• Indeks
• Uvod
  • Izrazi zahvalnosti
  • Cilj, obim i struktura
  • Opšti zaključci i predloženi prioriteti
• Spoljašnji učinak: Efikasnost i delotvornost pravosudnih usluga
  • Sudovi
  • Javna tužilaštva
  • Kvalitet pruženih usluga u pravosuđu
  • Pristup uslugama pravosuđa
  • Unapređenje integriteta pravosudnog sistema Srbije
• Procena spoljašnjeg učinka
  • Upravljanje i strateško rukovođenje
  • Upravljanje ljudskim resursima
  • Upravljanje finansijskim resursima
  • Upravljanje IKT sistemom

Pristup uslugama pravosuđa

Glavni nalazi

499. Dok Srbija zaostaje za drugim evropskim zemljama u pristupu pravdi, situacija se ipak poboljšala od 2013. godine. Ključna poboljšanja uključuju Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, Centralni sistem za sudske takse (da bi se olakšalo podnošenje zahteva za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi),³⁴² online baze podataka zakona i status predmeta, i podsticaji za meidjaciju. Moguće je dodato poboljšanje pristupačnosti, informacija, upravljanja i vrednovanja pristupa pravnim uslugama.
500. Pristupačnost je i dalje najozbiljnija prepreka pristupu uslugama pravosuđa u Srbiji za građane i privredu. Sudski i advokatski troškovi predstavljaju značajan deo prosečnih prihoda u Srbiji, čak i za jednostavne predmete. Poslovni sektor navodi da su sudovi sve nedostupniji zbog sudskih i advokatskih troškova, a najviše su pogođena mala preduzeća.
501. Primena oslobađanja od plaćanja sudskih taksi još uvek nije ujednačena, što dovodi do nedoslednog pristupa pravosudnim uslugama za siromašne. Pravila o oslobađanju od sudskih taksi nisu sveobuhvatna, nedostaju im rokovi za podnošenje zahteva za izuzeće i za odlučivanje suda o zahtevu. U javnosti postoji veoma ograničeno razumevanje programa oslobađanja od sudskih taksi.³⁴³ Ne postoje smernice ili standardizovani obrasci za sudije koje odobravaju oslobađanje od plaćanja sudskih taksi, a odluke se uglavnom ne prate. Osim visine sudskih taksi, stranke često ističu nejednak tretman sudova i nedostatak informacija kao glavne probleme sa kojima se susreću prilikom oslobađanja od plaćanja taksi.³⁴⁴ Oslobađanje od taksi može poboljšati pristu pravdi u nekim oblastima, ali bez podataka se ne može pratiti njihov uticaj.
502. Advokatske tarife su propisane na višem nivou nego u mnogim državama članicama EU. Advokati se laćaju po ročištu ili podnesku. Ovo podstiče dugotrajne sudske sporove i smanjuje mogućnost građana sa niskim primanjima da plate pravne usluge.
503. Advokati po službenoj dužnosti mogu se imenovati za siromašne klijente, ali postoji zabrinutost u pogledu njihove kontrole kvaliteta i nepristrasnosti. Da bi se omogućila ravnomerna raspodela predmeta među advokatima po službenoj dužnosti, Advokatska komora Srbije uvela je pozivni centar i softver za praćenje.
504. U skladu sa Ustavom Srbije i evropskim principima pravosuđa, u oktobru 2019. godine uspostavljen je sistem pravne pomoći. Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći predviđa dve različite kategorije – pravnu pomoć i pravnu podršku. Pravnu pomoć pružaju advokati i opštinske službe pravne pomoći i organizacije civilnog društva u slučajevima azila i diskriminacije.
505. Opštinske službe pravne pomoći primaju zahteve građana za besplatnu pravnu pomoć i odlučuju o njihovoj podobnosti na osnovu njihovog materijalnog stanja. Pravna pomoć se pruža za sve vrste predmeta osim privrednih i prekršajnih za koje nije predviđena kazna zatvora. Lica podobna za besplatnu pravnu pomoć su lica koja već primaju socijalna davanja, deca koja primaju dečji dodatak i pripadnici određenih ugroženih grupa. Pored toga, pojedinci koji trenutno ne primaju socijalne naknade ili dečji dodatak imaju pravo ako bi plaćanje pravne pomoći iz sopstvenih sredstava omogućilo da se kvalifikuju za socijalna davanja.
506. Ministarstvo pravde ima ograničena sredstva za praćenje novih programa besplatne pravne pomoći. Ministarstvo vodi registar pružalaca usluga pravne pomoći i odlučuje o žalbama protiv odbijenih zahteva za pružanje opštinskih pravnih usluga. Samo jedan zaposleni je zadužen za sprovođenje novih programa. Ne dostavljaju svi pružaoci usluga podatke Ministarstvu, a zadovoljstvo pruženim uslugama se ne prati niti procenjuje na centralnom nivou.
507. Delotvorno sprovođenje Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći ugrožava nedostatak adekvatnog planiranja budžeta i nedostatak sredstava u godišnjim budžetima opština. Pored toga, neke opštine ne vode registar besplatne pravne pomoći, što utiče na praćenje sprovođenja. Pored toga, Ministarstvo pravde je prepoznalo izazove ujednačavanja prakse opštinskih službi za pravnu pomoć kako bi se osigurao jednak pristup i pravda za sve građane.
508. Potreban je veći stepen komunikacije kako bi se informisali građani o pravnoj pomoći i pravnoj podršci. Većina građana nije upoznata sa bilo kakvim besplatnim pravnim uslugama koje bi mogle biti pružene u njihovoj opštini. Da bi se poboljšala ispaltivost, potrebno je ohrabriti učešće organizacija civilnog društva, centara za pravnu pomoć i pravnih fakulteta.
509. Svest o pravu i praksi značajno se poboljšala u poslednjih pet godina, posebno među profesioalcima. Sudije, tužioci i advokati mogu pristupiti online bazi podataka Službenog glasnika koja sadrži zakone, podzakonske akte i sudsku praksu. Posebna veb stranica o sudskoj praksi uspostavljena je 2020. godine i sadrži odabrani broj sudskih odluka Vrhovnog kasacionog suda, apelacionih sudova, Upravnog suda, Privrednog apelacionog suda i Prekršajnog apelacionog suda, što značajno povećava dostupnost istih među profesionalcima. Ova poboljšanja u pristupačnosti zakonodavstva i sudske prakse doprinose povećanju kvaliteta i doslednosti sudske prakse.
510. Poboljšan je sistem pristupa korisnika suda informacijama o sudovima uopšte i njihovim predmetima. Portal Pravosuđe sada omogućava pristup informacijama o statusu postupaka u toku u svim sudovima (svim vrstama i svim instancama), uključujući i informacije o statusu predmeta koje vode javni izvršitelji. Pored toga, razvoj e-Suda poboljšao je kontakt sa sudom i omogućio elektronsku komunikaciju. S jedne strane, u odnosu na 2009. i 2014. godinu, manji procenat građana i privrednika navodi da su informacije o pojedinim sudovima i predmetima dostupni. S druge strane, korisnici koji su direktno uključeni u sudske predmete prijavili su visok nivo zadovoljstva u tom pogledu, što ukazuje da su oni na neposrednim iskustvom imali koristi od ažuriranog sistema.
511. Primena medijacije je i dalje ograničena, kao i svest građana i privrede o medijaciji. Dodatna inicijativa je potrebna kako bi medijacija bila približena potencijalnim korisnicima suda, zajedno sa intenzivnom obukom za sudije, tužioce, advokate i sudsko osoblje. Dalje podsticaje treba ugraditi u institucionalni okvir kako bi se podstakla njegova upotreba i integrisala u sudski sistem, kao što je izrada posebno registra za predmete medijacije koji će omogućiti uključivanje ovih predmeta u rezultate vrednovanja rada sudija i njihovog napredovanja.
512. Jednakost pristupa za ugrožene grupe i dalje predstavlja izazov. Većina anketiranih građana izjavila je da pravosuđe nije jednako dostupno svim građanima. Uočeni nejednak tretman građana prvenstveno je zasnovan na ekonomskom statusu i partijskom članstvu. Takođe se smatra da je jednak pristup pravdi uskraćen građanima nižeg obrazovanja, ali i na osnovu etničke pripadnosti, seksualne orijentacije i pola.

