2021 - Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji
      
Home O nama Aktivnosti Dokumenta  Vesti  Funkcionalna analiza pravosuđa Javne nabavke i zaposlenje  Kontakt 
2021 - Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji

Javna tužilaštva

Glavni nalazi Uvod Predmeti u radu i opterećenje Ukupna potražnja za tužilačkim uslugama Predmeti u radu JT Tužilačka služba prema vrsti predmeta Opterećenje JT Efektivnost i efikasnost Rešavanje predmeta Savladavanje priliva Blagovremenost u procesuiranju predmeta Broj prenetih predmeta Stope zagušenosti Vreme rešavanja Efikasnost po tužiocu Efikasnost specijalizovanih javnih tužilaštava i specijalnih odeljenja viših JT Efikasnost percipirana od strane zainteresovanih strana Uticaj pandemije Kovida-na efikasnost javnih tužilaštava u 2020. godini Preporuke i naredni koraci

Glavni nalazi ↩︎

  1. Tužilački sistem u Srbiji je pretrpeo značajne promene od uvođenja adverzijalnog postupka 2013. godine, ali merenje učinka tužilaca u Srbiji je previše bazično da bi se procenio uticaj ovih reformi ili ukupni učinak tužilaštava. Tužioci i dalje nemaju podršku za korišćenje podataka o merenju učinka u cilju poboljšanog upravljanja predmetima, pripremanja uspešnih zahteva za finansiranje, negovanje podrške javnosti i odgovaranje na kritike.
  2. Dostupni podaci za tužilaštva i dalje su daleko manje obimni nego za sudove, a podaci o kojima se izveštavalo bili su ograničene upotrebe zbog načina i formata prikupljanja. Do kraja 2019. godine nije postojao jedinstveni sistem elektronskog upravljanja predmetima za tužilački sistem. Stoga je priprema tih izveštaja u velikoj meri zavisila od ručnog prikupljanja podataka i individualnog tumačenja, što je činilo izveštaje podložnim nedoslednostima i netačnostima.
  3. Tužilaštva u Srbiji su uglavnom blagovremeno procesuirala predmete u 2018. i 2019. godini u poređenju sa prethodnim godinama zbog povećanja broja javnih tužilaca koji rade na predmetima od skoro 25 odsto između 2016. i 2019. godine. Kao rezultat toga, broj predmeta po tužiocu smanjen je za 25 odsto u osnovnim tužilaštvima, za 33 odsto u višim tužilaštvima i za 18 odsto u apelacionim tužilaštvima.
  4. Ukupan broj predmeta javnih tužilaštava prenetih iz godine u narednu godinu je 2017. godine počeo da opada nakon tri godine doslednog povećanja. Predmeti koji se prenose iz godine u godinu okarakterisani su kao zaostali predmeti. Apelaciona tužilaštva imala su veoma mali broj prenetih predmeta. Broj prenetih predmeta u osnovnim JT rastao je do 2016-2017. godine, a zatim je usledio pad. Međutim, broj prenetih predmeta u višim JT rastao je svake godine između 2014. i 2019. godine.
  5. Kada je reč o zaostalim nerešenim predmetima, stope savladavanja priliva su se stalno povećavale od 2014. do 2019. godine.213 Poboljšanje u savladavanju priliva za osnovna JT bilo je primetno. Prosečne stope savladavanja priliva u višim JT bile su iznad 90 odsto, ali je postojao trend povećanja broja zaostalih predmeta. Sva četiri žalbena tužilaštva imala su stopu savladavanja priliva od 100 odsto u periodu od šest godina od 2014. do 2019. godine.
  6. Stopa savladavanja priliva pokazuje da li su najstariji i/ili najkomplikovaniji predmeti okončani u razumnim rokovima. Pritisak da se više predmeta reši što je brže moguće može značiti da stariji i teži predmeti i dalje stare. Ovaj rezultat podriva poverenje javnosti u tužioce i pravosudni sistem u celini, posebno imajući u vidu predstojeći rok zastarelosti.
  7. Još uvek nema konkretnih podataka o starosnoj strukturi nerešenih predmeta.214 Takođe, informacije o starim predmetima bile bi veoma različite ako bi se uključili „predmeti sa nepoznatim počiniocima“, poznati i kao KTN predmeti.
  8. Postoji prostor za poboljšanje stope zagušenja, što je mera kašnenja koja se odnosi na odnos rešenih i nerešenih predmeta na kraju godine. Iako su beležila poboljšanje, osnovna JT su i dalje imala najveće stope zagušenja među tri kategorije JT, sa rezultatima dva do šest puta višim od rezultata viših JT. U apelacionim JT nije bilo zagušenja.
  9. Javna tužilaštva u Srbiji ne prate vreme rešavanja predmeta. Procene ukazuju da vreme rešavanja predmeta u velikoj meri varira, od manje od mesec dana do više od godinu dana, u zavisnosti od nivoa i lokacije JT. Vreme rešavanja je duže u osnovnim JT, ali je u nekim višim JT potrebno poboljšati ove parametre.
  10. U svim vrstama javnih tužilaštava, prosečan broj rešenih predmeta po tužiocu bio je veoma sličan trendovima za broj predmeta po tužiocu. Od 2014. do 2019. godine došlo je do povećanja od 10 odsto za prosečan broj rešenih predmeta po tužiocu u osnovnim JT, ali i do smanjenja u višim i apelacionim tužilaštvima za 29, odnosno 17 odsto.
  11. Pošto je odgovornost za istragu sa sudova prebačena na tužilaštva, postoji zabrinutost među tužiocima da li im je raspoloživo dovoljno resursa kako i efikasno procesuirali predmete. Povećanje odgovornosti tužilaca mora biti praćeno adekvatnom raspodelom resursa, što nije bio slučaj u Srbiji.
  12. Postoje značajne i neobjašnjive razlike u učinku različitih javnih tužilaštava na istom nivou. Apelaciona javna tužilaštva su, generalno gledano, najefikasnija od tri nivoa javnih tužilaštava. Ovo ukazuje da su, u proseku, njihovi resursi na odgovarajući način usklađeni sa zahtevima za njihovim uslugama. Ostala specijalizovana JT i specijalizovana odeljenja u Srbiji suočavala su se sa problemom učinka.

Uvod ↩︎

  1. Broj predmeta u JT u Srbiji generalno je veći od broja predmeta u odgovarjaućim sudovima, jer tužilaštvo identifikuje svoje predmete po pojedinačnim izvršiocima215 dok su sudovi, po pravilu, identifikovali svoje predmete prema događaju koji čini osnovu optužbe, a koji bi mogao uključivati mnoge optužene. Funkcionalna analiza iz 2014. godine identifikovala je efikasnost u pružanju usluga tužilaštava kao problem, ali nedostatak podataka sprečava detaljnu analizu. Uprkos nedostacima u dostupnosti podataka koji još uvek postoje, poboljšana dostupnost podataka u ovoj Funkcionalnoj analizi pruža mnogo više uvida u rad tužilaštava nego što je to bilo moguće tokom izrade Funkcionalne analize 2014. godine216
  2. Zbog nedostatka obimnijih podataka koji pokrivaju ceo period od 2014. do 2019. godine, ovaj izveštaj se fokusirao na krivične prijave (punoletna lica, maloletnici i pravna lica) i privredne prestupe.217 Krivičnne prijave protiv nepoznatih počinilaca prikazane su posebno zbog značajnog broja nerešenih predmeta akumuliranog tokom godina koji bi iskrivio ukupne brojke. Druge specifične vrste predmeta su takođe analizirane odvojeno i isključene su iz ukupnih brojki.
  3. Podaci apelacionih JT za 2014. do 2019. godine su posebno prikupljeni od JT preko RJT i DVT za potrebe ovog izveštaja. Podaci obuhvataju sledeće vrste ili faze predmeta: drugostepene i trećestepene krivične prijave, „razne krivične predmete“, prijave oštećenih lica, optužnice, „krivična dela korupcije“ i druge predmete.218
  4. Zbog prirode njihovih predmeta u radu, rad specijalizovanih javnih tužilaštava je posebno analiziran u ovoj Funkcionalnoj analizi. Iako specijalno Tužilaštvo za ratne zločine i specijalno Tužilaštvo za organizovani kriminal rešavaju relativno mali broj predmeta u poređenju sa drugim višim tužilaštvima, njihovi predmeti su generalno složeni i izazivaju značajno interesovanje javnosti. Zasebno se razmatra i veći broj predmeta specijalizovanog odeljenja za visokotehnološki kriminal i specijalizovanih odeljenja za borbu protiv korupcije.

