2021 - Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji
      
Home O nama Aktivnosti Dokumenta  Vesti  Funkcionalna analiza pravosuđa Javne nabavke i zaposlenje  Kontakt 
2021 - Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji

Unapređenje integriteta pravosudnog sistema Srbije

Glavni nalazi Uvod Koordinacija između institucija Formalni mehanizmi za jačanje integriteta i sprečavanje sukoba interesa Izrada planova integriteta i praćenje njihovog sprovođenja Pravila o sukobu interesa, neprimerenom uticaju i prijavljivanju imovine Pravila o prijemu poklona Raspodela predmeta slučajem Imenovanje sudskih veštaka Mehanizmi za zaštitu uzbunjivača Delotvornost pritužbi, etičkih kodeksa i disciplinskih postupaka Mehanizmi za podnošenje pritužbi Delotvornost etičkih kodeksa Disciplinska odgovornost Obuka o etičkim pitanjima i drugim aspektima integriteta Stavovi prema integritetu u pružanju pravosudnih usluga Percepcija poverenja Obim prijavljene korupcije i korišćenje neformalnih sredstava Percepcija korupcije Percepcija nezavisnosti pravosuđa Percepcija nepristrasnosti i pravičnosti Preporuke i naredni koraci

Glavni nalazi ↩︎

  1. Uprkos brojnim inicijativama za borbu protiv korupcije i određenim poboljšanjima u normativnim i institucionalnim okvirima, sprečavanje i nekažnjivost korupcije u pravosuđu i dalje su zabrinjavajući u Srbiji u periodu od 2014. do 2020. godine. Još uvek nije postojao efikasan mehanizam koordinacije za sprečavanje, smanjenje ili otklanjanje korupcije. U oktobru 2020. godine, Grupa država za borbu protiv korupcije (GREKO) je utvrdila da je Srbija od 2015. godine na zadovoljavajući način primenila samo dve od 13 preporuka GREKA u vezi sa „Sprečavanjem korupcije u odnosu na poslanike, sudije i tužioce“,406 što je dovelo do ocene GREKA da je situacija „u celini nezadovoljavajuće“.407 Međutim, u martu 2022. godine, u Drugom prelaznom izveštaju o usklađenosti408, GREKO zaključuje da ukupan nivo usklađenosti sa preporukama više nije „u celini nezadovoljavajući“ jer je deset preporuka delimično sprovedeno.
  2. Pravosudne institucije nisu koristile planove integriteta. Takvi planovi su propisani Zakonom o sprečavanju korupcije kao sredstvo samoprocene, ali nema dokaza da su oni delotvorno korišćeni za razvijanje ili jačanje zaštitnih mera protiv korupcije.
  3. Značajan prostro za vršenje neprimerenog uticaja na pravosudni sistem još uvek su prisutni. Ustavni i zakonodavni okvir i dalje ostavljaju prostor za neprimeren politički uticaj na pravosuđe, a pritisak na pravosuđe je i dalje visok.409 Ustavnim promenama iz 2022. godine ukida se uloga izvršne i zakonodavne vlasti u procesu imenovanja sudija i sastava VSS-a. Međutim, za operacionalizaciju novih odredbi je potrebno usvojiti novih zakonski okvir, sa definisanim rokom za mart 2023. godine. Vladini zvaničnici, od kojih su neki na najvišem nivou, kao i narodni poslanici, nastavili su da javno komentarišu tekuće istrage i sudske postupke i pojedine sudije i tužioce, dok su članci u tabloidnim novinama targetirali i pokušali da diskredituju članove pravosuđa.410
  4. DVT je 2017. godine ustanovilo funkciju Povereika za samostalnost koji izveštava javnost o tvrdnjama o nedozvoljenom uticaju ili pokušajima neprimerenog uticaja na tužioce. Međutim, to mesto nije bilo popunjeno od marta 2020. godine, kada je prvom povereniku istekao mandat, pa sve do isteka mandata sastava DVT-a u martu 2021. godine. Novi Poverenik je imenovan u aprilu 2022. godine, ali i dalje nedostaju poslovnik o radu Poverenika, kao i neophodni resursi.
  5. Automatizovano, nasumično raspoređivanje predmeta je do 2018. godine postalo zvanična norma u sudovima u Srbiji, ali su Zakon o sudijama i Sudski poslovnik o radu i dalje sadržali prilično opširne odredbe koje su omogućavale predsednicima sudova da dodele ili prnesu predmet određenom sudiji, uprkos opštoj zabrani odstupanja od nasumičnog dodeljivanja. Nije bilo centralizovanog praćenja predmeta koji nisu nasumično raspoređeni, niti je još uvek postojao automatizovani mehanizam za nasumično dodeljivanje predmeta u JT.
  6. Centralno praćenje izvora, osnova ili dispozicije pismenih pritužbi na rad suda i tužilaštva nije uspostavljeno. Pritužbe se podnose direktno sudovima i javnim tužilaštvima i/ili VKS-u, RJT-u, Savetu i Veću, Ministarstvu pravde, Agenciji za borbu protiv korupcije/Agenciji za sprečavanje korupcije. Svaki sud je bio u obavezi da prikuplja i dostavlja statistiku pritužbi svakih šest meseci Ministarstvu pravde, VKS-u, VSS-u i neposredno višem sudu.411 Ministarstvo pravde je uvelo automatizovani sistem za žalbe, ali on nije povezan sa drugim zainteresovanim stranama.412 Međutim, u sistemu nije postojala kancelarija sa jedinstvenim brojevima za pismene žalbe primljene u posmatranom periodu, koliko je pritužbi/žalbi podneto u više institucija, koliko je zanemareno, a koliko se smatralo validnim.
  7. Srbija je od 2017. do 2022. godine napravila značajne korake u integraciji etičkih kodeksa za sudije i tužioce u režime koji regulišu njihovo ponašanje. Etički odbori su osnovani kao stalna tela u VSS-u i DVT-u413, dok su „Etika i integritet u pravosuđu“ jedna od najčešće obrađivanih tematskih oblasti u okviru programa stalne obuke PA na temu „Posebna znanja i veštine“. Štaviše, nastavni planovi i programi stalne obuke za nosioce pravosudnih funkcija promenjeni su tako da uključuju više obuke zasnovane na veštinama o etici i integritetu.
  8. Imenovanje sudskih veštaka nije u skladu sa međunarodnim standardima za nepristrasnost, zbog čega je srpsko pravosuđe podložno korupciji. Nije bilo jasnih i transparentnih pravila o postupku koji tužioci primenjuju za imenovanje veštaka u krivičnom postupku. Stručnjaci u istoj oblasti nisu uvek bili plaćeni po istim cenama. Ove varijacije su navodno uticale na izbor veštaka od strane stranaka ili sudija i na kvalitet njihovog rada. MP nije čuvalo sistematizovane podatke prilikom oduzimanja ovlašćenja veštacima zbog neetičkog, nekompetentnog ili nestručnog rada. Veštaci koji su propustili rokove ili ročišta uglavnom nisu kažnjeni.
  9. Iako su pravosudne institucije poštovale Zakon o zaštiti uzbunjivača koji je usvojen 2014. godine imenovanjem kontakt osobe za uzbunjivače, ovi pojedinci nisu prošli obuku o tome kako da obavljaju svoje dužnosti. Pored toga, istraživanja pokazuju da zaposleni u pravosudnom sistemu nisu dobro informisani o zaštiti po ovom zakonu.
  10. U velikoj meri, pravni okviri koji regulišu disciplinsku odgovornost sudija i javnih tužilaca bili su u skladu sa međunarodnim standardima. Najveći izuzetak predstavljalo je i dalje imenovanje Saveta i Veća kao drugostepenih disciplinskih organa, posebno zato što oni biraju i članove odgovarajućih disciplinskih komisija za sudije i tužioce.414 Takođe postoji potreba za jasnim pravilima u pogledu osnovna discipline.
  11. Regionalna anketa o pravosuđu iz 2020. godine pokazala je značajano povećanje poverenja građana Srbije u pravosudni sistem u odnosu na 2009. i 2013. godinu. Pravosuđe je bio na sredini lestvice poverenja 2020. godine, sa 55 odsto. Ovo poboljšanje je deo obrasca povećanja poverenja u državne institucije uopšte, sa izuzetkom medija. Poverenje u pravosudni sistem poraslo je kako među korisnicima suda, tako i među opštom javnošću.
  12. Značajan deo sudija, tužilaca i advokata navode da pravosudni sistem u praksi nije nezavisan. Oko 24 odsto sudija i 34 odsto tužilaca navodi da pravosudni sistem nije nezavisan. Advokati su još skeptičniji, jer 73 odto advokata smatra da pravosuđe nije nezavisno.

