REFORMA PRAVOSUĐA JE PROCES - RAZGOVOR SA MINISTARKOM SNEŽANOM MALOVIĆ

Prvi put imamo precizne podatke o tome šta i koliko rade sudovi i sudije

Prva analiza rada sudova, posle samo šest meseci od opšteg izbora sudija i uspostavljanja nove sudske mreže, pokazala je da je državi Srbiji stalo do dobrog i efikasnog sudstva. Uočeni su nedostaci, a to je dobar osnov da se i isprave sve pojedinačne greške do kojih je neminovno došlo u tako komplikovanm zahvatu kao što je reforma pravosuđa. O tome za „Politiku” govori ministarska pravde Snežana Malović.

Visoki savet sudstva saopštio je rezultate rada sudova za prvih šest meseci ove godine. Izjavili ste da ste zadovoljni izveštajem, iako pojedini sudovi imaju loše rezultate.

Uspeh reforme pravosuđa jeste u tome da mi sada prvi put imamo podatke i orijentaciju o tome šta sudovi rade. Prvi put se tačno zna koliko koji sud ima predmeta, koliko svaki pojedini sudija ima predmeta u radu, a koliko je predmeta završio. Imamo tačne podatke o prenetim starim predmetima i o prilivu novih.

Izgubili smo mesec i po dana na preseljenje i prenumeraciju predmeta, pa očekujem da ćemo tek na kraju godine, posle 12 meseci od početka rada nove mreže sudova, imati prave rezultate.

Da li dosadašnji rezultati potvrđuju da je reforma pravosuđa bila neophodna? Haos koji je vladao u sudskom sistemu decenijama unazad, pravosuđe koje nije bilo sposobno da prati borbu protiv kriminala jasno pokazuje da je reforma pravosuđa bila nužna.

Pored ubrzanja dugotrajnih krivičnih procesa, građani očekuju da se i njihove parnice rešavaju brže i kvalitetnije, ali mnogi se još žale na sporost sudova. Reforma pravosuđa je proces. Ne može da se popravi kao neki tehnički uređaj. Ako na reformu gledamo kao na tešku operaciju, a ona to jeste bila, onda je jasno da je potreban period oporavka da bi sistem bio potpuno izlečen. Reformom pravosuđa se svi bave s dnevno-političkog aspekta, ali ona je nešto mnogo dublje. Taj proces treba da doprinese da osnovni temelji države ozdrave i da budu stabilni. Izvršna i zakonodavna vlast su smenjive i promenljive, a sudska vlast ne zavisi od političkih promena, ona je stalna i zato tu moramo imati zdravo stanje. Sudstvo u Srbiji je bilo „bolesno”, a na to ukazuje i nepoverenje koje je u velikoj meri bilo prisutno kod građana. Znam da sada situacija nije idealna, ali moramo svi biti svesni da je reforma pravosuđa proces koji će trajati.

Šta je bilo najteže u dosadašnjem procesu reforme?

Promena svesti. Jer, ne sastoji se reforma samo u kadrovskim promenama i promeni organizacije rada.

Sudije koje u decembru nisu prošle u postupku opšteg izbora uložile su žalbu Ustavnom sudu Srbije. Svedoci smo da je od februara, kada su uložene prve žalbe, epilog dobila svega jedna ustavna žalba. Kada očekujete da će postupak pred Ustavnim sudom biti okončan? Složiću se da postupak pred Ustavnim sudom po žalbama neizabranih sudija i tužilaca traje već previše dugo. Visoki savet sudstva uvažio je pravni stav najviše sudske instance i dostavio više od 200 pojedinačno obrazloženih odluka koje sadrže precizna obrazloženja s konkretnim razlozima. Stoga, imajući u vidu da su za jedan broj neizabranih sudija ispunjene pretpostavke za odlučivanje, očekujem da će Ustavni sud u najkraćem razumnom roku doneti odluke po tim žalbama. Nezahvalno je prejudicirati kada će to biti, jer je odluka po žalbama u isključivoj nadležnosti najviše sudske instance. Svakako očekujem da će to pitanje biti rešeno do kraja godine imajući u vidu da je predsednica Ustavnog suda najavila da će žalbe neizabranih nosilaca pravosudnih funkcija imati prioritet.

