoljavajući, 4. Veoma zadovoljavajući – veoma visok kvalitet. Baza: javnost i poslovni sektor sa iskustvom u sudskim administrativnim uslugama, ukupna ciljna populacija. Regionalna anketa o pravosuđu, Svetska banka, 2020.↩︎
Pitanje iz Ankete 2013: Ocenite zaposlene u administrativnim službama u pogledu sledećih karakteristika. Ocenite nivo … zaposlenih sa kojima ste komunicirali na skali od 1 do 5, gde 1 predstavlja „veoma nizak nivo“, a 5 „veoma visok nivo“. Pitanje iz Ankete 2020: Ocenite zaposlene u sudskim administrativnim službama u pogledu sledećih karakteristika. U kojoj meri su sledeće karakteristike bile prisutne među zaposlenima sa kojima ste komunicirali? Molimo Vas ocenite ih na skali od 1 do 4, gde 1 znači da uopšte nije prisutna određena karakteristika, a 4 znači da je bila prisutna u velikoj meri. Baza: javnost i poslovni sektor sa iskustvom u sudskim administrativnim uslugama, ukupna ciljna populacija. Anketa o pravosuđu, Svetska banka, 2014; Regionalna anketa o pravosuđu, Svetska banka, 2020; Podaci se ponovo izračunavaju da bi se omogućilo poređenje; Upoređene su tri karakteristike istražene u oba talasa istraživanja.↩︎
Značajno veći broj obrazaca i šablona dostupan je na internet stranici Osnovnog suda u Trsteniku u poređenju sa internet stranicom Osnovnog suda u Nišu i Osnovnog suda u Kraljevu.↩︎
Pogledajte: https://www.osce.org/files/f/documents/8/a/437690.pdf ↩︎
Pitanje iz Ankete 2009, 2013: Koliko često se sledeći problemi javljaju u sprovođenju zakona? Skala: 1. Nikad, 2. Retko kad, 3. S vremena na vreme, 4. Često. Baza: pravne profesije ukupna ciljna populacija. Anketa o pravosuđu, Svetska banka, 2014/Pitanje iz Ankete 2020: Koliko često se sledeći problemi javljaju u sprovođenju zakona? Skala: 1. Nikad, 2. Retko, 3. Povremeno, 4. Često. Baza: pravne profesije ukupna ciljna populacija. Regionalna anketa o pravosuđu, Svetska banka, 2020.↩︎
Nijedan advokat nije ocenio kvalitet rada pravosuđa kao „veoma visok“ u 2009. i 2013. godini, a samo 5 odsto advokata u 2009. i 6 odsto u 2014. godini ocenilo je kvalitet rada pravosuđa kao „visok“. 40 odsto advokata je 2009. godine ocenilo da je kvalitet „nizak“ ili „veoma nizak“, a 2014. godine isto mišljenje delilo je 51 odsto advokata. U 2020. godini, 33 odsto advokata je rad sudija ocenilo kao visok ili veoma visok, dok je 42 odsto ocenilo rad donekle negativno, a 22 odsto veoma negativno↩︎
Samo 4 odsto tužilaca 2009. godine i 7 odsto 2013. godine ocenilo je kvalitet sudijskog rada kao „nizak“ ili „veoma nizak“.↩︎
Pitanje iz Ankete 2020: U poređenju sa periodom pre tri godine, kako ocenjujete kvalitet pravosudnog sistema sada? Baza: ukupna ciljna populacija.↩︎
Samo sudije i tužioci koji su završili obuku u organizaciji Pravosudne akademije mogu da učestvuju u maloletničkim predmetima.↩︎
Na primer, predmeti porodičnog nasilja mogu uključivati elemente nasilja, kao i ometanja službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda; poreska krivična dela i poreski prekršaji su još jedna izazovna oblast.↩︎
Službeni glasnik br 94/2016.↩︎
Svetska banka, Funkcionalna analiza tužilačkog sistema u Srbiji, 15. januar 2019. godine, str. 4.↩︎
Sporazum propisuje razmenu informacija, uključujući lične podatke, između Srbije i Evrodžasta u borbi protiv organizovanog kriminala. Srpski tužilac za vezu stupio je na dužnost 10. marta 2020. godine, dok je redovna saradnja sa Evrodžastom nastavljena preko kontakt osoba u Ministarstvu pravde i Republičkom javnom tužilaštvu.↩︎
Revidirani Akcioni plan za poglavlje 23, 10. jul 2020. godine, str. 26.↩︎
Na primer, u jednom od izveštaja o proceni pripravnika polaznika obuke PA rečeno je da su presude pripravnika “sistematski napisane, jasne, koncizne i dobroj obrazložene”.↩︎
Odluke Evropskog suda za ljudska prava daju indikaciju kvaliteta pravosudnih usluga u Srbiji u odnosu na standard ljudskih prava koji su navedeni u EKLJP.↩︎
Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji 2014, Svetska banka.↩︎
Zvanična statistika ESLJP, na osnovu odluka koje utvrđuju najmanje jednu povredu prava.↩︎
Pogledajte: https://www.echr.coe.int/Documents/Statis_pending_2021.BIL.pdf ↩︎
Od 2.595 predstavki u kojima je doneta odluka 2019. godine, 2.445 je proglašeno neprihvatljivim ili je odbačeno, dok je u 150 predstavki odlučeno presudom.↩︎
Detalji koji se odnose na prijateljske nagodbe su poverljivi, te dalja analiza nije moguća.↩︎
Procena potreba o izvršenju presuda Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa Srbijom, Savet Evrope, 2020.↩︎
Pokušaj uspostavljanja saradnje između različitih državnih organa uveden je za kratak period kada je Vlada 13. aprila 2013. godine formirala Savet za odnose sa ESLJP (u kome su bili pre svega predstavnici Ministarstva pravde, Ministarstva finansija, Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, kao i tri univerzitetska profesora). Radom Saveta je predsedavao državni sekretar. Praćenje izvršenja presuda ESLJP je bio samo jedan od zadataka Saveta.↩︎
Ovaj nedostatak statističkih izveštaja VKS još uvek nije otklonjen uprkos preporukama iz 2014. godine. Pogledajte Preporuku 13, str. 20 FA 2014.↩︎
Evidentiranje u registru zavisi od toga da li je žalba izjavljena protiv prvostepenog ili drugostepenog rešenja, izjavljena protiv pravosnažnog rešenja, da li je suđeno u maloletničkom predmetu, is l. VKS je timu FA dostavio ad hoc podatke o broju primljenih predmeta u apelacionim sudovima od osnovnih i viših sudova. Pogledaljte poglavlje 2.3.2.↩︎
Zbog nedostatka podataka, stope žalbi se često izračunavaju (i u ovoj FA) kao broj uloženih žalbi podeljen brojem rešenih predmeta. Ovo nije sasvim precizno. U idealnom slučaju, ova formula bi izračunala broj uloženih žalbi podeljen brojem odluka na koje se mogla uložiti žalba. To je zato što postoje neke proceduralne odluke kojima se predmet ne okončava, ali su podložne žalbi. Ova vrsta žalbe otvara i novi žalbeni predmet u višoj instance, često čak i pod istom matičnom šifrom (npr. Gž ili Kž).↩︎
102 procenta u višim sudovima, 103 procenta u apelacionim sudovima, 99 procenata u Apelacionom prekršajnom sudu, 100 procenata u Apelacionom privrednom sudu i 102 procenta u Upravnom odeljenju VKS-a.↩︎
Izrazi vraćena i ukinuta se u ovom poglavlju naizmenično koriste za odluku više instance koja nalaže ponovo suđenje.↩︎
Viši sudovi odlučuju o žalbama na odluke u građanskim sporovima, na presude u sporovima male vrednosti, na odluke u vanparničnom i izvršnom postupku i na postupke obezbeđenja. U krivičnom postupku, viši sudovi u drugom stepenu odlučuju o žalbama na odluke osnovnih sudova o merema obezbeđenja prisustva okrivljenih i na presude za krivična dela za koja je propisana novčana kazna i zatvorska kazna do pet godina zatvora. U drugim predmetima, za odluke osnovnih sudova u drugom stepenu nadležni su apelacioni sudovi.↩︎
Sastoji se od upisnika „P“ (opšti građanski predmeti), „P1“ (radni građanski parnični predmeti) i „P2“ (porodični građanski parnični predmeti).↩︎
U 2019. godini donete su 217.133 parnične odluke osnovnog suda i 66.035 rešenih žalbi u višim sudovima i apelacionim sudovima.↩︎
Od 38.435 odluka u krivičnim predmetima u upisniku “K”, 9.079 je rešeno u višoj instanci.↩︎
Ovo su periferna pitanja i kojima sudije ili veća sudija odlučuju o različitim procesnim pitanjima van suđenja, na primer, o žalbi okrivljenog tokom istrage.↩︎
12.137 rešenih žalbi podeljenih sa 422.539 rešenih predmeta iz sledećih upisnika: “Iv”, “I”, “Ii”, “Iiv”, “Ink”, “Ioi”, “Ion”, “Ipi”, “Ipvl”, “Ipvlv”, “Ipvlvk”.↩︎
U 2014. Godini, 2,5 odsto odluka je izmenjeno, a 0,7 odsto delimično izmenjeno. Pogledajte str. 149, FA 2014.↩︎
15.988 rešenih žalbi podeljeno sa 254.759 rešenih predmeta.↩︎
Evidentirani u upisnicima “P”, “P1”, “P2”.↩︎
6.154 rešene žalbe podeljene sa 30.359 rešenih predmeta.↩︎
Evidentirani u upisnicima “Gz”, “Gz1”, “Gz2”.↩︎
1.882 rešene žalbe podeljeno sa 71.309 rešenih predmeta.↩︎
I prvostepeni i drugostepeni obuhvataju i odrasle i maloletnike, evidentirane u upisnicima „K“, „K-Po1“, „K-Po2“, „K-Po3“, „K-Po4“, „Kz1“, „Kim“, „Km“.↩︎
2.027 rešenih žalbi podeljeno sa 14.534 rešenih predmeta.↩︎
Čini se da je na brojke u Vršcu u 2019. godini uticala je specifična situacija koja je ostala nepoznata timu FA. U 2018. godini potvrđivanje odluka Osnovnog suda u Vršcu iznosila je 70,59 odsto, stopa vraćanja na ponovno odlučivanje 16,54 odsto, stopa preinačenja 7,46 odsto, a delimičnog preinačenja 5,41 odsto.↩︎
„Izabrani“ sudovi različitih veličina izabrani su za ovu tabelu, kao i za druge slike u ovom FA.↩︎
Pitanje iz Ankete 2009, 2013, 2020: Da li verujete u žalbeni sistem? Baza: javnost i poslovni sektor sa iskustvom u sudskim predmetima. Anketa o pravosuđu, Svetska banka, 2014; Regionalna anketa o pravosuđu, Svetska banka 2020.↩︎
Pitanje iz Ankete 2013, 2020: Bez obzira na ishod Vašeg postupka, koje je Vaše mišljenje o postupcima u prvoj instanci? Da li ste imali pravično suđenje? Baza: javnost koja je dobila odluku koja nije u njihovu korist i podnela je žalbu. Anketa o pravosuđu, Svetska banka, 2014; Regionalna anketa o pravosuđu, Svetska banka 2020.↩︎
Pitanje iz Ankete 2009, 2013: Kakva je bila odluka suda više instance nakon što je podneta prva žalba nakon presude suda prv instance? (odgovori su prilagođeni onima iz 2020. godine kako bi bili uporedivi). Baza: javnost i poslovni sektor u čijim predmetima je žalbu podneo ili tuženi ili druga strana u sporu. Anketa o pravosuđu, Svetska banka, 2014; Pitanje iz Ankete 2020: Kakva je bila odluka suda više instance nakon žalbe (žalbi) koja je podneta nakon odluke suda prve instance? Baza: javnost i poslovni sektor u čijem predmetu je žalbu podneo tuženi ili druga strana u postupku. Regionalna anketa o pravosuđu, Svetska banka, 2020.↩︎
Dostupna na https://www.mdtfjss.org.rs/archive/file/SRBpercent20Prosecutionpercent20FRpercent20Decemberpercent202018.pdf ↩︎
Pogledajte, npr. Radni dokument zaposlenih Komsije iz oktobra 2020. godine koji prati Komunikaciju Komisije Evropskom parlamentu, Savetu, Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu i Komitetu regiona na https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/default/files/serbia_report_2020.pdf ↩︎
Primer izveštaja RJT-a: http://www.rjt.gov.rs/docs/RADJAVNIHTUZILASTAVA-3.pdf . Samo podaci za 2019. godinu bili su dostupni timu FA u MS Excel formatu.↩︎