Uvod ↩︎

513. Pristup pravdi je osnovni princip vladavine prava i uključuje nekoliko dimenzija: pristup pojedinaca sudovima, pravno zasutpanje onih koji to ne mogu priuštiti i jednakost ishoda. Pristup pravdi ne postoji tamo gde se građani, a naročito marginalizovane grupe, plaše sistema i stoga ga ne kroiste, gde je pravosudni sistem finansijski nedostupan, gde pojedinci nemaju pravno zastupanje, ili kada nemaju informacije ili nisu upoznati sa svojim pravima. EK naglašava važnost poboljšanog pristupa u reformi pravosudnog sistema i relevantni delovi su uključeni u Akcioni plan za Poglavlje 23.
514. Pristup pravdi predstavlja problem ekonomskom razvoju, pošto se čini da ograničenja u pristupu pravdi predstavljaju prepreku za preduzeća. Kao i 2013. godine, pravosudni sistem ostaje prepreka poslovnom okruženju. Oko jedne trećine predstavnika poslovnog sektora navodi da stanje u pravosudnom sistemu negativno utiče na poslovno okruženje u Srbiji.³⁴⁵ Međutim, još 35 odsto ispitanika je izjavilo da pravosudni sistem nema uticaj na poslovno okruženje, dok 25 odsto ispitanika smatra da je pravosudni sistem pozitivno ili veoma pozitivno uticao na poslovnu klimu. (Pogledajte Sliku 100). Međutim, veličina kompanije i sektora utiču na percepciju. Veće kompanije u većoj meri vide pozitivan uticaj, 49,3 odsto preduzeća sa više od 50 zaposlenih smatra da pravosudni sistem pozitivno utiče na poslovno okruženje, u poređenju sa 17 preduzeća koja imaju manje od 9 zaposlenih. Preduzeća u sektoru usluga i trgovine (25 odsto) vide pozitivan uticaj više od preduzeća u proizvodnom sektoru (11,6 odsto).

Slika 100: Kako po Vašem mišljenju trenutno stanje u pravosudnom sistemu utiče na poslovno okruženje u Vašoj zemlji?

Izvor: Razumevanje prepreka za poslovanje:
Rezultati istraživanja o tome kako pravosudni sistem utiče na poslovnu klimu u Jugoistočnoj Evropi, Svetska banka,, 2019

515. Srbija zaostaje za ostatkom Evrope u pogledu pristupa pravdi. Prema Indeksu vladavine prava Svetskog projekta pravde iz 2020. godine, Srbija se nalazi nisko na lestvici među zemljama EU u pogledu pristupačnosti i priuštivosti sistema građanskog pravosuđa (pogledajte grafikone ispod). Međutim, pozicija Srbije se poboljšala od 2014. do 2020. godine sa 0,48 na 0,59.³⁴⁶ Pored toga, pozicija Srbije je poboljšana u poređenju sa susednim zemljama koje nisu članice EU i, prema podacima iz 2020. godine, pristup pravdi je bolji nego u Albaniji i Bosni i Hercegovini.

Slika 101: Pristup i priuštivost građanskog pravosuđa, EU i Srbija, Indeks vladavine prava Svetskog projekta pravde 2020.

Slika 102: Pristup i priuštivost građanskog pravosuđa, Regionalne zemlje i Srbija, Indeks vladavine prava Svetskog projekta pravosuđa 2020.

516. Prema Regionalnoj anketi o pravosuđu iz 2020. godine percepcija pristupačnosti sudova je visoka, ali se razlikuje među pojedincima unutar sistema, onima koji sarađuju sa sistemom, onoima izvan sistema. Na primer, Anketa je pokazala da sudije i tužioci sistem smatraju najpristupačnijim; više od 85 odsto ocenilo je sistem kao pristupačan, a 76 odsto opšte javnosti ocenilo je sistem kao pristupačan. Pojedinci unutar sistema, naročito sudije i tužioci, kao i oni koji nemaju česte interakcije sa sistemom možda nisu u dobroj poziciji da procenjuju pristup pravdi. Negativna percepcija pristupačnosti najveća je među advokatima, među kojima je 30 odsto ocenilo sistem kao nepristupačan.

Slika 103: Opšta percpecija pristupačnosti suda³⁴⁷

Pristupačnost usluga pravosuđa (Finansijski pristup pravdi) ↩︎

517. Finansijski pristup sudskom sistemu ostaje najveća prepreka pristupu pravdi za većinu građana Srbijei predstavnika privrede. Više od polovine građana pristupačnost doživljava kao najveći izazov za pristup pravosuđu, dok fizičku dostupnost kao prepreku prepoznaje samo 15 odsto građana i 7 odsto preduzeća.

Slika 104: Opšta percepcija tri specifična aspekta pristupačnosti³⁴⁸

518. Troškovi sudskih sporova povećani su od 2013. do 2020. godine, naročito u građanskim predmetima gde su troškovi sada tri puta veći. U proseku su troškovi prvostepenog postupka građana iznosili preko 600 evra, što je više od prosečne mesečne zarade u Srbiji. Povećanje sudskih troškova doprinosi daljoj nedostupnosti suda; već u 2013. godini, kada su troškovi bili znatno niži, građani su doživljavali finansije kao faktor koji ih odvraća od suda. Okvir 19 ispod prikazuje pokazatelj prosečnih ukupnih troškova za korisnike suda u 2013. i 2020. godini.

Okvir 19: Koliko u proseku plaćaju korisnici suda?