Uvod ↩︎

  1. Staranje o tome da se funkcije pravosuđa obavljaju sa integritetom od presudnog je značaja za demokratsku i ekonomsku budućnost Srbije. Revidirana metodologija proširenja Evropske unije za Zapadni Balkan, koju je Evropska komisija usvojila 2020, još veći naglasak stavlja na ključnu ulogu osnovnih reformi neophodnih za pristupanje Srbije Uniji, među kojima je i reforma pravosuđa.415 Ovo predstavlja primenu međunarodnih standarda prema kojima se nijedno društvo ne može smatrati ozbiljno posvećenim borbi protiv korupcije ako postoji percepcija da njegovo pravosuđe ili bezbednosne službe postupaju nekažnjivo. Kultura integriteta ne može se negovati samo represivnim merama: podsticanje integriteta zahteva očuvanje nezavisnosti i samostalnosti sudija i tužilaca i eliminisanje aspekata ovog sistema koji stvaraju prilike za nastanak korupcije.416
  2. Za potrebe ove analize, izrazi „integritet“ i „korupcija“ upotrebljavaju se u širem smislu. „Integritet“ podrazumeva sposobnost pravosuđa ili pojedinačnog nosioca pravosudne funkcije da se odupre korupciji dok pri tom poštuje osnovne vrednosti sudijske i tužilačke nezavisnosti, ličnog integriteta, čestitosti, ravnopravnosti, stručnosti i revnosti.417 „Korupcija“ obuhvata podmićivanje sudija, sudskog osoblja ili javnih tužilaca, zloupotrebu službenog položaja od strane nosilaca pravosudnih funkcija, trgovinu uticajem i vršenjem neprimerenog uticaja na nosioce pravosudnih funkcija (kako spolja, odnosno od strane političkih aktera, medija i drugih, tako i iznutra, od strane kolega ili nosilaca viših funkcija unutar sistema).418
  3. Srbija je 2019. godine donela Zakon o sprečavanju korupcije419 koji je zamenio Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije iz 2008. i dodatno razradio njegova rešenja. Ciljevi zakona iz 2019, čija primena je počela u septembru 2020, jesu očuvanje javnog interesa, smanjenje rizika od korupcije i unapređenje integriteta i odgovornosti organa javne vlasti i javnih funkcionera (videti Okvir 21). Zakonom iz 2018. izmenjen je naziv Agencije za borbu protiv korupcije, koja je postala Agencija za sprečavanje korupcije, a proširene su i pojašnjene nadležnosti i mandat ovog nezavisnog državnog organa.

Okvir 21: Zakon o sprečavanju korupcije iz 2019.

Zakon o sprečavanju korupcije izrađen je u cilju garantovanja nezavisnosti ASK (nekadašnje Agencije za borbu protiv korupcije) i kako bi se Agenciji omogućilo da igra značajniju ulogu u sprečavanju i rešavanju sukoba interesa, uključujući sukobe interesa u kojima mogu biti sudije i tužioci. Među novim, proširenim ili pojašnjenim nadležnostima ASK u odnosu na sudije i tužioce su:

(1) neposredan i neometan pristup službenim evidencijama i dokumentima u posedu organa javne vlasti;

(2) obaveza finansijskih institucija da dostavljaju ASK-u podatke o računima javnih funkcionera;

(3) proveravanje izveštaja o imovini šireg kruga lica povezanih sa javnim funkcionerima;

(4) postupanje po anonimnim predstavkama;

(5) podnošenje krivičnih prijava, zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i inicijativa za pokretanje disciplinskog postupka i

(6) iniciranje donošenja ili izmene propisa, davanje mišljenja o proceni rizika od korupcije u nacrtima zakona iz oblasti posebno rizičnih za nastanak korupcije i mišljenja o nacrtima zakona koji uređuju pitanja obuhvaćena potvrđenim međunarodnim ugovorima u oblasti sprečavanja i borbe protiv korupcije.

Zakonom su takođe uređene procedure u skladu sa kojima ASK treba da postupa pri ocenjivanju postojanja nesaglasnosti u podacima iz izveštaja o imovini koje podnose javni funkcioneri i propisane su strožije kazne za prekršaje javnih funkcionera.420
  1. Pored tela navedenih na Slici 89 u daljem tekstu, među institucijama i organizacijama koje imaju nadležnosti za sprečavanja korupcije i izveštavanje o njoj su Ministarstvo pravde, Narodna skupština, Pravosudna akademija i organizacije građanskog društva. U borbi protiv korupcije uloge igraju i nosioci pravosudnih funkcija, odnosno pojedinačne sudije, tužioci, zaposleni u sudovima i tužilaštvima, advokati i veštaci.

Slika 114: Institucionalni okvir za očuvanje integriteta u pravosuđu

Graphical user interface, text, application Description automatically generated

  1. Samo mali broj preporuka koje se odnose na problem korupcije u pravosuđu navedenih u Funkcionalnoj analizi iz 2014. u potpunosti je sproveden u delo do kraja 2020, kao što je prikazano u Prilogu x. U Funkcionalnoj analizi iz 2014. bilo je dato šest preporuka, podeljenih na 20 posebnih delova, u vezi sa pitanjima korupcije u pravosuđu. Od tih 20, samo dve su u potpunosti realizovane, sedam je delimično sprovedeno, a 11 uopšte nije sprovedeno.421
  2. Uprkos brojnim inicijativama protiv korupcije i određenim poboljšanjima normativnog i institucionalnog okvira, sprečavanje korupcije i nekažnjivosti u pravosuđu u Srbiji ostalo je aktuelno pitanje počevši od 2014. pa sve do 2020. godine. I dalje nije postojao delotvoran koordinacioni mehanizam za sprečavanje, smanjenje ili suzbijanje korupcije. U oktobru 2020, Grupa država protiv korupcije (GREKO) utvrdila je da je Srbija od 2015. na zadovoljavajuć način realizovala samo dve od 13 preporuka GREKO o „sprečavanju korupcije u pogledu narodnih poslanika, sudija i tužilaca“,422 što je navelo GREKO da stanje u tom pogledu oceni kao „u celini nezadovoljavajuće“.423
  3. Postojao je i značajan prostor za vršenje neprimerenog uticaja na pravosuđe. Ustavni i zakonski okvir i dalje su ostavljali prostor za neprimereni politički uticaj na pravosuđe, a stepen pritiska na pravosuđe ostao je značajan.424 Državni zvaničnici, uključujući i pojedince na najvišem nivou, kao i narodni poslanici, nastavili su u javnosti da komentarišu istrage i sudske postupke u toku, kao i rad pojedinačnih sudija i tužilaca, dok je tabloidna štampa u svojim napisima ciljala i nastojala da diskredituje predstavnike pravosuđa.425
  4. Najosnovnija promena koju Srbija tek treba da izvrši u cilju podsticanja integriteta u pravosuđu, i to smanjenjem mogućnosti za vršenje političkog uticaja na rad pravosuđa, jeste usvajanje u Narodnoj skupštini izmena i dopuna Ustava i povezanih zakona kojima se uređuju članstvo u VSS i DVT i njihove nadležnosti.426 Ove promene se razmatraju u poglavlju o upravljanju i rukovođenju.

Koordinacija između institucija ↩︎

  1. Nisu ostvarene saradnja i koordinacija između institucija zaduženih za izgradnju integriteta pravosuđa u Srbiji potrebne da bi ova zemlja unapredila svoju reputaciju u pogledu korupcije u pravosudnom sistemu. Ovu poruku su institucije i njihovi rukovodioci čuli mnogo puta, primera radi iz godišnjih Saopštenja o politici proširenja EU i Funkcionalne analize pravosuđa za 2014.427 Odsustvo koordinacije podrazumevalo je i nedostatak odgovarajuće interakcije između Saveta odnosno Veća i Agencije za borbu protiv korupcije/ASK u pogledu izrade, sprovođenja i praćenja planova integriteta i pravila i standarda o sukobu interesa428.
  2. Odsustvo centralizovanih baza podataka Saveta i Veća u kojima bi se prikupljale sve pismene predstavke o radu pravosudnih institucija negativno je uticalo na sposobnost sistema da prati kršenje odredbi o integritetu od strane nosilaca pravosudnih funkcija odnosno zaposlenih u pravosuđu i da otklanja nedostatke u pružanju pravosudnih usluga. Iako nije postojala zakonska obaveza Veća odnosno Saveta da prikuplja i analizira sve pismene predstavke o sistemu, činjenica da predstavke nisu prikupljane niti analizirane dovodila je do značajnih problema za pravosuđe u pogledu integriteta (kao i upravljanja i kvaliteta). Savet i Veće nisu bili u stanju da utvrde koliko predstavki je imalo istu sadržinu, ili koliko njih se odnosilo na određenu vrstu predmeta ili određeni sud, javno tužilaštvo, sudiju, tužioca ili zaposlenog. Uzevši u obzir njihovu odgovornost za rad sistema i izbor, obuku, vrednovanje rada, etičko postupanje i disciplinsku odgovornost sudija i tužilaca, Savet i Veće su najadekvatnije institucije za prikupljanje i analizu podataka u vezi sa integritetom pravosuđa, u koordinaciji i saradnji sa drugim nadležnim organima.
  3. Pravosuđe nije obaveštavalo spoljne institucije koje su inicijalno primile predstavke o korupciji u pravosuđu i/ili pružanju pravosudnih usluga. To je predstavljalo još jednu prepreku za kapacitet Srbije da prati i otklanja kršenja odredbi o integritetu od strane nosilaca pravosudnih funkcija. Tokom čitave 2020, ove predstavke su podnošene predsednicima sudova, javnim tužiocima, Savetu i Veću, VKS-u, RJT-u, ASK i Ministarstvu pravde. Do početka primene Zakona o sprečavanju korupcije, nije postojala zakonska obaveza bilo koje pravosudne institucije da izvesti organ izvan pravosuđa koji je primio pritužbu o načinu na koji je po njoj postupljeno,429 osim kada je reč o obaveštavanju Ministarstva pravde u skladu sa Zakonom o uređenju sudova.430 Primera radi, ASK je timu Svetske banke navela da relevantni pravosudni organi nisu rutinski obavestili Agenciju za borbu protiv korupcije o ishodu 117 predstavki o korupciji u sudovima i tužilaštvima od 2015. do 2020. godine. U tom periodu, Agencija za borbu protiv korupcije primila je ukupno 283 predstavke koje su se odnosile na rad sudova i javnih tužilaštava. Od tog broja, 96 predstavki odnosilo se na sumnju na postojanje korupcije u sudovima, kao i na krivična dela protiv službene dužnosti i pravosuđa koja su navodno učinile sudije. Pored toga, 21 predstavka odnosila se na sumnju na postojanje korupcije u javnim tužilaštvima i krivična dela protiv službene dužnosti i pravosuđa koja su navodno učinili javni tužioci i zamenici javnih tužilaca.431

Slika 17: Struktura predstavki podnetih ASK u pogledu rada sudova od 2015. do 2020.