Posmatrano samostalno, visoke stope osuđujućih presuda mogu ukazivati da tužioci vode pred sud samo one predmete gde je uspeh zagarantovan umesto da tu odluku prepuste sudu. Sa druge strane, niske stope mogu ukazivati da tužioci ne prave realne procene o tome da li je odloženo gonjenje ili odbacivanje predmeta adekvatno rešenje za dati slučaj. Varijacije među pojedinačnim JT u okviru vrsta JT mogu ukazivati na nedostatak konsenzusa o faktorima koji treba da budu odlučujući u donošenju odluke o tome da li određeni predmet treba da ide na suđenje.↩︎
Predmeti završeni sklapanjem sporazuma o priznanju krivice uključeni su u stope osuđujućih presuda jer podrazumevaju pravosnažnu odluku suda o krivici optuženog.↩︎
Stopa Osnovnog JT u Lebanu bila je 69 odsto u 2015. godini, 86 odsto u 2016, 81 odsto u 2017, 67 odsto u 2018 i 71 odsto u 2019. godini, dok su stope osuđujućih presuda u Mionici iznosile 70 odsto u 2015, 82 odsto u 2016, 76 odsto u 2017. i 85 odsto u 2018. i 2019. godini.↩︎
U 2018. godini u Prijepolju je zabeleženo 37 odbačenih prijava i 39 oslobađajućih presuda; u 2019. godini 61 odbačenih prijava i 213 oslobađajućih presuda. Razlog ovog fenomena ostaje nepoznat za ovu studiju. Tim FA nije uspeo da pronađe bilo kakve analize koje bi objasnile ekstreman rast broja oslobađajućih presuda.↩︎
Osnovna JT su odabrana za Sliku 94 kako bi prikazali primere javnih tužilaštava različite veličine.↩︎
Tabela je obeležena bojama tako da je najmanja vrednost obeležena crvenom bojom, srednja vrednost je bela, a najviša vrednost zelena. Sve ostale boje su obojene srazmerno.↩︎
U 2015. godini 202 od 221 odluke bile su osuđujuće, 195 od 260 u 2016. godini, 223 od 245 u 2017, 180 od 235 u 2018. i 212 od 240 u 2019. godini↩︎
U 2015. godini sedam od 19 odluka bile su osuđujuće, četiri od pet u 2016. godini, nula od tri u 2017, dve od četiri u 2018. i 15 od 18 u 2019. godini.↩︎
U 2015. godini bilo je 15 osuđujućih presuda od 41 odluke, 23 od 33 u 2016, 23, od 37 u 2017, 44 od 52 u 2018. i 49 od 54 u 2019. godini.↩︎
U 2013. godini u svih 371 odluka presude su bile osuđujuće, kao i u svih 317 odluika u 2018. godini. U 2019. godini od 697 odluka 670 su bile osuđujuće presude.↩︎
Član 51 ZKP-a. Zahtev se podnosi u roku od osam dana od obaveštenja o odbacivanju krivične prijave. Neposredno viši javni tužilac mora da odgovori u roku od 15 dana. Navodna žrtva ili lice kojje je podnelo tužbu takođe može da se žali ako tužilac odbaci, obustavi ili ukine krivično gonjenje ili odustane od vođenja postupka. Tužioci mogu jednostrano odbaciti krivični predmet pre nego što je sprovedena istraga, obustavi predmet ako je u fazi istrage i odustane od krivičnog gonjenja do potvrđivanja optužnice.↩︎
Član 18 stav 1 Krivičnog zakonika Srbije propisuje da nije krivično delo ono delo koje, iako sadrži obeležja kriivčnog dela, predstavlja delo malog značaja za društvo. Primer bi bila krađa veoma male vrednosti, poput pakovanja žvaka.↩︎
Takozvana „nedovršena“ odložena gonjenja i dalje se mogu opozvati ako optuženi ne ispunjava uslove na koje je pristao.↩︎
Izveštaj CEPEJ-a o „Evropskim pravosudnim sistemima – Izveštaj o proceni CEPEJ-a – izdanje 2020. (podaci iz 2018. godine): Ciklus evaluacije 2020. (podaci iz 2018.)“, https://rm.coe.int/evaluation-report-part-1-english/16809fc058 i CEPEJ - Statistička dinamička baza podataka evropskih pravosudnih sistema, https://www.coe.int/web/cepej/dynamic-database-of-european-judicial-systems .↩︎
Tim FA nije mogao da bodije nikakve podatke o odbačenim prijavama za apelaciona JT od 2014-2019.↩︎
Zemlje EU11 su Bugarska, Hrvatska, Češka, Estonija, Letonija, Litvanija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovenija i Slovačka.↩︎
Zemlje Zapadnog Balkana su Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija.↩︎
U ciklusima evaluacije CEPEJ-a pre 2020. godine, Srbija je prijavila krivične prijave protiv poznatih punoletnih i maloletnih počinilaca, kao predmete koje procesuiraju javni tužioci. Za ciklus 2020, ovaj fond je proširen predmetima protiv nepoznatnih počinilaca i raznim drugim vrstama predmeta koji se prate u KTR upisniku. Prema izveštaju CEPEJ-a 2018 (podaci iz 2016. godine), tužioci su obustavili 0,95 predmeta na 100 stanovnika.↩︎
Za krivična dela za koja je propisana novčana kazna ili kazna zatvora manja od pet godina, tužiocima je od 2011. godine dozvoljeno da koriste odloženo krivično gonjenje. U okviru odloženog gonjenja, okrivljeni mora da prihvati jednu ili više obaveza (npr. plaćanje određenog iznosa novca u humanitarne svrhe, obavljanje društveno-korisnog rada ili ispunjavanje drugih uslova). Ako okrivljeni ispunjava ove uslove, neće imati krivični dosije i prijava se odbacuje. Ako okrivljeni ne ispunjava uslove, tužilaštvo će nastaviti sa gonjenjem.↩︎
Od 45 zemalja obuhvaćenih izveštajem CEPEJ-a za 2018. godinu (podaci iz 2016.), samo 10 je imalo više predmeta od Srbije. To su bile Švajcarska (5,57), Norveška (1,39), Škotska (0,96), Francuska (0,87), Danska (0,86), Švedska (0,58), Rumunija (0,46), Bosna i Hercegovina (0,41), Poljska (0,38) i Monako (0,37). Svi brojevi se odnose na broj predmeta na 100 stanovnika. Za više detalja pogledajte Izveštaj CEPEJ-a za 2018. godinu, str. 140 i CEPEJ-STAT na https://www.coe.int/en/web/cepej/dynamic-database-of-european-judicial-systems .↩︎
Ove brojke se odnose na krivične predmete protiv punoletnih počinilaca.↩︎
Dostupno na: https://www.mdtfjss.org.rs/archive/file/SRBpercent20Prosecutionpercent20FRpercent20Decemberpercent202018.pdf .↩︎
Sporazumi o priznanju krivice su sporazumi u kojima okrivljeni priznaje krivicu za krivično delo koje mu se stavlja na teret, a tužilaštvo i odbrana dogovaraju kaznu ili drugu sankciju. Sporazum, koji obično uključuje kaznu manju od maksimuma koji bi optuženi mogao da dobije, predstavlja se sudu na odobrenje.↩︎
Pogledajte stranu 43 izveštaja na https://ec.europa.eu/neighbourhood_enlargement/sites/default/files/serbia_report_2020.pdf ↩︎
Oko 715.000 evra.↩︎
Ovo je uključivalo sporazume o priznanju krivice koje su zaključila specijalna javna tužilaštva za organizovani kriminal (109) i ratne zločine (1).↩︎
Godišnji izveštaji RJT-a prikazuju i nedostupne podatke i vrednost nula kao prazne unose. Za proračune u ovoj analizi, pretpostavljeno je da sva prazna polja predstavljaju nulte vrednosti.↩︎
Nije bilo dostupnih podataka tokom 2019. godine o žalbama koje su uložili okrivljeni.↩︎
Godišnji izveštaji RJT-a prikazuju i nedostupne podatke i vrednost nula kao prazne unose.↩︎
Osnovna JT na Slici 98 uključuju JT različitih veličina.↩︎
Žalbene stope veće od 100 odsto znače da su neke žalbe podnete protiv odluka iz prethodne godine i/ili je protiv jedne odluke podneto više žalbi.↩︎
Centralna aplikacija za sudske takes razvijena je 2020. godine i tek će se videti na koji način će doprineti dostupnosti.↩︎
Analiza sudske prakse – Postupanje sudova po predlogu za oslobađanje od plaćanja sudskih troškova, , YUCOM, MDTF-JSS, 2018, dostupno na: https://www.mdtfjss.org.rs/archive//file/Analiza%20sudske%20prakse%20oslobadje%20od%20troskova.pdf ↩︎
Analiza – Sistem oslobađanja od plaćanja sudskih troškova u Republici Srbiji, MDTF-JSS, 2016, dostupno na: http://www.mdtfjss.org.rs/archive/file/Serbia%20Court%20Fee%20Waiver%20Eng%20-%20Final%208%20Sep%202016%20WITH%20LOGO.pdf ↩︎
Razumevanje prepreka za poslovanje: Rezultati istraživanja o tome kako pravosudni system utiče na poslovnu klimu u Jugoistočnoj Evropi, Svetska banka, 2019.↩︎
Indeks vladavine prava Svetskog projekta pravosuđa iz 2020. godine meri dostupnost i priuštivost građanskih sudova, uključujući pitanja da li su ljudi svesni dostupnih pravnih lekova; da li mogu da pristupe i prušte pravni savet i zastupanje; da li mogu da pristupe sudskom sistemu bez plaćanja nerazumnih taksi, susretanja sa nerazumnim proceduralnim preprekama ili suočavanja sa fizičkim ili jezičkim preprekama. Istraživanje pokriva 128 zemalja i jurisdikcija, Indeks se oslanja na nacionalno anketiranje više od 130.000 domaćinstava i 4.000 pravnih praktičara i eksperata širom sveta. Lestvica se kreće od 0 do 1, a 1 je najbolja ocena.↩︎
Pitanje iz Ankete: U kojoj meri su SLEDEĆE institucije dostupne svim građanima/pravnim subjektima? - Sudovi); Baza: Ukupna ciljna populacija, Regionalna anketa o pravosuđu, Svetska banka, 2020.↩︎
Pitanje iz Ankete: Koliko je pristupačan pravosudni sistem građanima u Srbiji u smislu …?); Baza: Ukupna ciljna populacija, Regionalna anketa o pravosuđu, Svetska banka, 2020.↩︎
Zakon o sudskim taksama (Službeni glasnik Republike Srbije br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/2001, 9/2002, 29/2004, 61/2005, 116/2008, 31/2009, 101/2011, 93/2012, 93/2014, 106/2015, 95/2018).↩︎
Za krivične postupke koje nije pokrenuo tužilac takođe se plaćaju takes, iako su one manje od 1.000 RSD.↩︎
Na primer, početni zahtev, odgovor na tužbeni zahtev, protivtužbe u parničnim i privrednim sporovima, predlog za izvršenje, obezbeđenje duga, žalba, rezvija i žalba na ponovno suđenje.↩︎
Na primer, prvostepena presuda, odluka u predmetima protiv poseda, rešenje o odbijanju tužbe ili predloga za izvršenje, rešenje prvostepenog suda o odbacivanju žalbe.↩︎
Pitanje iz Ankete: Od ukupnih troškova koje ste imali u ovom predmetu u prvostepenom postupku, koji procenat ukupnih troškova se može pripisati:); Baza: Oni koji su imali iskustva sa sudskim sporovima u poslednje tri godine i imaju donetu prvostepenu presudu; Regionalna anketa o pravosuđu, Svetska banka, 2020.↩︎
Takse koje podrazumevaju jednu taksu za podnesak i jednu taksu za prvostepenu presudu.↩︎
Advokatska taksa uključuje taksu za podnošenje zahteva, dve naknade za ročište, jednu taksu za odloženo ročište.↩︎
97.000 RSD je maksimalna taksa za predmete koji se odnose na potraživanja od milion dinara ili više.↩︎
Sud takođe ima diskreciono pravo da dozvoli samo delimično oslobađanje po kome se korisnici oslobađaju samo od plaćanja sudske takse, a stranka plaća ostale troškove.↩︎
Analiza sudske prakse – Postupanje sudova po predlogu za oslobađanje od plaćanja sudskih troškova, YUCOM, MDTF-JSS, 2018, dostupno na: https://www.mdtfjss.org.rs/archive//file/Analiza%20sudske%20prakse%20oslobadje%20od%20troskova.pdf ↩︎
Detalji o CSST sistemu su dostupni u poglavlju o Upravljanju IKT-om.↩︎
Na primer, ako je vrednost potraživanja veoma visoka, naknada bi stoga bila visoka. Oslobađanje (delimično oslobađanje) od plaćanja takse može biti odobreno osobi koja se inače ne bi kvalifikovala, posebno ako odgovara na tužbu.↩︎
Zakon o parničnom postupku zahteva zastupanje advokata u postupcima pokrenutim po vanrednim pravnim žalbama. Zakonik o krivičnom postupku takođe propisuje niz specifičnih okolnosti (npr. okrivljenom se sudi u odsustvu, ima oštećenje sluha) u kojima je branilac obavezan. Konačno, sva maloletna okrivljena lica moraju imati branioca. Podnosioce zahteva ne mora da zastupa punomoćnik u postupcima pred Ustavnim i Upravnim sudom.↩︎