519. Usluge pravosuđa podrazumevaju mnoge pojedinačne troškove za korisnika. Odeljak u nastavku istražuje sudske troškove, troškove advokata i specifična pitanja pristupa finansijama sa kojima se suočavaju Srbi sa nižim primanjima, uključujući oslobađanje od plaćanja sudskih taksi, advokate koje imenuje sud i pravnu pomoć.

Pristupačnost sudskih taksi ↩︎

520. Sistem obračuna sudskih taksi , kao i način određivanja i naplate sudskih taksi, utvrđen Zakonom o sudskim taksama, nije menjan od 2013. godine.³⁴⁹ Takse su zasnovane na iskazanoj vrednosti potraživanja; u parničnim predmetima kreću se od 1.900 RSD do 97.000 RSD, a u privrednim predmetima od 3.900 RSD do 390.000 RSD.³⁵⁰ Takse se plaćaju na svaki podnet zahtev,³⁵¹ što utiče na to koliko uporno se zahtevi mogu sprovoditi, kao i na svaku donetu odluku,³⁵² a i svako sudsko poravnanje postignuto u svim parničnim postupcima i privrednim sporovima. U vanparničnim postupcima, u nekim slučajevima se primenjuje nominalna taksa od 390 RSD, mada se veće naknade primenjuju za vanparnične postupke koji uključuju imovinu, kao što su postupci nasledstva ili podela imovine. U upravnom postupku, nominalna taksa od 390 RSD se primenjuje za pokretanje postupka, kao i za svaki podnet zahtev (npr. žalba, zahtev za ponavljanje postupka).
521. Korisnici suda navode da sudski troškovi predstavljaju više od 60 odsto ukupnih troškova postupka i predstavljaju značajnu prepreku pristupu pravosudnom sistemu u Srbiji. U Regionalnoj anketi o pravosuđu iz 2020. godine, javnost sa iskustvom u sudskim postupcima navela je sudske troškove kao najznačaniju prepreku. Preduzeća takođe navode troškove advokata kao značajnu prepreku.

Slika 105: Građani i preduzeća: Vrste troškova u prvostepenim postupcima³⁵³

522. Međutim, sudske takse predstavljaju manji deo ukupnih troškova sudskog postupka u odnosu na advokatske troškove, čak i kada su oni sniženi, i to značajno po okruzima. Finansijsko opterećenje sudskih sporova je posebno veliko za korisnike koji dolaze iz manje bogatih delova zemlje. Kao što se vidi u Tabeli 16 ispod, sudske i advokatske takse za brakorazvodnu parnicu zahtevale bi od prosečnog stanovnika Novog Pazara da izdvoji 80 odsto svog mesečnog neto prihoda, čak i po uobičajeno sniženoj advokatskoj stopi. Stanovnik Novog Pazara bi morao da uplati skoro 150 odsto svojih mesečnih neto prihoda za pokrivanje ukupnih troškova postupka, ukoliko se ne primenjuju popusti. Sudske i advokatske takse za brakorazvodnu parnicu u Beogradu, sa smanjenim stopama, premašile bi 43 odsto mesečnog neto prihoda prosečnog Beograđanina.

Tabela 16: Troškovi razvoda kao udeo u prosečnim prihodima

Izvor: Proračuni Svetske banke

523. Zadržan je maksimalni iznos sudskih taksi od 2014. godine, tako da su građanski predmeti visoke vrednosti i dalje relativno jeftini u poređenju sa predmetima manje vrednosti.³⁵⁶ Zainteresovane strane navode da ograničenje iskrivljuje podsticaje kada je trošak tužbe visok, ohrabrujući veoma bogate pojedince ili velike kompanije da podnose neosnovane zahteve, iskoriste proceduralne neefikasnosti ili podnose neutemeljene žalbe.
524. Zakon o parničnom postupku predviđa da svaka stranka plaća sudske takse pre nego što podnese prvobitni zahtev ili odgovor, ali sud neće obustaviti parnicu zbog neplaćanja taksi. Međutim, mnogi potencijalni ili neiskusni korisnici suda možda nisu upoznati sa ovim pravilom.
525. Sudovima nedostaje online kalkulator taksi koji bi omogućio potencijalnim strankama da procene svoje sudske takse pre nego što podnesu zahtev u predmetu. Jedinstveni online kalkulator takse trebalo bi da bude dostupan na svim veb stranicama sudova, uključujući objašnjenja o tome kada se određena taksa mora platiti i da li treba da je plati tužilac, tuženi ili obe strane. Neki sudovi imaju kalkulatore koji nisu u skladu sa poslednjim izmenama Zakona o sudskim taksama, ili se dešava da neki sudovi prikazuju samo tekst zakona. Dostupan je kalkulator koji se zasniva na taksama, ali bi ga sudovi trebali obezbediti besplatno.

Dostupnost mogućnosti oslobađanja od plaćanja sudskih taksi ↩︎

526. Oslobađanje od taksi može biti od ključnog značaja za postizanje ujednačene prakse i omogućavanja pristupa pojedincima sa nižim prihodima koji izbegavaju korišćenje usluga suda zbog troškova.³⁵⁷ Zakon o sudskim taksama i Zakon o paričnom postupku dozvoljavaju oslobađanje od sudskih taksi i troškova za stranke koje finansijski nisu u mogućnosti da pokriju sudske troškove. Međutim, u javnosti postoji veoma ograničeno razumevanje mogućnosti oslobađanja od plaćanja sudske takse; stoga, mnogi potencijalno korisnici koji bi bili odvraćani od pristupa sudovima nisu svesni da bi mogli da iskoriste ovu pogodnost.
527. Iako zakonodavni okvir pruža različite mogućnosti za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi, u praksi postoji niz problema. I Zakon o sudskim taksama i Zakon o parničnom postupku ne predviđaju rok za podnošenje zahteva za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi niti rok za odlučivanje suda o zahtevu.³⁵⁸ Takođe, odsustvo propisa često stvara probleme u pogledu forme odluke, da li ona treba da bude u formi posebne odluke ili da bude deo presude.
528. Nedostatak konsolidovanih podataka o primeni pravila o oslobađanju od sudskih taksi dodatno otežava procenu ovog mehanizma u praksi.
529. Da bi se prevazišao problem nedokumentovanih taksi i nedosledne primene programa oslobađanja od taksi, 2020. godine je razvijen Centralni sistem za sudske takse (CSST). Ostaje da se vidi da li će se koristiti sve funkcionalnosti sistema i da li će pravosudni sistem pratiti sve uplate sudskih taksi, uključujući i informacije o oslobađanju od plaćanja taksi.³⁵⁹
530. Iako se praksa razlikuje, zainteresovane strane navode da sudovi prvenstveno uzimaju u obzir imovinu, prihode i broj članova porodice stranke. Sudovi takođe mogu uzeti u obzir lica koja su finansijski zavisna od stranke, kao i vrednost potraživanja.³⁶⁰ U praksi, ispitanici su naveli da sudije obično odobravaju oslobađanje od plaćanja taksi ako stranka podnese zvaničnu izjavu kojom dokazuje da je nezaposlena ili da ne poseduje nekretnine. Primaoci socijalne pomoći mogu takođe biti oslobođeni obaveza plaćanjaj troškova postupka, ali se to opet primenjuje nedosledno.