Sumnja na postojanje korupcije u sudovima i krivičnih dela protiv službene dužnosti i pravosuđa Moguće nepravilnosti u postupku donošenja odluka u sudovima Nezadovoljstvo odlukom suda
96 80 57

Slika 18: Struktura predstavki podnetih ASK u pogledu rada tužilaštava od 2015. do 2020.

Sumnja na postojanje korupcije u javnim tužilaštvima i krivičnih dela protiv službene dužnosti i pravosuđa Sumnja na postojanje nepravilnosti u postupku i izvođenju i oceni dokaza Nezadovoljstvo odlukom javnog tužilaštva
21 33 16
  1. U skladu sa Zakonom o sprečavanju korupcije, pravosudni organi dužni su da izveste ASK o ishodu predstavki koje Agencija prosledi samo ako ASK oceni da „u radu organa javne vlasti postoje okolnosti koje mogu da dovedu do korupcije“.432 U tim slučajevima, ASK je dužna da organu javne vlasti preporuči mere radi otklanjanja stanja sa rokom za njihovo sprovođenje, a organ javne vlasti je dužan da obavesti ASK o ishodu preduzetih mera.433

Formalni mehanizmi za jačanje integriteta i sprečavanje sukoba interesa ↩︎

Izrada planova integriteta i praćenje njihovog sprovođenja ↩︎

  1. Planovi integriteta zamišljeni su kao samoprocene izloženosti jedne institucije mogućnostima za korupciju i drugim nepravilnostima, ali nije bilo dokaza da ih je pravosuđe delotvorno koristilo za izradu ili jačanje svojih zaštitnih mehanizama protiv korupcije. Od 2012. do 2015, organi javne vlasti izrađivali su i realizovali svoje prve planove integriteta i okončali prvi ciklus njihovog sprovođenja. Drugi ciklus počeo je u decembru 2015. i trajao sve do oktobra 2019. U toku priprema za drugi ciklus, Agencija za borbu protiv korupcije sarađivala je sa Ministarstvom pravde, Savetom i Većem na izradi modela planova integriteta sa pravosudne organe. Svaki organ je imao priliku da predloži oblasti i procese u kojima se javljaju rizici pored onih navedenih u modelima planova, ali nijedan pravosudni organ nije iskoristio tu mogućnost.434 Primera radi, nijedan sud niti tužilaštvo nisu identifikovali rizike vezane za sprovođenje pravila ili odlaganje krivičnog gonjenja, sklapanje sporazuma o priznanju krivice ili izuzeće sudija odnosno javnih tužilaca, iako su ta pitanja razmatrana u krivičnopravnom sistemu od 2012. do 2019.

Slika 19: Oblasti prepoznate u planovima integriteta pravosudnih organa
kao najosetljivije na korupciju

Prvi ciklus (2012-2015) Drugi ciklus (2016-2019)

- Etička pitanja i lični integritet

- Bezbednost

- Upravljanje institucijom

- Upravljanje ljudskim resursima

- Upravljanje dokumentacijom

- Javne nabavke

- Finansijsko upravljanja

- Informatička-informaciona bezbednost

- Upravljanje ljudskim resursima

Izvor: Podaci Agencije za borbu protiv korupcije, jul 2019.

  1. Delotvorna upotreba ovih planova otežana je i time što pravosudni organi nisu imenovali zaposlene na višim funkcijama koji bi bili zaduženi za izradu i praćenje sprovođenja planova integriteta, kao i nedostatkom transparentnosti u pogledu njihove sadržine. Prema podacima ASK, planove integriteta u prvom ciklusu donelo je 84 odsto pravosudnih organa, a u drugom njih 88 odsto.435 Međutim, zaključno sa krajem 2020, većina organa vezanih za pravosuđe, uključujući Ministarstvo pravde, Savet, Veće, sudove i javna tužilaštva, nisu postupili u skladu sa preporukom Agencije za borbu protiv korupcije da objave planove integriteta na svojim internet stranicama.436

Pravila o sukobu interesa, neprimerenom uticaju i prijavljivanju imovine ↩︎

  1. Od 2015. do 2020, u skladu sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije odnosno Zakonom o sprečavanju korupcije, Agencija za borbu protiv korupcije odnosno Agencija za sprečavanje korupcije pokrenula je 217 postupaka protiv sudija i javnih tužilaca zbog povreda zakonskih odredbi o prijavljivanju imovine i prihoda, sukoba interesa javnih funkcionera i prijemu poklona. Od tog broja, 196 postupaka je okončano. Izrečeno je 185 mera opomene i sedam mera javnog objavljivanja odluke o povredi zakona, dok su četiri postupka obustavljena.437 Mere opomene su bile najblaže sankcije propisane za ove povrede.
  2. Zakonom o sprečavanju korupcije u najvećoj meri su osnažena i pojašnjena pravila o sukobu interesa i prijavljivanju imovine. Kodeksi etike za sudije, javne tužioce i zamenike javnih tužilaca na snazi do kraja 2020. nisu se bavili „sukobom interesa“ kao takvim, ali kodeksi438 i članovi 30 i 31 Zakona o sudijama i članovi od 65 do 68 Zakona o javnom tužilaštvu sadržavali su jasne zabrane o obavljanju delatnosti izvan pravosuđa kojima se nepristrasnost može dovesti u pitanje, kao i obavezu obaveštavanja nadređenih o aktivnostima kojima se to može učiniti.439
Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakon o sprečavanju korupcije definišu sukob interesa kao situaciju „u kojoj javni funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na obavljanje javne funkcije“. Oba zakona zabranjuju i obavljanje određenih poslova i delatnosti izvan pravosuđa i obavezuju javne funkcionere da o mogućem postojanju sukoba interesa obaveste Agenciju za borbu protiv korupcije (do 1. septembra 2020) odnosno ASK. U skladu sa oba propisa, Agencija može da zatraži informacije o mogućem sukobu interesa i dužna je da obavesti pojedinca i organ koji mu je poslodavac ako utvrdi da postoji sukob interesa. U slučaju da Agencija utvrdi da sukob interesa postoji, oba zakona sadrže odredbe prema kojima bi ona trebalo da poslodavcu preporuči mere za otklanjanje sukoba interesa.
  1. U aprilu 2021. VSS i DVT izmenili su svoje poslovnike. Visoki savet sudstva usvojio je izmene i dopune svog Poslovnika kojima je uređeno sprečavanje neprimerenog uticaja na pojedinačne sudije i pravosuđe u celini440. Pored toga, DVT je odlučilo da u svom Poslovniku izmeni odredbe o sprečavanju neprimerenog uticaja na javne tužioce i zamenike javnih tužilaca. Oba poslovnika sada predstavljaju osnovu za rad Poverenika za samostalnost. Međutim, nakon izmene svog Poslovnika VSS je sproveo brojne radnje u cilju promovisanja izveštavanja o neprimerenom uticaju na sudije i adekvatnog sprovođenja ovog mehanizma.
  2. Etički kodeks javnih tužilaca i zamenika javnog tužioca i prateće smernice, koje je DVT usvojilo u aprilu 2021, sadrže više načela koji se odnose na sukob interesa.441 Pa ipak, sukob interesa nije predstavljen kao zasebna tema, a novim Etičkim kodeksom nisu razrađene različite vrste sukoba interesa. Pored toga, Etički kodeks poznaje samo jednu meru za sprečavanje ili otklanjanje sukoba interesa, i to izuzeće. U praksi, to ograničenje je dodatno pogoršano nedostatkom odredbi u Etičkom kodeksu i Smernicama kojima bi se pojasnilo kada javni tužilac treba da traži sopstveno izuzeće;442 umesto toga, nosioci tužilačke funkcije upućuju se da to učine „u skladu sa zakonom“.443
  3. Do kraja 2020. učinjeni su i koraci da se među sudijama unapredi svest o problemima koje uzrokuju potencijalni rizici za nastanak sukoba interesa i neprimerenog uticaja. Pored obuke koju je organizovala Pravosudna akademija i o kojoj će biti više reči u daljem tekstu, ASK je objavila i Priručnik za prepoznavanje i upravljanje situacijama sukoba interesa i nespojivosti funkcija,444 dok su Smernice za sprečavanje neprimerenog uticaja na sudije445 i Smernice za javne tužioce: prepoznavanje i postupanje u slučajevima nedozvoljenog i neprimerenog uticaja446 objavljeni u februaru 2019. Iako Priručnik nije namenjen samo sudijama i javnim tužiocima i njihovim zamenicima, ASK ga je predstavila i nosiocima pravosudnih funkcija.447 Oba Vodiča sadrže uputstva za odgovarajuće upravljanje ovim rizicima.
  4. Pozitivnu vest predstavljao je i početak rada Poverenika za samostalnost,448 koga je DVT imenovalo 2017. godine radi izveštavanja građana o navodima o neprimerenom uticaju ili pokušaja da se izvrši neprimeren uticaj na tužioce. Poverenik je imenovan nakon što je EU u svom godišnjem izveštaju za Srbiju iz 2016. godine navela da se na pravosuđe vrši pritisak spolja putem brojnih komentara u javnosti o istragama i predmetima u toku, uključujući i komentare sa najvišeg političkog nivoa, te da VSS i DVT nisu preduzeli odgovarajuće mere da zaštite nosioce pravosudnih funkcija od uticaja tih komentara. GREKO je naveo da je Poverenik uzeo u rad 18 predmeta u 2019. i 40 u 2017. i 2018. i „preporučio da DVT dodatno zaštiti tužioce od prekomernih kritika iz političke sfere, izvršio neposredan uvid kako bi u osam predmeta utvrdio da li su tužioci radili pod neprimerenim političkim uticajem i na svojoj internet stranici objavio konkretne izveštaje i navode o neprimerenom uticaju izvršenom na javne tužioce u konkretnim predmetima.“449
  5. Međutim, mesto poverenika je bilo upražnjeno godinu dana nakon što je trogodišnji mandat prvog poverenika istekao u martu 2020. Sa novim sastavom DVT-a, novi poverenik je imenovan u aprilu 2021. godine. Pored toga, DVT se takođe nije postaralo da usvoji adekvatan zakonodavni okvir za rad, kao i neophodna sredstva za rad.450