Regionalna anketa o pravosuđu, Svetska banka, 2020.↩︎
Uporedna analiza advokatski komora i advokatskih društava u odabranim evropskim jurisdikcijama, 2017, Svetska banka.↩︎
CEPEJ 2012, na osnovu podataka iz 2010. godine. U oko 41 državi članici EU, o nadoknadi između privatnih strana se slobodno pregovara.↩︎
Službeni glasnik br. 121/2012, 99/2020.↩︎
CCJE Mišljenje br. 6 (2004) o pravičnom suđenju u razumnom roku.↩︎
Obavezna krivična odbrana je regulisana Zakonikom o krivičnom postupku. Članom 74 zakona definisano je da je krivična odbrana obavezna u slučajevima kada je okrivljeni zadržan u pritvoru ili kada je za delo zaprećena kazna zatvora od osam godina ili više. Kada je okrivljeni siromašan, branioca može postaviti sud u slučajevima za koje je propisana kazna zatvora od tri godine ili više, ili kad to nalažu razlozi pravičnosti.↩︎
Pogledajte: https://aks.org.rs/aks/wp-content/uploads/2019/02/SAJT-POČETAK-RADA-KOL-CENTRA-AKS.pdf ↩︎
Izveštaj Vladi Srbije o poseti koju je sproveo Evropski komitet za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (CPT), CPT/Inf (2018) 21, str. 23.↩︎
Odeljak VI čl. 47 stav 3 „Pravna pomoć će biti dostupna onima koji nemaju dovoljno sredstava u onoj meri u kojoj je takva pomoć neophodna da bi se obezbedio efikasan pristup pravdi.“↩︎
EKLJP čl. 6 stav 3 „… da se brani lično ili putem advokatske pomoći koju sam odabere ili, ako nema dovoljno sredstava da plati pravnu pomoć, da mu se pruži besplatna pravna pomoć kada to zahtevaju interesi pravde.“↩︎
Službeni glasnik br. 87/2018.↩︎
Godišnji izveštaj o besplatnoj pravnoj pomoći, Ministarstvo pravde, mart 2021.↩︎
Pitanje iz Ankete: Šta od sledećeg najbolje opisuje Vaše znanje o besplatnoj pravnoj pomoći (ne uključujući javnog branioca i pro bono privatno advokata) u Srbiji?); Baza: Ukupna ciljna populacija, Regionalna anketa o pravosuđu, Svetska banka, 2020.↩︎
Pitanje iz Ankete: Po Vašem mišljenju, u kojoj meri je besplatna pravna pomoć (ne uključujući javnog branioca i pro bono privatnog advokata) dostupna onima kojima je potrebna u ovoj zemlji?); Baza: Ukupna ciljna populacija; Regionalna anketa o pravosuđu, Svetska banka, 2020.↩︎
Protiv advokata je u 2020. godini podneto 7 pritužbi o kojima odlučuje Advokatska komora.↩︎
Službeni glasnik br. 74/2019.↩︎
Službeni glasnik br. 121/2012, 99/2020.↩︎
Član 30 Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.↩︎
Pogledajte: https://www.paragraf.rs/strane/pretplata-na-pravnu-bazu-i-strucne-casopise.html ↩︎
Pogledajte: http://www.slglasnik.com/pretplata-cenovnik/pretplata ↩︎
Pogledajte: Slika Opšta percepcija o tri specifična aspekta dostupnosti.↩︎
Pogledajte: Slika Opšta percepcija o tri specifična aspekta dostupnosti.↩︎
Regionalna anketa o pravosuđu, Svetska banka, 2020.↩︎
Regionalna anketa o pravosuđu, Svetska banka, 2020.↩︎
Pitanje iz Ankete: Koliko je pravosudni sistem dostupan građanima Srbije u smislu …? / U kojoj meri su opšte informacije o toku i zahtevima postupka (vreme ročišta, mesto, itd.) bile dostupne Vama i Vašim pravnim zastupnicima?); Baza: Ukupna ciljna populacija; Oni koji su imali iskustva sa sudskim sporovima u protekle tri godine i imaju donetu prvostepenu presudu.↩︎
Regionalna anketa o pravosuđu, Svetska banka, 2020↩︎
Pogledajte: https://otvorenavratapravosudja.rs/bukleti/↩︎
Statistike o digitalnoj ekonomiji i društvu – domaćinstva i pojedinci, (2020) Eurostat, dostupno na: https://ec.europa.eu/eurostat/statistics-explained/index.php/Digital_economy_and_society_statistics_-_households_and_individuals#Internet_access ↩︎
Pogledajte: https://portal.sud.rs/sr ↩︎
Pogledajte: https://portal.sud.rs/sr/interaktivna-mapa-sudova ↩︎
Pogledajte: https://portal.sud.rs/sr/tok-predmeta ↩︎
Pogledajte: https://esud.sud.rs/home/#/login ↩︎
Pogledajte: https://etabla.sud.rs ↩︎
Veb aplikacija i portal za građane predviđeni su najnovijim setom izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju koje se primenjuju od 1. januara 2020. godine, za pitanja koja se tiču ličnog uručivanja poziva. Sudovi ranije nisu mogli da vode tačnu evidenciju o uručenim pozivima, a aplikacija e-oglasna tabla je uspostavljena kako bi olakšala ovaj zadataka i omogućila uvid u potpune podatke o dokumentima koji se dostavljaju putem elektronske oglasne tabele u izvršnom postupku. ↩︎
Pogledajte: https://portal.sud.rs/cr/baza-znanja ↩︎
Pogledajte: https://sudskapraksa.sud.rs/sudska-praksa?tip_suda=3&sud=4 ↩︎
Pogledajte: http://www.ni.ap.sud.rs/baza%20sudske%20prakse ↩︎
Pogledajte: https://www.sudskapraksa.sud.rs/sudska-praksa ↩︎
Pogledajte: https://www.danas.rs/drustvo/vladavina-prava/medijacija-uspesna-u-70-odsto-slucajeva/↩︎
Pogledajte: https://www.mpravde.gov.rs/files/20170628%20Joint%20Guidelines%20for%20Enhancing%20the%20Use%20of%20Mediation%20SCC%20MoJ%20HCC.PDF ↩︎
Pogledajte: https://forumsudija.org.rs/sr/predlog-za-izmenu-sudskog-poslovnika-dostavljen-ministarstvu-pravde.a104.html ↩︎
Pogledajte: https://www.komoraizvrsitelja.rs/?q=imenik-izvrsitelja ↩︎
Pogledajte: http://beleznik.org/index.php/sr/pronadi-svog-javnog-beleznika/spisak-javnih-beleznika-i-kontakti ↩︎
Pitanje iz Ankete: Po Vašem mišljenju, da li pravosudni sistem u Srbiji jednako tretira sve građane/preduzeća bez obzira na njihov …?); Baza: Ukupna ciljna populacija↩︎
Četvrta runda evaluacije GREKA, „Sprečavanje korupcije u odnosu na poslanike, sudije i tužioce“, Drugi izveštaj o usklađenosti https://rm.coe.int/fourth-evalulation-round-corruption-prevention-in-respect-of-members-of/1680a07e4d , para. 80 i 86.↩︎
Ibid.↩︎
Četvrta runda evaluacije GREKA, „Sprečavanje korupcije u odnosu na poslanike, sudije i tužioce“, Drugi izveštaj o usklađenosti https://rm.coe.int/fourth-evalulation-round-corruption-prevention-in-respect-of-members-of/1680a5ff19 ↩︎
Izveštaj EU za Srbiju 2021, str. 21, dostupan na: https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/serbia-report-2021.en ↩︎
Ibid. Sličnu zabrinutost izneo je i Evropski parlament. U svojoj rezoluciji iz 2021. godine o izveštajima Komisije o Srbiji 2019-2020; Parlament je konstatovao „sa zabrinutošću nastavak političkog uticaja na pravosuđe i potrebu za jačanjem zaštitnih mehanizama za odgovornost, profesionalizam, nezavisnost i ukupnu efikasnost pravosuđa“. Za više informacija pogledajte https://www.europarl.europa.eu/doceo/document/TA-9-2021-0115_EN.html ↩︎
Takva obaveza ne postoji za JT.↩︎
Povezivanje ovih pritužbi trebalo bi da uzme u obzir različite uloge praćenja različitih institucija, tj. Ministarstvo pravde nadležno je za vršenje nadzora nad sprovođenjem sudskog pravilnika, dok VSS može da prati rad pojedinačnih sudija.↩︎
VSS i DVT su 2018. godine osnovali svoje etičke odbore kao ad hoc tela. Narodna skupština je 22. jula 2021. godine usvojila izmene i dopune Zakona o Visokom savetu sudstva i Zakona o sudijama, tako da je Etički odbor VSS-a postao stalno telo.↩︎
Pogledajte Izveštaj specijalnog izvestioca za nezavisnost sudija i advokata, 2014, str. 13, para. 72; str. 17, para. 93 i str. 21, para 127, dostupan na: https://undocs.org/A/HRC/26/32 ↩︎
Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions, Enhancing the accession process - A credible EU perspective for the Western Balkans, Brussels, 5.2.2020, COM(2020) 57 final, dostupno na adresi https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/enlargement-methodology_en.pdf.↩︎
Konvencija Ujedinjenih nacija protiv korupcije (UNCAC) (član 11), koju je Srbija potpisala 2003. i ratifikovala 2005, obavezuje svaku državu ugovornicu da (a) preduzme mere za unapređenje integriteta među nosiocima pravosudnih funkcija, i (b) preduzme mere za sprečavanje prilika za korupciju među nosiocima pravosudnih funkcija.↩︎
Videti, primera radi, član 11 UNCAC, Princip 3 Bangalorskih principa sudijskog ponašanja (dostupno na adresi https://www.unodc.org/pdf/crime/corruption/judicial_group/Bangalore_principles.pdf) Kancelarije Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala i Komentar Bangalorskih principa sudijskog ponašanja, dostupno na adresi https://www.unodc.org/documents/corruption/publications_unodc_commentary-e.pdf , strana 79. Ove vrednosti su prepoznate u Bangalorskim principima sudijskog ponašanja koje je usvojio Ekonomski i socijalni savet Ujedinjenih nacija svojom Rezolucijom 2006/23 i razrađene u Komentaru Bangalorskih principa sudijskog ponašanja (dostupno na adresi https://www.unodc.org/unodc/en/corruption/tools_and_publications/commentary-on-the-bangalore-principles.html), a Smernice Ujedinjenih nacija o ulozi javnih tužilaca zamišljene su da se osigura da su ovi sistemi zasnovani na određenim osnovnim vrednostima kojima se podstiču delotvornost, nepristrasnost i pravičnost tužilaca u krivičnim postupcima (A/CONF.144/28/Rev.1, strana 189 (1990).↩︎
Videti Corruption and Anti-Corruption In The Justice System, 2009, strane 10-16, dostupno na adresi https://www.kas.de/c/document_library/get_file?uuid=efeb9a87-f5c0-6e14-78ef-e5708063bacb&groupId=252038; International Bar Association Judicial Integrity Initiative, Judicial Systems and Corruption, May 2016, strane 18-27, dostupno na adresi https://www.ibanet.org/MediaHandler?id=F856E657-A4FC-4783-806E-6AAC6895D37F; Transparency International, Fighting Judicial Corruption Topic Guide, October 2014, dostupno na adresi https://knowledgehub.transparency.org/assets/uploads/kproducts/Topic_guide_on_judicial_corruption_.pdf.↩︎
„Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 35/19 i 88/19.↩︎
Videti članove 103 i 104 Zakona o sprečavanju korupcije. Javni funkcioner koji ne prijavi imovinu i prihode ili daje lažne podatke o imovini i prihodima kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina, što povlači pravnu posledicu prestanka javne funkcije odnosno radnog odnosa. Pored ovoga, tom javnom funkcioneru biće zabranjeno da stekne javnu funkciju u trajanju od deset godina. Za prekršaje su propisane novčane kazne.↩︎