Predmeti u radu i opterećenje ↩︎

Ukupna potražnja za tužilačkim uslugama ↩︎

  1. Kao što je bio slučaj u prethodnim Funkcionalnim analiziama, ukupna potražnja za tužilačkim uslugama se procenjuje kroz broj predmeta u radu i opterećenje, gde je „broj predmeta u radu“ definisan kao broj primljenih predmeta u datoj godini, a „opterećenje“ kao zbir broja primljenih predmeta i nerešenih predmeta za datu godinu.
  2. Prema izveštaju CEPEJ-a iz 2020. godine, na osnovu podataka iz 2018. godine, priliv predmeta kod tužilaca u Srbiji bio je znatno veći nego u EU27, EU11 država članica i Zapadnom Balkanu.219 Tužioci u Srbiji su u 2018. godini primili 5,70 predmeta na 100 stanovnika, dok je prosek za EU27 iznosio 3,48. Države članice EU11 i zemlje Zapadnog Balkana slične Srbiji navele su 2,06, odnosno 2,43 primljenih predmeta na 100 stanovnika.220 Pogledajte Sliku 55 u nastavku.

Slika 55: Broj predmeta koje su primili javni tužioci na 100 stanovnika

Chart, bar chart Description automatically generated

Izvor: Izveštaj CEPEJ-a iz 2020. godine (podaci iz 2018.)

  1. Priliv predmeta u tužilaštva 2018. godine, kako je izračunao CEPEJ, povećan je za tri i po puta u odnosu na 2016. godinu, pre svega zbog promena u metodologiji izveštavanja, odnosno dodavanja vrsta predmeta brojkama o kojima se izveštava u Srbiji. Prethodno se smanjivao broj primljenih predmeta na 100 stanovnika; u 2014. godini taj broj se smanjio sa 3,15 na 2,77 i 1,61 u 2016. godini. Kao što je ranije opisano u ovoj analizi, nepoznati počinioci i razne druge vrste predmeta uvedene su u pedmete o kojima se izveštava CEPEJ u okviru podataka za Srbiju za 2018. godinu. Takođe, iz izveštaja CEPEJ-a nije jasno koje vrste predmeta mogu biti uključene u statistiku koja se dostavlja iz svake zemlje – na primer, Hrvatska ne uključuje nepoznate počinioce u navedenim brojevima predmeta koje vode njeni tužioci. Visoke brojke u Srbiji takođe su dovele do povećanja proseka Zapadnog Balkana na osnovu podataka iz 2018 godine, tj. bez brojki Srbije, prosek Zapadnog Balkana bi bio 1,61 predmet koji prima javni tužilac na 100 stanovnika.

Predmeti u radu JT ↩︎

  1. JT u velikim urbanim sredinama u zemlji nisu uvek imala najveći relativni broj predmeta, a takođe nije bilo koncentracije pristiglih predmeta u bilo kom određenom okrugu ili JT određene veličine. Ovi zaključci su predstavljeni na Slici 56, ispod. Na primer, u 2014. godini najveći relativni broj predmeta imalo je malo Osnovno JT u Senti, sa 4,47 primljenih predmeta na 100 stanovnika, dok je 2015. godine najveći broj predmeta od 2,51 predmeta na 100 stanovnika zabeležen u Osnovnom JT srednje veličine u Vranju.221 Najveće osnovno JT u Srbiji, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu222, zauzelo je tek šesto mesto sa 2,20 primljenih predmeta na 100 stanovnika u 2014. godini i peto sa 2,21 u 2015. godini, ali je zauzelo prvo mesto po broju primljenih predmeta na 100 stanovnika od 2016. do 2019. godine. Nasuprot tome, 2019. godine su Drugo i Treće osnovno JT u Beogradu, od kojih svako obuhvata oko 500.000 stanovnika, zabeležili samo 2,12, odnosno 2,33 primljenih predmeta na 100 stanovnika. Osnovno JT u Novom Sadu, drugom po veličini gradu u Srbiji, bilo je 19. u 2019. godini sa 1,34 primljenih predmeta na 100 stanovnika.

Slika 56: Priliv predmeta tužilaca na 100 stanovnika u osnovnim JT u 2019. godini223

Chart, scatter chart Description automatically generated

Izvor: Godišnji izveštaj RJT za 2019. godinu i Popis stanovništva iz 2011. godine

  1. U 2019. godini, osnovna, viša i apelaciona JT primila su 130.938 novih predmeta, što je predstavljalo rast od sedam odsto u broju predmeta u odnosu na 2014. godinu. Sedamdeset sedam odsto od ukupnog broja u 2019. godini, ili 101.312 predmeta, primila su osnovna JT. Ovo u poređenju sa 76 procenata u 2014. godini. Viša JT primila su jednu desetinu ili 13.316 predmeta u 2019. godini, u poređenju sa 11 procenata u 2014. godini. Nešto više od jedne desetine ukupnog broja ili 16.310 predmeta, primila su apelaciona JT, u poređenju sa 14 procenata u 2014. godini. Pogledajte Sliku 57.

Slika 57: Primljeni predmeti u osnovnim, višim i apelacionim tužilaštvima
od 2014. do 2019. godine

Table Description automatically generated

Izvor: Godišnji izveštaji RJT 2014. – 2019. odine i Podaci apelacionih JT

  1. Povećanje od sedam procenata za sva javna tužilaštvao od 2014. do 2016. godine bilo je podstaknuto povećanim brojem predmeta koje primaju osnovna JT, koji je porastao za 11 procenata ili 11.502 predmeta. Nasuprot tome, broj predmeta viših JT smanjen je za 1.868 ili 12 odsto tokom istog perioda. Najveći udeo primljenih predmeta u 2016. godini su oni koji se odnose na krivična dela odraslih i maloletnika u osnovnim i višim JT (68 odsto od 153.999 predmeta), nakon čega slede privredni prekršaji (14 odsto) i 0,13 odsto koji se odnose na predmete koji uključuju pravna lia224. Trinaest odsto ukupnog priliva su obrađivala apelaciona JT, što je povećanje od tri odsto u odnosu na 2014. godinu. Od 2016. do 2019. godine, broj novih predmeta je ostao stabilan u višim JT, dok je pad od 16, odnosno 19 odsto zabeležen u osnovnim, odnosno apelacionim JT. U 2020. godini osnovna JT primila su 88.744 predmeta ili 12 odsto manje predmeta nego u 2019. godini. Viša JT primila su 11.128 predmeta, što je pad od 16 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Oba slučaja su izazvana padom broja najznačajnijih vrsta predmeta: krivičnih predmeta i privrednih prestupa u osnovnim JT i krivičnih predmeta i maloletničkih predmeta u višim JT. Predmeti pravnih lica i dalje su činila zanemarljiv udeo ukupnog broja predmeta u JT u 2020. godini.
  2. Najveći udeo pristiglih predmet au osnovnim JT u 2019. godini činile su krivične prijave, 88.489 ili 83 odsto. Privredni prekršaji činili su 16 odsto, a pravna lica 0,19 odsto, kao što je prikazano na Slici 58.

Slika 58: Primljeni predmeti u osnovnim JT prema vrsti predmeta u 2019. godini

Chart, pie chart Description automatically generated

Izvor: Godišnji izveštaj RJT iz 2019. godine

Okvir 17: Kontinuirani problem koji predstavljaju
„ostali krivični predmeti“ uključeni u KTR upisnik

Dok su „KTR“ predmeti činili značajan deo primljenih predmeta u JT, oni su i dalje predstavljali crnu rupu što se tiče efikasnosti tužilaca u Srbiji. Ako bi se „KTR“ predmeti dodali ukupnom broju primljenih predmeta, oni bi u periodu od 2014. do 2019. godine činili približno 50 odsto svih primljenih predmeta u osnovnim i višim tužilaštvima i 30 odsto u apelacionim tužilaštvima. U apsolutnim brojkama, osnovna JT u 2018. godini su primila 118.00 „KTR“ predmeta, viša JT su primila 26.000, a apelaciona JT su primila 5.000 predmeta. U periodu od 2014. do 2018. godine više „KTR“ predmeta je primljeno nego što je rešeno svake godine u osnovnim JT. Situacija je bila nešto bolja u višim JT gde je u 2016. i 2018. godini više „KTR“ predmeta rešavano nego što je primljeno.

Krajem 2020. godine nije postojao sistem za praćenje napretka različitih vrsta „KTR“ predmeta u svim JT u Srbiji. Većina predmeta u KTR upisniku zasniva se na zahtevima, pritužbama, predlozima, izveštajima i drugim aktima državnih organa, pravnih lica i/ili građana, ali kada tužilac započne formalnu istragu, predmet se premešta iz upisnika KTR u drugi upisnik, npr. „KT“.