Pravila o prijemu poklona ↩︎

  1. I Zakon o sudijama i Zakon o javnom tužilaštvu propisuju da je primanje poklona u suprotnosti sa odredbama o sukobu interesa i može predstavljati razlog za pokretanje disciplinskog postupka. Odredbe o prijemu poklona u Zakonu o sprečavanju korupcije nešto su jasnije nego u Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije. Novijim zakonom je nosiocima javnih funkcija i članovima njihovih porodica dozvoljeno da zadrže samo protokolaran ili „prigodni“ poklon451 primljen u vezi sa obavljanjem javne funkcije, pod uslovom da vrednost takvog poklona ne prelazi 10 odsto prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji.452 Prema odredbama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, javni funkcioneri bili su dužni da predaju u javnu svojinu protokolarne i „prigodne“ poklone vrednosti veće od pet odsto prosečne neto mesečne zarade u Republici Srbiji.
  2. I dalje je postojala bojazan da noviji zakon još uvek ne propisuje kriterijume na osnovu kojih bi se ocenilo da li je poklon primljen „u vezi sa vršenjem javne funkcije“.453 Pored toga, tim Svetske banke nije bio u stanju da proveri da li su od 2015. do 2019. VSS, DVT, RJT i pojedinačni sudovi i javna tužilaštva vodili evidencije o poklonima koje prijave nosioci pravosudnih funkcija, kako je bilo propisano članom 41 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Raspodela predmeta slučajem ↩︎

  1. Automatizovana dodela predmeta slučajem zvanično je uvedena kao standardna procedura u svim sudovima Srbije 2018. godine, ali u decembru 2020. nije postojalo centralizovano praćenje predmeta koji nisu raspodeljeni slučajem. Takođe, prema stanju u decembru 2020, Zakon o sudijama i Sudski poslovnik i dalje su sadržavali prilično široko postavljene odredbe koje su omogućavale predsednicima sudova da dodele ili prenesu predmet određenom sudiji, uprkos opštoj zabrani odstupanja od raspodele predmeta slučajem. U skladu sa odredbama članova 24-27 Zakona o sudijama i Sudskog poslovnika, od redosleda prijema predmeta moglo se odstupiti u slučajevima predviđenim zakonom, kao i u slučaju opterećenosti ili opravdane sprečenosti sudije da postupa usled dužeg odsustva, ako je ugroženo efikasno funkcionisanje suda, ako je sudiji pravnosnažno izrečena disciplinska sankcija zbog disciplinskog prekršaja neopravdanog odugovlačenja postupka, kao i „u drugim slučajevima predviđenim zakonom“.
  2. Na kraju 2020. još uvek nije postojao automatizovani mehanizam za raspodelu predmeta slučajem u javnim tužilaštvima, a raspodela slučajem nije bila pravilo. Kao što je navedeno u Funkcionalnoj analizi pravosuđa iz 2014, javni tužioci bi trebalo da dodele predmet prvom sledećem zameniku javnog tužioca po azbučnom redu, a raspodelu predmeta je trebalo evidentirati u upisnik. Međutim, zaključno sa krajem 2020. javni tužioci i dalje su imali široka diskreciona ovlašćenja za preraspodelu predmeta u slučajevima u kojima su smatrali da je to opravdano, u skladu sa Pravilnikom o upravi u javnim tužilaštvima.454

Imenovanje sudskih veštaka ↩︎

  1. Regulatorni okvir kojim se uređuje rad sudskih veštaka u Srbiji nije bio usklađen sa evropskim standardima.455 Pošto su sudski veštaci ključni element funkcionalnog sudskog sistema jer obezbeđuju dokaze koji se često pokazuju presudnim za donošenje sudskih odluka, od izuzetne je važnosti da se sudsko veštačenje smatra nezavisnim, objektivnim i nepristrasnim.456
  2. Imenovanje sudskih veštaka prepoznato je kao jedna od oblasti sa najvećim rizikom od korupcije u pravosuđu Srbije.457 Zaključno sa decembrom 2020, prvostepeni sudovi obaveštavali su Ministarstvo pravde o svojim opštim potrebama za sudskim veštacima određenih struka.458 Međutim, Ministarstvo nije bilo dužno da postupa u skladu sa zahtevima sudova kada je objavljivalo javne pozive za sudske veštake, tako da broj dostupnih veštaka nije nužno bio adekvatan da se zadovolje potrebe sistema. Tužioci su imali mogućnost da imenuju veštake u krivičnim postupcima, ali taj proces nije bio uređen jasnim i transparentnim pravilima.459
  3. Prema navodima, veštaci iste struke nisu uvek jednako naplaćivali troškove vršenja radnji niti su im ti troškovi plaćani u istom iznosu, suprotno odredbama Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima. Te razlike su, opet prema navodima, uticale na izbor veštaka od strane stranaka u postupku kao i kvalitet rada veštaka.460 Veštaci su takođe navodili da se retko dešavalo da sudija zatraži od veštaka da po izradi nalaza i mišljenja podnese zahtev za naknadu odnosno nagradu, iako je to propisano Pravilnikom o naknadi troškova u sudskim postupcima.461
  4. Iako je u skladu sa Zakonom o sudskim veštacima Ministarstvo pravde imalo pravo da razreši veštaka zbog nestručnog, neurednog ili nesavesnog veštačenja,462 Ministarstvo nije sistematski vodilo evidenciju o takvim razrešenjima.463 Takođe je naveden mali broj situacija u kojima su stranke u postupku ili sudovi kažnjavali veštake zbog propuštenih rokova ili čak odsustva sa ročišta ili od njih zbog toga tražili naknadu štete.464

Mehanizmi za zaštitu uzbunjivača ↩︎

  1. Zakonom o zaštiti uzbunjivača465 iz 2014. uređeno je otkrivanje nepravilnosti u radu svih javnih institucija, uključujući i u pravosuđu. Shodno tome, nosioci pravosudnih funkcija, sudijski i tužilački pomoćnici i pripravnici i drugi zaposleni u pravosudnom sistemu mogli su da iskoriste mehanizme propisane zakonom za prijavljivanje problema u radu svojih kolega i/ili pravosudnih organa.
  2. Nisu postojali pouzdani statistički podaci o tome koji napori su učinjeni da se zaposleni u ovom sistemu upoznaju da dostupnošću mehanizma uzbunjivanja. Intervjui koje je obavio tim za izradu Funkcionalne analize ukazuju na to da nosioci pravosudnih funkcija, sudijski i tužilački pomoćnici i pripravnici i drugi zaposleni u pravosudnom sistemu nisu u dovoljnoj meri upoznati sa mogućnostima za korišćenje mehanizama uzbunjivanja.

U Srbiji se uzbunjivanje može vršiti unutar pravosudnih organa, otkrivanjem informacije licu određenom za to u sudu ili javnom tužilaštvu; otkrivanjem informacije drugom ovlašćenom organu (primera radi VSS-u ili DVT-u); ili otkrivanjem informacije javnosti posredstvom medija, na javnom skupu i slično. U skladu sa Zakonom o zaštiti uzbunjivača, poslodavci kao što su pravosudni organi i svi drugi ovlašćeni organi, kao što su VSS i DVT, da postupaju i po anonimnim obaveštenjima u vezi sa informacijom.

Sudovi i javna tužilaštva bila su dužna da sve zaposlene u pismenom obliku informišu o njihovim pravima u skladu sa Zakonom o zaštiti uzbunjivača i odrede lica ovlašćena za prijem informacija i vođenje postupka u vezi sa uzbunjivanjem. Pored toga, sudovi i javna tužilaštva bili su dužni da usvoje opšte akte o postupku u vezi sa uzbunjivanjem i istaknu ih na vidnim mestima, kao i na svojoj internet stranici ako je to tehnički moguće.
  1. Učesnici u intervjuima naveli su da većina lica određenih za prijem informacija i vođenje postupka u vezi sa uzbunjivanjem nije imala nikakvu obuku o vršenju svojih ovlašćenja. Pa ipak, pravosudni organi ispunili su svoju obavezu određivanja tih lica i usvajanja opštih akata o unutrašnjem uzbunjivanju.

