Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji

Rezime činjenica i preporuka

1c. Pristup uslugama pravosuđa

i. Osnovne činjenice

Finansijska pristupačnost sudskih usluga je najozbiljnija prepreka pristupu uslugama pravosuđa u Srbiji. Sudske takse i naknade za advokate su značajne ako se uporede sa prosečnom zaradom u Srbiji. Rešavanje čak i najjednostavnijih predmeta je finansijski nepristupačno za mnoge. Građani daju sve od sebe da izbegnu sudove: skoro 63% opšte populacije navodi da, ukoliko imaju spor za koji smatraju da treba da bude rešen na sudu, oni će ipak pokušati da izbegnu sud; strah od troškova je najčešća prepreka. Više od polovine ispitanih korisnika sudskih usluga smatra da su sudski troškovi u njihovom predmetu bili preterani. Cenovnici sudskih taksi i naknada za advokate su takođe veoma složeni, pa je korisnicima usluga suda teško da procene verovatne troškove.⁴⁴
Nedovoljna pristupačnost uslugama pravosuđa takođe ima negativan efekat na poslovnu klimu. Više od jedne trećine kompanija sa nedavnim iskustvom u sudskim predmetima navelo je da je sudski sistem velika prepreka za njihove osnovne poslovne aktivnosti, a dodatnih 30% navodi da smatra sudove umerenom preprekom. Poslovni sektor takođe navodi da su im sudovi u sve većoj meri nedostupni zbog visokih sudskih taksi i advokatskih nadoknada. Male kompanije su posebno suočene sa izazovom u kretanju kroz sudski sistem, uključujući visoke troškove, komplikovane procedure, duga odlaganja, neadekvatno izvršenje i stalnu izmenu zakona i propisa.
Više od jedne trećine kompanija sa nedavnim iskustvom pred sudovima navode da sudski sistem predstavlja veliku prepreku za njihove osnovne poslovne aktivnosti. Dodatnih 30 procenata navodi da su sudovi umerena prepreka.
Međutim, daljim ispitivanjem pokazalo se da to nisu apsolutni troškovi već percipirana vrednost za novac, koja predstavlja prepreku za pristup pravdi.Iako se sudski korisnici žale na troškove (a one koji nisu korisnici upravo troškovi sprečavaju u korišćenju sudskih usluga), Anketa o percepciji pravosuđa u Srbiji prikazuje rezultate koji ukazuju da su nedavni korisnici sudskih usluga koji su bili zadovoljni kvalitetom pružene usluge u dalekoj manjoj meri smatrali troškove preteranim.⁴⁵ Ovi podaci stoga ukazuju da bi unapređenja u kvalitetu i efikasnosti u pružanju usluga mogla da poboljšaju pristup pravdi, kroz uvećanu percipiranu vrednost za novac kod potencijalnih korisnika suda, a istovremeno bi se povećalo zadovoljstvo korisnika.
Advokatske tarife su preterano visoke i nisu u skladu sa evropskom praksom.
Advokati igraju veoma važnu ulogu u usmeravanju korisnika sudova kroz sistem, ali struktura njhovih tarifa nije usklađena sa evropskom praksom i stvara negativne podsticaje koji podrivaju pristup pravdi i efikasnost i kvalitet u pružanju usluga. ⁴⁶ Građani koji sami sebe zastupaju u sporovima teško samostalno prolaze kroz sistem bez postojanja laičkih formata, kontrolnih listi ili praktičnih vodiča, pa stoga ne iznenađuje činjenica da imaju manje šanse za uspeh. Advokati su plaćeni po ročištu ili podnesku, što ih ohrabruje u otezanju sporova. Tarife su određene na osnovu propisane Advokatske tarife, koja zabranjuje da se tarife umanjuju više od 50% od propisanih. Ovakav aranžman nije u skladu sa evropskom praksom.⁴⁷ Propisane tarife u Srbiji su takođe prenaduvane i nerealne, a u praksi mnogi advokati naplaćuju manje od propisanog minimuma, jer tarife prelaze iznos koji su korisnici spremni da plate. Advokati koje imenuje država (poznati kao advokati po službenoj dužnosti) mogu biti imenovani da zastupaju siromašne klijente, ali postoje problemi u vezi mehanizama putem kojih se oni biraju i nedostatka kontrole kvaliteta.