Lično smatram da je neophodno rešiti što pre je moguće to pitanje iz više razloga. Jedan od njih, koji se svakako ne može zanemariti, jeste činjenica da neizabrane sudije i tužioci imaju pravo na naknadu plate koju su imali u trenutku prestanka dužnosti do donošenja odluke Ustavnog suda po njihovim žalbama.

Stiče se utisak da Ustavni sud nije dao prioritet žalbama sudija. Da li treba očekivati da ipak te predmete stavi preko reda na dnevni red?

Cilj reforme pravosuđa, kada je reč o sudovima, jeste da se obezbedi nezavisno, transparentno, efikasno i odgovorno sudstvo, koje treba da omogući jednaku zaštitu prava građana, bez diskriminacije, kao i brže i lakše ostvarivanje pravde. Ustavni sud, iako ima specifičan položaj, svakako je deo pravosudnog sistema Srbije i zato se i od njega očekuje efikasno i odgovorno postupanje. Podsetiću vas da Ustavni sud danas radi u punom kapacitetu, sa svih 15 sudija, i da više nema smetnji da njegov rad bude ažuran.

Da li postoji mogućnost da se neko od neizabranih sudija i tužilaca vrati na tu funkciju?

Odluku o tome daće Ustavni sud Srbije. Neću i ne želim da prejudiciram, odnosno na bilo koji način utičem na odluke najviše sudske instance. Naravno da postoji mogućnost da u nekim slučajevima Ustavni sud po žalbi neizabranog sudije ili tužioca odluči pozitivno, što znači da bi se oni ponovo našli na tim funkcijama. Nema nikakve sumnje, da će Visoki savet sudstva poštovati svaku odluku Ustavnog suda Srbije, to se ne dovodi u pitanje.

Da li dosadašnji rezultati rada sudova mogu imati pozitivne efekte na dolazak stranih investitora?

Analiza rada sudova tokom prvih šest meseci ove godine naišla je na vrlo pozitivne efekte, naročito kada je reč o odličnim rezultatima privrednih sudova. Koliko je ova grana sudstva bitna govori i veliko interesovanje ambasadora koje je najviše zanimao rad privrednih sudova. O stanju u tim sudovima razgovarala sam i predstavnicima Svetske banke. Naravno, ne treba da nas čudi takvo njihovo interesovanje za tu oblast, jer vrlo dobro znamo da je pravna sigurnost ključna za ulaganje stranih investicija u našu zemlju, koje samim tim znače nova radna mesta, konkurentnost na tržištu i bolji standard.

Saopšteno je da bi rezultati rada Upravnog suda mogli biti znatno bolji.

Očekujemo da sudije Upravnog suda ulože dodatne napore jer imaju veliki broj zaostalih predmeta nasleđenih od nekadašnjeg Vrhovnog suda. Dobar Upravni sud je izuzetno važan za državu jer je on korektiv postupanja državnih organa.

Čini se da ima razloga za zabrinutost kada je u pitanju Prvi osnovni sud u Beogradu jer je to najveći osnovni sud u Srbiji, sa ogromnim brojem predmeta. Prvi osnovni sud u Beogradu je zaista imao problema sa preseljenjem velikog broja predmeta i uspostavljanjem nove organizacije. Oni su najviše vremena izgubili na samom početku, tako da su dugo imali veliki broj nezakazanih predmeta. Uskoro će biti izrađen poseban program za rešavanje starih predmeta u ovom sudu, a Visoki savet sudstva pružiće svu neophodnu pomoć imajući u vidu da je analiza pokazala da je u tom sudu neophodna intervencija.

Ukidanje presude – samo jednom

Sudije očekuje i primena velikog broja novih zakonskih rešenja, u krivičnom, parničnom i izvršnom postupku. Kada se mogu očekivati efekti novih zakona? Zakonik o krivičnom postupku će sledeće nedelje biti na javnoj raspravi. Reč je o potpuno novom konceptu zakona. Verujem da će njegovom primenom krivični postupak u Srbiji biti efikasan isto kao u Americi. Imaćemo skraćene postupke i pripremna ročišta. Apelacioni sudovi moći će samo jednom da ukinu presudu i vrate predmet višem sudu, sledeći put moraju sami da presude. Neće se više dešavati da se sudi pet-šest puta u jednom krivičnom predmetu.

IZVOR: POLITIKA