Delotvornost pritužbi, etičkih kodeksa i disciplinskih postupaka ↩︎

Mehanizmi za podnošenje pritužbi ↩︎

  1. Na centralnom nivou nisu praćeni izvori, osnove niti načini rešenja pismenih pritužbi o radu sudova i tužilaštva. Kao što je napred već navedeno, pritužbe odnosno predstavke su podnošene, između ostalog, neposredno sudovima i tužilaštvima, VKS-u, RJT-u, Savetu odnosno Veću, Ministarstvu pravde i ABPK odnosno ASK. Svaki sud je bio dužan da prikuplja i svakih šest meseci dostavlja statističke podatke o pritužbama Ministarstvu pravde, VSS-u, DVT-u i neposredno višem sudu.466 Uprkos tome, u sistemu nije postojalo telo koje bi vodilo zbirne podatke o pritužbama podnetim pismenim putem tokom izveštajnog perioda, broju predstavki podnetih većem broju institucija istovremeno i broju odbačenih i prihvaćenih pritužbi.
  2. Nedostatak statističkih podataka o razlozima iz kojih su upućivane pritužbe drastično je uticao na mogućnost pravosudnog sistema da se suprotstavi glasinama i percepciji da je pravosuđe ogrezlo u korupciju. Dok žalbu može uložiti samo strana nezadovoljna sadržinom sudske odluke, pritužbu može podneti svaka strana ili drugi učesnik u postupku koji smatra da se postupak odugovlači, da je nepravilan ili da postoji bilo kakav uticaj na njegov tok odnosno ishod.467
  3. Ispitanici su u intervjuima saopštili timu za izradu Funkcionalne analize da postoje dva glavna razloga za podnošenje pritužbe na sudski postupak, i to nezadovoljstvo odlukom i dužina trajanja postupka. Nakon što pritužba iz bilo kog izvora dospe do predsednika suda, on je bio dužan da pozove sudiju o kome je reč da se izjasni i da obavesti podnosioca pritužbe kao i predsednika neposredno višeg suda o svom mišljenju i merama preduzetim povodom pritužbe. Sve to je bio dužan da učini najkasnije 15 dana od prijema pritužbe. Predsednik suda je mogao da odbaci pritužbu u potpunosti ili u određenom delu ako utvrdi da podnosilac zloupotrebljava pravo na pritužbu.468
  4. Ako je pritužba podneta posredstvom Ministarstva pravde, neposredno višeg suda ili Visokog saveta sudstva, predsednik suda je takođe bio dužan da taj organ obavesti o osnovanosti pritužbe i eventualno preduzetim merama. Međutim, nijedan od ovih organa nije mogao da preinači odluku predsednika suda niti preduzme bilo koju drugu radnju ako predsednik suda nije postupio po pritužbi.
  5. Pritužbe na rad zamenika javnog tužioca mogle su se podneti odgovarajućem javnom tužiocu, a na rad javnog tužioca neposredno višem javnom tužiocu. Odgovarajući javnu tužilac bio je dužan da o osnovanosti predstavke ili pritužbe pismeno obavesti podnosioca pritužbe odnosno predstavke.469 Ukoliko je predstavka ili pritužba bila podneta preko DVT-a, Ministarstva pravde, RJT-a ili drugog nadređenog javnog tužilaštva, o osnovanosti pritužbe i preduzetim merama obaveštavali su se i ti organi. I građani, pravna lica, državni organi ili organi autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave mogli su da upute pritužbe tužilaštvima povodom postupanja u predmetima.470
  6. Zaključno sa decembrom 2020, na Internet stranicama brojnih sudova mogle su se naći informacije sa internet stranice Ministarstva pravde o postupku podnošenja pritužbi; informacije Ministarstva obuhvatale su vodič, obrazac pritužbe i infografik kojim je vizuelno prikazana ova procedura. Na internet stranice Ministarstva pravde jasno je navedeno da se ove procedure ne odnose na nezadovoljstvo zakonitošću ili ispravnošću sudskih odluka. I VKS je informacije o postupku podnošenja pritužbi objavio na svojoj stranici, zajedno sa obrascem pritužbe,471 a obrazac pritužbe se mogao naći i na delu stranice RJT-a posvećenom propisima i obrascima.472 Međutim, do kraja 2020. VSS, DVT i javna tužilaštva nisu na svojim stranicama objavili informacije o podnošenju pritužbi na rad sudova i javnih tužilaca.

Delotvornost etičkih kodeksa ↩︎

  1. Srbija je od 2017. do 2022. ostvarila značajan napredak u uvođenju etičkih kodeksa sudija i tužilaca u mehanizme kojima se uređuje njihovo ponašanje. U martu 2022. GREKO je utvrdio da su preporuke iz 2015. o odgovarajućem upoznavanju svih aktera sa Etičkim kodeksom za sudije koji je dopunjen odgovarajućim pismenim smernicama o etičkim pitanjima za sudije sproveden na zadovoljavajući način.473 GREKO je u svom izveštaju naveo da je do kraja 2020. veliki broj sudija pohađao obuku za upoznavanje sa Smernicama za sprečavanje neprimerenog uticaja na sudije. GREKO je u aprilu 2022. godine naveo da obuka o etičkim pitanjima za sudije o etičkim pitanjima nije redovno organizovana.
  2. Zabeležena su i druga pozitivna kretanja u pogledu etičkih pitanja vezanih za sudije i tužioce. Među njima je i objavljivanje 36 anonimizovanih konačnih odluka Disciplinske komisije VSS-a „sa konkretnim tumačenjima koja služe kao praktični primeri i smernice za etička pitanja“,474 i, kao što je napred već navedeno, DVT je u aprilu 2021. usvojio novi Etički kodeks javnih tužilaca i zamenika javnog tužioca i prateće smernice.475 Pravosudna akademija je obuku u oblasti Etičkog kodeksa javnih tužilaca i zamenika javnog tužioca unela u svoj program obuke za 2019,476 a 51 tužilac je u toku te 2019. godine pohađao obuku iz pitanja etike.477
  3. Poverljivo savetovanje je bilo zvaničan mehanizam za podsticanje i podršku etičkom ponašanju nosilaca pravosudnih funkcijakoje je uspostavljeno u VSS-u, a savetnik za poverljivo savetovanje je imenovan u novembru 2021.478 Do 2018. nisu postojali jasni mehanizmi putem kojih su sudije mogle da zatraže savete ili konsultacije o odgovarajućem postupanju u pojedinačnim predmetima u skladu sa etičkim normama.479 U septembru 2018. VSS je konačno usvojio Poslovnik o radu svog Etičkog odbora, i to osam godina nakon što je DVT usvojilo svoj Etički kodeks. Prema ovom poslovniku, Etički odbor je bio dužan da donosi pisana uputstva sa praktičnim smernicama i preporukama, kao i da obavlja poverljiva savetovanja sa sudijama o odgovarajućem postupanju u pojedinačnim slučajevima.480
  4. Iako je DVT poverilo poverljivo savetovanje Etičkom odboru i imenovalo profesora kao savetnika za poverljivo savetovanje, nema izveštaja o poverljivom savetovanju o etičkim pitanjima za javne tužioce481. Prema Kodeksu etike, javni tužioci i zamenici javnih tužilaca imali su mogućnost da Etičkom odboru DVT-a podnesu zahtev za tumačenje određenog etičkog pravila,482 kao i za savet ili utvrđivanje činjenica u pogledu određenih etičkih pitanja. Međutim, nije postojala obaveza da te konsultacije budu poverljive.
U Holandiji je na svim nivoima države, uključujući i pravosuđe, uvedena funkcija poverljivih savetnika za pitanja integriteta, i to u okviru šire aktivnosti unapređenja integriteta svih organizacija. Među zadacima ovog savetnika su edukacija zaposlenih o odgovarajućim etičkim kodeksima i pružanje poverljive podrške i praktičnih saveta o etičkim nedoumicama i uzbunjivanju. U slučaju sumnje na postojanje krivičnih ili drugih kažnjivih dela, savetnik je dužan da uputi zaposlenog da se obrati policiji ili javnom tužilaštvu. Poverljivost se ne primenjuje ako zaposleni to odbije: u tim slučajevima, savetnik je dužan da stupi u kontakt sa policijom ili tužilaštvom i otkrije identitet uzbunjivača.483

Disciplinska odgovornost ↩︎

  1. Pravni okviri kojima se uređuje disciplinska odgovornost sudija i javnih tužilaca u Srbiji su najvećim delom usaglašeni sa međunarodnim standardima. Značajan izuzetak u tom smislu bio je nastavak imenovanja Saveta i Veća kao drugostepenih disciplinskih organa, prvenstveno zato što Savet odnosno Veće takođe biraju članove Disciplinskih komisija za sudije i javne tužioce.484 I normativni okvir je dospeo pod udar kritike iz domaćih izvora zbog nejasnoće i nedoslednosti,485 i to iz najmanje dva razloga. Prvo pitanje odnosilo se na to što Zakon o sudijama ne propisuje izričito disciplinsku odgovornost predsednika sudova koji ne primenjuju pravila i propise koje su dužni da sprovode. Drugi razlog se ticao odsustva definicija izraza korišćenih za kvalifikovane prekršaja, kao što su „ozbiljan“, „težak“ i „značajno“.486 Ova kritika nije samo od akademskog interesa, budući da su sudije i tužioci zaista bili sankcionisani u skladu sa tim odredbama.487 Evropska unija je pozvala Srbiju da izmeni pravila o disciplinskoj odgovornosti kako za sudije tako i za tužioce, u skladu sa evropskim standardima, tako da samo ozbiljne povrede dužnosti, a ne puka nekompetentost, budu osnov za pokretanje disciplinskog postupka.488
  2. Prema podacima VSS-a,489 od 2015. do 2020. pred Disciplinskom komisijom pokrenuto je 90 disciplinskih postupaka protiv sudija. Ovi podaci prikazani su u Tabeli 20. Tokom istog perioda pred Disciplinskom komisijom DVT-a pokrenuto je 27 disciplinskih postupaka protiv javnih tužilaca i zamenika javnog tužioca,490 kao što je prikazano na Tabeli 21.

