Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji iz 2021. godine meri napredak ostvaren u odnosu na početnu Funkcionalnu analizu pravosuđa iz 2014. godine i Funkcionalnu analizu tužilačkog sistema iz 2019. godine. Prikupljanje podataka završeno je u prvoj polovini 2021. godine, obuhvatajući period od 2014. do 2020. godine. Detaljna analiza sprovedena je samo za period od 2014-2019. godine, s obzirom na to da podaci za 2020. godinu nisu bili potpuno reprezentativni zbog tromesečnog zatvaranja sudova usled pandemije KOVIDA-19. Podaci za 2020. godinu analizirani su samo na opštem nivou kako bi se izbeglo pogrešno tumačenje podataka. Preliminarni nalazi i preporuke razmatrani su sa nosiocima interesa i razvojnim partnerima u periodu od februara do aprila 2022. godine.
Cilj Funkcionalne analize pravosuđa u Srbiji iz 2021. godine odnosi se na informisanje procesa pristupanja Srbije EU u okviru Poglavlja 23 na osnovu detaljne analize zasnovane na dokazima. Funkcionalna analiza takođe predstavlja objektivnu analizu trenutnog učinka sektora pravosuđa. U cilju poređenja rezultata, primenjena je ista metodologija kao ona korišćena u prethodnim funkcionalnim analizama pravosuđa.
Procene se zasnivaju na mešavini kvantitativnih i kvalitativnih podataka. Statistički podaci su prikupljeni od srpskih aktera u pravosuđu i uključivali su podatke relevantne za upravljanje predmetima, finansije i ljudske resurse i IKT. Pored statističkih podataka, 2020. godine završena je Anketa o pravosuđu i iskustvu sa velikim brojem učesnika kako bi pružila informacije o pristupu i kvalitetu pravosuđa u Srbiji, kao i iskustvu sa sudskim predmetima u smislu efikasnosti. Procena je obuhvatila pravnu analizu, analizu zvanično objavljenih podataka, diskusije fokus grupa i razgovore sa ključnim pružaocima informacija.
Funkcionalna analiza iz 2021. godine prati strukturu Funkcionalne analize iz 2014. godine i razmatra kako učinak sistema, tako i upravljanje resursima. Učinak sistema procenjuje se u odnosu na kriterijume efikasnosti, kvaliteta i pristupa, dok su upravljanjem resursima obuhvaćeni ljudski resursi, finansijska sredstva i IKT. Pored toga, Funkcionalna analiza iz 2021. godine procenjuje rukovođenje i upravljanje, kao i integritet sistema. Svaka oblast se poredi sa relevantnim standardima i dobrim praksama EU.
Funkcionalna analiza iz 2021. godine pokriva ceo sektor, sa fokusom na sudove i javna tužilaštva kao glavne pravosudne institucije u Srbiji. Obim obuhvata sve vrste predmeta, uključujući parnične, vanparnične, privredne, upravne, prekršaje i krivične predmete. Funkcionalna analiza obuhvata i druge institucije u sektoru u meri u kojoj one utiču na pružanje usluga sudova i javnih tužilaštava, uključujući Ministarstvo pravde (MP), Visoki savet sudstva (VSS), Državno veće tužilaca (DVT), sudove, javna tužilaštva (JT), Pravosudnu akademiju, policiju, sudijske profesije (advokati, beležnici, izvršitelji, medijatori i veštaci).
Preporuke su osmišljene tako da budu sprovodite i specifične sa ciljem usklađivanja rada pravosuđa Srbije sa učinkom država članica EU. Svaka preporuka praćena je nizom praktičnih narednih koraka za njeno sprovođenje. U svakom koraku se takođe navodi institucija odgovorna za napredovanje sprovođenja preporuke, kao i druge institucije čija je saradnja neophodna za efektivnu realizaciju. Pored toga, za svaki korak su naznačeni vremenski okviri, od kratkoročnih (12 meseci) do srednjoročnih (2 – 3 godine) i dugoročnih (5 godina).
Srpske vlasti će dati prioritet sprovođenju preporuka kroz reviziju Akcionog plana za Poglavlje 23. Sve preporuke su formulisane u konsultacijama sa akterima u pravosuđu organizovanim tokom aprila 2022. godine.