Kako je Funkcionalna analiza tužilaštava navela, neuspeh sistema izveštavanja da razloži bilo kakve detalje o vrstama optužbi u vezi sa optužbama u pitanju i/ili podatke o postupanju u ovim predmetima, onemogućili su tim FA da izvrši detaljnu procenu njihovog uticaja na rad tužilaca. Takva situacija je i dalje važila tokom sprovođenja ove Funkcionalne analize.
  1. Dostupni podaci nisu objasnili najznačanije varijacije u broju predmeta za pojedinačna osnovna JT, a analize RJT ni DVT koje bi objasnile razloge za ove razlike nisu bile dostupne timu Funkcionalne analize. Generalno, ukupan broj primljenih predmeta se povećavao svake godine do 2016. godine kada se stabilizovao, ali nije bilo izuzetaka. Na primer, najznačajnija godišnja varijacija – povećanje od 206 odsto – zabeležena je u Osnovnom JT u Obrenovcu u 2015. godini zbog skoka u broju krivičnih prijava. Tačnije, to Osnovno JT primilo je 574 krivičnih prijava u 2014. godini, 1.757 u 2015. godini, 1.182 u 2016. godini, 796 u 2017. godini, 646 u 2018. i 798 u 2019. godini.
  2. Broj predmeta za viša JT opao je za 13 odsto ukupno od 2014. do 2019. godine, ali tim Funkcionalne analize takođe nije bio upućen u bilo kakvu zvaničnu analizu razloga za ovu pojavu. U apsolutnim brojkama, 14 viših JT zabeležilo je povećanje u broju predmeta za ukupno 354 predmeta, dok je broj predmeta preostalih 11 viših JT smanjen za ukupno 2.152 predmeta. Kao što je prikazano na Slici 59 ispod, 14 od 25 viših JT primilo je više predmeta 2019. nego 2018. godine. Najveći rast zabeležen je u višim JT u Jagodini, Novom Pazaru, Čačku i Leskovcu, za 41, 39, 29, odnosno 18 odsto. Nasuprot tome, najznačajniji pad je bio skromniji, i to za 16 odsto u Kraljevu, 15 odsto u Novom Sadu, 13 odsto u Nišu i 12 odsto u Somboru.

Slika 59: Primljeni predmeti u višim javnim tužilaštvima od 2014. do 2019. godine

A screenshot of a computer Description automatically generated with medium confidence

Izvor: Godišnji izveštaji RJT 2014 – 2019

  1. Od 2014. do 2019. godine ukupan broj apelacionih predmeta smanjen je za 17 odsto i uključivao je većinu vrsta predmeta, ali podaci nisu otkrili nikakav konkretan razlog za ovaj pad. Izražen pad počeo 2017. godine kada su sva apelaciona JT primila manje predmeta, ali su najznačajnije promene zabeležili Apelaciono javno tužilaštvo u Nišu (sa padom od 35 odsto i 1.920 predmeta manje) i Apelaciono javno tužilaštvo u Novom Sadu (25 odsto i 1.318 predmeta). Do 2019. godine, Apelaciona tužilaštva u Beogradu i Kragujevcu su se pridružila ovom trendu; Beograd je imao 18 odsto manje predmeta nego 2018. godine, a Kragujevac 12 odsto manje. U Novom Sadu je broj novih predmeta ostao stabilan od 2018. do 2019. godine, dok je u Nišu zabeležen rast od 21 osto. Pogledajte Sliku 60 ispod.

Slika 60: Primljeni predmeti u apelacionim javnim tužilaštvima od 2014. do 2019. godine

Chart, bar chart Description automatically generated

Izvor: Podaci apelacionih JT

Okvir 18: Drugostepeni i trećestepeni predmeti tužilaštava

U 2019. godini zaprimljeno je 11.047 drugostepenih krivičnih prijava, 53 odsto u višim JT, 46 odsto u apelacionim JT i manje od jedan odsto u dva specijalizovana tužilaštva za organizovani kriminal i ratne zločine. Zaprimljene su 93 trećestepene krivične prijave, 30 u Apelacionom tužilaštvu u Beogradu, 28 u Novom Sadu i Nišu, a nula u Kragujevcu. Primljeno je sedam predmeta treće instance u vezi sa specijalizovanim JT za organizovani kriminal i ratne zločine.

Tužilačka služba prema vrsti predmeta ↩︎

  1. U višim JT, od 2014. do 2019. godine, broj krivičnih predmeta protiv punoletnih okrivljenih lica smanjen je za 30 odsto, dok je broj maloletničkih predmeta porastao za tri odsto. U istom periodu došlo je do povećanja sa sedam na 18 primljenih predmeta za kategoriju pravnih lica. U 2020. godini, viša JT su primila deset odsto manje krivičnih predmeta i 21 odsto manje maloletničkih predmeta nego u prethodnoj godini, kao što je prikazano na Slici 61 ispod. Takođe, u 2020. godini primljeno je 43 novih predmeta vezanih za pravna lica, isključivo zbog priliva predmeta u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.

Slika 61: Primljeni predmeti u višim JT prema vrsti predmeta od 2014. do 2020. godine

C:\Users\Lenovo\OneDrive\Pictures\Screenshots\2022-08-31.png

Izvor: Godišnji izveštaji RJT 2014 – 2020

  1. Desetostruko povećanje broja redmeta za privredne prestupe od 2015. do 2016. godine izazvano je primeno novog Zakona o računovodstvu225 i izazvalo je zagušenje u javnim tužilaštvima koje je trajalo do 2019. godine. Zakon o računovodstvu je donet i stupio je snagu pre nego što su tužioci mogli da razviju procedure za rešavanje ovih predmeta ili da traže dodatne resurse koji su im bili potrebni za njihovo rešavanje. Broj primljenih predmeta privrednih prestupa skočio je sa 1.732 u 2015. godini na 21.178 u 2016. godini, i dalje je iznosio 23.321 u 2017, 19.900 u 2018. i 16.635 predmeta u 2019. godini. Novi Zakon o računovodstvu226 stupio je na snagu 1. januara 2020. godine, ali nije sadržao značajnije izmene u vezi sa privrednim prestupima.

Opterećenje JT ↩︎

  1. Ukupno opterećenje osnovnih, viših i apelacionih JT, definisano kao zbir primljenih i prenetih predmeta iz prethodnih godina, povećan je za ukupno 12 odsto od 2014. do 2019. godine, kao što je prikazano na Slici 62. Opterećenje se povećavalo svake godine od 2014. do 2016. godine, a zatim se postepeno smanjivalo od 2017. do 2019. godine, završavajući na ukupno 246.182 predmeta.

Slika 62: Opterećenje osnovnih, viših i apelacionih JT od 2014. do 2019. godine

Chart, line chart Description automatically generated

Izvor: Godišnji izveštaji RJT 2014 – 2019 i podaci apelacionih JT

  1. Najveće povećanje opterećenja dogodilo se u osnovnim JT od 2014 do 2017. godine, u periodu kada je došlo do povećanja od 33 odsto, tj. 60.000 predmeta. Opisano povećanje povezano je sa novim ZKP-om i prenosom predmeta istrage sa sudova na JT. Međutim, opterećenje osnovnih JT smanjeno je za četiri odsto u 2018. godini i devet odsto u 2019. godini. Obim posla osnovnih JT u 2020. godini nastavio je da opada, za deset odsto. Pogledajte Sliku 63.

Slika 63: Opterećenje osnovnih JT od 2014. do 2020. godine

Graphical user interface, text, application Description automatically generated

Izvor: Godišnji izveštaji RJT 2014 – 2019

  1. Opterećenje viših JT je bilo relativno stabilno u periodu od 2014. do 2019. godine i kretalo se između 17.000 i 18.000 predmeta. Pošto se savladavanje priliva viših JT kretalo između 93 i 96 odsto (osim u 2018. godini kada je navedeno 100 odsto), pad opterećenja u 2015. i 2016. godini, prikazano na Slici 57, uzrokovano je isključivo manjim prilivom. Sa 14.866 predmeta u 2020. godini, obim posla viših JT smanjen je za 17 odsto.

Slika 64: Opterećenje viših JT od 2014. do 2020. godine

Chart, line chart Description automatically generated

Izvor: Godišnji izveštaji RJT 2014 – 2020

  1. Opterećenje apelacionih JT pratilo je iste trendove kao i broj predmeta, sa rastom od tri odsto u periodu od 2014. do 2016. godine, nakon čega je usledio pad za 19 odsto u periodu od 2016. do 2019. godine.