Oslobađanje od plaćanja sudskih taksi je dostupno za siromašniju populaciju, ali je implementacija ove mogućnosti nasumična, što dovodi do nedoslednog pristupa pravdi za siromašniji deo populacije. Znanje javnosti o programu o oslobađanju od plaćanja sudskih taksi je veoma ograničeno. Ne postoje smernice niti standardizovane forme koje bi sudije koristile prilikom oslobađanja od plaćanja, a njihove odluke prolaze bez nadzora. Akteri iznose da neki predsednici sudova nezvanično ohrabruju svoje sudije da ne odobravaju oslobađanje od plaćanja taksi, pošto takse predstavljaju izvor prihoda za sudove. Oslobađanje od plaćanja taksi može da unapredi pristup pravdi u nekim oblastima, ali bez podataka učinak ovog mehanizma ne može biti nadgledan.
Programi pravne pomoći se obezbeđuju preko nepotpune i rascepkane mreže službi širom zemlje. Opštinski centri za pravnu pomoć pokrivaju oko jedne trećine teritorije zemlje i oko polovinu ukupne populacije Srbije. Ipak, većina građana nije upoznata sa postojanjem bilo kakvih besplatnih pravnih usluga u njihovoj opštini.
Bez pažljivog planiranja fiskalnih i operativnih implikacija ili u slučaju slabih aranžmana za implementaciju, postoji rizik da predloženi Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći bude ‘mrtvorođen’, kao i druge reforme u prethodnim godinama
Trenutno su u toku reforme za proširenje pravne pomoći u skladu sa praksom EU kroz pružanje ‘primarne pravne pomoći’ (pravne informacije i preliminarni saveti) i ‘sekundarne’ (pravno zastupanje) za siromašne i neke osetljive grupe.Iako su ciljevi ove reforme za svako divljenje, postoji veliki rizik da će ovi zakoni, kao i neke reforme prethodnih godina, biti ‘mrtvorođeni’ ukoliko se pažljivo ne isplaniraju fiskalne i operativne implikacije ili aranžmani za implementaciju budu nedovoljno definisani. Pored više godina odugovlačenja kroz radne grupe, još uvek je prisutna zabrinutost oko poslednjeg nacrta zakona. Postojeći nacrt zakona stvara pristrasnost u korist sekundarne pravne pomoći, koju bi prvenstveno pružali advokati, dok je malo toga urađeno na podsticanju primarne pravne pomoći koju bi pružale organizacije civilnog društva, opštinski centri za pravnu pomoć i pravni fakulteti. Ipak, efikasno pružanje primarnih pravnih usluga će verovatno doneti najveću korist u smislu povećanja pristupa pravdi za najveći broj građana Srbije, a ta usluga bi mogla da bude pružena uz mnogo manje troškove. Kada je reč o primarnoj pravnoj pomoći, važno će biti da se osigura adekvatno finansiranje i dosledno pružanje usluga u celoj zemlji. U međuvremenu se predlozi za sekundarnu pravnu pomoć mogu pažljivije razmatrati. Takođe je potrebno odrediti tarifu za naknadu pružaocima usluga, za primarnu i sekundarnu pomoć. Na osnovu prethodne analize, naknade za ovakve usluge bi trebalo da budu daleko niže od trenutne advokatske tarife.⁴⁸ Takođe će biti potrebno uspostaviti mehanizme osiguranja kvaliteta, a ovo je još jedna oblast koja podrazumeva visok rizik tokom implementacije.
Dok nedavni zakonski amandmani nastoje da promovišu medijaciju, problemi njene primene su i dalje prisutni. Većinom zbog prethodnih neuspešnih reformi, svest o medijaciji je ograničena među sudijama, advokatima, sudskim osobljem i korisnicima sudova. Među onom populacijom koja je upoznata sa uslugama medijacije, mali broj smatra da bi takav mehanizam bio korisno sredstvo za rešavanje sporova. Potrebna je značajna inicijativa u vidu iskoraka prema potencijalnim korisnicima suda, zajedno sa intenzivnom obukom za sudije, tužioce, advokate i osoblje suda. Potrebno je ugraditi dalje podstreke u institucionalni okvir kako bi se motivisalo njeno korišćenje i integracija u sudski sistem.