Priuštivost advokata ↩︎

531. Stranke se vrlo često odlučuju da angažuju privatnog advokata za zastupanje u građanskim i krivičnim predmetima čak i kada to nije potrebno. Zakon samo u nekim postupcima zahteva da stranku zastupa advokat,³⁶¹ ali je u građanskim predmetima 57 odsto korisnika suda prijavilo angažovanje advokata, dok je to učinilo 65 odsto u krivičnim predmetima. Međutim, u prekršajnim predmtima svega 10 odsto građana angažovalo je privatnog advokata.³⁶²
532. U većini jurisdikcija, advokati su slobodni da pregovaraju o svojim honorarima u dogovoru sa svojim klijentima.³⁶³ Većina zemalja ima osnovne principe u vezi sa strukturom naknada i zahtevaju da naknade budu adekvatne i srazmerne vrednosti i složenosti predmeta. Nasuprot tome, u Srbiji su advokatski honorari i troškovi strogo regulisani, za razliku od većine zemalja članica EU.³⁶⁴ Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata³⁶⁵ utvrđuje naknade za svaku vrstu postupka i svaku pravnu radnju ili predlog.Stranke mogu da pregovaraju, ali naknade ne smeju biti veće od 500 odsto ni manje od 50 odsto stope naknade.
533. Advokati se plaćaju po ročištu ili podnesku, što je u suprotnosti sa mišljenjem Konsultativnog veća evropskih sudija (CCJE) da „naknada advokata i sudskih službenika treba da bude fiksirana na takav način da ne podstiče nepotrebne proceduralne korake.“³⁶⁶ Retki su advokati koji prihvataju plaćanje po predmetu.

Obavezna odbrana ↩︎

534. Iako zakon u nekim slučajevima nalaže imenovanje advokata po službenoj dužnosti,³⁶⁷ ne prikupljaju se zvanični podaci o broju imenovanja niti o vrstama predmeta u kojima je imenovanje po službenoj dužnosti najčešće.
535. Da bi se prevazišla zabrinutost u vezi sa integritetom procesa identifikovanja advokata po službenoj dužnosti, Advokatska komora Srbije je uvela pozivni centar sa softverom za praćenje informacija o obaveznoj odbrani.³⁶⁸ Policija, sudovi ili tužioci mogu da pozovu i budu upućeni na advokata, dok službenik pozivnog centra u softver učitava informacije o advokatu po službenoj dužnosti. Zainteresovane strane su ovu praksu, koja je uvedena u februaru 2019. godine, ocenili pozitivno. Dnevni izveštaj o pozvanim i angažovanim advokatima po službenoj dužnosti objavljuje se na internet strranici Advokatske komore. Softver omogućava izradu izveštaja, ali i pretrage po advokatima ili tužiocima (policijski službenik ili sudija) koji su zahtevali advokata, kao i informacije da li je advokat odbio da prihvati obaveznu odbranu i njihove razloge za odbijanje. Pozivni centar je skinuo teret opterećenje sa tužilaca koji su ranije prijavili probleme u obezbeđivanju prisustva advokata tokom istrage.
536. Zainteresovane strane su izrazile zabrinutost u pogledu neprimerenog uticaja na imenovanje advokata i rad advokata po službenoj dužnosti. Istu zabrinutost je u nekoliko navrata izrazio Evropski komitet za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (CPT). U 2018. godini je objavljeno da: „su se advokati po službenoj dužnosti samo sretali sa klijentima u sudu i da u nekoliko predmeta nisu pokazivali nikakvo interesovanje za obavljanjem poverljivog razgovora sa svojim klijentima…Izneti su i navodi da su pojedini advokati po službenoj dužnosti bili više zainteresovani za održavanje dobrih odnosa sa policijskim slžbenicima nego za zastupanje svojih klijenata“.³⁶⁹
537. Rad advokata po službenoj dužnosti se ne prati radi kontrole kvaliteta. Informacije u vezi sa sastancima se ne unose u AVP, ili ako se unesu, navode se kao „opšta napomena“ koja nije adekvatna za izradu analitičkih izveštaja. Neke zainteresovane strane navode da je kvalitet rada advokata po službenoj dužnosti niži od kvaliteta advokata koje finansira stranka zbog njihove ograničene odgovornosti. Nekoliko zainteresovanih strana navodi da je veća verovatnoća da će advokati po službenoj dužnosti pokrenuti neosnovane tužbe i žalbe kako bi povećali svoje račune za pružene usluge. Tim Funkcionalne analize nije u mogućnosti da potkrepi ove tvrdnje zbog nedostatka podataka ili mehanizama kontrole kvaliteta.

Programi pravne pomoći ↩︎

538. Pravo na advokata koji se obezbeđuje o trošku države kada stranka u nekrivičnom sporu ne može sebi da priušti advokata navedeno je u Povelji EU o osnovnim pravima, ³⁷⁰ EKLJP³⁷¹ i Principima i smernicama Ujedinjenih nacija za pristup pravnoj pomoći u sistemima krivičnog pravosuđa. U Srbiji je Ustavom zagarantovano pravo na pravnu pomoć. U znak priznanja ovog principa, Srbija je nakon višegodišnjih priprema usvojila Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći 2018. godine.³⁷² Primena zakona je počela 1. oktobra 2019. godine.
539. Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći predviđa dve različite vrste pomoći: pravnu pomoć i pravnu podršku. Pravnu pomoć pružaju advokati i opštinske službe pravne pomoći i organizacije civilnog društva u slučajevima azila i diskriminacije. Opštinske službe pravne pomoći primaju zahteve građana za besplatnu pravnu pomoć i odlučuju o njihovoj podobnosti na osnovu njihove finansijske situacije (pogledajte Okvir 17 ispod). Pravnu podršku, koja obuhvata opšte pravne savete, popunjavanje formulara, pripremu dokumenata za beležnike i zastupanje u medijaciji, pružaju organizacije civilnog društva, medijatori i javni beležnici.
540. Ministarstvo pravde nadležno je za vođenje registra pružalaca pravne pomoći i odlučuje o žalbama na odluke opštinskih službi pravne pomoći. Advokatske komore su registru dostavile spisak od 3.213 advokata kao pružalaca pravne pomoći, a 155 opština je registrovalo pružaoce pravne pomoći. Pored toga, dve organizacije civilnog društva su registrovane kao pružaoci besplatne pravne pomoći. U grupi pružalaca pravne podrške nalaze se medijatori (45), javni beležnici (17) i organizacije civilnog društva (30).³⁷³ Opštinske službe pravne pomoći su odgovorne za pozivni centar koji služi za upućivanje građana na advokate i obezbeđivanje ravnomerne raspodele predmeta među advokatima. Ministarstvo pravde je 2020. godine odlučilo po 116 žalbi na odluke opštinskih službi pravne pomoći, a najviše žalbi je podneto zbog toga što opštinske službe za pravnu pomoć nisu odgovorile na zahteve (78) i zbog odbijanja zahteva za besplatnu pravnu pomoć (31).
541. Svest i znanje javnosti o besplatnoj pravnoj pomoći su ograničeni i većina građana nije upoznata sa bilo kakvim besplatnim pravnim uslugama koje bi mogle biti pružene. Samo pet odsto opšte populacije upoznato je sa detaljima vezanim za besplatnu pravnu pomoć. U Regionalnoj anketi o pravosuđu iz 2020. godine 46 odsto ispitanika navelo je da ne zna da li je besplatna pravna pomoć dostupna ili ne, dok sličan procenat zna da besplatna pravna pomoć postoji, ali nema konkretne informacije u vezi sa njom. Građani koji su imali skorašnja iskustva pred sudom češće su upoznati sa besplatnom pravnom pomoći (12 odsto), u poređenju sa onima koji nemaju iskustva sa sudovima (4 odsto).