Efektivnost i efikasnost ↩︎

Rešavanje predmeta ↩︎

  1. Poboljšane stope rešavanja predmeta od 2014. do 2019. godine bile su rezultat ukupne tužilačke produktivnosti, u kombinaciji sa stalnim porastom broja operativno aktivnih227 tužilaca. Predmeti su rešavani tradicionalnim odbacivanjem, odloženim gonjenjem ili podizanjem optužnice i suđenjem. Dok je apsolutni broj rešavanja predmeta u godini mera produktivnosti sistema, poređenje ukupnog rasta i pada u broju rešenih predmeta, prema JT ili vrsti JT može doprineti odlukama o raspodeli resursa i odrediti uticaj reformi. Poređenja takođe mogu pomoći da se identifikuju problemi ili zagušenja unutar sistema.
  2. Ukupan broj rešenih predmeta imao je tendenciju da prati priliv i opterećenje, odnosno da se povećava i smanjuje shodno tome. Od 2014. do 2019. godine, broj predmeta koje su rešila sva JT povećan je za 21 odsto, uključujući povećanje od 36 odsto u osnovnim JT i smanjenje od 14 odsto u višim JT i 17 odsto u apelacionim JT. U višim javnim tužilaštvima, broj rešenih predmeta je skoro uvek bio nešto manji od priliva. Međutim, u apelacionim tužilaštvima smanjenje je direktno uzrokovano padom obima posla u ovim tužilaštvima, a apelaciona JT su rešila onoliko predmeta koliko su i primila. Pogledajte Sliku 65. U 2020. godini su i osnovna i viša JT navela manji broj rešenih predmeta, za osam, odnosno 11 odsto.

Slika 65: Rešeni predmeti u osnovnim, višim i apelacionim JT od 2014. do 2019. godine

Table Description automatically generated with medium confidence
Izvor: Godišnji izveštaji RJT 2014 – 2019 i podaci apelacionih JT

Savladavanje priliva ↩︎

  1. Prosečne ukupne stope savladavanja priliva javnih tužilaštava su stalno rasle od 2014. do 2019. godine, konačno premašivši 100 odsto u 2018. i 2019. godini. Savladavanje priliva je izraženo u procentima, dobijenim deljenjem broja rešenih predmeta sa brojem pristiglih predmeta. Savladavanje priliva veće od 100 odsto pokazuje da je JT rešilo više predmeta nego što je primilo. Ako je stopa savladavanja priliva niža od 100 odsto, JT je rešilo manje predmeta nego što je primilo, što je dovelo do povećanja ukupnog broja predmeta.
  2. Kako su tužioci postajali iskusniji u radu sa ZKP-om koji je stupio na snagu 2013. godine, stope savladavanja priliva su stalno rasle sa 79 odsto 2014. godine, do 86 odsto 2015. godine, 94 odsto u 2016. godini, 99 odsto u 2017. godini i konačno 107 odsto u 2018. i 105 odsto u 2019. godini. Pretpostavlja se da je rezultatima za te godine doprinelo povećanje broja operativno aktivnih tužilaca u 2018. i 2019. godini, zajedno sa unapređenim veštinama u delotvornoj primeni ZKP-a koje su stečene kroz obuke i konsultacije, kao i povećanoj upotrebi odloženog gonjenja i sporazuma o priznanju krivice.

Slika 66: Savladavanje priliva prema vrsti JT od 2014. do 2019. godine

Chart, bar chart Description automatically generated

Izvor: Proračuni SB

  1. Kao grupa, osnovna JT su poboljšala svoje prosečne stope priliva svake godine za ukupno poboljšanje od 34 procentna poena od 2014. do 2019. godine. Istaknute godine bile su 2014. godina sa stopom savladavanja priliva od 73 odsto, kao i 2019. godina sa stopom savladavanja priliva od 107 odsto. Dostignuća osnovnih JT u 2019. godini, kada je tri četvrtine od 58 osnovnih JT postiglo stopu savladavanja priliva od 100 odsto ili više, predstavljala su značajno poboljšanje u odnosu na 2014. godinu, kada je samo jedna petina osnovnih JT ostvarila stope savladavanja priliva od najmanje 100 odsto. Pogledajte Sliku 67 i Sliku 68, ispod. 14 osnovnih JT koja čine 24 odsto bila su osnovna JT koja nisu dostigla povoljne stope savladavanja priliva i to su uglavnom bila mala JT; jedini izuzetak bilo je Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu sa stopom savladavanja priliva od 84 odsto u 2019. godini. Jedino osnovno JT sa nepovoljnijim stopama savladavanja priliva te godine bila su Osnovno JT u Petrovcu na Mlavi (68 odsto) i Osnovno JT u Prijepolju (78 odsto). Uprkos nižoj stopi rešenih predmeta u 2020. godini, zbog još nižeg priliva predmeta, osnovna JT proizvela su stopu savladavanja priliva od 112 odsto.
  2. Prosečne stope savladavanja priliva za osnovna JT u celini su se poboljšale uprkos značajnim varijacijama među stopama savladavanja priliva pojedinačnih osnovnih JT, što je fenomen koji nije ispitan ni u jednoj zvaničnoj analizi koju je tim Funkcionalne analize mogao da pronađe. Samo Osnovno JT u Kuršumliji je svake godine ostvarilvalo stope savladavanja priliva od preko 100 odsto,228 ali veličina JT nije bila garancija povoljnih stopa savladavanja priliva, kao što pokazuju tri osnovna JT u Beogradu, tri od četiri najveća JT u Srbiji (drugo najveće je u Novom Sadu). Prvo osnovno JT u Beogradu ostvarilo je povoljnu stopu savladavanja priliva samo jednom od 2014. do 2019. godine, od 138 odsto u 2018.229 Treće osnovno JT u Beogradu takođe je imalo samo jednu godinu u kojoj je rešilo više predmeta nego što je primilo. Nasuprot tome, stope savladavanja priliva u Drugom osnovnom JT u Beogradu bile su stalno iznad 100 odsto od 2016. do 2019. godine.
  3. Rezultati osnovnih JT u Beogradu verovatno su bar delimično posledica njihovog povećanog broja operativno aktivnih tužilaca. Od 2014. do 2019. godine, povećanje je iznosilo 53 odsto za Prvo osnovno JT, 58 odsto za Drugo osnovno JT i 87 odsto za Treće.230

Slika 67: Stope savladavanja priliva u odabranih231 149 osnovnih JT od 2014. do 2019. godine

Chart, bar chart Description automatically generated

Izvor: Godišnji izveštaji RJT 2014 – 2019 i proračuni SB

  1. Ukupne prosečne stope savladavanja priliva u višim JT dostigle su 100 odsto samo jednom, u 2018. godini, a inače su se kretale od 93 odsto 2015. godine do 96 odsto u 2017. godini. U 2016. godini stopa je iznosila 96 odsto, a stopa za 2019. godinu je bila 95 odsto. Iako su ove brojke bile relativno stabilne i relativno blizu 100 odsto, one pokazuju da se fond nerešenih predmeta stalno povećavao, kao što je prikazano na Slici 68 ispod. Osim učinka Višeg JT u Beogradu, među višim JT u Srbiji nije bilo drugih istaknutih primera. Još jedna godina u kojoj je ukupan prosek stope savladavanja priliva u višim JT dostigla povoljnih 101 odsto bila je 2020. godina, ali kao direktna posledica značajanog pada u prilivu predmeta u višim JT.
  2. Dvadeset i tri od 25 viših JT u Srbiji postiglo je stopu savladavanja priliva od najmanje 100 odsto najmanje jednom u periodu od 2014. do 2019. godine, pri čemu su izuzetne vrednosti zabeležene u Višem JT u Beogradu i Višem JT u Zrenjaninu. Stope za Više JT u Zrenjaninu kretale su se od 94 do 99 odsto, ali su varijacije bile znatno izraženije u Višem JT u Beogradu. To tužilaštvo je 2014. godine imalo stopu od 95 odsto, 2015. godine samo 79 odsto, 2016. godine 87 odsto, 2017. godine 90 odsto, 2018. godine 97 odsto i 2019. godine 84 odsto.

Slika 68: Stope savladavanja priliva u višim JT od 2014. do 2019. godine po višim JT

Chart, bar chart Description automatically generated

Izvor: Godišnji izveštaj RJT 2014 – 2019

  1. Svako od četiri apelaciona JT zabeležilo je stopu savladavanja priliva od 100 odsto tokom šest godina od 2014. do 2019. godine. Kao što pokazuju drugi podaci izensenin u ovom izveštaju, apelaciona JT su bila u stanju da dobro rade sa odobrenim nivoom finansiranja i zaposlenih.

Blagovremenost u procesuiranju predmeta ↩︎

  1. Čak i stope savladavanja priliva koje prelaze 100 odsto nisu garantovale da su najstariji i/ili najsloženiji predmeti okončani u razumnim rokovima. Kako je navedeno u Funkcionalnoj analizi tužilaštava, pritisak da se predmeti reše što brze često znači da stariji i teži predmeti i dalje stare, u mnogim ako ne i svim pravosuđima, što je rezultat koji podriva poverenje javnosti u tužioce i sudove.
  2. Dostupni statistički podaci za tužilaštva u Srbiji još uvek nisu dali prosečno vreme za rešavanje ili starosnu strukturu nerešenih i rešenih predmeta. Kao rezultat toga, blagovremenost se ovde analizira korišćenjem tri skupa pokazatelja: broj prenetih predmeta, stope zagušenosti i vremen rešavanja kako je definisano od strane CEPEJ-a.

