Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji
Procena spoljašnjeg učinka > Pristup uslugama pravosuđa
g. Jednakost pristupa za osetljive grupe
- 56% anketiranih građana smatra da je pravosuđe podjednako dostupno svim građanima bez obzira na starost, socio-ekonomski status, nacionalnost, invaliditet i jezik. Slično tome, 59% predstavnika privrednog sektora smatra da je pravosudni sistem podjednako dostupan svim firmama, dok 35% njih ne deli isto mišljenje.
- U poređenju s prosekom stanovništva, građani s nižim obrazovanjem (osnovna škola i manje) i građani preko 60. godina starosti opažaju pravosudni sistem kao manje dostupan za njih u svim aspektima, uključujući i troškove. Građani koji žive van gradskih područja imaju više teškoća u pribavljanju neophodnih informacija, snalaženju u sudu, a i zbog udaljenosti suda. Ovi odgovori ukazuju na potrebu za obezbeđivanjem posebne pomoći za ciljnu populaciju.
- Lica s intelektualnim i mentalnim zdravstvenim problemima su u značajno nepovoljnom položaju u pristupu pravosudnim uslugama. Postupak za oduzimanje pravne sposobnosti licima nije toliko strog koliko to evropski i međunarodni standardi zahtevaju.586 Istraživanje sprovedeno 2011. god. pokazuje da je takvo ročište pred sudijom održano u samo oko 12% svih predmeta.587 To je u suprotnosti sa zahtevom da se ta ročišta mogu uskratiti samo u izuzetnim slučajevima.588 U 94% predmeta oduzimanja sposobnosti, lica se u potpunosti lišavaju pravne sposobnosti. To je u suprotnosti s principima SE u vezi s pravnom zaštitom nesposobnih odraslih lica koji navode da treba prepoznati različite stadijume nesposobnosti i da mere zaštite ne treba da automatski rezultiraju u potpunom lišavanju pravne sposobnosti.589 Nedavni amandmani iz maja 2014. godine na Zakon o vanparničnom postupku uveli su periodično preispitivanje sposobnosti najmanje jednom u tri godine, što je pomak ka saobraznosti. Akteri izražavaju bojazan da centri za socijalni rad, koji deluju kao pravni staratelj u mnogim slučajevima, nemaju dovoljno kapaciteta, te da posećuju svoje štićenike manje nego jednom godišnje. Postupak za štićenike da postave pitanje lišavanja sloboda i preispitivanja sposobnosti takođe je zamagljen, te nije jasno da li lice može samo da podnese zahtev. Neke organizacije civilnog društva podržavaju podnosioce zahteva da to čine sami citirajući pravila EKLjP mada oni koji nemaju podršku organizacija civilnog društva verovatno ne bi mogli da postave pitanje svog statusa.
- Rodni dispariteti su minimalni - nema značajnih razlika između udela muškaraca i žena koji odlučuju o pokretanju postupka pred sudom kada smatraju da je sud pravo mesto za razrešenje spora. Približno 8% muškaraca i 2% žena je odlučilo da ne ide na sud čak i kad su verovali da je sud pravi forum.590
- Jedina značajna razlika između ispitanika muškaraca i žena u opažanju barijera pristupu bila je u troškovima vezanim za advokate. Znatno više žena (81%) nego muškaraca (71%) izjavilo je da bi troškovi za advokata bili relevantni u njihovoj odluci da li da svoj spor iznesu pred sud. To je ujedno i jedini problem koji su žene iznele više nego ukupna populacija.
- Učesnici fokusnih grupa iz LGBT populacije manje od ostalih pokreću postupke da bi sebe zaštitili ili da kazne one koji su im naneli štetu. Većina predmeta vezanih za povredu prava LGBT inicirana je aktivnim učešćem NVO. Čest razlog je pitanje anonimnosti i mnogi LGBT građani, naročito u malim mestima, nerado „izlaze“ u javnost. Ostali se plaše osvete onih koji ih navodno uznemiravaju, a iskustva aktivista koji prate sudske postupke su krajnje pesimistična.592
- Pripadnici romske zajednice, izbeglice i interno raseljena lica dele mišljenje da se sudovi ne odnose na jednak način prema svim pripadnicima opšte populacije.593 Pošto u podacima nema informacija o ličnim karakteristikama korisnika, Funkcionalna analiza nije u stanju da proveri da li je ovo opažanje zasnovano na realnosti ili je to legat prošlosti. Možda treba ojačati širenje informacija među organizacijama civilnog društva i čelnicima zajednica o funkcionisanju pravosuđa i osnovnim pravima vezanim za ove grupe kako bi se srušile te opažajne barijere.594
