BOLJEVIĆ NIJE IZABRANA ZA SUDIJU ZBOG NEOSPOSOBLJENOSTI

Predsednica Društva sudija Srbije dobila je odluku VSS sa obrazloženjem da zbog mnogo starih predmeta u radu i dugog vremena izrade sudskih odluka ne ispunjava kriterijum osposobljenosti

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević rekla je za „Politiku” da nije izabrana za sudiju jer je Visoki savet sudstva ocenio da ne ispunjava kriterijum osposobljenosti za obavljanje sudijske funkcije.

– Sad bar znam da nisam nedostojna i nestručna. Visoki savet sudstva je našao da nisam osposobljena. Napisala sam žalbu i sačekaću odluku Ustavnog suda Srbije – rekla nam je Dragana Boljević, kojoj je sudijska dužnost prestala 31. decembra 2009. godine.

Bila je sudija drugostepenog građanskog odeljenja Okružnog suda u Beogradu. Visoki savet sudstva je naveo da postoje razlozi za sumnju u njenu osposobljenost za vršenje sudijske funkcije „s obzirom na način postupanja sa starim predmetima i vreme izrade odluka”.

Ocenivši da sudija nije adekvatno postupala sa starim predmetima, VSS je u obrazloženju naveo da je na početku 2006. godine imala 35, početkom 2007. godine 118 i početkom 2008. godine 188 starih predmeta. Prema statističkim podacima, sudija je te predmete rešila u 2007. i 2008. godini.

„Međutim, iz evidencije o kretanju predmeta, ustanovljeno je da je predmete koje je završila u 2006. godini primila kao nove u 2004. godini, one koje je završila u 2007. primila je u 2005, a završene u 2008. primila je u 2006. godini, tako da su svi ti predmeti postali stari u njenom radu. Iz toga proizilazi da predmete nije rešavala po redosledu prijema, niti je starim predmetima posvetila dovoljnu pažnju i dala im prioritet. Da jeste, ti predmeti joj se ne bi pojavili kao stari niti bi joj se broj starih predmeta povećavao iz godine u godinu”, stoji u odluci Visokog saveta sudstva. Dalje se navodi da je sudija Boljević 170 predmeta rešila posle dve godine, od čega 37 posle dve i po godine. Nekoliko predmeta vratila je na dopunu prvostepenom sudu dve godine posle prijema, a prikazane su i brojke iz kojih je VSS zaključio da je primala manje novih predmeta u rad od prosečnog broja novih predmeta po jednom sudiji, ali da je i pored toga imala najviše starih predmeta u radu.

„Na njen rad, na dužinu trajanja postupka izjavljeno je više osnovanih pritužbi”, stoji u odluci VSS. Navedeni su i brojevi deset građanskih parnica u kojima nije većano u proseku po godinu i po dana. „U pogledu vremena izrade odluka, veliki broj nije uradila u zakonskom roku, već u roku posle 30 dana, i to: u 2006. godini 80 odluka od čega 24 u periodu do 60 dana, a 56 u roku preko 60 dana, u 2007. godini 135 odluka, od čega 26 u periodu do 60 dana, a 109 u roku preko 60 dana, u 2008. godini ukupno 98 odluka, od čega 62 u roku do 60 dana, a 36 u roku posle 60 dana. Među tim odlukama ima onih koje su izrađene posle veoma dugog perioda od većanja predmeta, na primer u 2007. godini uradila je 19 odluka u roku od 9 meseci ili u 2008. godini šest odluka u roku od tri meseca. Ovakvo prekoračenje zakonskih rokova dovodi u pitanje i pravo na suđenje u razumnom roku”, navodi se u obrazloženju odluke VSS.

Kada je primila pisanu odluku sa ovim obrazloženjem, Dragana Boljević je 27. septembra dostavila Ustavnom sudu Srbije dopunu svoje žalbe na 73 kucane stranice. Ona je, između ostalog, navela da su njeni rezultati rada bolji od rezultata mnogih sudija koji su (re)izabrani, kao i da VSS nije oborio pretpostavku njene osposobljenosti već samo izrazio sumnju u tu pretpostavku. „Nije uzeto u obzir efektivno radno vreme, dakle situacija u kojoj su sudije, pa i žalilac, bile opravdano odsutne sa posla, zbog bolesti ili drugih opravdanih razloga, već je računato da su sve sudije radile sve radne dane”, navodi Dragana Boljević u žalbi. Tvrdi da je prebacivala normu za najmanje 55 odsto tokom tri godine koje je VSS uzeo kao period za ocenu osposobljenosti, kao i da je za te tri godine imala samo jednu ukinutu odluku, a da su rezultati njenog rada u 2009. godini bili još bolji.

Prilikom opšteg izbora sudija, Visoki savet sudstva je za svakog kandidata utvrđivao da li ispunjava tri kriterijuma, a to su stručnost, osposobljenost i dostojnost za obavljanje sudijske funkcije. Neizabranim kandidatima bila je najpre dostavljena zbirna odluka, bez konkretnih pojedinačnih razloga, ali je Visoki savet sudstva, postupajući po pravnom stavu Ustavnog suda Srbije, do sada napisao 330 pojedinačnih odluka sa obrazloženjem za neizabrane sudije, od ukupno 837, koliko ih je od 1. januara ostalo bez posla.

IZVOR: POLITIKA