Dve realizovane preporuke odnosile su se na pravila za napredovanje i vrednovanje sudija od strane VSS-a, kao i na sprovođenje sveobuhvatne procene potreba za obukom postojećih sudija, tužilaca i sudskog osoblja. Među delimično sprovedenim sugestijama bile su izrada planova integriteta za sve sudove i javna tužilaštva i upoznavanje sa pravilima o davanju poklona, pružanje informacija građanima o toku predmeta, izveštavanje predsednika sudova o slučajevima u kojima se odstupilo od načela raspodele predmeta slučajem i praćenje tih izveštaja od strane VSS-a, kao i staranje o adekvatnoj popunjenosti radnih mesta u disciplinskim organima VSS-a i DVT-a. Posebni delovi koji nisu realizovani odnosili su se na ciljane intervencije radi otklanjanja najčešće prijavljivanih vidova korupcije poput sitnog podmićivanja sudskog osoblja, javno objavljivanje informacija o zakonskim odredbama i politikama u vezi sa davanjem i primanjem poklona na internet stranicama sudova i u vidu brošura dostupnih u sudovima, usvajanje mišljenja VSS-a sa praktičnim primerima dopuštenog i nedopuštenog postupanja, uključujući i objavljivanje na internetu često postavljanih pitanja o etičkim normama, analiziranje ishoda postupanja po predstavkama na sistemskom nivou i korišćenje podataka za određivanje pravaca budućih reformi.↩︎
GRECO’s Fourth Evaluation Round, “Corruption prevention in respect of members of parliament, judges and prosecutors” Second Compliance Report, dostupno na adresi https://rm.coe.int/fourth-evaluation-round-corruption-prevention-in-respect-of-members-of/1680a07e4d, paragrafi 80 i 86.↩︎
Isto.↩︎
Godišnji izveštaj EK o Srbiji za 2020. godinu, str. 20, dostupno na adresi https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/serbia_report_2020.pdf.↩︎
Isto. Slične bojazni izrazio je i Evropski parlament. U svojoj rezoluciji o izveštajima Komisije za 2019. i 2020, usvojenoj 2021, Parlament je kao razlog za zabrinutost naveo „nastavak političkog uticaja na pravosuđe“ i naglasio „potrebu za jačanjem zaštite odgovornosti, stručnosti, nezavisnosti i delotvornosti pravosuđa u celini“. Više informacija može se naći na adresi https://www.europarl.europa.eu/doceo/document/TA-9-2021-0115_EN.html.↩︎
Mišljenje Venecijanske komisije, Srbija – Hitno mišljenje o revidiranom nacrtu ustavni promena o pravosuđu, izdatom u skladu sa članom 14a Poslovnika o radu Venecijanske komisije 24. novembra 2021. godine, koje je usvojila Venecijanska komisija na svojoj 129. plenarnoj sednici, 10-11. decembra 2021.↩︎
Videti, primera radi, razmatranje Poglavlja 23, Pravosuđe i osnovna prava, u izveštaju Commission Staff Working Document Serbia 2020 Report, dostupnom na adresi https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/default/files/serbia_report_2020.pdf.↩︎
Sastanci Saveta, Veća i Agencije za sprečavanje korupcije organizovani su svake godine, ali to nije dovoljno da se obezbedi efikasna primena pravila i puna delotvornost planova integriteta i drugih sredstava prevencije. Stiče se utisak da sastanci imaju protokolarnu ulogu.↩︎
Članom 87 Zakona o sprečavanju korupcije propisano je, između ostalog, i sledeće: „Ako Agencija nije nadležna da postupa po predstavci, prosleđuje predstavku nadležnom organu i o tome obaveštava podnosioca predstavke“. Član 89 istog zakona glasi: „Ako su tokom postupanja po predstavci utvrđene činjenice i izvedeni dokazi koji izazivaju sumnju da postoje nepravilnosti u radu organa javne vlasti, Agencija podnosi obrazloženi predlog za nadzor organu koji nadzire rad organa javne vlasti protiv koga je predstavka podneta. Ako odbije predlog Agencije, organ koji nadzire rad organa javne vlasti je dužan da, najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predloga, Agenciji pismeno obrazloži razloge za odbijanje“. Zaključno sa decembrom 2020. nije postojala zakonska obaveza da pravosudni organi izveste bilo koji organ javne vlasti osim ASK o ishodu postupanja po prosleđenoj predstavci.↩︎
Član 55 Zakona o uređenju sudova glasi: „Kad stranka ili drugi učesnik u postupku podnesu pritužbu, predsednik suda dužan je da je razmotri, da je dostavi na izjašnjenje sudiji na koga se odnosi i da o njenoj osnovanosti i preduzetim merama obavesti podnosioca pritužbe, kao i predsednika neposredno višeg suda, u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe. Predsednik suda može da odbaci pritužbu, u potpunosti ili u određenom delu, ako utvrdi da podnosilac zloupotrebljava pravo na pritužbu. Smatraće se da podnosilac pritužbe zloupotrebljava pravo na pritužbu ako pritužba ima uvredljivu sadržinu ili ako podnese pritužbu iste ili slične sadržine o kojoj je prethodno odlučeno. Ako je pritužba nerazumljiva, predsednik suda će naložiti podnosiocu da je uredi u roku od osam dana od dana prijema naloga, a ako podnosilac to ne učini, odbaciće pritužbu. Ako je pritužba podneta preko ministarstva nadležnog za pravosuđe, neposredno višeg suda ili Visokog saveta sudstva, o osnovanosti pritužbe i preduzetim merama obaveštava se i organ preko kojeg je pritužba podneta.“↩︎
Agencija za borbu protiv korupcije dostavila je podatke za potrebe ove Funkcionalne analize u julu 2019. i aprilu 2021. Zbog postojanja višestrukih predstavki, ukupan broj predstavki koje se odnose na rad sudova i tužilaštava iznosio je 303.↩︎
Član 90 Zakona o sprečavanju korupcije.↩︎
Isto. Članom 90 je takođe propisano da, „[k]ad u postupku po predstavci nađe da postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti ili prekršaj ili povreda dužnosti iz radnog odnosa, Agencija podnosi nadležnom organu krivičnu prijavu, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka. Nadležni organ je dužan da, u roku od 90 dana od prijema krivične prijave, zahteva za pokretanje prekršajnog postupka ili inicijative za pokretanje disciplinskog postupka, obavesti Agenciju o tome šta je preduzeo.“↩︎
Crta, ActionSee, National Endowment for Democracy, Otvorenost pravosudnih organa u Srbiji i regionu u 2017. godini, oktobar 2018, str. 7 i 15, dostupno na adresi http://crta.rs/wp-content/uploads/2018/10/Otvorenost-pravosudnih-organa-u-Srbiji-i-regionu-u-2017.godini.pdf, 19. 11. 2018.↩︎
Informacije koje je Agencija za borbu protiv korupcije dostavila za potrebe ove Funkcionalne analize u julu 2019. i pregled internet stranica sudova i javnih tužilaštava od strane tima za izradu Funkcionalne analize.↩︎
Crta, ActionSee, National Endowment for Democracy, Otvorenost pravosudnih organa u Srbiji i regionu u 2017. godini, oktobar 2018, str. 7 i 15, dostupno na adresi http://crta.rs/wp-content/uploads/2018/10/Otvorenost-pravosudnih-organa-u-Srbiji-i-regionu-u-2017.godini.pdf, 19. 11. 2018.↩︎
Informacije koje je Agencija za borbu protiv korupcije dostavila za potrebe ove Funkcionalne analize u julu 2019. i aprilu 2021.↩︎
Etički kodeks sudija, princip 4.4: „Sudija ne sme da koristi položaj sudijske funkcije radi ostvarivanja sopstvenih interesa, interesa članova svoje porodice ili drugih lica, niti sme da dozvoli drugima licima da ostave utisak da se bilo ko nalazi u takvom posebnom položaju da može da utiče na rad sudije“. Etičkim kodeksom javnih tužilaca i zamenika javnog tužioca propisani su samo uslovi za izuzeće, i to u principu 3, stav 3: „Javni tužilac i zamenik javnog tužioca dužan je da traži izuzeće od postupanja u predmetima, kada mu je poznato postojanje osnova za izuzeće, u skladu sa zakonom“.↩︎
Pozicija GREKO-a o odredbama o sukobu interesa i dostavljanju izveštaja o imovini u Srbiji, sa stanjem iz oktobra 2020, može se naći u izveštaju ove organizacije Fourth Evaluation Round, Second Compliance Report, paragrafi 67, 70 i 87.↩︎
Više informacija o radnoj grupi za izradu izmena i dopuna Poslovnika može se naći na adresi https://www.coe.int/en/web/cdcj/-/second-meeting-of-the-high-judicial-council-s-working-group-on-preventing-undue-pressure ↩︎
U aprilu 2021. DVT je usvojilo novi Etički kodeks javnih tužilaca i zamenika javnog tužioca sa smernicama za primenu etičkih načela, koji su dostupni na adresi http://www.dvt.jt.rs/wp-content/uploads/2021/04/Eti-ki-kodeks-javnih-tu-ilaca-i-zamenika-javnih-tu-ilaca-RepublikTe-Srbije-i-Smernice-za-primenu-Eti-kih-na-ela.pdf.↩︎
„Javni tužilac i zamenik javnog tužioca dužan je da traži izuzeće od postupanja u predmetima, kada mu je poznato postojanje osnova za izuzeće, u skladu sa zakonom.“ Etički kodeks javnih tužilaca i zamenika javnog tužioca, princip 3, stav 3.↩︎
Zakonik o krivičnom postupku članovi 37-42.↩︎
GRECO’s Fourth Evaluation Round, Second Compliance Report, paragraf 69. Iako je bilo planirano da se Priručnik objavi pre početka primene zakona, čini se da je Priručnik izdat tek nakon 1. septembra 2020, kada je objavljen na internet stranici ASK. Priručnik je izrađen uz podršku Projekta USAID za odgovornu vlast.↩︎
GRECO’s Fourth Evaluation Round, Second Compliance Report, paragraf 45. Smernice su objavljene uz podršku projekta Saveta Evrope „Jačanje nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa“ u okviru zajedničkog „Horizontalnog programa za Zapadni Balkan i Tursku“ Evropske unije i Saveta Evrope.↩︎
Smernice za javne tužioce: prepoznavanje i postupanje u slučajevima nedozvoljenog i neprimerenog uticaja, dostupno na adresi https://uts.org.rs/wp-content/uploads/2007/11/smernice_za_tuzioce_neprimereni_uticaj.pdf.↩︎
U novembru 2020, ASK je ovaj Priručnik predstavila na sastanku sa predstavnicima VSS i DVT. Agencija je predstavila Priručnik i na sastanku sa RJT-om.↩︎
Član 9 Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 29/2017 i 46/2017).↩︎
GRECO’s Fourth Evaluation Round, Second Compliance Report, paragraf 50.↩︎
Isto, paragraf 52.↩︎
Prema definiciji iz člana 59, „[p]rigodni poklon je poklon koji se prima u prilikama kada se tradicionalno razmenjuju pokloni“.↩︎
Član 60 Zakona o sprečavanju korupcije.↩︎
N. Nenadić, Sukob interesa u Republici Srbiji – Analiza pravnog i strateškog okvira, strane 29 i 49, dostupno na adresi http://www.skgo.org/storage/app/media/dobro-upravljanje/pubs/sukob_interesa_u_republici_srbiji__analiza_pravnog.pdf.↩︎
Član 42 Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima glasi: „Pre dodele, javni tužilac može predmete razvrstati prema složenosti u skladu sa kategorijom obrađivača. Predmeti se, po pravilu, dodeljuju obrađivačima predmeta prema redosledu prijema i to tako što se predmet dodeljuje prvom narednom obrađivaču predmeta sa liste obrađivača sačinjene po azbučnom redosledu. Javni tužilac odstupa od načina dodeljivanja predmeta predviđenog stavom 4. ovog člana kada to opravdavaju razlozi opterećenosti i sprečenosti pojedinih obrađivača, specijalizacije obrađivača za određenu oblast ili ukoliko to opravdavaju drugi razlozi.“↩︎
Videti Veštačenje veštaka: uloga sudskih veštaka u Srbiji i moguće reforme u cilju unapređenja efikasnosti i kvaliteta pravde (jun 2018), dostupno na adresi https://www.mdtfjss.org.rs/archive//file/Vestacenje%20Vestaka%2018%20jun%202018%20FINAL.PDF; CEPEJ Guidelines on the role of role of court-appointed experts in judicial proceedings of Council of Europe’s Member States, Part 3.2.1, dostupno na adresi https://rm.coe.int/168074827a#_Toc409171468; i European Guide for Legal Expertise (EGLE) Guide to Good Practices in Civil judicial Expertise in the European Union, para 3.12, dostupno na adresi https://experts-institute.eu/wp-content/uploads/2018/03/2016-01-07-eeei-guide-to-good-pratices-egle-en-brochure.pdf.↩︎