Slika 20: Broj prijava podnetih disciplinskom tužiocu i disciplinskih postupaka pokrenutih protiv sudija

Visoki savet sudstva
Godina Broj prijava podnetih disciplinskom tužiocu491 Broj pokrenutih disciplinskih postupaka492
2015 956 18
2016 831 19
2017 - 15
2018 584 14
2019 491 14
2020 429 10

Slika 21: Broj prijava podnetih disciplinskom tužiocu i disciplinskih postupaka pokrenutih protiv javnih tužilaca i zamenika javnog tužioca

Državno veće tužilaca493
Godina Broj prijava podnetih disciplinskom tužiocu Broj pokrenutih disciplinskih postupaka
2015 262 8
2016 197 4
2017 179 3
2018 152 5
2019 162 7
2020 111 0
  1. Među disciplinskim merama izrečenim sudijama i javnim tužiocima bili su javna opomena, umanjenje plate, zabrana napredovanja i razrešenje, mada su najčešće izricane mere bile javna opomena i umanjenje plate. Videti Sliku 115.

Slika 115: Broj disciplinskih mera izrečenih sudijama i javnim tužiocima

Chart, bar chart Description automatically generated

Izvor: Godišnji izveštaji Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca

  1. Najčešći disciplinski prekršaji zbog kojih su sudijama izricane mere odnosili su se na efikasnost i kršenje odgovarajućih etičkih kodeksa. Utvrđeno je da su sudije bile odgovorne za (1) nesavesno vršenje sudijske funkcije u vezi sa vođenjem ili okončanjem sudskog postupka, a naročito neopravdano odugovlačenje sudskog postupka, (2) neopravdano kašnjenje u izradi odluka; i (3) neopravdano nezakazivanje ročišta ili pretresa. U 2017. i 2018. su vođena tri predmeta u kojima je utvrđena odgovornost sudija za „značajno kršenje odredbi Etičkog kodeksa“.494
  2. Nisu bili dostupne ni detaljne informacije o disciplinskim postupcima protiv pojedinačnih javnih tužilaca.495 Prema izveštajima DVT-a, od 2015. do 2018. utvrđena je odgovornost javnih tužilaca i zamenika javnog tužioca zato što (1) nisu izrađivali javnotužilačke odluke i nisu ulagali redovna i vanredna pravna sredstva u propisanom roku; (2) očigledno kršili obaveze pravilnog postupanja prema sudijama u postupku, strankama, njihovim pravnim zastupnicima, svedocima, osoblju ili kolegama; (3) kršili načelo nepristrasnosti i ugrožavali poverenje građana u javno tužilaštvo; i (4) „značajno kršili odredbe Etičkog kodeksa“.496

Obuka o etičkim pitanjima i drugim aspektima integriteta ↩︎

  1. Usavršavanje iz oblasti etike i integriteta uvedeno je u programe početne 497 i stalne obuke498 nosilaca pravosudnih funkcija. Iako je Akademija bila zadužena za organizaciju same obuke, Savet i Veće su izradili programe početne obuke i usvojili programe stalne obuke nosilaca pravosudnih funkcija i pratili njihovu realizaciju.499 Pravosudna akademija je takođe predstavila tužiocima i zamenicima tužilaca Kodeks etike za javne tužioce i zamenike javnih tužilaca koji je bio na snazi do 2021. godine, a uz to ga je i unela u svoj program obuke za 2019.500
  2. Etička pitanja i integritet uvedeni su u Program početne obuke Pravosudne akademije u okviru oblasti „Profesionalna znanja i veštine, pravo EU i međunarodni standardi“. Prema materijalima Pravosudne akademije, dvodnevne radionice na ovu temu sastojale su se od predavanja i diskusije i cilj im je bio analiza propisa o izboru, razrešenju i profesionalnoj etici nosilaca pravosudnih funkcija.
  3. Prema izveštajima Pravosudne akademije za 2018. i 2019,501 tema „Etika i integritet u pravosuđu“ bila je jedna od najčešće obrađenih oblasti u okviru glave „Posebna znanja i veštine“ Programa stalne obuke Pravosudne akademije. Pored toga, programi stalne obuke za nosioce pravosudnih funkcija izmenjeni su tako da podrazumevaju više obuke za sticanje veština iz pitanja etike i integriteta. U 2018, ova tema, „Etika i integritet i pravosuđu“, podrazumevala je jedan dan obuke o etici državnih službenika, sudijskoj etici i tužilačkoj etici. U 2019. je dodata obuka o neprimerenom uticaju na javne tužioce i sudije, a u 2020. je u program uneto razmatranje stručne etike kao mehanizma za sprečavanje korupcije. Videti Tabelu 21 i Tabelu 22. Materija privrednog prava za sudije, sudijske pomoćnike i sudijske pripravnike u trgovinskim sudovima podrazumevala je i radionicu o sudijskoj etici.

Slika 22: Obuka organizovana u 2018. iz oblasti „Posebna znanja i veštine“

Materija Broj događaja
Mentorstvo 21
Etika i integritet u pravosuđu 18
Administracija u sudovima i tužilaštvima 4
Ekonomsko obrazovanje javnih tužilaca 4
Odnosi s javnošću i komunikacija 4
Ekonomsko obrazovanje 3
Unapređenje obuke 3
Zaštita i podrška svedocima 3
Odnosi s javnošću i komunikacija; Pomoć i podrška žrtvama, oštećenima i svedocima; Zaštita i podrška svedocima 1

Izvor: Izveštaj Pravosudne akademije o realizovanim aktivnostima u 2018. godini

Slika 23: Obuka organizovana u 2019. iz oblasti „Posebna znanja i veštine“

Materija Broj događaja
Etika i integritet u pravosuđu 41
Rešavanje starih predmeta 18
Odnosi s javnošću i komunikacija 15
Obuka za korišćenje elektronske baze sudske prakse 4
Medijacija 2
Unapređenje obuke 2

Izvor: Izveštaj Pravosudne akademije o realizovanim aktivnostima u 2019. godini

Slika 24: Broj sudija i tužilaca koji su pohađali obuke
o etici i integritetu od 2016. do 2018.502

Godina Broj polaznika – sudije Broj polaznika – tužioci
2016 96 89
2017 94 91
2018 184 94
Ukupno 374 274

Izvor: Izveštaji Pravosudne akademije o realizovanim aktivnostima

  1. Od 2018. do 2020. godine program stalne obuke izmenjen je tako da uključuje više obuke za sticanje veština na polju etike i integriteta. Ove promene izvršene su uz podršku projekta „Prevencija i borba protiv korupcije“ koji finansira EU.503 Ta obuka je za cilj imala da polaznici steknu dodatne kompetencije za prepoznavanje i rešavanje etičkih dilema i rizičnih situacija u praksi, uz primenu etičkog kodeksa i antikorupcijskih alata, i bavila se pitanjima sukoba interesa i davanja poklona. Kako se navodi u Izveštaju Pravosudne akademije o aktivnostima realizovanim u 2019, te godine je realizovano 16 jednodnevnih edukativnih događaja uz podršku projekta EU,504 a u 2030. Pravosudna akademija je ovu temu obuke uvrstila u program stalne obuke.505 Međutim, ova obuka nije bila obavezna za sve sudije i tužioce.
  2. I tema neprimerenog uticaja na sudije i tužioce po prvi put je uvedena u program stalne obuke 2019. godine.506 Prva procena potreba korisnika za obukom, koju je Pravosudna akademija realizovala 2018. godine, predstavljala je primarni izvor za sadržinu programa stalne obuke za 2019.507 Obuka iz oblasti etike i integriteta prepoznata je u ovoj proceni kao osnovni prioritet za sudije viših sudova508 i zamenike javnih tužilaca u apelacionim tužilaštvima.509 Ove obuke su održane paralelno sa dostavljanjem Smernica za sprečavanje neprimerenog uticaja na sudije svim sudijama u februaru 2019,510 a za sudije je održano i više programa upoznavanja sa ovim smernicama.511 Međutim, obuka o sprečavanju rizika od neprimerenog uticaja i zaštiti sudija nije uvrštena u program obuke za 2020.512

Stavovi prema integritetu u pružanju pravosudnih usluga ↩︎

Percepcija poverenja ↩︎

  1. Nalazi Regionalne anketa o pravdi sprovedena 2020. godine ukazuju na značajno povećanje poverenja građana Srbije u pravosudni sistem u poređenju sa 2009. i 2013. godinom. Pravosuđe se našlo na polovini liste institucija kojima građani najviše veruju, sa 55 odsto (videti Sliku 116). To poboljšanje je bilo deo obrasca porasta poverenja u organe javne vlasti u celini, sa izuzetkom medija. Poverenje u pravosudni sistem poraslo je kako među korisnicima usluga sudova tako i u široj javnosti. (videti Sliku 117).