Stalne izmene zakona i oskudna dostignuća reformi u Srbiji zajedno doprinose sprečavanju javnosti da razume svoja prava i obaveze, kao i način ostvarivanja tih prava na sudu.
Svest o zakonu i praksi je ograničena, čak i među profesionalcima.Sudije, tužioci i advokati ulažu velike napore da istražuju i budu u toku sa novim zakonima, predmetima, procedurama i praksama. Pre 2014. godine, jedinu pravnu bazu podataka konsolidovanog zakonodavstva su održavale privatne kompanije na osnovu plaćanja pretplate. Mali broj sudova objavljuje svoje sudske odluke, tako da je pristup takvim odlukama ograničen čak i među sudijama. Sa pozitivne tačke gledišta, Službeni glasnik je nedavno pokrenuo besplatnu online bazu podataka, a to bi trebalo da unapredi pristup zakonodavstvu. Napori usmereni ka podizanju svesti i izgradnji kapaciteta među profesionalcima da sprovode pravna istraživanja bi mogli da donesu značajne rezultate u smislu doslednosti prakse u celokupnoj nadležnosti.
Svest o zakonima i praksi je još više ograničena u javnosti. Stalne izmene zakonodavstva i oskudna dostignuća reformi zajedno doprinose sprečavanju javnosti da razume svoja prava i obaveze, ili načina na koji ta prava može da ostvari na sudu. Poslovni sektor navodi da pristup zakonima – i česte izmene zakona i propisa – izazivaju nesigurnost koja utiče na njihove poslovne aktivnosti. Potrebno je sprovođenje obimne komunikacije sa javnošću i podizanje svesti o pravnim reformama u javnosti, posebno među potencijalnim korisnicima suda. Trenutni korisnici suda takođe ulažu velike napore da dođu do informacija vezanih za njihove predmete. Postoje primeri iz Hrvatske i drugih zemalja koje su uvele sudske portale, što bi moglo da se primeni i u Srbiji, kako bi se omogućilo korisnicima sudova da dođu do informacija vezanih za njihove predmete na način koji je u skladu sa zakonima o privatnosti podataka.
Žene drugačije doživljavaju pravosudni sistem u odnosu na muškarce i to na nekoliko načina. Žene češće navode, u odnosu na muškarce, da su usluge pravosuđa nedostupne. Mnogo više od muškaraca, žene smatraju da su advokatske tarife previsoke. Žene se takođe češće suočavaju sa preprekama u pristupu pravosuđu i neefikasnostima u pružanju pravosudnih usluga, jer imaju veće šanse da budu stranke u određenim vrstama predmeta, kao što su sporovi oko starateljstva i rodno zasnovano nasilje, što ističe specifične probleme koji se odnose na procesnu zloupotrebu i odlaganje.
Jednak pristup za osetljive grupe predstavlja specifičan izazov. Većina ispitanih građana smatra da je pravosuđe jednako dostupno svima, bez obzira na starost, socijalno-ekonomski status, nacionalnost, invaliditet i jezik. Međutim, oni građani koji su stariji od 60 godina, ili žive u ruralnim područjima ili imaju najniži stepen obrazovanja smatraju da je pravosudni sistem posebno nepristupačan, ukazujući da su ciljane intervencije opravdane. Lica s intelektualnim i mentalnim zdravstvenim problemima susreću se sa velikim preprekama u procesu u kojem im se oduzima pravna sposobnost. Pripadnici romske zajednice, izbeglice i interno raseljena lica takođe navode nisku svest o njihovim pravima, kao i zabrinutost vezanu za pravičan tretman pred sudom. Kada je reč o ovakvim grupama, postoji dobar razlog za širenje informacija relevantnim organizacijama civilnog društva i vođama zajednica o funkcionisanju pravosuđa i osnovnim zakonskim pravima. Iskustva LGBT populacije su malo drugačija: iako deluje da su oni više upućeni u svoja zakonska prava od gore pomenutih grupa građana, oni oklevaju da podnose predmete pred sudom zbog straha od odmazde i percepcije diskriminacije.