Risk Analysis of Corruption Within Judiciary, 2015, dostupno na adresi https://rm.coe.int/risk-analysis-of-corruption-within-judiciary-en/16807823cb, strana 34.↩︎
Council of Europe, Assessment of Risks of Poor Conduct and Corruption in the Serbian Judiciary and Prosecution, 2015, strana 34, dostupno na adresi https://rm.coe.int/risk-analysis-of-corruption-within-judiciary-en/16807823cb.↩︎
Videti član 11 Zakona o sudskim veštacima, „Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 44/10.↩︎
Isto, strane 24 i 26.↩︎
Veštačenje veštaka: uloga sudskih veštaka u Srbiji i moguće reforme u cilju unapređenja efikasnosti i kvaliteta pravde (jun 2018), dostupno na adresi https://www.mdtfjss.org.rs/archive//file/Vestacenje%20Vestaka%2018%20jun%202018%20FINAL.PDF, paragraf 69.↩︎
Isto.↩︎
Videti članove 18 i 19 Zakona o sudskim veštacima, „Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 44/10.↩︎
Veštačenje veštaka: uloga sudskih veštaka u Srbiji i moguće reforme u cilju unapređenja efikasnosti i kvaliteta pravde (jun 2018), dostupno na adresi https://www.mdtfjss.org.rs/archive//file/Vestacenje%20Vestaka%2018%20jun%202018%20FINAL.PDF, paragraf 78.↩︎
Isto, paragrafi 73-77.↩︎
„Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 128/2014.↩︎
Za tužilaštva nije važila takva obaveza.↩︎
Član 55 Zakona o uređenju sudova i članovi 9-10a Sudskog poslovnika.↩︎
Član 55 Zakona o uređenju sudova.↩︎
Članovi 72-73 Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima.↩︎
Član 72 Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima.↩︎
Videti https://www.vk.sud.rs/sr-lat/obra%C4%87anje-stranaka-sudu.↩︎
Videti http://www.rjt.gov.rs/sr/informacije-o-radu/propisi-i-obrasci.↩︎
GRECO’s Fourth Evaluation Round, Second Compliance Report, paragrafi 43 i 63.↩︎
Isto, paragraf 44.↩︎
Ovaj dokument se može naći na adresi http://www.dvt.jt.rs/wp-content/uploads/2021/04/Eti-ki-kodeks-javnih-tu-ilaca-i-zamenika-javnih-tu-ilaca-Republike-Srbije-i-Smernice-za-primenu-Eti-kih-na-ela.pdf. Prema navodima, početkom 2021. već je postojala radna grupa VSS-a zadužena za izradu izmena i dopuna Sudskog poslovnika u cilju otklanjanja neprimerenog uticaja na sudove sa bilo koje strane.↩︎
Isto, paragraf 64.↩︎
Isto.↩︎
Isto, paragrafi 42-46.↩︎
Assessment of Risks of Poor Conduct and Corruption in the Serbian Judiciary and Prosecution, Joint European Union – Council of Europe Project Strengthening the Capacities of Law Enforcement and Judiciary in the Fight against Corruption in Serbia, April 2014.↩︎
Član 3 Poslovnika o radu Etičkog odbora Visokog saveta sudstva.↩︎
Godišnji izveštaj DVT-a za 2021. Februar 2022, str. 36. http://dvt.jt.rs/wp-content/uploads/2022/03/Izve-taj-o-radu-Dr-avnog-ve-a-tu-ilaca-za-2021.-godinu-usvojen-prednja-strana.pdf ↩︎
U skladu sa Poslovnikom o radu Etičkog odbora DVT-a iz jula 2018, odbor je zadužen za izdavanje pisanih uputstava i praktičnih smernica o etičkim pitanjima. Zaključno sa decembrom 2020. nije bilo javno dostupnih podataka o broju javnih tužilaca koji su tokom 2018. i 2019. zatražili poverljivo savetovanje.↩︎
Introducing a new key-player in internal whistleblowing procedures. Examining the current and future position of confidential integrity advisers, dostupno na adresi https://www.researchgate.net/publication/333852044_.↩︎
Videti Report of the Special Rapporteur on the independence of judges and lawyers, 2014, str. 13, paragraf 72; str. 17, paragraf 93; i str. 21, paragraf 127, dostupno na adresi https://undocs.org/A/HRC/26/32.↩︎
Videti T. Papić “Legal Framework and Overview of Case Law on Disciplinary Responsibility of Judges”, dostupno na adresi https://www.osce.org/files/f/documents/1/e/263891.pdf, i “Legal Framework and Overview of Case Law on Disciplinary Responsibility of Public Prosecutors” (OSCE Mission Serbia, 2016 and 2017). Videti i “Legislation and practice in determining disciplinary liability of prosecutors in Serbia”, OSCE, 2017.↩︎
Primera radi, članom 75 Zakona o sudijama propisano je da predsednik suda može biti razrešen zbog „teškog disciplinskog prekršaja u vršenju funkcije predsednika suda ili nestručnog vršenja funkcije predsednika suda“, a članom 90 istog zakona da „[t]ežak disciplinski prekršaj postoji ako je usled izvršenja disciplinskog prekršaja iz stava 1. ovog člana došlo do ozbiljnog poremećaja u vršenju sudske vlasti ili obavljanja radnih zadataka u sudu ili do teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo, a naročito zastarevanja predmeta zbog nesavesnog rada sudije i ako je nastupila veća šteta u imovini stranke u postupku“. Članom 104 Zakona o javnom tužilaštvu propisano je da javni tužilac odnosno zamenik javnog tužioca čini disciplinski prekršaj ako „značajno krši odredbe Etičkog kodeksa“ i da „[t]ežak disciplinski prekršaj postoji ako je usled disciplinskog prekršaja iz stava 1. ovog člana došlo do ozbiljnog poremećaja u vršenju javnotužilačke funkcije ili obavljanja radnih zadataka u javnom tužilaštvu ili do teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u javno tužilaštvo, a naročito zastarevanja krivičnog gonjenja, kao i u slučaju ponovljenog disciplinskog prekršaja“.↩︎
Videti, primera radi, T. Papić, “Legal Framework and Overview of Case Law on Disciplinary Responsibility of Judges” i “Legal Framework and Overview of Case Law on Disciplinary Responsibility of Public Prosecutors” (OSCE Mission Serbia, 2016 and 2017), str. 23-28, dostupno na adresi https://www.osce.org/files/f/documents/1/e/263891.pdf.↩︎
Godišnji izveštaj EK o Srbiji za 2020, str. 21.↩︎
Izvor podataka za period od 2015. do 2018. bio je izveštaj Visokog saveta sudstva dostavljen timu Svetske banke. Izvori za 2019. i 2020. bili su izveštaji o radu Disciplinske komisije za 2019. i 2020.↩︎
Podaci preuzeti iz godišnjih izveštaja o radu Državnog veća tužilaca za period od 2015. do 2020. dostupnih na adresi http://www.dvt.jt.rs/izvestaji.↩︎
Podaci su preuzeti iz izveštaja o radu disciplinskog tužioca (za 2015, 2016. i 2018) dostupnih na adresi https://vss.sud.rs/sr-lat/stalna-radna-tela/disciplinski-organi-vss.↩︎
Izvor podataka za period od 2015. do 2018. bio je izveštaj Visokog saveta sudstva dostavljen timu Svetske banke. Izvori za 2019. i 2020. bili su izveštaji o radu Disciplinske komisije za 2019. i 2020.↩︎
Izvor podataka za period od 2015. do 2018. bio je izveštaj Državnog veća tužilaca dostavljen timu Svetske banke. Izvori za 2019. i 2020. bili su izveštaji o radu Disciplinske komisije za 2019. i 2020.↩︎
Veb stranica Visokog saveta sudstva.↩︎
Pravo i praksa disciplinske odgovornosti sudija u Srbiji, OEBS, 2016, dostupno na adresi https://vss.sud.rs/sites/default/files/attachments/Analiza%20prava%20i%20prakse%20disciplinske%20odgovornosti.pdf ↩︎
Godišnji izveštaji o radu Državnog veća tužilaca.↩︎
Polaznici obavezne početne obuke za sticanje funkcije sudije i javnog tužioca su položili pravosudni ispit, imali odgovarajuće stručno iskustvo i položili prijemni ispit za Pravosudnu akademiju (videti članove 26 do 28 Zakona o pravosudnoj akademiji).↩︎
U skladu sa članom 41 Zakona o pravosudnoj akademiji, pohađanje stalne obuke za sudije i tužioce koji rade u pravosuđu je dobrovoljno.↩︎
Videti član 5 Zakona o pravosudnoj akademiji, član 13 Zakona o Visokom savetu sudstva i član 13 Zakona o Državnom veću tužilaca.↩︎
GRECO’s Fourth Evaluation Round, Second Compliance Report, paragraf 64. GRECO je naveo da su, prema izveštajima državnih organa Srbije, tokom 2019. održana tri kruga obuke o profesionalnoj etici kojima je prisustvovao 51 javni tužilac odnosno zamenik javnog tužioca, iako tim za izradu Funkcionalne analize nije bio u prilici da utvrdi da li je ta obuka bila deo materije „Posebna znanja i veštine“ Pravosudne akademije opisane u daljem tekstu.↩︎
Videti https://www.pars.rs/images/dokumenta/2019-godina/godisnji-izvestaj-2019/godisnji-izvestaj-pa-za-2018-09-04-19.pdf i https://www.pars.rs/images/dokumenta/2020-godina/godisnji-izvestaj-2019/GODISNJI-IZVESTAJ-PA-_2019.pdf.↩︎
Za 2019. nisu postojali uporedivi podaci.↩︎
Videti podatke Pravosudne akademije dostupne na adresama https://www.pars.rs/en/aktuelno-eng/aktuelno-eng/989-bg-trainings-on-professional-ethics-in-preventing-and-fighting-corruption?layout=post; https://www.pars.rs/en/aktuelno-eng/aktuelno-eng/1232-bg-professional-ethics-in-the-prevention-and-fight-against-corruption; https://www.pars.rs/en/aktuelno-eng/aktuelno-eng/1257-ni-training-professional-ethics-in-the-prevention-and-fight-against-corruption; https://www.pars.rs/en/aktuelno-eng/aktuelno-eng/1027-kg-trainings-on-professional-ethics-in-preventing-and-fighting-corruption; https://www.protivkorupcije.rs/eng/view.php?id=44, i https://www.pars.rs/sr/strucno-usavrsavanje/kontinuirana-obuka/15-strucno-usavrsavanje/kontinuirana-obuka/1261-pr-f-si-n-ln-i-u-pr-v-nci-i-i-b-rbi-pr-iv-rupci-3.↩︎
Videti https://www.pars.rs/images/dokumenta/2020-godina/godisnji-izvestaj-2019/GODISNJI-IZVESTAJ-PA-_2019.pdf.↩︎
Program stalne obuke za 2020, strana 183, dostupno na adresi https://www.pars.rs/images/dokumenta/Stalna-obuka/Program-stalne-obuke-za-2020.pdf.↩︎
Program stalne obuke za 2019, dostupno na adresi https://www.pars.rs/images/dokumenta/Stalna-obuka/Program-stalne-obuke-za-2019.pdf.↩︎
A TNA was part of Recommendation 38 in the FR2014, found at https://www.mdtfjss.org.rs/data/pub/sjfr/en/Serbia-Judicial-Functional-Review.pdf.↩︎
Izveštaj Pravosudne akademije o aktivnostima realizovanim u 2019, dostupno na adresi https://www.pars.rs/images/dokumenta/2019-godina/godisnji-izvestaj-2019/godisnja-analiza-procena-potreba-za-obukom-korisnika-programa-pravosudne-akademije-02-2019.pdf, strana 82.↩︎
Isto, strana 56↩︎
GRECO’s Fourth Evaluation Round, Second Compliance Report, paragraf 44.↩︎
Isto.↩︎
Program stalne obuke za 2020, dostupno na adresi https://www.pars.rs/images/dokumenta/Stalna-obuka/Program-stalne-obuke-za-2020.pdf.↩︎
Pitanje iz upitnika: Ocenite u kojoj meri imate poverenja u sledeće sektore i institucije u poslednjih 12 meseci, na školskoj skali od 1 do 5, gde 1 = „nimalo“ a 5 = „u potpunosti“. Populacija: ukupna ciljna populacija. Regional Justice Survey, World Bank, 2020.↩︎
Anketno pitanje: Ocenite u kojoj meri ste u poslednjih 12 meseci imali poverenja u sledeće sektore i institucije, na školskoj skali od 1 to 5, gde je 1 = ‘nimalo’ a 5 = ‘u potpunosti’. Populacija: ukupna ciljna populacija. Regional Justice Survey, World Bank, 2014.↩︎