Slika 116: Poverenje građana u institucije, 2009, 2013. i 2020.513

Chart, bar chart Description automatically generated

Slika 117: Poverenje građana u pravosuđe u Srbiji, 2009, 2013. i 2020.514

Chart, waterfall chart Description automatically generated

  1. Više činilaca i dalje podriva poverenje u pravosuđe. Osamdeset odsto ispitanika odabralo je trajanje postupaka, korupciju i politički uticaj kao razloge za nedostatak poverenja, a preko 70 odsto je dodalo lošu i netransparentnu kadrovsku politiku. Među ostalim navedenim činiocima bili su razlike između ishoda sličnih sporova, nedostatak pravičnosti i selektivno pokretanje postupaka (videti Sliku 118). Korisnici pravosudnih usluga pominjali su češće od građana u celini neke od ovih činilaca, kao što je sistematsko odsustvo reakcije na kršenje pravila. Budući da su ispitanici u Anketi više zainteresovanih strana o pravdi iz 2013. godine naveli faktore slične onima koje su pomenuli učesnici u istraživanju iz 2020, čini se da akteri u pravosuđu još mogu da učine mnogo toga da bi se ova pitanja rešila.

Slika 118: Da li su u pravosuđu prisutni sledeći problemi?515

Graphical user interface, application Description automatically generated

Obim prijavljene korupcije i korišćenje neformalnih sredstava ↩︎

  1. Rezultati ankete navode na zaključak da je većina pokušaja da se ostvari uticaj na sudije i tužioce sofisticiranija od pukog podmićivanja, iako su pojedini korisnici usluga sudova anketirani 2020. godine ipak priznali da su koristili neformalna sredstva da obezbede uspeh u svojim predmetima, u poređenju sa ispitanicima iz 2013. Videti Sliku 119 u daljem tekstu. Tri odsto korisnika usluga u prekršajnim postupcima prijavilo je da su koristili neformalna sredstva da bi ostvarili uspeh u svojim predmetima, u poređenju sa devet odsto ispitanika sa iskustvom u sudskim predmetima koji su isto to naveli 2013. godine. Dva procentna poena manje korisnika usluga privrednih sudova bilo je spremno da prizna isto to. Međutim, došlo je i do povećanja broja ispitanika koji su priznali da su koristili neformalna sredstva da ostvare povoljan ishod u parničnim i krivičnim predmetima, i to sa dva odsto u 2013. na pet odsto u 2020.

Slika 119: Korisnici usluga sudova koji su naveli korišćenje neformalnih sredstava za ostvarenje povoljnog ishoda u svom predmetu, 2009, 2013. i 2020.516

Chart, waterfall chart Description automatically generated

  1. Prema nalazima ankete o percepciji građana o borbi protiv korupcije u Srbiji, koju je 2020. sproveo USAID-ov Projekat za odgovornu vlast,517 približno 10 odsto građana navelo je da je dalo poklon, platilo mito ili učinilo uslugu zaposlenima u sudovima i tužilaštvima. Većina njih je rekla da su ponudili mito za ubrzanje usluge, dok su ostali želeli uslugu na koju nisu imali pravo ili su nastojali da izbegnu odgovornost za svoje postupke.
  2. Nastojanja da se izvrši neprimeren uticaj na pravosuđe dolaze sa više strana i putem većeg broja sredstava. U Regionalnoj anketi o pravdi, sudije i tužioci naveli su da je korišćenje veza najčešći način na koji su pojednici pribegavali neformalnim sredstvima da bi uticali na njihov rad. Videti Sliku 120 i Sliku 121 u daljem tekstu. Trideset dva odsto sudija i 25 odsto tužilaca navodi da su uticajni pojedinci izvršili uticaj na njihovu karijeru (i to ne nužno na pozitivan način) tokom prethodne godine, a 22 odsto sudija i 17 odsto tužilaca ukazalo je na to da su im ponuđene „protivusluge“. Pokloni i novčana naknada najređe su pominjani vidovi korupcije.

Slika 120: Procenat sudija koji navode da su se u prethodnih 12 meseci susreli sa sledećim radnjama518

Chart, bar chart Description automatically generated

Slika 121: Procenat tužilaca koji navode da su se u prethodnih 12 meseci susreli sa sledećim radnjama519

Chart, bar chart Description automatically generated

Percepcija korupcije ↩︎

  1. Iako se poverenje u pravosuđe povećalo u 2020, i dalje je široko rasprostranjena percepcija da je korupcija sveprisutna u srpskom pravosuđu, te se nivo opažene korupcije ne menja ni unutar pravosudnog sistema niti izvan njega. Preko 80 odsto ispitanih građana, 42 odsto sudija i 39 odsto tužilaca smatra da je korupcija prisutna u pravosuđu (videti Sliku 122 i Sliku 123). Pravna lica u odgovorima na druga pitanja takođe navode da korupcija predstavlja prepreku njihovom poslovanju.
  2. Procenat sudija koji navode da je korupcija prisutna u pravosuđu ostao je isti u odnosu na 2013, dok se procenat tužilaca koji dele to mišljenje značajno smanjio a broj advokata značajno porastao. U 2020. je došlo i do značajnog povećanja procenta sudija i tužilaca koji su odbili da odgovore da li smatraju da je korupcija prisutna ili nisu mogli da ocene stanje po tom pitanju. Čini se da advokati, sa druge strane, nisu imali nikakve teškoće sa izražavanjem svog mišljenja.

Slika 122: Percepcija zastupljenosti korupcije u pravosuđu među sudijama, tužiocima i advokatima, 2009, 2013. i 2020.520

Chart, bar chart Description automatically generated

Slika 123: Percepcija zastupljenosti korupcije u pravosuđu među građanima u celini, 2009, 2013. i 2020.521

Chart, waterfall chart Description automatically generated

  1. Što se građana tiče, jedini sektor na koji korupcija utiče više na pravosuđe je zdravstvo,522 kao što se može videti na Slici 124. To su jedine dve institucije u kojima je većina ispitanika navela da je korupcija prisutna u značajnoj meri (ocene 4 ili 5).

Slika 124: Percepcija zastupljenosti korupcije u državnim institucijama među građanima u celini, 2009, 2013. i 2020.523

Chart, bar chart Description automatically generated

  1. Percepcije zastupljenosti korupcije u parničnim i krivičnim predmetima ispitivane su i tokom izrade Indeksa vladavine prava Svetskog projekta za pravdu za 2020. godinu.524 Kada je reč o parničnim predmetima, Srbija sa ocenom od 0,46 zaostaje za svim zemljama EU (na 73. je mestu od ukupno 128 država obuhvaćenih Indeksom). U krivičnim predmetima, Srbija je ostvarila ocenu od 0,43 što je, opet, svrstava iza svih država članica EU (videti Sliku 125).525

Slika 125: Svetski projekat za pravdu 2020, percepcija da u građanskopravnom sistemu nema korupcije (1 = korupcije nema), Srbija i EU526

Slika 126: Svetski projekat za pravdu 2020, percepcija da u krivičnopravnom sistemu nema korupcije (1 = korupcije nema), Srbija i EU 527

Percepcija nezavisnosti pravosuđa ↩︎

  1. Postoji čitav niz zakonskih mera predviđenih da štite nezavisnost pravosuđa, ali reforme u cilju uklanjanja ostataka zavisnosti su odložene, kao što je opisano u poglavlju o upravljanju i rukovođenju. Među tim promenama je i predloženi nacrt izmena i dopuna Ustava kojim bi se ukinulo odobravanje odluke o imenovanju nosilaca pravosudnih funkcija u Narodnoj skupštini.528
  2. Značajan procenat sudija i tužilaca navodi da pravosuđe u praksi nije nezavisno. Oko 24 odsto sudija i 34 odsto tužilaca navodi da pravosuđe nije nezavisno. Advokati su još sumnjičaviji: u njihovim redovima 73 odsto ispitanika navodi da pravosuđe nije nezavisno, kao što se može videti na Slici 127.

Slika 127: Percepcija nezavisnosti pravosuđa među sudijama, tužiocima I advokatima529

  1. Srbija je u Izveštaju o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za 2019.530 svrstana na 101. mesto od ukupno 141 zemlje prema nezavisnosti pravosuđa. Srbija zaostaje za svim zemljama EU osim Hrvatske i Poljske. Rezultati su slični onima za aspekt vladavine prava u Indeksu transformacije Fondacije Bertelsman,531 za koji je Srbija dobila ocenu nižu od svih zemalja: vrednost indeksa nezavisnosti pravosuđa u Srbiji bila je 2014. 6,0 od 10 n 2014, na istom nivou kao i 2009.532

Slika 128: Izveštaj o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za 2019, nezavisnost pravosuđa u EU i Srbiji533

Chart Description automatically generated

Percepcija nepristrasnosti i pravičnosti ↩︎

  1. Percepcije pravičnosti pravosudnog sistema značajno su se razlikovale među ispitanicima. Samo 47 odsto građana, 57 odsto predstavnika pravnih lica i 62 odsto advokata smatrali su pravosuđe pravičnim, što je predstavljalo neznatno smanjenje u odnosu na nalaze istraživanja iz 2013. Sa druge strane, oko 80 odsto sudija i tužilaca ocenilo je sistem pravičnim u 2020. godini, kao što je prikazano na Slici 129.

Slika 129: Percepcija pravičnosti pravosuđa u celini, 2013. i 2020.534

Timeline Description automatically generated

Slika 130: Percepcija pravičnosti u postupcima korisnika sudskih usluga, 2013. i 2020.535

  1. Iako bi se moglo očekivati da sudske odluke u njihovim predmetima utiču na ocenu koju korisnici sudskih usluga daju pravičnosti pravosuđa,536 većina anketiranih korisnika sudskih usluga na čiju štetu su odluke donete ipak je pravosuđe ocenilo kao pravično. Približno 30 odsto njih je čak ocenilo i svoje sporove kao u potpunosti pravične (videti Sliku 131).