Slika 106: Znanje građana o besplatnoj pravnoj pomoći³⁷⁴

542. Sudije, tužioci i advokati smatraju da pravna pomoć nije dostupna onima kojima je potrebna. Više od četrdeset odsto sudija, tužilaca i advokata smatra da besplatna pravna pomoć ne doseže do onih kategorija stanovništva kojima je najviše potrebna, dok značajan procenat pružalaca usluga tvrdi da zbog nedostatka informacija ne može da proceni dostupnost besplatne pravne pomoći.

Slika 107: Sudije, tužioci i advokati: Dostupnost besplatne pravne pomoći³⁷⁵

543. Prema informacijama iz godišnjeg izveštaja Ministarstva pravde o primeni Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći u 2020. godini, savetodavne usluge su pružene 19.395 puta, opšte pravne informacije su date u 9.745 slučajeva i obezbeđeno je 1.913 pismenih podnesaka. U 2020. godini je podneto 6.883 zahteva za besplatnu pravnu pomoć, od kojih je 5.367 zahteva odobreno, a u 954 slučaja korisnici su upućeni na advokate.
544. Ne dostavljaju svi pružaoci usluga podatke Ministarstvu pravde, koje objedinjuje stope korišćenja besplatne pravne pomoći i vrste usluga, a Ministarstvu nedostaju resursi za vrednovanje programa. Samo jedan službenik u Ministarstvu pravde je odgovoran za nadzor nad sprovođenjem besplatne pravne pomoći, uključujući i terenske posete opštinskim službama pravne pomoći. Zadovoljstvo pruženim uslugama se ne prati niti procenjuje na centralnom nivou. Jedini instrument za merenje zadovoljstva korisnika su žalbe podnete protiv advokata.³⁷⁶

Okvir 20: Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći:

545. Tarifom za besplatnu pravnu pomoć uvedene su znatno niže naknade za advokate od onih koje se plaćaju u drugim predmetima. Na primer, po Tarifi za usluge besplatne pravne pomoći³⁷⁷, ograničenje za prvostepeni krivični postupak za krivična dela do 5 godina zatvora iznosi 60.000 RSD, dok po Opštem tarifniku advokatska taksa³⁷⁸ iznosi 22.500 RSD za predlog u krivičnom postupku.
546. Finansiranje pravne pomoći obezbeđuje se iz državnog budžeta.³⁷⁹ Troškovi pravne pomoći koju pružaju opštinske službe pravne pomoći pokrivaju se iz budžeta lokalne samouprave, dok se troškovi usluga advokata, beležnika i medijatora pokrivaju 50 odsto iz budžeta lokalne samouprave i 50 odsto iz budžeta Republike Srbije.
547. Delotvornu primenu Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći ometa nedostatak pravilnog planiranja budžeta i nedostatak sredstava u godišnjim opštinskim budžetima. Pored toga, neke opštine ne vode registar besplatne pravne pomoći, što utiče na praćenje sprovođenja. Štaviše, Ministarstvo pravde je prepoznalo izazov objedivanjavanja prakse opštinskih službi besplatne pravne pomoći kako bi se osigurao jednak pristup pravdi za sve građane.

Pristup informacijama ↩︎

Pristup i svest o zakonima ↩︎

548. Pristup zakonima i svesto o njima, kao preduslov pristupa pravosuđu, i dalje je ograničen u Srbiji. Pre 2014. godine jedine dostupne baze podataka bili su propisi u punom obliku, koje su ustanovile i vodile privatne firme uz plaćanje godišnjeg članstva od oko 500 evra.³⁸⁰ Od 1. januara 2014. godine Službeni glasnik je poreknuo svoju online bazu podataka u kojoj su dostupni svi zakoni, uključujući propise koje su doneli i drugi organi osim Narodne skupštine. Ova baza podataka je delimično dostupna javnosti besplatno (samo odabrani zakoni i pozakonski akti), dok je za pun pristup potrebno platiti godišnju članarinu od približno 340 evra.³⁸¹ Narodna skupština objavljuje zakone samo onako kako su usvojeni bez unošenja izmena u postojeće zaone. Ministarstva i druge institucije koje mogu da donose propise ne objavljuju ih uvek.
549. Rezultati Regionalne ankete o pravosuđu iz 2020. godine ukazuju da jedna trećina građana doživljava pristup informacijama, uključujući prisutp zakonima, kao izazov.³⁸² Ljudi često ne znaju gde da pronađu propise i nedostaju im praktične informacije o njihovim pravima ili postupcima za njihovu zaštitu.
550. Česte promene zakonodavstva podrivaju pristup pojedinaca pravdi, što je pitanje koje advokati prepoznaju kao značajan izazov. Više od 40 odsto advokata tvrdi da je pristup informacijama ograničen.³⁸³ Sudije i tužioci su u razgovorima sa timom Funkcionalne analize naveli da se i oni bore da budu u toku sa stalnim izmenama i dopunama.
551. Besplatan pristup praktičnim smernicama, autoritativnim tumačenjima i komentarima nakon usvajanja novih zakona je i dalje ograničen. Čak i ako postoje, korisni komentari na zakonodavstvo od strane relevantnih stručnjaka nisu dostupni besplatno.

Pristup informacijama o sudu i predmetu ↩︎

552. U Regionalnoj anketi o pravosuđu iz 2020. godine, u poređenju sa 2009. i 2014. godinom, manji procenat građana i predstavnika poslovnog sektora navodi da su informacije o određenim sudovima i predmetima dostupne (pogledajte Sliku 108 ispod). 60 odsto građana i 69 odsto ispitanika iz poslovnog sektora navodi da je pravosudni sistem dostupan u smislu opšteg pristupa informacijama, u poređenju sa 64 odsto, odnosno 76 odsto u 2013. godini.