Broj prenetih predmeta ↩︎

  1. U 2017. godini ukupan broj predmeta JT koji su preneti iz jedne u narednu godinu počeo je da opada nakon tri godine stalnog povećanja. Povećanje od 2014. do 2017. godine iznosilo je 27 odsto, dok je u narednim godinama broj nerešenih predmeta opao za ukupno 19 odsto i više od 25.000 predmeta, kako je prikazano na Slici 69. Kao što je i očekivano, s obzirom na njihov udeo u ukupnom broju predmeta u sistemu, preneti predmeti u osnovnim JT su najviše uticali na ukupan broj predmeta.

Slika 69: Preneti predmeti u JT od 2014. do 2019. godine

Chart Description automatically generated

Izvor: Godišnji izveštaji RJT 2014 – 2019

  1. Broj prenetih predmeta u osnovnim JT rastao je do 2016-2017. godine, ali je broj za viša JT rastao uporno svake godine između 2014. i 2019. godine do ukupnog povećanja od 66 odsto. Broj nerešenih predmeta u osnovnim JT opao je za 11 odsto 2018. godine i 10 odsto 2019. godine. Kontrast između osnovnih i viših JT prikazan je na Slici 70 i Slici 71.

Slika 70: Preneti predmeti u osnovnim JT od 2014. do 2019. godine

Chart, line chart Description automatically generated

Izvor: Godišnji izveštaji RJT 2014 – 2019

Slika 71: Preneti predmeti u višim JT od 2014. do 2019. godine

Chart, line chart Description automatically generated

Izvor: Godišnji izveštaji RJT 2014 – 2019

  1. Ovi ukupni iznosi bi bili veoma različiti ako bi se uključili „predmeti sa nepoznatim počiniocima“ takođe poznati kao KTN predmeti.232 Na početu 2019. godine u srpskim JT bilo je 472,802 nerešenih KTN predmeta, od čega je 92 odsto bilo u osnovnim JT. Stope savladavanja priliva za KTN predmete u osnovim JT iznosile su 64 odsto 2014. godine, 48 odsto u 2015. godini, 79 odsto u 2016. godini, 128 odsto 2017. godine, 93 odsto u 2018. godini i 146 odsto u 2019. godini. Viša JT ostvarila su stopu savladavanja priliva od 32 odsto za KTN predmete u 2014. godini, 2015. godine 119 odsto, 2016. godine 159 odsto, 2017. godine 687 odsto, 2018. godine 151 odsto i 100 odsto u 2019. godini.
  2. Kao što je napomenuto u diskusiji o stopama savladavanja priliva, od 2014. do 2019. godine apelaciona javna tužilaštva imala su vrlo malo prenetih predmeta. Apelaciona JT u Kragujevcu i Novom Sadu rešavala su sve svoje predmete svake godine od 2014. do 2019. godine, dok je Apelaciono tužilaštvo u Nišu prenosilo šest do 17 predmeta svake godine. Apelaciono JT u Beogradu prenelo je 50 predmeta u 2018. godinu i tri predmeta u 2019. godinu. Javna tužilaštva u Nišu i Beogradu prenela su zanemarljiv broj predmeta, koji predstavljaju najviše jedan odsto njihovog ukupnog broja predmeta.

Stope zagušenosti ↩︎

  1. Stopa zagušenosti izračunava se deljenjem ukupnog broja nerešenih predmeta na kraju jedne godine sa brojem rešenih predmeta u toj istoj godini. Ova stopa treba da pokaže kakav uticaj broj prenetih predmeta ima na učinak JT. Iako ne postoji standardni cilj za stope zagušenosti u tužilaštvima, veliki brojevi ukazuju na već stope zagušenosti i verovatna kašnjenja. Stopa zagušenosti treba da bude ispod 1,00, a idealno ispod 0,50, kako bi se osiguraloda na kraju godine bude mnogo manje nerešenih predmeta od broja rešenih predmeta tokom godine.
  2. Ukupna stopa zagušenosti u tužilaštvima u Srbiji od 2014. do 2019. godine kretala se od 0,79 do 1,01, kao što je prikazano na Slici 72 ispod, pri čemu najnovije stope ostavljaju prostora za napredak. U 2018. godini stopa zagušenosti je bila 0,81, sa 120.316 nerešenih predmeta i 148.087 rešenih predmeta na kraju godine. U 2019. godini, stopa je iznosila 0,79 predmeta na osnovu 108.895 nerešenih predmeta i 137.287 rešenih predmeta.

Slika 72: Ukupne stope zagušenosti osnovnih, viših i apelacionih JT od 2014. do 2019. godine

Chart, line chart Description automatically generated

Izvor: Proračuni SB

  1. Iako su beležila poboljšanja, osnovna JT nastavila su sa najvećim stopama zagušenosti među tri kategorije javnih tužilaštava, sa rezultatima dva do šest puta višim od rezultata viših javnih tužilaštava. U apelacionim javnim tužilaštvima nije bilo zagušenosti, kao što je prikazano na Slici 73.

Slika 73: Stope zagušenosti prema vrsti JT od 2014. do 2019. godine

Chart, bar chart Description automatically generated

Izvor: Proračuni SB

  1. Stope zagušenosti za pojedinačna osnovna JT u 2019. godini i dalje su uveliko varirale kao što je prikazano na Slici 74 ispod, pri čemu devet njih prelazi 1,00. Najveća stopa zagušenosti zabeležena je u Drugom i Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, sa 2,38, odnosno 2,13. Javno tužilaštvo u Petrovcu na Mlavi zabeležilo je stopu od 1,64. Pored Drugog i Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu i tužilaštva u Petrovcu na Mlavi, osnovna JT sa stopama iznad 1,00 bila su Osnovno JT na Ubu (1,60), Prvo beogradsko (1,51), Novi Sad (1,19), Lazarevac (1,16), Obrenovac (1,06) i Požarevac (1,02). Ipak, 22 od 58 osnovnih JT, ili 38 odsto, prijavilo je stope jednake ili niže od 0,50 u 2019. godini, što pokazuje da je efikasniji učinak moguć barem u malim i srednjim javnim tužilaštvima. Na primer, Osnovno javno tužilaštvo u Kragujevcu imalo je stopu zagušenosti od 0,25, Osnovno JT u Leskovcu 0,36, a Osnovno JT u Senti 0,09.

Slika 74: Stope zagušenosti odabranih233 osnovnih JT u 2019. godini

Chart Description automatically generated

Izvor: Proračuni SB

  1. Ukupne stope zagušenosti u višim JT ostale su ispod 0,50 svake godine od 2014. do 2019. godine, iako su se blago povećavale svake godine. Ukupne stope su ostale u željenom rasponu od manje od 0,50 iako su se gotovo udvostručile od 2014. do 2019. godine zbog izuzetno velikih zagušenja u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Stopa zagušenosti u Beogradu se značajano pogoršala nakon 2014. godine, kada je iznosila 0,34 iako je broj tužilaca u toj kancelariji porastao sa 43 u 2014 godini na 64 do 2019. godine; stopa je iznosila 0,73 u 2015. godini, 1,00 u 2016. godini, 0,96 u 2017. godini, 1,12 u 2018. godini i 1,43 u 2019. U 2019. godini je najveća stopa zagušenosti nakon Beograda prijavljena u Sremskoj Mitrovici i iznosila je 0,46. Najveći kontrast u odnosu na Beograd i Sremsku Mitrovicu utvđrne je u Leskovcu gde je stopa zagušenosti smanjena sa 0,20 u 2014. godini na 0,02 u 2018. i 2019. godini.

Vreme rešavanja ↩︎

  1. Pošto tužilaštva u Srbiji još uvek nisu pratila trajanje pojedinačnih predmeta nakon analize koju je sprovela Funkcionalna analiza tužilaštava, ova analiza nastavlja da koristi CEPEJ metodologiju za izračunavanje teorijskog vremena potrebnog za rešavanje nerešenog predmeta, uzimajući u obzir tadašnji aktuelni tempo rada javnog tužilaštva. Pokazatelj se dobija tako što se broj nerešenih predmeta na kraju određenog perioda podeli sa rešenim predmetima za taj period, pomnoženim sa 365 dana.234 Rezultirajući pokazatelj nije procena prosečnog vremena potrebnog za procesuiranje predmeta, već teorijski prosek trajanja predmeta u okviru određenog sistema (npr. pojedinačna JT, vrste JT, JT po okruzima ili JT po zemljama).
  2. Vreme rešavanja predmeta kod tužilaca u Srbiji se postepeno smanjivalo u periodu od 2014. do 2019. godine, iako je i dalje bilo dva do šest puta duže u osnovnim nego u višim JT. Vreme rešavanja predmeta u višim JT je očekivano niže nego u osnovnim JT, jer su njihovi predmeti uglavnom hitni zbog toga što su okrivljeni u pritvoru i njihova nadležnost je uža. Ukupno vreme rešavanja predmeta u sistemu smanjeno je sa 339 dana 2014. godine na 290 dana 2019. godine. U osnovnim JT vreme je smanjeno sa 471 na 349 dana. Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu najviše se mučilo u pogledu vremena rešavanja i bilo je jedino osnovno JT koje je premašilo hiljadu dana pet godina zaredom, od 2014. do 2018. godine. Vreme rešavanja predmeta u ovom tužilaštvu se gotovo prepolovilo od 2014. (1.374 dana) do 2019. godine (777 dana). Osnovna javna tužilaštva sa najboljim vremenom rešavanja predmeta u 2019. godini bila su tužilaštva u Senti (34 dana), Raškoj (36 dana) i Velikom Gradištu (42 dana). Štaviše, izračunato vremen rešavanja predmeta u Velikom Gradištu od 20 dana u 2018. godini predstavljalo je poboljšanje od 91 odsto u odnosu na 2014. godinu. Pogledajte Sliku 75.