Slika 131: Percepcija pravičnosti u odnosu na ishod postupka, 2013. i 2020.537

Chart, bar chart, waterfall chart Description automatically generated

  1. Percepcija pravičnosti pravosuđa donekle se smanjila među građanima i pravnim licima od 2013, kao što se može videti na Slici 132. Pozitivna percepcija većine ispitanih grupa bila je veća od negativne u 2013. u odnosu na 2009. Međutim, iako je u 2002. najmanje 50 odsto ovih grupa (osim građana sa iskustvom u sudskim postupcima) ocenilo pravosuđe pravičnim, procenti grupa koje smaraju da je ono pravično niži su u 2020. nego što su bili 2013. godine.

Slika 132: Percepcija pravičnosti pravosudnog sistema, 2009, 2013. i 2020.538

A picture containing table Description automatically generated

  1. Većina korisnika sudskih usluga smatrala je da je sistem u potpunosti ili uglavnom pravičan, bez obzira na ishod njihovog spora, pri čemu je najmanja bila verovatnoća da će tuženi u krivičnim postupcima smatrati pravosuđe pravičnim. Percepcija pravičnosti smanjena je među korisnicima sudskih usluga sa iskustvom u parničnim sporovima i krivičnim postupcima u 2020. u poređenju sa 2013, iako je percepcija pravičnosti među korisnicima sudskih usluga u prekršajnim postupcima neznatno porasla (videti Sliku 133).

Slika 133: Ocena pravičnosti suđenja među korisnicima sudskih usluga bez obzira na ishod njihovog spora, 2009, 2013. i 2020.539

Timeline Description automatically generated

  1. Politizacija pravosudnog sistema i korupcija u pravosuđu navedeni su kao najčešći razlozi za nepravičan tretman. Većina sudija, tužilaca i advokata saglasna je da je politizacija prvenstveni razlog neravnopravan tretmana, dok advokati u daleko većoj meri od sudija i tužilaca smatraju da korupcija igra ulogu. Stav da su preveliko opterećenje odnosno neadekvatna organizacija razlozi za neravnopravan tretman mnogo je rasprostranjeniji među advokatima nego među sudijama i tužiocima, kao što je prikazano na Slici 134.

Slika 134: Razlozi za neravnopravan tretman koje navode sudije, tužioci i advokati, 2020.540

Chart, funnel chart Description automatically generated

  1. Kvalitet zakona u Srbiji takođe se smatrao uzrokom neravnopravnog tretmana. Šesnaest odsto sudija, devet odsto tužilaca i 10 odsto advokata navelo je neadekvatne zakonske odredbe kao jedan od uzroka neravnopravnosti.
  2. I imovinsko stanje se percipira kao jedan od osnovnih uzroka neravnopravnog tretmana. Dvadeset pet odsto tužilaca, 19 odsto sudija i 60 odsto advokata navelo je da postoji nejednakost u tretmanu građana usled njihovog ekonomskog statusa, dok je 64 odsto građana delilo isto mišljenje.

Slika 135: Ravnopravnost tretmana građana, 2020.541

Chart Description automatically generated

Preporuke i naredni koraci ↩︎

Suštinska promena za promovisanje integriteta u pravosuđu je u smanjenju mogućnosti za politički uticaj na rad pravosuđa. Ovo se može postići tako što će Narodna skupština doneti zakone u skladu sa Ustavnim amandmanima iz 2022. a koje utiču na članstvo i nadležnosti VSS-a i DVT-a. Novi zakoni bi trebalo da razrade odredbe iz Ustavna kojima se ukida uloga Narodne skupštine u procesu izbora sudija, kao što je prethodno razmatrano u poglavlju o upravljanju.

Preporuka 1: Uspostaviti efikasnu koordinaciju između institucija usmerenu ka sprečavanju korupcije.

  • Povećati saradnju i koordinaciju između institucija nadležnih za izgradnju integriteta pravosuđa Srbije. (MP, VSS, DVT, VKS, RJT – kratkoročno)
  • Povećati interakciju između Saveta, Veća i Agencije za sprečavanje korupcije (ASK) u vezi sa izradom i primenom planova integriteta, pravila i standarda koji uređuju sukob interesa i u vezi sa sprovođenjem ovih propisa. (VSS, DVT, ASK – kratkoročno)
  • Uvesti procedure za centralno praćenje izvora, osnova i raspolaganja pisanim pritužbama na rad sudija i tužilaca. (VSS, DVT, ASK – kratkoročno)
  • Izraditi procedure na osnovu kojih bih sudovi ili tužilaštva kojima su pritužbe prvobitno podnete izveštavali ASK i Savet i Veće. (VSS, DVT, VKS, RJT – kratkoročno)
  • Izmeniti Zakon o sudijama kako bi izričito definisao disciplinsku odgovornost predsednika sudova. (MP, Narodna skupština – kratkoročno)
  • Analizirati ishode žalbi na sistemskom nivou; koristiti ove podatke za informisanje o budućim reformama. (VSS, DVT – srednjoročno)
  • Obratiti pažnju na nastavak imenovanja članova Veća i Saveta kao drugostepenih disciplinskih organa. (MP, Narodna skupština – srednjoročno)
  • Izmeniti disciplinska pravila za sudije i tužioce u skladu sa standardima EU, tako da samo teški prekršaji, a ne i nestručnost, dovode do disciplinskog postupka. (MP, Narodna skupština – srednjoročno)
  • Obezbediti adekvatnu popunjenost disciplinskih tela u VSS-u i DVT-u. (VSS, DVT – srednjoročno)

Preporuka 2: Jačanje efikasnosti Poverenika za samostalnost.

  • Pobrinuti se da ta pozicija ne bude upražnjena duži vremenski period. (DVT – kratkoročno)
  • Obezbediti sredstva za obavljanje poslova Poverenika. (DVT – kratkoročno)
  • Objavljivati mišljenja i ocene predmeta na veb stranici DVT-a radi veće transparentnosti rada Poverenika, informisanja javnosti i usmeravanja ponašanja javnih tužilaca. (DVT – kratkoročno)

Preporuka 3: Završiti izradu procedura za izveštavanje predsednika sudova o slučajevima kada je nasumična dodela predmeta poništena i za praćenje ovih izveštaja u VKS-u

  • Pojasniti kriterijume za predsednike sudova za dodelu ili prenošenje predmeta određenom sudiji. (VSS, VKS – kratkoročno)
  • Usvojiti automatizovani sistem nasumične dodele predmeta u JT. (DVT, RJT – srednjoročno)

Preporuka 4: Završiti proces donošenja planova integriteta u svim sudovima i javnim tužilaštvima.

  • Zahtevati od institucija da objave Planove integriteta na svojim veb stranicama. (Svi – kratkoročno)
  • Osim izrade modela plana na papiru, obezbediti mehanizme pomoću kojih bi sudije i tužioci mogli da utvrde rizike po integritet. (VSS, DVT, VKS, RJT – kratkoročno)
  • Zahtevati od svakog suda ili javnog tužilaštva da imenuje više službenike za praćenje sprovođenja planova integriteta. (VSS, DVT – srednjoročno)
  • Osigurati koordinaciju i praćenje sprovođenja na centralnom nivou. (VKS, VSS, DVT, RJT – kratkoročno)

Preporuka 5: Nastaviti sprovođenje Zakona o uzbunjivačima

  • Obezbediti da svi zaposleni u sudovima i javnim tužilaštvima budu upoznati sa zaštitom uzbunjivača kroz unapređenu opštu obuku. (VSS, DVT, PCS – kratkoročno)
  • Obezbediti obuku za uzbunjivače u svakoj instituciji. (VSS, DVT, PA – kratkoročno)
  • Stvoriti okruženje za bezbedno i efikasno prijavljivanje svih vrsta neprimerenog uticaja. (VSS, DVT – srednjoročno)

Preporuka 6: Završiti proces u kome će svi zaposleni u sudovima i javnim tužilaštvima, kao i javnost, biti upoznati sa pravilima koja se odnose na sukob interesa.

  • Pojasniti kriterijume za utvrđivanje da li je poklon bio „u vezi sa obavljanjem javne funkcije“. (VSS, DVT – kratkoročno)
  • Obezbediti prikupljanje, čuvanje i dostupnost evidencije predviđene članom 41 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji zahteva da funkcioneri u pravosuđu izveštavaju o poklonima. (VSS, DVT, VKS, RJT – kratkoročno)
  • Pripremiti javne informacije u vezi zakona i politike davanja poklona u sudovima i javnim tužilaštvima i objaviti ih na veb stranicama i u brošurama dostupnim u sudovima i tužilaštvima. (VSS, DVT, VKS, RJT – srednjoročno)

Preporuka 7: Potpuna primena Etičkog kodeksa i Poslovnika o radu Etičkog odbora VSS-a.

  • Obezbediti pisane smernice o etičkim pitanjima sa praktičnim primerima i preporukama, uključujući online sekciju Često postavljanih pitanja. (VSS – kratkoročno)
  • Propisati obaveznost postojeće obuke za sve sudije i tužioce. (VSS, DVT, PA – kratkoročno)
  • Pratiti uticaj poverljivih saveta/savetovanja na odgovarajuće ponašanje u određenim slučajevima. (VSS, DVT – srednjoročno)
  • Proširiti Etički kodeks tužilaca tako da sadrži sličan nivo detalja kao kodeks za sudije u vezi sa dozvoljenim/nedozvoljenim ponašanjem. (DVT – kratkoročno)

Preporuka 8: Sprovesti pravila o imenovanju, razrešenju i obeštećenju veštaka.

  • Pobrinuti se da svi veštaci dobiju naknadu po istoj stopi u skladu sa Pravilnikom o naknadama za veštake. (MP, VKS – kratkročno)