Slika 108: Percepcije o dostupnosti informacija
u javnosti i poslovnom sektoru 2009, 2014, 2020.³⁸⁴

553. Visokoobrazovani građani doživljavaju pristup informacijama kao veći izazov u odnosu na manje obrazovane građane.³⁸⁵ U Regionalnoj anketi o pravosuđu iz 20202. godine, 38 odsto visokoobrazovanih građana izrazilo je poteškoće u pronalaženju potrebnih informacija, u poređenju sa 24,8 odsto stanovnika sa najnižim stepenom obrazovanja. Ovi rezultati znače da visokoobrazovani građani imaju veća očekivanja u vezi sa obimom, vrstom i kvalitetom dostupnih informacija, dok manje obrazovani građani nemaju računarsku opremu za pristup potrebnim informacijama ili da informacije nisu pružene na odgovarajućem čitljivom nivou. Ova moguća tumačenja treba imati na umu u planiranju dostupnosti informacija o postupcima.
554. Iskustvo sa sudskim predmetima pozitivno se odražava na pristup informacijama. I građani i predstavnici poslovnog sektora koji su imali iskustva sa sudskim sprovodima ističu veće zadovoljstvo pristupom informacijama u njihovom konkretnom predmetu. 84 odsto građana je pristup informacijama u konkretnim predmetima ocenilo kao pozitivan, u poređenju sa 60 odsto građana koji su izrazili opšte zadovoljstvo pristupom informacijama iz sektora pravosuđa. Poslovni sektor pokazuje slične obrasce: devet od deset preduzeća koja su bila uključena u određeni predmet smatraju da je pristupačnost pozitivna, u poređenju sa sedam od deset bez direktnog iskustva.

Slika 109: Građani i poslovni sektor: Pristup informacijama uopšte u odnosu na lakoću dobijanja informacija o konkretnom predmetu³⁸⁶

555. Ispitanici koriste nekoliko izvora informacija kada traže informacije o svom predmetu; u poređenju sa 2013. godinom, korisnici se više oslanjaju na advokate i zvanične izvore informacija. Učestalost varira u zavisnosti od vrste predmeta. U privrednim predmetima, advokati su najčešći izvor informacija sa 85 odsto, zatim slede zvanične sudske informacije, a zatim nezvanični izvori kao što su prijatelji, mediji i internet. Sličan je obrazac i u krivičnim predmetima, gde su advokati dominantni izvor informacija (72 odsto). U građanskim predmetima se najčešće koriste advokati i zvanični sudskih izvori informacija (64 percent). Zvanični izvori informacija preovlađuju u prekršajnim predmetima (95 odsto), nakon čega slede nezvanični izvori (41 odsto).

Slika 110: Izvori informacija koji se koriste za informacije o konkretnim predmetima³⁸⁷

556. Iako postoji napredak u pružanju informacija na internetu, još uvek ima prostora za poboljšanje koje bi poboljšalo i pristup i efikasnost. Svi sudovi i javna tužilaštva imaju internet prezentacije. Dok su internet prezentacije javnih tužilaštva ujednačenog vizuelnog dizajna i vrste informacija koje pružaju, internet prezentacije sudova se i dalje veoma razlikuju. Neki sudovi imaju sadržajne internet prezentacije (na primer, Prvi osnovni sud u Beogradu), dok drugi uopšte nemaju internet prezentacije. Neke NVO takođe nude korisne praktične informacije.³⁸⁸ Pružanje online informacija omogućava potencijalnim korisnicima da sprovedu istraživanje bez pomoći, sprečava nepotreban odlazak do suda i može da unapredi efikasnost sudskih procesa. U 2020. godini je rasprostranjenost interneta u Srbiji bila oko 80 odsto,³⁸⁹ čemu bi pravosuđe trebalo da se prilagodi.

557. Dostupnost informacija o sudovima i dvosmerna komunikacija sa sudovima su značajno napredovali uvođenjem veb portala Pravosuđe Srbije.³⁹⁰ Portal pruža informacije o mapi sudova sa svim relevantnim kontakt podacima,³⁹¹ statusu postupaka u toku po vrstama sudova (osnovni, viši, apelacioni, privredni, prekršajni, vrhovni) uključujući status predmeta koje vode javnih izvršitelji³⁹². Zbog ograničenja vezanih za privatnost podataka, portalu mogu pristupiti samo oni koji znaju broj predmeta. Druge značajne reforme uključivale su i razvijanje e-suda, koji omogućava elektronsku komunikaciju sa sudom.³⁹³ Ministarstvo pravde je pored toga razvilo e-oglasnu tablu koja je počela sa radom u januaru 2020 godine³⁹⁴ i koja je zamenila prethodne fizičke oglasne tabele u sudovima u izvršnom postupku.³⁹⁵ Veb portal Pravosuđe Srbije sadrži bazu znanja³⁹⁶ koja pruža opšte informacije o nadležnostima sudova i tužilaštava, obavezi svedočenja, porodičnom i naslendom pravu. Međutim, ove informacije nisu u formatu prilagođenom korisnicima, već predstavljaju citate iz zakona.

Pristup odlukama suda ↩︎

558. VKS je i dalje jedini sud koji redovno objavljuje sve svoje odluke. Međutim, broj odluka dostupnih na internetu je ograničen. Sajtovi Apelacionog suda u Novom Sadu³⁹⁷ i Apelacionog suda u Nišu³⁹⁸ sadrže pretraživač koji omogućava lakši pristup odabranoj temi. Ustavni sud je mnoge svoje odluke objavio na internetu. Drugi sudovi ne objavljuju redovno svoje presude, iako neki, posebno apelacioni sudovi, neke posebno važne odluke ili izvode iz odluka objavljuju na njihovim internet stranicama.
559. Tokom 2020. godine je izrađena posebna internet stranica o sudskoj praksi.³⁹⁹ Ova stranica sadrži više od 12.000 odluka Vrhovnog kasacionog suda, 45.000 odluka apelacionih sudova, 5.000 odluka Prekršajnog apelacionog suda, 5.000 odluka Privrednog apelacionog suda i 140.000 odluka Upravnog suda. Veb stranica sadrži sofisticirani pretraživač koji omogućava pretraživanje odluka po sudu, godini, materiji, upisniku, broju predmeta, predsedniku veća, vrsti odluke, itd. Odluku o tome koji će predmeti biti navedeni na veb stranici sudske prakse donose odeljenja sudske prakse nadležnih sudova. Veb stranica je razvijena kroz podršku projekta i zahteva redovno ažuriranje novim odlukama.