Slika 75: Vreme rešavanja predmeta u odabranim235 osnovnim JT od 2014. do 2019. godine

A picture containing text, writing implement, pencil, stationary Description automatically generated

Izvor: Proračuni SB

  1. Više JT u Beogradu bilo je odgovorno za stalno povećanje vremena rešavanja za viša JT ukupno, vremena koja su se skoro udvostručila od 2014. (79 dana) do 2019. godine (152 dana). Tim koji je sprovodio Funkcionalnu analizu nije dobio zvanične analize koje bi objasnile uzrok povećanja vremena rešavanja predmeta za Beograd. Dok je većina drugih JT uspela da zadrži vreme rešavanja ispod 100 dana,236 u Beogradu se vreme rešavanja od 124 dana iz 2014. godine učetvorostručilo na 523 dana u 2019. godini. Više javno tužilaštvo u Beogradu zabeležilo je pad broja rešenih predmeta od 25 odsto od 2014 do 2019. godine, dok je stopa savladavanja priliva smanjena sa 95 na 84 odsto, a preneti broj predmeta povećan sa 1.174 predmeta 2014. godine na 3.685 predmeta 2019. godine. Pogledajte Sliku 76 ispod.

Slika 76: Vreme rešavanja predmeta u višim javnim tužilaštvima od 2014. do 2019. godine

Chart, line chart Description automatically generated

Izvor: Proračuni SB

  1. Kao i kod ostalih pokazatelja efikasnosti, vreme rešavanja predmeta apelacionih JT bilo je odlično u periodu od 2014. do 2019. godine, jer su ova JT praktično rešavala sve pristigle predmete svake godine.

Efikasnost po tužiocu 237 ↩︎

  1. Prema izveštaju CEPEJ-a iz 2020. godine (podaci iz 2018. godine), broj javnih tužilaca na 100 hiljada stanovnika u Srbiji iznosio je 11,2, što predstavlja povećanje od 2,4 tužioca u odnosu na prethodni izveštaj CEPEJ-a koji je razmatrao podatke iz 2016. godine i u skladu sa prosekom EU27. Prosek EU11 za 2018. godinu bio je 16,7, dok je prosek Zapadnog Balkana bio 12,52. U poređenju sa pojedinačnim regionalnim sličnim zemljama iz EU11 i sa Zapadnog Balkana, samo Bosna i Hercegovina je imala sličan odnos od 10,7. Pogledajte Sliku 77 ispod.

Slika 77: Broj javnih tužilaca na 100.000 stanovnika – Izveštaj CEPEJ-a iz 2020. godine

Chart, bar chart Description automatically generated

Izvor: Izveštaj CEPEJ-a iz 2020. godine (podaci iz 2018. godine)

Broj predmeta po tužiocu

  1. Broj predmeta – tj. pristigli predmeti – za tužioce u svim vrstama JT smanjio se u periodu od 2014. do 2019. godine. Broj predmeta po tužiocu smanjen je za 25 odsto u osnovnim JT, za 33 odssto u višim JT i za 18 odsto u apelacionim JT, kao što je prikazano na Slici 78 ispod.

Slika 78: Broj predmeta po tužiocu u osnovnim, višim i apelacionim238 JT od 2014. do 2019. godine

Chart, bar chart Description automatically generated

Izvor: Proračuni SB

  1. Nakon tri godine povećanja, broj pristiglih predmeta u osnovnim JT počeo je da opada 2017. godine, pošto se broj tužilaca koji rade na predmetima povećao za skoro jednu četvrtinu od 2014. do 2019. godine. U višim JT, broj pristiglih predmeta je varirao između 13.000 i 15.000 dok je broj tužilaa porastao za 30 odsto, što je dovelo do pada broja predmeta po tužiocu. Međutim, povećanje broja tužilaca viših tužilaštava prvenstveno je povezano sa formiranjem četiri specijalizovana odeljenja za borbu protiv korupcije. Ovi tužioci nisu mogli biti isključeni iz ukupnog broja za ovaj proračun, jer se nije moglo utvrditi koliko tužilaca u četiri tužilaštva radi u odeljenjima za borbu protiv korupcije u odnosu na druga odeljenja. Pogledajte Tabelu 13 ispod.

Tabela 13: Broj predmeta i tužilaca u osnovnim i višim JT od 2014. do 2019. godine

  2014 2015 2016 2017 2018 2019
Osnovna JT Broj predmeta 108,922 110,532 120,424 113,620 108,479 101,312
Tužioci 355 344 350 350 429 439
Viša JT Broj predmeta 15,319 14,639 13,451 14,162 13,263 13,316
Tužioci 158 157 161 167 186 206

Izvor: Godišnji izveštaji RJT 2014 – 2019

  1. Do 2019. godine, svaki tužilac u osnovnim tužilaštvima imao je prosečan priliv od 231 predmeta, ali su i dalje postojale značajne razlike u broju predmeta među tužiocima u osnovnim JT opisanim u Funkcionalnoj analizi tužilaštava. Tužioci u višim JT generalno su imali manji priliv u 2019. godini, u rasponu od malog broja od 23 predmeta u Kraljevu do velikog broja od 194 predmeta u Zrenjaninu. Od 25 viših JT, u 17 (68 odsto) javnih tužilaštava tužioci su imali broj predmeta ispod nacionalnog proseka.
  2. Broj predmeta po tužioci smanjen je u apelacionim JT na 248 predmeta u 2019. godini. Dok su Apelaciono JT u Beogradu i Apelaciono JT u Kragujevcu prijavila pad broja novih predmeta u poslednje dve godine, broj ovih predmeta je u porastu u Nišu i Novom Sadu.
  3. Iako je u poslednjih nekoliko godina povećan broj tužilaca, tužioci su ocenili da njihov godišnji broj predmeta znatno premašuje optimalan broj. Razlika između stvarnog broja predmeta i i broja predmeta koje tužioci smatraju optimalnim je značajna. Prema tužiocima, stvarni broj predmeta je u proseku premašio optimalni za 66%. Percipirani opseg stvarnog i optimalnog broja predmeta varira među različitim tipovima sudova i tužilaštava. Tužioci osnovnih tužilaštava navode veći broj predmeta na kojima obično rade.

Graphical user interface, application Description automatically generated

Broj rešenih predmeta po tužiocu

  1. U svim vrstama javnih tužilaštava, prosečan broj rešenih predmeta po tužiocu bio je veoma sličan trendovima za broj predmeta po tužiocu. Od 2014. do 2019. godine došlo je do povećanja od 10 odsto za prosečan broj rešenih predmeta u osnovnim tužiocima, kao i smanjenja u višim i apelacionim javnim tužilaštvima za 29, odnosno 17 odsto. Pogledajte Sliku 79 ispod.