ii. Preporuke i dalji koraci

Preporuka 16:
Pojednostaviti strukturu sudskih taksi kako bi se omogućilo korisnicima da procene verovatni trošak. Eliminisati maksimum za sudske takse. Standardizovati proces osobađanja od plaćanja sudske takse.⁴⁹ Implementacija ove preporuke će biti u skladu sa standardima EU i dobrom međunarodnom praksom.⁵⁰ Početni koraci se mogu sprovesti u kratkom roku uz male do umerene troškove.

Pojednostaviti strukturu sudskih taksi kako bi se lakše shvatili verovatni sudski troškovi. Eliminisati maksimum od 80.000 RSD za sudske takse i eliminisati sudske takse za krivične predmete po privatnoj optužnici. (MP – srednjeročno)
Obezbediti laički tip informacije onlajn i u vidu štampane brošure o predvidivim troškovima i trajanju postupka kako bi potencijalni korisnici suda mogli da lakše procene troškove svog predmeta. (MP – srednjeročno)
Usvojiti i objaviti standarde za odobravanje oslobođenja od plaćanja takse i kreirati standardizovan formular za podnošenje zahteva za oslobađanje od plaćanja takse, kao i formular za odluku o oslobađanju koji će koristiti svi sudovi. (MP, VKS – kratkoročno)
Zahtevati od osoblja da u postojeće rubrike u AVP-u unose podatke o zahtevima i odlukama za oslobađanjem od plaćanja takse. Vremenom, pratiti podatke o oslobađanju od takse kako bi se obezbedilo pridržavanje standarda. (MP, sudovi – kratkoročno)

Preporuka 17:
Eliminisati cenovnik advokatskih usluga kako bi se omogućila tržišna konkurencija za pružanje pravnih usluga. Doneti ekonomičniji cenovnik advokatskih usluga koji bi se primenjivao samo za pravne usluge državi (npr. usluge pravne pomoći i za advokate postavljene po službenoj dužnosti). Razmotriti napuštanje modela plaćanja po ročištu.⁵¹ CCJE savetuje da se honorar advokata ne određuje tako da stimuliše nepotrebne procesne korake. ⁵² Evropski sud pravde je mišljenja da obavezni minimalni honorar predstavlja povredu Sporazuma EK. U 42 zemlje, koje prati CEPEJ (Evropska komisija za efikasnost pravosuđa), honorari advokata se slobodno ugovaraju.⁵³ Neki od ovih koraka će iziskivati mali do umeren trošak, ali će svakako više nego mnogo značiti ušteda pri prelasku s plaćanja po ročištu na plaćanje po predmetu za advokate koje postavlja sud.