Pristup Alternativnom rešavanju sporova ↩︎

560. Svest o medijaciji je ograničena i, zapravo, opada tokom vremena. Prema Regionalnoj anketi o pravosuđu iz 2020. godine, samo 14 odsto korisnika sudova i oko 37 odsto korisnika suda iz poslovnog sektora znaju šta je medijacija, a ti nivoi su niži nego u Anketi o pravosuđu u Srbiji iz 2013. godine, kada je 17 odsto građana i 53 odsto preduzeća korisnika suda bili upoznati sa medijacijom.

Slika 111: Građani i preduzeća: Upoznatost sa procesom medijacije 2013-2020

561. Narodna skupština je u maju 2014. godine usvojila novi Zakon o medijaciji. Zakon o medijaciji iz 2014. godine dozvoljava stranaka da budu oslobođene od plaćanja sudskih taksi ako je medijacija uspešna pre kraja prvog ročišta. Medijacija se po novom zakonu može koristiti u bilo kom sporu osim ako zakonom nije propisana isključiva nadležnost suda ili drugog relevantnog organa. Konkretno, medijacija se smatra pogodnom za imovinske, porodične, privredne, administrativne predmete, predmete vezane za životnu sredinu, predmete zaštite potrošača i radne predmete.
562. Zakonom o medijaciji uvedena je obaveza sudova da promovišu medijaciju. Sud je dužan da strankama u sporu pruži sve potrebne informacije o mogućnosti medijacije, što se može učiniti i upućivanje, stranaka na medijatora. Zakon o parničnom postupku je izmenjen 2014. godine kako bi se uključila obaveza sudija i suda da upućuju stranke na medijaciju.
563. Uprkos rezultatima koji pokazuju da je medijacija brža i jeftinija od sudskog postupka, Zakono o medijaciji nije imao očekivani uticaj u smislu broja rešenih predmeta. Sudovi u srbiji su 2019. godine vodili 460.970 građanskih predmeta, dok je samo 569 predmeta medijacije rešeno u toku iste godine.⁴⁰⁰ Istraživanje koje je sproveo EU za Srbiju – Projekat podrške Vrhovnom kasacionom sudu potvrdilo je da se prvostepeni predmeti u medijaciji rešavaju u proseku za 53 dana ili 1/8 vremena od 414 dana koliko je potrebno za rešavanje ovih predmeta bez medijacije.
564. Podrška predsednika sudova medijaciji je od vitalnog značaja za njen uspeh. Sudovi koji su bili uključeni u projekte promovisanja medijacije, kao što su Drugi sud u Beogradu i Privredni sud u Beogradu, te Osnovni i Viši sud u Čačku, osnovali su informativnu službu za pružanje informacija o mogućnostima i postupcima za alternativno rešavanje sporova građanima koji dolaze u sud. Najbolje prakse su prepoznate i uključene u Smernice za unapređenje primene medijacije u Republici Srbiji iz 2017. godine, koje su zajednički usvojili Vrhovni kasacioni sud, Visoki savet sudstva i Ministarstvo pravde.⁴⁰¹
565. Upućivanje predmeta i registar predmeta medijacije je kritičan korak za optimizaciju prednosti medijacije i poboljšanje kvaliteta i efikasnosti u radu sudova. Sprovođenje medijacije u sudovima zahteva statističko praćenje i izveštavanje o medijaciji. Ovo je teško izvodljivo jer se medijacija i dalje vodi u pomoćnim knjigama, a ne u registru. Predlog Foruma sudija za izmenu Sudskog poslovnika i uvođenje posebnog M upisnika za praćenje predmeta medijacije mogao bi, računajući medijaciju kao deo posla pojedinačnih sudija, da podstakne sudije da određene vrste predmeta upućuju na medijaciju.⁴⁰² Međutim, u izmenama Sudskog poslovnika nije navedena predložena mera.

Pristup pratećim stručnim uslugama ↩︎

566. Veliki broj profesionalaca osim advokata – izvršitelji, beležnici, tumači, veštaci i medijatori – podržavaju ostvarivanje pravde. Pružanje informacija o ovim pružaocima usluga i obezbeđivanje njihovog zadržavanja po razumnoj ceni je ključno za efikasan pristup sudu. Stranke u sporu moraju da budu u stanju da lako identifikuju ove profesionalce prema geografskoj oblasti i tematskoj oblasti, da razumeju verovatno naknade i znaju da li postoje trenutne žalbe protiv njih.
567. Informacije dostupne u registrima razlikuju se po kvalitetu i obimu. MP je formiralo registre za većinu javnih izvršitelja, medijatora, veštaka, javnih beležnika i sudskih tumača. Registri sudskih tumačai veštaka su dostupni u Excel formatu i omogućavaju pretraživanje u zavisnosti od digitalne pismenosti korisnika. Registar javnih izvršitelja je takođe dosutpan na veb stranici Komore javnih izvršitelja, a izvršitelji su navedeni na osnovu sedišta sudova,⁴⁰³ što je slučaj i sa beležnicima na veb stranici Komore javnih beležnika.⁴⁰⁴ Registri javnih izvršitelja i javnih beležnika je u podobnom formatu koji omogućava lako pretraživanje po geografskoj lokaciji ili nadležnosti suda.

Geografski i fizički pristup uslugama pravosuđa ↩︎

Geografski pristup lokacijama sudova ↩︎

568. Geografske prepreke za pristup pravosuđu ne predstavljaju značajan razlog za zabrinutost u Srbiji. Oko 80 odsto građana i 89 odsto predstavnika poslovnog sektora ne smatraju udaljenost suda problematičnom.
569. Sa poboljšanjem zastupljenosti interneta, dalje širenje mreže sudova sve je manje potrebno. Razvoj pojednostavljenih online procesa može direktno približiti niz usluga pravosuđa direktno korisnicima. Budući napori da se poboljša fizički pristup pravosudnim uslugama najbolje bi se rešili upotebom online strategija, kao što je e-podnošenje zahteva.

Jednakost pristupa za osetljive grupe ↩︎

570. Većina građana ne smatra da je pravosuđe jednako dostupno svim građanima. Po mišljenju opšte populacije, nejednak tretman građana je prvenstveno zasnovan na ekonomskom statusu i različitoj pripadnosti političkim strankama. Gotovo polovina građana smatra da nivo obrazovanja utiče na tretman u sudovima, dok jedna trećina smatra da etnička pripadnost, seksualna orijentacija i rodna pripadnost utiču na tretman. Godine starosti oko 28 odsto opštih korisnika navodi kao jedan od razloga za različiti tretman, dok 22 odsto građana navodi invaliditet i religijske razlike.

Slika 112: Mišljenje građana o jednakom tretmanu građana⁴⁰⁵

571. Znatno manji procenat sudija i tužilaca smatra da se različite kategorije građana tretiraju drugačije. Međutim, 27 odsto sudija i 31 odsto tužilaca navodi članstvo u stranci kao osnov za nejednak tretman.
572. Stavovi advokata o nejednakom tretmanu su znatno bliži stavovima opšte populacije nego stavovima pružalaca usluga pravosuđa.