Regional Justice Survey, World Bank, 2020.↩︎
Anketno pitanje: Da li ste se ikada našli u situaciji u kojoj ste pribegli neformalnim sredstvima – dodatno platili, ponudili poklon, povukli veze… – da bi vaš predmet bio rešen efikasnije?. Populacija: građani i pravna lica sa iskustvom u sudskim postupcima. Regional Justice Survey, World Bank, 2020.↩︎
Dostupno na adresi https://www.odgovornavlast.rs/wp-content/uploads/2020/12/USAID-GAI-Izve%C5%A1taj-sa-istra%C5%BEivanja-javnog-mnjenja-Percepcija-gra%C4%91ana-o-borbi-protiv-korupcije-u-Srbiji-za-2020.godinu-1.pdf.↩︎
Uzorak za pitanje: Ispitanici koji smatraju da do ovih radnji dolazi u pravosuđu Srbije. Regional Justice Survey, World Bank, 2020.↩︎
Uzorak za pitanje: Ispitanici koji smatraju da do ovih radnji dolazi u pravosuđu Srbije, Regional Justice Survey, World Bank, 2020.↩︎
Anketno pitanje: Da li je u proteklih 12 meseci korupcija prisutna u pravosuđu? Na skali: 1 = Nije bilo korupcije, 2 = Donekle, 3 = U velikoj meri. Populacija: ciljna grupa pravosudnih profesija. Multi-Stakeholder Justice Survey, World Bank, 2014.↩︎
Anketno pitanje: Po vašem mišljenju, koliko je korupcija zastupljena u pravosuđu? Na školskoj skali od 1 to 5, 1 = ‘Nimalo’, 4 i 5 = ‘U velikoj meri’; 1 i 2 = Korupcije nema, 4 i 5 = Korupcije ima. Populacija: ukupna ciljna populacija građana i pravnih lica. Multi-Stakeholder Justice Survey, World Bank, 2014.↩︎
Procenat građana koji navode da je korupcija prisutna u pravosuđu povećao se sa 80 odsto u 2013. na 83 odsto u 2020, kao što se može videti na Slici u gornjem tekstu.↩︎
Anketno pitanje: Koliko je korupcija zastupljena u sledećim sektorima i institucijama? Na školskoj skali od 1 do 5, gde 1 = ‘Nimalo’, 4 i 5 = ‘U velikoj meri’, 1 i 2 = Korupcije nema, 4 i 5 = Korupcije ima. Populacija: ukupna ciljna populacija. Regional Justice Survey, World Bank, 2020.↩︎
Indeksom vladavine prava svetskog projekta za pravdu za 2014. godinu merila su se iskustva sa vladavinom prava u svakodnevnom životu u 99 zemalja širom sveta, i to na osnovu anketa preko 100.000 domaćinstava i 2.400 eksperata. Videti https://www.worldjusticeproject.org/rule-of-law-index.↩︎
Ocene se kreću od 0 do 1, gde 0 označava najmanje a 1 najveće poštovanje vladavine prava. Više informacija o metodologiji istraživanja može se naći na https://worldjusticeproject.org/sites/default/files/documents/2020%20Behind%20the%20Numbers.pdf.↩︎
The World Justice Project, Rule of Law Index, 2020.↩︎
The World Justice Project, Rule of Law Index, 2020.↩︎
Za više informacija na ovu temu videti poglavlje o upravljanju i rukovođenju.↩︎
Anketno pitanje: U kojoj meri je pravosuđe u Srbiji nezavisno? Populacija: ukupna ciljna populacija, Regional Justice Survey, World Bank, 2020.↩︎
U Izveštaju o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma (WEF) meri se stanje konkurentnosti u 148 zemlje i to putem anketa sa preko 15.000 učesnika iz redova rukovodilaca u privredi. Definicija nezavisnosti koja se koristi u ovom istraživanju obuhvata uticaj članova vlade i privrednika na donošenje odluka u pravosuđu. Izveštaj se može naći na adresi http://www3.weforum.org/docs/WEF_TheGlobalCompetitivenessReport2019.pdf.↩︎
Indeksom transformacije Fondacije Bertelsman (BTI) analizira se i ocenjuje kvalitet demokratije, tržišne privrede i političkog rukovođenja u 137 zemalja u razvoju i tranziciji. Njime se mere uspesi i prepreke na putu ka demokratiji zasnovanoj na vladavini prava i društveno odgovornoj tržišnoj privredi (dostupno na adresi https://www.bti-project.org/en/methodology.html#country-selection).↩︎
Najnižu ocenu u EU11 ima Mađarska, i to 7,0. Estonija i Litvanija dobile su najviše ocene, odnosno 10.↩︎
WEF Global Competitiveness Report 2019. The 2020 edition of the report is unique, since it and focuses on the impact COVID-19.↩︎
Anketno pitanje: Po vašem mišljenju, koliko je pravosudni sistem bio pravičan u poslednjih 12 meseci (2013/2020)? Na skali od 1 do 4: 1 = veoma nepravičan 2 = uglavnom nepravičan, 3 = uglavnom pravičan, 4 = veoma pravičan. Populacija: ukupna ciljna populacija. Regional Justice Survey, World Bank, 2020.↩︎
Anketno pitanje: Bez obzira na ishod sudskog spora, koje je vaše mišljenje o samom prvostepenom postupku? Da li ste imali pravično suđenje? Na skali od 1 do 3: potpuno, uglavnom, ne. Populacija: građani i pravna lica sa iskustvom u sudskim postupcima. Multi-Stakeholder Justice Survey, World Bank, 2014.↩︎
Ispitanicima je postavljeno pitanje da li su dobili ili izgubili svoj spor.↩︎
Anketno pitanje: Bez obzira na ishod sudskog spora, koje je vaše mišljenje o samom prvostepenom postupku? Da li ste imali pravično suđenje? Na skali od 1 do 3: potpuno, uglavnom, ne. Populacija: građani i pravna lica sa iskustvom u sudskim postupcima. Multi-Stakeholder Justice Survey, World Bank, 2014.↩︎
Anketno pitanje: Po vašem mišljenju, koliko je pravosudni sistem bio pravičan u poslednjih 12 meseci (2013/2020)? Na skali od 1 do 4: 1 = veoma nepravičan 2 = uglavnom nepravičan, 3 = uglavnom pravičan, 4 = veoma pravičan. Populacija: ukupna ciljna populacija građana i pravnih lica. Multi-Stakeholder Justice Survey, World Bank, 2014.↩︎
Multi-Stakeholder Justice Survey, World Bank, 2014.↩︎
Anketno pitanje: višestruki izbor; najčešće odabrani razlog (Molim vas da navedete najvažniji uzrok diskrimninacije ili nejednakog tretmana. A drugi po važnosti?); Populacija: ispitanici koji smatraju da pravosuđe ne tretira sve korisnike jednako; Regional Justice Survey, World Bank, 2020.↩︎
Anketno pitanje: Po vašem mišljenju, da li pravosuđe u Srbiji tretira sve građane/pravna lica jednako, bez obzira na sledeće karakteristike?); Populacija: ukupna ciljna populacija.↩︎
Usvojena u decembru 2021 (https://www.vk.sud.rs/sr-lat-strategija-ljudskih-resursa-u-pravosupercentC4percent91u-za-period-2022-2026-godine)↩︎
European Judicial Systems – CEPEJ Evaluation Report, 2020 Evaluation Cycle, CEPEJ.↩︎
Okvirni kriterijumi za utvrđivanje broja sudija u sudovima opšte i posebne nadležnosti, Službeni glasnik 61/2006↩︎
Pravilnik o upravi u javnim tužilaštvima Republike Srbije, Službeni glasnik br. 77/2004, uz izmene 52/07, 2/08, 11/09 i 44/09.↩︎
36 u 2018. i 24 u 2019.↩︎
U prvoj polovini 2020. godine otvoreno je 16 novih sudijskih radnih mesta.↩︎
„Službeni glasnik Republike Srbije“, 68/2015, 81/2016 - US i 95/2018.↩︎
U skladu sa Zakonom, državni organi imaju pravo da zaposle dodatnih 10 odsto radnika na određeno vreme na period od najviše godinu dana. Takođe je dozvoljeno angažovanje do 10 zaposlenih na određeno vreme u organima sa manje od 100 zaposlenih na neodređeno vreme, a ta odredba važi za sva javna tužilaštva i većinu sudova.↩︎
Okvirni kriterijumi za određivanje broja sudija u sudovima opšte i posebne nadležnosti, Službeni glasnik 61/2006 i Pravilnik o upravi u javnim tužilaštvima, Službeni glasnik br. 77/2004, uz izmene 52/07, 2/08, 11/09 i 44/09.↩︎
Odluke uključuju samo brojke o pozicijama za svaki sud/JT bez obrazloženja.↩︎
U poređenju sa prethodnom godinom, tj. 2014, odnosno 2015.↩︎
Broj sudijskih mesta se promenio sa 41 sudije 2015 do 51 u 2017.↩︎
U poređenju sa prethodnom godinom, tj. 2014. odnosno 2015.↩︎
Broj sudijskih pozicija promenio se sa 381 u 2015. na 367 u 2017.↩︎
Potrebna je kvalifikovana većina, tj. dve trećine svih poslanika Narodne skupštine za njihovo imenovanje.↩︎
Od 2014. do 2019. godine.↩︎
Član 14 Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 94/2016 i 87/2018 – dr. zakon) propisuje osnivanje posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije u višim javnim tužilaštvima u Beogradu, Kraljevu, Novom Sadu i Nišu, a sva nova radna mesta viših javnih tužilaca otvorena u 2018. i 2019. odnose se na ova četiri javna tužilaštva.↩︎
Podaci preuzeti iz izveštaja CEPEJ Evaluation Report 2020 zasnovani na podacima iz 2018.↩︎
Ukupno 1.426 sudijska pomoćnika i 223 sudijska pripravnika.↩︎
Osnovna, viša i apelaciona javna tužilaštva.↩︎
Ukupno 267 tužilačkih pomoćnika i 107 tužilačkih pripravnika.↩︎
Sudovi sa najviše 15 sudijskih radnih mesta.↩︎
Javna tužilaštva su 2019. planirala 267 radnih mesta zamenika javnog tužioca umesto 447 radnih mesta dopuštenih odgovarajućim propisima.↩︎
Pravilnik o određivanju broja tužilačkih pripravnika, „Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 108/2017.↩︎
Sa 243 tužilačka pomoćnika i pripravnika u 2013. na 151 u 2019. (142 tužilačka pomoćnika i 9 pripravnika).↩︎
Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, „Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 68/2015, 81/2016 – US i 95/2018.↩︎
Podatak o broju angažovanih po ugovoru nije bio dostupan timu za izradu Funkcionalne analize.↩︎
Odluka o broju sudija-porotnika u sudovima, „Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 67/2019 i 74/2019.↩︎
European Charter of Lay Judges, 11 May 2012, dostupno na adresi http://www.sed-trading.eu/UEMC/telechargements/LAYJUDGES.European_Charter_20120511-EN.pdf.↩︎
Godišnji izveštaji o radu DVT-a i proračun Svetske banke.↩︎
Ukupno 60 odluka o premeštaju odnosno upućivanju iz jednog suda u drugi, pet o premeštaju u posebna odeljenja za organizovani kriminal i korupciju i šest o premeštaju odnosno upućivanju u Ministarstvo pravde, Pravosudnu akademiju i međunarodne organizacije.↩︎
Član 40, paragraf 9, Zakon o Pravosudnoj akademiji.↩︎
Usvojio ga je VSS u julu 2014.↩︎
569 u 2017, 1.093 u 2018. i 154 u 2019.↩︎
599 u 2017, 1.196 u 2018. i 154 u 2019.↩︎
15 u 2017. i četiri u 2018.↩︎
Posebna radna grupa VSS-a izradila je u 2017. prvi nacrt metodologije za ponderisanje predmeta.↩︎
44 u 2017, devet u 2018. i 43 u 2019.↩︎
42 in 2017, devet u 2018. i 34 u 2019.↩︎
Dve u 2017 i devet u 2019.↩︎
Godišnji Izveštaji o radu VSS-a za 2017, 2018. i 2019.↩︎
Str. 297.↩︎
Videti, primera radi, Mišljenje br. 11 (2016) Konsultativnog saveta evropskih tužilaca (CCPE): „CCPE preporučuje da vrednovanje rada javnih tužilaca bude transparentno i predvidljivo, kao i zasnovano na jasnim i prethodno objavljenim kriterijumima, i to u pogledu kako materijalnih tako i procesnih pravila“, tako da javni tužioci mogu da razgovaraju sa nadređenima o rezultatima vrednovanja svog rada ili da uporede rezultate svoje samoprocene sa nalazima vrednovanja.↩︎
Koji je DVT usvojilo u maju 2014.↩︎
Od 2016. do 2019.↩︎
Primera radi, poseban program obuke organizovan je u 2016. za zaposlene na poslovima odnose sa javnošću u javnim tužilaštvima.↩︎
Kao što su upravljanje u celini, upravljanje finansijama, ljudski resursi, komunikacija, saradnja sa drugim organima, unapređenje kvaliteta pravosudnog sistema, pristup informacijama od javnog značaja, zaštita podataka o ličnosti, sprečavanje odavanja informacija i slično.↩︎