Eliminisati tarifu advokata i dozvoliti advokatima da slobodno ugovaraju svoje honorare s klijentima. Doneti niže tarife honorara za pravne usluge koje se pružaju državi (videti niže), koji takođe može da posluži kao osnova za određivanje troškova. (MP – srednjeročno.
Periodično ažurirati liste Advokatske komore radi pružanja informacija o procesu izbora advokata po službenoj dužnosti i obezediti te spiskove svim relevantnim učesnicima. Pojasniti proces imenovanja i ponovo uspostaviti, odnosno aktivirati dežurnu telefonsku liniju Advokatske komore za upućivanje advokata. Pružiti informacije strankama kako da ulože žalbu protiv advokata po službenoj dužnosti. (MP, Advokatske komore – kratkoročno)
Zahtevati od sudskog osoblja da unose podatke o imenovanju advokata po službenoj dužnosti u postojeće rubrike u AVP-u. Pratiti korišćenje imenovanja advokata po službenoj dužnosti po vrsti predmeta, ishodu, stopi ožalbenosti i vremenu potrebnom da se donese odluka. Uporediti s podacima gde advokati nisu postavljeni po službenoj dužnosti. Vremenom, koristiti te podatke za pružanje informacija budućim reformama imenovanja po službenoj dužnosti. (MP, Advokatske komore – kratkoročno do srednjeročno)
Pružiti informacije strankama kako da ulože žalbu protiv advokata po službenoj dužnosti. Ojačati mehanizme kontrole kvaliteta za advokate po službenoj dužnosti. (sudovi, advokatske komore – dugoročno)
Razmotriti da li treba proširiti obavezno postavljenje advokata po službenoj dužnosti u određenim predmetima (poznato kao obavezna odbrana). (MP – dugoročno)

Preporuka 18:
Utvrditi kao prioritet donošenje adekvatno finansiranog i ekonomičnog Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći (ZBPP) koji će proširiti krug pružalaca usluga i ograničiti troškove države.⁵⁴ Međunarodni standardi utvrđuju pravo na branioca radi zaštite osnovnih prava, a ECHR zahteva odbranu potpomognutu od strane države za siromašne stranke kada je u pitanju interes pravičnosti. Ovaj zakon treba doneti kao prioritet, a njegova primena može početi srednjeročno. Potencijalni znatniji troškovi se mogu ograničiti ukoliko se prate sledeće preporuke:

Utvrditi kao prioritet donošenje nacrta ZBPP. Obezbediti da se adekvatna pažnja pokloni operativnim i fiskalnim implikacijama nacrta zakona. Odrediti cenu i obezbediti finansiranje za usluge primarne pravne pomoći i osigurati da njome bude pokrivena čitava teritorija zemlje. Obezbediti finansiranje za implementaciju bilo kojih širih ovlašćenja predviđenih zakonom. (MP, Ministarstvo finansija – kratkoročno)
Doneti tarifu advokatskih usluga za kompenzaciju pružalaca usluga primarne i sekundarne pravne pomoći. Razmotriti mehanizam plaćanja po kojem klijenti dobijaju vaučere za usluge pravne pomoći i imaju mogućnost izbora svog pružaoca usluga. (MP – kratkoročno)
Zadužiti jednu radnu grupu u okviru MP da isplanira i nadzire početak primene novog zakona. Doneti propise. Obezbediti obuku za pružaoce usluga. Ustanoviti predloženi mehanizam kontrole kvaliteta i relevantne protokole. (MP – srednjeročno)
Obezbediti jednostavne informacije o sudskim postupcima u vidu pamfleta i na vebsajtu, uključujući i uputstvo za procenu sudskih i advokatskih troškova i kako uložiti žalbu protiv advokata. (MP – srednjeročno)
Dostaviti informacije javnosti o raspoloživosti usluga pravne pomoći. (MP – srednjeročno)
Prikupljati i analizirati podatke o korišćenju pravne pomoći, uključujući najčešće vrste predmeta, opterećenost poslom i koliko su korisnici zadovoljni pružaocima usluga. (MP – srednjeročno)

Preporuka 19:
Poboljšati usluge za stranke koje se same brane, uključujući jednostavne formulare i kontrolne liste za korisnike suda, kao i brošure i vodiče za laike o osnovnim zakonima i postupcima.⁵⁵ Bolje informacije mogu da omoguće strankama da lako prolaze kroz sistem i bez advokata, na taj način poboljšavajući pristup pravosuđu i efikasnost u pružanju usluga.