Slika 113: Mišljenje sudija, tužilaca i advokata o jednakom tretmanu građana

573. Pripadnici poslovnog sektora takođe smatraju da postoji različit tretman rezidenata i pravnih lica. 57 odsto predstavnika poslovnog sektora smatra da tretman privrednih subjekata zavisi od njihove vlasničke strukture, a 47 odsto smatra da tretman varira u zavisnosti od veličine preduzeća. Dodatnih 40 odsto smatra da tretman zavisi od specifične geografske lokacije na kojoj se preduzeće nalazi, dok je 38 odsto zaključilo da zavisi od vrste privredne delatnosti.

Preporuke i naredni koraci ↩︎

Preporuka 1: Pristupačnost sudskih taksi

• Ažurirati sudske takse na osnovu principa koji obezbeđuju pristupačnost za pokretanje valjanog postupka, obeshrabruju neozbiljne postupke, podstiču alternativno rešavanje sporova i obezbeđuju pristup predmetima koji se odnose na javnu dobrobit, kao što su predmeti porodičnog prava. (MP, VKS – kratkoročno)
• Izmeniti Zakon o sudskim taksama i Zakon o parničnom postupku kako bi se utvrdio rok za podnošenje zahteva za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi i rok za odlučivanje sudova po zahtevu. (MP – kratkoročno)
• Podići svest da sud neće obustaviti parnicu zbog neplaćanja taksi. Da bi se zaštitilo od zloupotrebe ove politike, razmisliti o tome da se neplaćene takse plate sudu do kraja postupka i produžiti rok zastare sudskih taksi. (VKS – kratkoročno)
• Zahtevati od sudova da ažurirani online kalkulator taksi bude dostupan javnosti besplatno. (VKS – kratkoročno)
• Razviti dosledan i blagovremen sistem za podnošenje zahteva za oslobađanje od sudskih taksi. Proceniti da li se Centralni sistem za sudske prakse (CSST), razvijen 2020. godine, efikasno koristi, uključujući njegovu upotrebu za praćenje plaćanja sudskih taksi i informacije o oslobađanju od plaćanja sudskih taksi. (VKS – kratkoročno)
• Razmotriti uklanjanje ograničenja na sudske takse kako bi naknade u predmetima visoke vrednosti bile proporcionalne onima u predmetima manje vrednosti. (MP, VKS – srednjoročno)

Preporuka 2: Preispitati pristupačnost advokatske tarife.

• Razmotriti alternativne aranžmane za advokatske tarife prema kojima se advokati ne plaćaju po ročištu ili podnesku. Ovo će takođe podstaći ograničavanje upotrebe žalbi i unaprediti efikasnost u procesuiranju predmeta. (MP, Advokatska komora – srednjoročno)
• Razmotriti primenu praksi koje se koriste u državama članicama EU i drugim zemljama za pregovaranje o advokatskim tarifama na osnovu smernica koje uzimaju u obzir vrednost predmeta, količinu posla advokata i javni interes koji služi predmetu (na primer, strožije regulisanje naknada za slučajeve koji se odnose na starateljstvo nad decom, povrede na radu i osobe sa invaliditetom, dok bi istovremeno dozvoljavali više pregovaranja u predmetima od privatnog interesa). (MP, Advokatska komora – srednjoročno)

Preporuka 3: Osigurati pristup i kvalitet advokata po službenoj dužnosti koji su zaduženi za obaveznu odbranu

• Pomoću pozivnog centra i softvera za praćenje koje je 2019. godine uvela Advokatska komora Srbije za prikupljanje podataka o broju imenovanja, broju odbijenih imenovanja i navedenim razlozima, kao i o vrstama predmeta u kojima je najčešće imenovanje po službenoj dužnosti. (MP, Advokatska komora – kratkoročno)
• Pratiti rad advokata po službenoj dužnosti kako bi se obezbedio kvalitet i nepristrasnost. (MP, Advokatska komora – srednjoročno)

Preporuka 4: Povećati svest javnosti i pristup besplatnoj pravnoj pomoći.

• Ohrabriti organizacije koje pružaju usluge u zajednici da upućuju klijente u centre za besplatnu pravnu pomoć. (MP – kontinuirano)
• Podsticati pravne fakultete da odvoje vreme i nadgledaju svoje studente u pružanju usluga pravne pomoći. (MP, Pravni fakulteti – kontinuirano)
• Usvojiti pravilno planiranje budžeta i povećati sredstva za besplatnu pravnu pomoć u budžetima opština. Zahtevati od svih opština, centara za pravnu pomoć i pravnu podršku da vode registar svojih aktivnosti i dostave podatke Ministarstvu pravde. (MP, MDULS – kratkoročno)
• Razviti metod za praćenje zadovoljstva korisnika, primeniti ga lokalno i proceniti rezultate na centralnom nivou. Obezbediti dodatne kadrove za Ministarstvo za potrebe praćenja programa. (MP – srednjoročno)

Preporuka 5: Povećati pristup informacijama o zakonima i sudovima.

• Razmotriti ideju da se javne biblioteke pretplate na online baze podataka zakona i propisa tako da javnost može imati pun pristup bez naknade. (MP – kratkoročno)
• Poboljšati pristup javnosti objavljenim sudskim odlukama i povezanim bazama podataka koje je moguće pretraživati. (MP – srednjoročno)
• Prilikom objavljivanja novih zakona, pratiti promene i upućivanje na postojeće zakone. (Narodna skupština, resorna ministarstva – kratkoročno)
• Povećati pristup javnosti praktičnim smernicama i objašnjenjima zakona na jednostavnom jeziku. (Narodna skupština, resorna ministarstva – kratkoročno)
• Zahtevati od ministarstava i drugih institucija koje donose propise da ih objavljuju. (Svi – kratkoročno)
• Nastaviti sa poboljšanjem veb stranica koje pružaju informacije o sudovima i određenim predmetima. (MP, VKS – srednjoročno)

Preporuka 6: Povećati pristup opcijama za alternativno rešavanje sporova.

• Sprovesti dodatne inicijative za informisanje potencijalnih korisnika suda o mogućnosti posredovanja (medijacije). (MP, VKS – kratkoročno)
• Obezbediti dodatnu obuku za sudije, tužioce, advokate i sudsko osoblje o ulozi medijacije. Razmotriti korišćenje najboljih praksi priznatih u Smernicama za unapređenje primene medijacije u Republici Srbiji iz 2017. godine. (PA – kratkoročno)
• Usvojiti upućivanje predmeta i registar za predmete medijacije umesto daljeg evidentiranja medijacije u pomoćnim knjigama. Usvojiti predlog Foruma sudija za izmenu Sudskog poslovnika i uvesti poseban M upisnik za praćenje predmeta medijacije, koji bi uračunavao medijaciju kao deo posla pojedinih sudija i podsticao ih da više predmeta upućuju na medijaciju. (VKS – kratkoročno)