Pripremljen uz podršku IPA 2016 projekta Podrška Visokom savetu sudstva.↩︎
Izveštaj CEPEJ-a za 2022. (podaci iz 2020).↩︎
Izveštaj CEPEJ-a za 2022. (podaci iz 2020).↩︎
Zakon o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, „Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 116/2014 i 95/2018.↩︎
Osim plate i socijalnih davanja, kao što su otpremnine u slučaju prestanka radnog odnosa i odlaska u penziju, naknade za bolovanje, stipendija za obrazovanje dece zaposlenih, naknade za odvojen život, topli obrok, nadoknada troškova prevoza i slično.↩︎
Apelaciono JT u Novom Sadu.↩︎
Koeficijenti plata su organizovani po rangu i kreću se od 1,4 za mlađe službenike do 5,57 za pozicije višeg savetnika. Koeficijenti plata za sudijske i tužilačke pomoćnike kreću se u rasponu od 1,9 za saradnike do 5,57 za poziciju višeg savetnika. Pripravnici, kao posebna kategorija zaposlenih, imaju pravo na 80 odsto najniže osnovne plate za radno mesto sudijskog/tužilačkog pomoćnika.↩︎
Od 2017. godine vrednost koeficijenta za državne službenike koji rade u pravosuđu je veća od vrednosti za one koji rade u organima izvršne vlasti. Cifra za 2017. godinu iznosila je oko 5 odsto.↩︎
Državni službenik na položaju, državni službenik i nameštenik.↩︎
Pet grupa položaja za državne službenike na položaju, osam zvanja državnih službenika (viši savetnik, samostalni savetnik, savetnik, mlađi savetnik, saradnik, mlađi saradnik, referent i mlađi referent) i šest platnih grupa za nameštenike.↩︎
Član 58.↩︎
Član 119.↩︎
Članovi 65 do 67 Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 – dr. zakon, 78/2011 – dr. zakon, 101/2011, 101/2013, 40/2015 – dr. zakon, 106/2015, 13/2016, 108/2016, 113/2017, 65/2018 – US, 87/2018, 88/2018 - US) i članovi 119 do 124 Zakona o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 116/08, 104/2009, 101/2010, 78/2011 – dr. zakon, 01/2011, 38/2012 – US, 121/2012, 101/2013, 111/2014 – US, 117/2014, 106/2015 i 63/2016 – US); članovi 47 i 109 Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – US i 113/2017); članovi 2 i 10 Zakona o volontiranju („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 36/2010).↩︎
Zakon o državnim službenicima, „Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 79/2005, 81/2005, 83/2005, 64/2007, 67/2007, 11/2008, 104/2009, 99/2014, 94/2017 i 95/2018.↩︎
Neposredni nadređeni sudijskih i tužilačkih pomoćnika izrađuju predloge obrazaca za vrednovanje rada.↩︎
Sudskim poslovnikom je propisano da se pripremna odeljenja obrazuju u sudovima sa većim brojem veća ili sudija pojedinaca koji postupaju u istoj pravnoj oblasti.↩︎
Pravilnikom o upravi u javnim tužilaštvima propisano je da se u u javnim tužilaštvima sa većim brojem zamenika javnog tužioca, kao i u javnim tužilaštvima koja postupaju pred različitim sudovima ili pred istim sudom u više različitih pravnih oblasti mogu obrazovati posebne organizacione jedinice za vršenje određenih srodnih grupa poslova (odeljenja).↩︎
Informatori o radu.↩︎
Osam malih, dva srednja i jedan veći osnovni sud.↩︎
Tri mala i dva srednja viša suda.↩︎
Zakonom o uređenju sudova propisano je da se odeljenja osnivaju u sudovima sa većim brojem veća ili sudija pojedinaca koji postupaju u istoj pravnoj oblasti.↩︎
Pravilnikom o upravi u javnim tužilaštvima propisano je da se u u javnim tužilaštvima sa većim brojem zamenika javnog tužioca, kao i u javnim tužilaštvima koja postupaju pred različitim sudovima ili pred istim sudom u više različitih pravnih oblasti mogu obrazovati posebne organizacione jedinice za vršenje određenih srodnih grupa poslova (odeljenja).↩︎
Godine 2019. ove poslove obavljalo je dvoje zaposlenih u Vrhovnom kasacionom sudu i Višem sudu u Beogradu, a jedan u Upravnom sudu, Prekršajnom apelacionom sudu i Apelacionim sudovima u Beogradu i Nišu, Prvom osnovnom sudu u Beogradu i Prekršajnim sudovima u Zrenjaninu i Čačku.↩︎
Godine 2019. ove poslove obavljao je po jedan zaposleni u Prvom, Drugom i Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu i Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.↩︎
Osnovno javno tužilaštvo u Nišu.↩︎
Godine 2019, radna mesta za poslove upravljanja ljudskim resursima nisu postojala u 133 od ukupno 162 suda, niti u 80 od 90 javnih tužilaštava.↩︎
Tabela 36, strana 307 Funkcionalne analize pravosuđa u Srbiji, oktobar 2014.↩︎
Strana 2, Godišnji izveštaj o radu svih sudova u Republici Srbiji za 2019. godinu, Vrhovni kasacioni sud.↩︎
Strane 123 i 124, Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji, Svetska banka, januar 2019.↩︎
Tabele 37 i 38, strana 309, Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji, oktobar 2014.↩︎
Izvor: CEPEJ EU Justice Scoreboard 2020, na osnovu podataka za 2018.↩︎
Izvor: CEPEJ EU Justice Scoreboard 2020, na osnovu podataka za 2018.↩︎
Izvor: CEPEJ EU Justice Scoreboard 2020, na osnovu podataka za 2018.↩︎
Izvor: CEPEJ EU Justice Scoreboard 2020, na osnovu podataka za 2018.↩︎
Videti Mišljenje CCJE br. 2.↩︎
„Odgovornost za sudsku administraciju, uključujući imenovanje, nadzor i disciplinsku kontrolu sudskog osoblja, treba da pripada sudstvu ili organu koji podleže njegovom rukovođenju i kontroli.“ Sprovođenje Bangalorskih principa sudijskog ponašanja, 2020.↩︎
Standardizovana softverska aplikacija za pravosuđe Srbije (SAPS), Standardizovana softverska aplikacija za tužilaštva (SAPO), Automatizovani sistem upravljanja predmetima (AVP), softver za računovodstvo (ZUP), softver za finansijsko planiranje (FINPLAN), softver za pripremu budžeta (BPMIS) i softver za izvršenje budžeta (ISIB).↩︎
Prema proceni VSS-a nivo naplate sudskih taksi je 70 odsto.↩︎
„Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 54/2009 sa naknadnim izmenama i dopunama.↩︎
U skladu sa članom 70 Zakona o uređenju sudova i članom 127 Zakona o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik Republike Srbije“ br 116/2008). Oba ova zakona su naknadno izmenjena i dopunjena.↩︎
U ovu kategoriju spadaju plate i naknade zaposlenih, doprinosi, naknade u naturi, nagrade zaposlenima i druga plaćanja povezana sa njima.↩︎
U ovu kategoriju prvenstveno spada prinudna naplata nagrada za rad branilaca po službenoj dužnosti i sudskih veštaka u toku istražnog postupka.↩︎
Isto važi i za tužilaštvo.↩︎
Sudovi naplaćuju takse, ali se one odmah uplaćuju na račun Uprave za trezor. Međutim, Uprava za trezor takse vodi kao „sopstvene prihode“ i dopušta sudovima i javnim tužilaštvima da ih koriste samostalno. Raspodela sudskih taksi uređena je Zakonom o sudskim taksama.↩︎
European Judicial Systems: Efficiency and Quality of Justice Report, 2020, CEPEJ. Najnovije izdanje ovog izveštaja za 2020. zasniva se na podacima iz 2018. Dostupno na adresi https://www.coe.int/en/web/cepej/special-file-publication-of-the-report-european-judicial-systems-cepej-evaluation-report-2020-evaluation-cycle-2018-data-.↩︎
Ovaj izveštaj, koji je objavljen u oktobru 2018, sadrži podatke iz 2016. Srbija je jedna od zemalja koje nisu dostavile finansijske podatke za 2016. godinu. Podaci za Srbiju predstavljeni u ovom tekstu proizvod su proračuna autora na osnovu podataka koje su dostavili organi Srbije za potrebe izrade Funkcionalne analize.↩︎
Posmatrano po glavi stanovnika, Hrvatska i Crna Gora su bile na vrhu lestvice sa 49 odnosno 54,3 evra potrošenih na pravosuđe. Najveće učešće rashoda u BDP-u beleže Bosna i Hercegovina i Crna Gora, u kojima su troškovi iznosili 0,65 odnosno 0,86 odsto BDP-a. Albanija je bila na dnu liste po oba merila, sa samo 9,6 evra po glavi stanovnika i učešćem rashoda za pravosuđe u BDP-u od 0,25 odsto u 2016. godini.↩︎
Apelacionim, višim, osnovnim, prekršajnim i privrednim sudovima.↩︎
Apelacione, više, osnovne, prekršajne i privredne sudove.↩︎
Reč je o rashodima za vođenje krivičnih istraga koji se javljaju od kako su javna tužilaštva preuzela te nadležnosti 2015. godine.↩︎
„Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 28/94 sa naknadnim izmenama i dopunama.↩︎
Podaci o naplaćenim sudskim taksama za 2019. i prvu polovinu 2020. nisu dostavljeni timu Svetske banke.↩︎
VSS procenjuje da je stopa naplate blizu 70 odsto. Ovo je zasnovano na internim procenama.↩︎
Za javna tužilaštva nisu bili dostupni uporedivi podaci.↩︎
Pitanja prinudne naplate i neizmirenih obaveza biće detaljnije obrađena u narednom odeljku.↩︎
Obuhvata prvenstveno nabavke nameštaja i računarske opreme.↩︎
„Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 116/2008 sa naknadnim izmenama i dopunama.↩︎
Za potrebe ove analize broj aktivnih predmeta definisali smo kao zbir nerešenih predmeta na početku godine i predmeta prispelih tokom te godine.↩︎
Prvenstveno kao posledica povećanja troškova vezanih za usluge koji se odnose na izmirenje nagomilanih obaveza.↩︎
Poređenje troškova između pojedinačnih sudova nije bilo moguće za 2018. jer finansijski podaci za deo budžeta koji je finansiralo Ministarstvo pravde nisu bili podeljeni po pojedinačnim organima.↩︎
Zaključkom koji je VSS doneo 2015. godine, kojim je uvedena obaveza svih sudova da u roku od 60 dana isplate dug nastao u istražnom postupku. U praksi se nije mnogo toga promenilo, jer istu obavezu propisuje ZRINOKT (član 4). Fakture koje nisu stigle u računovodstvo jednostavno nisu mogle da budu plaćene na vreme i izmirivale su se putem prinudnog izvršenja. Zaključak nije mogao da reši ovaj problem, ali jeste rešio problem trenutka od koga se računa početak roka od 60 dana nakon kojeg je moguće izvršenje.↩︎
Use of Technology in European Courts. European Judicial Systems: Efficiency and Quality of Justice, CEPEJ Studies, No. 24.↩︎
Mogućnost da se Registar neplaćenih novčanih kazni i drugih novčanih iznosa prekršajnih sudova proširi tako da obuhvata i izvršenje neizmirenih računa za komunalne usluge detaljnije je razmotrena u poglavlju o efikasnosti.↩︎
Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal poseduje opremu za održavanje ročišta uz prenos zvuka i slike. Međutim, ovaj metoda se koristi samo za uzimanje izjava od pojedinaca uključenih u programe zaštite svedoka koji se nalaze izvan Srbije.↩︎
Kao što su registar stanovništva, privredni registar, advokatski imenik i imenik javnih izvršitelja.↩︎
Tokom 2016. i 2017,. Vrhovni kasacioni sud je uz podršku EU izradio formule za ponderisanje predmeta, prema kojima se 80 odsto predmeta definišu kao uobičajeni a 20 odsto kao složeniji, na osnovu analize potrebnog vremena. Algoritam analizira predmete i raspodeljuje nove predmete sudijama na objektivan način.↩︎

