Home O nama Aktivnosti Dokumenta  Vesti  Funkcionalna analiza pravosuđa Javne nabavke i zaposlenje  Kontakt 

Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji

Rezime činjenica i preporuka

1. Spoljnji učinak: efikasnost, kvalitet i dostupnost pravosudnih usluga

  1. Pružanje pravosudnih usluga u Srbiji je limitirano kombinacijom problema vezanih za efikasnost, kvalitet i pristup. Iz perspektive korisnika, sudske takse i advokatski honorari su skupi, a postupak je dug, frustrirajući i podložan je različitim hirovima i zloupotrebama. Do kraja, korisnici mogu da osiguraju presudu u njihovu korist, ali izvršenje te presude može predstavljati izazov. Izazovi vezani za pružanje usluga su stoga međusobno povezani i međusobno se dopunjuju.
  2. U daljem tekstu sledi pregled osnovnih činjenica i preporuka vezanih za spoljni učinak sistema pravosuđa u Srbiji, meren u odnosu na pokazatelje i evropske standarde navedene u Okviru učinka koji je dogovoren među akterima.

U kontekstu: Procena učinka u svetlu priliva predmeta i obima posla

  1. Učinak suda treba da se meri u svetlu potražnje za uslugama suda, uključujući kvantitet i prirodu predmeta, obim posla i promene u tim faktorima tokom vremena.
  2. Potražnja sa uslugama suda u Srbiji je manja u odnosu na prosek EU. Kada se meri u odnosu na broj stanovnika, srpski sudovi dobijaju oko 13.8 novih predmeta na 100 stanovnika, što je malo manje od proseka EU. U međuvremenu, Srbija ima gotovo duplo veći odnos sudija prema broju stanovnika od proseka EU, sa preko 39 sudija na 100,000 stanovnika. Kao rezultat, priliv predmeta po sudiji u Srbiji čini oko polovinu proseka EU 15 , a prosek Srbije je manji iz od većine zemalja članica EU11 i regionalnih suseda.
  3. Priliv novih predmeta po sudiji u Srbiji okvirno je jednak polovini proseka EU i niži je od većine zemalja članica EU11 i regionalnih suseda.
    Podaci vezani za broj predmeta u Srbiji su takođe naduvani. Mnoge materije se računaju kao ‘predmet’, a koje se u drugim sistemima ne bi tako vodile.16 Veliki deo priliva predmeta se sastoji od predmeta koji zahtevaju malo sudijskog rada, kao što su predmeti izvršenja, sa duplo većim brojem od evropskog proseka, i velikog broja starih neaktivnih predmeta. Preuveličavanje broja predmeta može dovesti do pogrešnih zaključaka o stvarnim pritiscima potražnje sa kojima se pravosuđe suočava. Kada se broj predmeta detaljno analizira, obim posla sudija deluje skromno.
  4. Neki mali sudovi u Srbiji su izuzetno zauzeti, dok veći sudovi nisu u toj situaciji.
    Broj predmeta je neravnomerno raspoređen među sudovima, bez ikakvog jasnog rasporeda.Neki manji sudovi su veoma zauzeti, dok oni veći nisu. Viši sudovi i apelacioni sudovi u proseku dobijaju upredno manji broj predmeta. Niz bolnih reformi i reorganizacija sudova su malo doprineli rešavanju problema neujednačenog raspoređivanja predmeta.
  5. Potražnja za sudskim uslugama takođe značajno opada. To opadanje je najočiglednije u osnovnim i privrednim sudovima, gde je broj novih predmeta opao za jednu trećinu i jednu polovinu, respektivno, od 2010. do 2013. godine. Ovaj pad se može pripisati prebacivanju sudske nadležnosti na druge privatne ili državne aktere i smanjenoj dostupnosti sudskih usluga. Kao rezultat, obim posla opada, a procečan broj predmeta po sudiji u čitavom sistemu je opao za jednu trećinu od 2010. do 2013. godine.
  6. Prosečan broj predmeta je opao za jednu trećinu u periodu od 2010. do 2013.god
    I pored toga, sudije, tužioci i osoblje u čitavom sistemu navodi da su zauzeti i preopterećeni poslom.Razlozi za to leže u sistemskim problemima i načinu na koji sistem funkcioniše, što podriva spoljni i unutrašnji učinak, a ne u broju sudija, osoblja ili predmeta. Stoga su sistemski problemi i njihovo moguće rešavanje u fokusu Izveštaja Funkcionalne analize.