Kreirati rubrike u AVP-u za prikupljanje podataka o broju stranaka koje zastupaju same sebe, vrsti njihovih predmeta, ishodu i vremenu potrebnom za donošenje odluke. Zahtevati od osoblja da unosi te podatke. Vremenom, upotrebiti te podatke za stvaranje ciljanih intervencija radi podrške strankama koje se same zastupaju. (MP – kratkoročno)
Nadovezujući se na iskustva Osnovnog suda u Vršcu, kreirati kontrolne liste uobičajenih postupaka za korisnike suda i naširoko je objaviti. (sudovi – kratkoročno)
Kreirati informacije za laike za vrste predmeta koji se najčešće vode (ili bi mogli) bez advokata, uključujući i uputstva, tabele i grafikone s informacijama. (MP – srednjeročno)
Ustanoviti/poboljšati registar srodnih profesionalnih aktera, kao što su izvršitelji, medijatori i privatni beležnici, uključujući njihovu stručnost, lokaciju, jasan opis naknade, žalbeni postupak i pokrenute disciplinske postupke i izrečene novčane kazne protiv tih pojedinaca. U registar izvršitelja uključiti kalkulator za procenu verovatne naknade za izvršitelja (slično kalkulatoru za sudsku taksu). (MP, Komora izvršitelja – kratkoročno)

Preporuka 20:
Operacionalizovati novi Zakon o medijaciji, stimulisati korisnike suda i profesionalce da se odluče za medijaciju i pratiti rezultate. Sprovesti intenzivnu obuku za profesionalno osoblje o medijaciji i dostaviti informacije potencijalnim korisnicima suda.⁵⁶ CCJE prepoznaje bitnu ulogu sudija i advokata u sporazumnom poravnanju.⁵⁷ Od država članica EU se zahteva da obezbede obuku i kvalitet medijatora, kao i poverljivost medijacije. Mada se neki od ovih koraka mogu brzo preduzeti, ovo je veliki poduhvat koji zahteva znatno vreme, novčana sredstva i političku volju da se ostvari. U cilju davanja stimulansa medijaciji, struktura advokatskih honorara mora da se promeni od naplate po ročištu ka naplati za pravne usluge i rešavanju predmeta.

Doneti standard kvaliteta za medijatore i ustanoviti registar ovlašćenih medijatora. (MP – kratkoročno)
Podići svest javnosti o medijaciji putem vebsajtova, brošura i javnih glasila. Uvesti samotest o medijaciji, koristeći iskustva iz Holandije, tako da stranke mogu da odrede da li će imati koristi od medijacije. (MP – kratkoročno)
Ustanoviti zvaničan program medijacije pri sudu u svim osnovnim i višim sudovima, kao i standarde za određivanje koji su to predmeti pogodni za medijaciju. ⁵⁸ Pooštriti zahteve za poverljivošću medijacije, zahtevajući da sudije koji rade kao medijatori ne mogu i suditi u istom predmetu i da se sudijama koji sude u predmetu može jedino dostaviti potvrda o neuspešnosti medijacije, a ne iz kojih razloga nije došlo do sporazuma. (MP,VSS – srednjeročno)
Obezbediti podstreke za potencijalne korisnike medijacije, uključujući:
- Advokate: obezbediti dotiranu, slojevitu obuku radi upoznavanja advokata s medijacijom, kao i onih koji se odluče da postanu medijatori. Zahtevati od medijatora koji su dobili dotiranu obuku da pruže određeni broj besplatnih medijacija. Uvesti sistem ko-medijacija i mentorstva radi jačanja medijatorskih sposobnosti. (MP, Advokatske komore – srednjeročno)
- Sudije: sprovesti obuku i odštampati material za predsednike sudova i sudije o prednostima i mehanizmima medijacije. Računati broj odluka donetih u medijaciji kao deo posla pojedinačnih sudija. (VSS, PA – srednjeročno)
- Javnost: uvesti pravnu pomoć u medijaciju ⁵⁹ i obezbediti privremeni finansijski stimulans kroz besplatne sate medijacije. Odrediti naknadu za medijaciju u manjem iznosu nego što je to sudska taksa u parnici, što se odražava na nižim sudskim troškovima nego u redovnoj parnici. Smanjiti naknadu za medijaciju u predmetima male vrednosti kako bi ona bila više u skladu sa sudskom taksom zate predmete. (MP – srednjeročno)
Stvoriti delotvoran sistem za upućivanje na medijaciju i upravljanje njome, uključujući: a) kriterijume za izbor predmeta; b) procedure za izbor medijatora; c) statistički monitoring i izveštavanje; i d) koordinaciju aktivnosti između sudova, stranaka i medijatora. (VSS – srednjeročno)