Slika 79: Broj rešenih predmeta po tužiocu u osnovnim, višim i apelacionim239 JT od 2014. do 2019. godine

Izvor: Proračuni SB

  1. Broj rešenih predmeta po tužiocu u osnovnim JT je rastao svake godine od 2014. do 2016. godine, a zatim je opadao od 2017. do 2019. godine, sa stabilnim ili rastućim brojem rešenih predmeta po tužiocu u većini, ali ne i svim osnovnim JT od 2014. do 2019. godine. Neka javna tužilaštva, kao što su tri osnovna JT u Beogradu, povećala su broj tužilaca dok su ostala tužilaštva izgubila tužioce (npr. Osnovna JT u Leskovcu, Pančevu i Šapcu). S druge strane, Osnovno JT u Novom Sadu je u 2019. godini u odnosu na 2014. godinu dodalo četiri tužioca, broj pristiglih predmeta je smanjen za šest odsto, a broj rešenih predmeta po tužiocu je opao za 18 odsto.240
  2. Prosečan broj rešenih predmeta po tužiocu u osnovnim javnim tužilaštvima varirao je više od broja predmeta po tužiocu, četiri puta. Kretali su se od 131 u Prijepolju do 562 u Krušumliji. Više od polovine ili 31 odsto osnovnih JT ostvarilo je broj rešenih predmeta po tužiocu niži od proseka. U osam osnovnih JT je broj rešenih predmeta po tužiocu bio prosečan, a u jednoj trećini ili 19 osnovnih JT broj rešenih predmeta po tužiocu bio je iznad proseka.
  3. Međutim, kao što je bio slučaj kod broja predmeta, broj rešenih predmeta po tužiocu u osnovnim JT još uvek nije bio u korelaciji sa veličinom JT. Mala javna tužilaštva ostvarila su neke od najviših stopa rešenih predmeta po tužiocu, a JT sa doslednim stopama rešenih predmeta koje su iznad proseka su sva bila mala tužilaštva, sa šest ili manje tužilaca.
  4. Smanjenje stope rešenih predmeta po tužiocu u višim JT ukazuje na to da bar neka od viših JT dobijaju dodatno osoblje koje im je potrebno. Stope rešavanja predmeta za viša JT sveukupno su bile upola niže od osnovnih i apelacionih javnih tužilaštava i konstantno su se smanjivale vreenom. Međutim, na osnovu intervjua koji je obavio tim Funkcionalne analize, skraćeno vreme rešavanja predmeta verovatno je bilo posledica većeg broja tužilaca u višim JT koji su dodeljeni specijalizovanim odeljenjima.
  5. Tužioci apelacionih javnih tužilaštava uspeli su da reše broj predmeta koji je jednak broju primljenih predmeta.

Efikasnost specijalizovanih javnih tužilaštava i specijalnih odeljenja viših JT ↩︎

  1. Sa značajanim izuzetkom Tužilaštva za organizovani kriminal, specijalna javna tužilaštva i specijalna odeljenja javnih tužilaštava u Srbiji bila su opterećena problemima učinka, nestabilnim i niskim stopama savladavanja priliva, visokim stopama zagušenosti i dugim vremenom potrebnim za rešavanje predmeta.
  2. Na osnovu svih pokazatelja efikasnosti razmatranih u ovom poglavlju, druga JT bi što je moguće češće trebalo da usvoje procedure koje je koristilo Tužilaštvo za organizovani kriminal za postizanje svojih rezultata od 2014. do 2019. godine. Relativno mali broj predmeta Tužilaštva za organizovani kriminal od 474 predmeta u 2019. godini predstavljalo je gotovo dvostruko veći broj predmeta u odnosu na 2014. godinu, kada je primljeno 238 predmeta, ali je Tužilaštvo ipak dobro vodilo predmete kroz sistem. Stopa savladavanja priliva je dostigla 102 odsto u 2014. godini, dok je 2015. godine bila 99 odsto, 2016. godine 92 odsto, 2017. godine 97 odsto, 2018. godine 95 odsto i 2019. godine 98 odsto. Vreme rešavanja predmeta variralo je od 50 dana 2017. godine do 111 dana 2016. godine; u 2019. godini vreme rešavanja predmeta iznosilo je 89 dana. Stope zagušenosti bile su u idealnoj kategoriji, ispod 0,50 od 2014. do 2019. godine.241
  3. Nasuprot tome, rezultati za Tužilaštvo za ratne zločine značajno su se razlikovali od stope savladavanja priliva od 380 odsto 2015. godine do 25 odsto 2017. godine. U 2018. i 2019. godini, ove stope savladavanja priliva su se stabilizovale na 107, odnosno 100 odsto. Stope zagušenosti su pratile nestalne varijacije, ali su te stope redovno bile daleko iznad 1,00; u 2019. godini stopa zagušenosti je bila 1,58. Samo u 2015. godini ova vrednost je pala na zadovoljavajućih 0,37. Slično tome, vreme rešavanja je bilo visoko, 967 u 2014. god, 134 u 2015. godini, 557 u 2016. godini, 1.590 u 2017. godini, 706 u 2018. godini i 576 u 2019. godini. Međutim, sve ove varijacije se odnose na veoma mala opterećenja; 20 predmeta je primljeno 2014. godine, 10 predmeta 2015. godine, 34 predmeta 2016. godine, 56 predmeta 2017. godine, 29 u 2018. godini i 28 predmeta u 2019. godini.
  4. Specijalno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal u okviru Višeg tužilaštva u Beogradu je više nego učetvorostručilo svoj broj nerešenih predmeta sa 226 predmeta 2015. godine na 952 predmeta u 2019. godini, prvenstveno zbog niske stope savladavanja priliva.242 Njegova stopa savladavanja priliva bila je 68 odsto u 2015. godini, 42 odsto u 2016. godini, 67 odsto u 2017. godini, 58 odsto u 2018. godini i 67 odsto u 2019. godini. Niske stope savladavanja priliva (68 odsto u 2015. godini, 42 odsto u 2016.. godini, 67 odsto u 2017. godini, 58 odsto u 2018. godini i 67 odsto u 2019. godini) praćenje su visokim stopama zagušenosti i visokim vremenom rešavanja predmeta. Stopa zagušenosti je skočila sa 1,47 u 2015. godini na 4,96 u 2019. godini, dok se vreme rešavanja predmeta kretalo od najnižih 536 dana u 2015. godini do najdužih 1810 dana u 2019. Iako ovo nije moglo biti provereno iz dostupnih podataka, visoke stope zagušenosti, visoka vremena rešavanja i niske stope savladavanja priliva su možda bile posledica složene prirode mnogih predmeta. Broj predmeta za 2014. godinu bio je nečitak u Godišnjem izveštaju; u 2015. godini broj predmeta je bio 226, u 2016. godini 322, u 2017. godini 252, u 2018. godini 324 i 287 predmeta u 2019. godini.
  5. Specijalna odeljenja za borbu protiv korupcije, osnovana 2018. godine u četiri viša javna tužilaštva, primila su 9.682 krivičnih prijava u prvoj godini rada, od kojih su većinu pokrenula viša javna tužilaštva pre 2018. godine. Prenos ovih predmeta iz drugih viših JT verovatno je povećao obim posla i broj rešenih predmeta originalnih JT. U 2018. godini ukupno je rešeno 3.696 krivičnih prijava, od kojih je 75 odsto odbačeno. Takođe, tokom 2018. godine bilo je potrebno 465 dana za rešavanje krivični hprijava dok je stopa savladavanja priliva bila samo 44 odsto. U 2019. godini odeljenja su rešila još 5.146 predmeta i podigla ukupnu stopu savladavanja priliva na 78 odsto. Međutim, zbog povećanog obima posla, prosečno vreme rešavanja predmeta povećano je na 545 dana.

Efikasnost percipirana od strane zainteresovanih strana ↩︎

  1. Prema Regionalnoj anketi o pravosuđu, najveći stepen zadovoljstva efikasnošću javnih tužilaca je prisutan kod samih tužilaca i kod sudija, dok su advokati najmanje zadovoljni. Zadovoljstvo korisnika usluga pravosuđa je negde između. Devet od deset tužilaca smatra da njihova institucija efikasno obavlja određene poslove (91 odsto). Sa njima se uglavnom slažu sudije sa dve trećine onih koji su zadovoljni efikasnošću javnih tužilaštava (65 odsto). Opšta javnost i preduzeća uglavnom imaju veoma slične stavove – 44 odsto obe grupe populacije pozitivno ocenjuje efikasnost tužilaštva.

Slika 80: GRAĐANI, PREDUZEĆA, ADVOKATI, SUDIJE I TUŽIOCI: OPŠTA PERCEPCIJA EFIKASNOSTI TUŽILAŠTVA243

Chart, bar chart Description automatically generated

  1. Saradnja sa drugim istražnim organima javni tužioci prepoznaju kao najvažniji element koji doprinosi efikasnosti rada tužilaštva. Čak 79 odsto tužilaca ističe pozitivan uticaj te saradnje, 11 odsto ne smatra da ta saradnja ima ikakvog uticaja, dok samo 8 odsto ocenuje da je taj uticaj negativan. Sudije i advokati ne vide saradnju između tužilaca i drugih istražnih organa kao relevantnu za efikasnost tužilaštva.