Kvalitet pruženih usluga u pravosuđu

4.1 Glavni nalazi ↩︎

Uvod ↩︎

Kvalitet zakona i donošenja zakona ↩︎

Percepcija o kvalitetu postojećih zakona ↩︎

Kvalitet procesa donošenja zakona ↩︎

Uvođenje novih zakona ↩︎

Kvalitet administrativnih usluga u sudovima ↩︎

Kvalitet u obradi predmeta ↩︎

Korišćenje standardizovanih obrazaca, šablona i kontrolnih lista ↩︎

Doslednost u primeni zakona i percepcija kvaliteta rada sudija ↩︎

Korišćenje specijalizovanog procesuiranja za određene vrste predmeta ↩︎

Koordinacija u procesuiranju predmeta ↩︎

Kvalitet odlučivanja u predmetima ↩︎

Upotreba standardizovanih alata za pisanje presuda ↩︎

Doslednost donošenja odluka i EKLJP ↩︎

Efikasnost žalbenog sistema u obezbeđivanju kvaliteta odlučivanja ↩︎

Korišćenje podataka o žalbama za procenu kvaliteta presuda i žalbenog sistema ↩︎

Žalbe prema vrsti suda i vrsti predmeta ↩︎

Žalbe na odluke osnovnih sudova

Žalbe na odluke viših sudova pred apelacionim sudovima

Žalbe na odluke Ustavnog suda

Žalbe na odluke Ustavnog suda

Žalbe na odluke prekršajnih sudova

Žalbe prema lokaciji

Percepcija korisnika o žalbama ↩︎

Visoke stope žalbi i velike varijacije u žalbama ↩︎

Kvalitet tužilaštva ↩︎

Uvod ↩︎

Kvalitet u obradi predmeta

Stopa osuđujućih presuda ↩︎

Kvalitet donošenja odluka ↩︎

Kontrolni mehanizmi i koordinacija u obradi predmeta

Odbacivanje prijave

Odloženo krivično gonjenje329

Sporazum o priznanju krivice333

Efektivnost žalbi u promovisanju kvaliteta ↩︎

Preporuke i naredni koraci ↩︎

Odloženo krivično gonjenje³²⁹

Sporazum o priznanju krivice³³³