Preporuka 21:
Značajni predmeti, konsolidovani zakonski propisi i informacije o otvorenim i rešenim predmetima da budu slobodno dostupne onlajn.⁶⁰ Implementacijom ove preporuke doćiće do približavanja nekolicini ciljeva CCJE.⁶¹ Većina ovoga se može postići srednjeročno uz umereni trošak.

Obezbediti informacije za javnost o sudskim postupcima preko vebsajta suda i brošura i putem javnog servisa radija i televizije. Početi s informacijama o procesuiranju prekršajnih predmeta za koje građani kažu da je dostupno najmanje informacija, a za njima postoji najveća potražnja. (MP, VSS – kratkoročno)
Objaviti konsolidovane zakonske propise onlajn, s besplatnim pristupom sajtu. Za zakonske propise koji se najčešće koriste, pružiti dodatne komentare. (Narodna skupština, Službeni glasnik – srednjeročno)
Obezbediti da stranke u tekućim predmetima mogu da pristupe osnovnom registru i kaledaru ročišta u svom predmetu na vebportalu, primenjujući iskustva dobijena iz Hrvatske. (VSS, MP – srednjeročno)
Kao što je rečeno u poglavlju o IKT resursima, doneti zajedničke standarde prema kojima odluke apelacije treba staviti na javni vebsajt. (MP, VKS – srednjeročno)

Preporuka 22:
Kreirati informacije u laičkom formatu koje su posebno namenjene ugroženim grupama.⁶² CEPEJ iznosi da 17 evropskih zemalja obezbeđuje specijalne informacije za etničke grupe u skladu s preporukama CCJE ⁶³ i koracima ka poboljšanju opažanja javnosti o nepristrasnosti sudija ⁶⁴ . Isto tako, pružanje informacija ciljnim grupama može se obaviti kratkoročno do srednjeročno uz mali trošak.

Sačiniti laičke formate pravnih informacija posebno skrojene za ugrožene grupe, obuhvatajući manje obrazovane korisnike suda, Rome i interno raseljena lica. (VSS – kratkoročno)
Sudske materijale, uključujući i vebsajtove, pisati i na drugim jezicima osim srpskom u skladu s evropskim standardima za pružanje informacija na drugim jezicima. (MP – srednjeročno)
Organizovati programe obuke o jednakom i nediskriminatornom postupanju za sudije i sudsko osoblje. (VSS, PA – srednjeročno)
Razmotriti mogućnost osnivanja službe za žrtve kriminala, primenjujući iskustva država članica EU. (MP – srednjeročno)
Sprovesti javnu kampanju za podizanje svesti o ulozi i pravu na sudskog tumača. (MP – dugoročno)