Slika 81: ADVOKATI, SUDIJE I TUŽIOCI: UTICAJ SARADNJE IZMEĐU JAVNOG TUŽILAŠTVA I DRUGIH ISTRAŽNIH ORGANA244

Chart, bar chart, funnel chart Description automatically generated

  1. Iskustvo sa tužilaštvom čini percepciju građana o njihovoj efikasnosti negativnijom. Pozitivno mišljenje o njihovoj efikasnosti ima 44 odsto građana bez iskustva sa javnim tužiocima, dok samo 37 odsto onih sa iskustvom deli njihovo mišljenje. Za razliku od građana, predstavnici privrede sa iskustvom imaju bar nešto pozitivniji stav o efikasnosti svih javnih tužilaca.
  2. Većina javnih tužilaca saglasila se da su mere za poboljšanje efikasnosti njihovog rada povećanje broja tužilaca, istražitelja i drugog osoblja, ali i unapređenje infrastrukture i saradnje sa istražnim organima. Tužioci su gotovo potpuno ujednačeni u mišljenju da bi veći broj zaposlenih u tužilačkoj administraciji prvenstveno doveo do veće efikasnosti njihovog rada (97 odsto). Većina njih ističe i povećanje broja samih tužilaca (88 odsto), poboljšanu infrastrukturu (86 odsto) i bolju saradnju sa policijom (84 odsto).

Uticaj pandemije Kovida-19 na efikasnost javnih tužilaštava u 2020. godini ↩︎

  1. Preliminarna procena uticaja pandemije na efikasnost JT ukazuje da nije bilo neposrednih efekata na javna tužilaštva u Srbiji, međutim, takvih uticaja je nesumnjivo bilo, a oni će se otkriti u narednim godinama. Proglašeno vanredno stanje od sredine marta do sredine maja 2020. godine zaustavilo je postupke gonjenja koji se nisu smatrali hitnim245 i dovelo do smanjenja broja predmeta i broja rešenih predmeta. Ukupna stopa savladavanja priliva u 2020. godini bila je povoljna prvenstveno zbog opadajućeg broja novih predmeta.
  2. Pandemija je takođe uslovila promene u nekim procesima rada tužilaca, što je moglo uticati i na kvalitet i na efikasnost njihovog rada. Na primer, neka ročišta su morala da se održe online, kao što su ročišta vezana za kršenje mera samoizolacije. Do decembra 2021. godine i dalje je bilo teško predvideti obim dodatnih zagušenja koja će nastati nakon završetka pandemije (ili makar dok pandemija ne bude pod većom kontrolom). U međuvremenu će mnogi predmeti možda biti „zaglavljeni“ u sistemu, a neki novi predmeti se mogu pojaviti kao direktan uticaj pandemije.

Preporuke i naredni koraci ↩︎

Preporuka 1: Poboljšati i proširiti upotrebu sistema za automatsko vođenje predmeta u tužilaštvima.

Sistem za automatsko vođenje predmeta u javnim tužilaštvima bi trebalo da bude u potpunosti razvijen i uveden, uključujući detaljan, fleksibilan modul za izveštavanje.246 Novi sistem za vođenje predmeta (SAPO II) trebalo bi da omogući generisanje i korišćenje ovih preporučenih funkcija:

  • Izvršiti analizu nedostataka radi utvrđivanja koji će podaci, izveštaji, upozorenja i pretrage biti potrebni za isključivo oslanjanje na sistem za vođenje predmeta. (DVT, RJT – kratkoročno)
  • Navesti koje izveštaje treba automatski i redovno da proizvodi sistem za vođenje predmeta, u skladu sa potrebama internog i eksternog izveštavanja. (DVT, RJT – kratkoročno)
  • Navesti koji bi mehanizmi upozorenja u sistemu za vođenje predmeta olakšali obradu predmeta i omogućili tužiocima da efikasnije upravljaju svojim poslom. (DVT, RJT – kratkoročno)
  • U skladu sa tim izmeniti podzakonska akata i pravila. (DVT, RJT – srednjoročno)
  • Preneti sve postojeće podatke u sistem. Kad je potrebno, ručno uneti stare podatke preko pojednostavljenih obrazaca. Preneti sve relevantne štampane podatke u digitalni sistem. (MP, RJT, DVT i JT – srednjoročno)
  • Eliminisati papirne registre u JT. (DVT, RJT – dugoročno)

Preporuka 2: Formirati specijalizovana istražna odeljenja.

Specijalizovano istražno odeljenje osnovano u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu bilo je od koristi, a uvođenje takvog odeljenja u drugim osnovnim tužilaštvima i višim tužilaštvima vredi ispitati.

  • Sprovesti studiju u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu kako bi se utvrdilo koje aspekte tog odeljenja treba osnovati u drugim osnovnim i višim JT, za koje vrste predmeta, kao i koji resursi su potrebni za to. (RJT, DVT – kratkoročno)
  • Obezbediti neophodne resurse za rad novih odeljenja. (DVT, RJT, MP – srednjoročno)

Preporuka 3: Poboljšati praćenje broja predmeta i učinka.

Redovno pratiti poslove tužilaca kako bi procenili njihov broj predmeta i rezultate rada. Ovo se odnosi na zabrinutost tužilaca da njihov rad na predmetima koji značajno povećavaju njihov obim posla nije na adekvatan način uzet u obzir prilikom raspodele predmeta i vrednovanja rezultata rada tužilaca.

  • Identifikovati ove zadatke i analizirati njihov uticaj na rezultate rada JT. (DVT, RJT – kratkoročno)
  • Objediniti unos podataka i praćenje „KTR“ predmeta među javnim tužilaštvima i izbegavati dvostruko evidentiranje predmeta (RJT – kratkročno)
  • Kvantifikovati koliko rada tužioci ulažu u „KTR“ predmete. (DVT, RJT – kratkoročno)
  • Razmotriti korišćenje sistema za vođenje predmeta za klasifikaciju „KTR“ predmeta kako biste procenio njihov uticaj na rezultate rada. (RJT, DVT – srednjoročno)
  • Uneti i upravljati podacima o „KTR“ predmetima na način koji će nastaviti da ih identifikuje nakon što tužilac započne zvaničnu istragu o predmetu i premesti predmet u drugi upisnik. (RJT, DVT – srednjoročno)
  • Pratiti vreme rešavanja predmeta u svim vrstama predmeta. (RJT, DVT – srednjoročno)

Preporuka 4: Unaprediti procesuiranje predmeta protiv nepoznatih učinilaca.

  • Redovno arhiviranje „KTN“ predmeta kako ne bi opterećivali sistem kada im istekne rok do zastarelosti. (RJT – srednjoročno)

Preporuka 5: Izraditi plan za smanjenje broja zaostalih predmeta kako bi se smanjio značajan broj predmeta koji se prenose, posebno predmeta koji su nerešeni više od dve godine.

Pravosuđe bi trebalo da bude uključeno u većinu, ako ne i u sve od navedenog po potrebi. Međutim, mogu postojati politike ili programi koje tužioci mogu interno sprovoditi kako bi nadgledali pravovremenost i smanjili zaostatke u javnim tužilaštvima.

  • Formirati stalnu radnu grupu za izradu i praćenje implementacije plana smanjenja zaostalih predmeta. Članstvo u grupi se može promeniti tokom vremena, ali njena funkcija ne bi trebalo da bude promenljiva pošto zaostaci predstavljaju trajnu pretnju efikasnosti i kvalitetu svih tužilačkih sistema. (RJT – kratkoročno)
  • Razviti i ažurirati starosnu listu predmeta kojima se bavi svako JT. Liste bi doprinele detaljnom dizajnu sistema za vođenje predmeta i planovima za smanjenje zaostalih predmeta za sva JT. Ove liste treba ažurirati najmanje svakih šest meseci. (RJT – kratkoročno)
  • Objaviti rezultate (RJT – srednjoročno)

Preporuka 6: Identifikovati, širiti i podsticati razmenu dobrih praksi.

Sprovesti detaljnu analizu istrage, obrade predmeta, upravljanja i administrativne prakse najefikasnijih javnih tužilaštava u svakoj kategoriji veličine. Studija bi identifikovala procese ili politike koje bi mogle pomoći drugim javnim tužilaštvima da poboljšaju svoje vreme i broj rešenih predmeta i smanje starost i broj predmeta koji se prenose iz godine u godinu.

  • Pripremiti izveštaj sa detaljima najefikasnijih praksi i preduslova za njihovo sprovođenje u drugim JT. (RJT, DVT – kratkoročno)
  • Pripremiti relevantna pravila i priručnik da bi se zabeležili koraci neophodni za sprovođenje preporučenih praksi. (DVT, RJT – kratkoročno)
  • Uvesti efikasne prakse kod javnih tužilaštava sa slabijim rezultatima rada kroz programe razmene među kolegama, radionice, obuke u PA, itd. (DVT, RJT, PA – srednjoročno)
  • Razviti podsticaje za najuspešnija JT i ona sa najvećim poboljšanjem. Ovo bi se moglo napraviti po uzoru na postojeći program nagrađivanja najboljih sudova. (RJT, DVT – srednjoročno)

Preporuka 7: Raspodeliti tužilačke resurse na osnovu potražnje za uslugama, a ne na osnovu stanovništva kako bi se ujednačio broj predmeta po tužiocu (RJT, DVT - srednjoročno)