Home O nama Aktivnosti Dokumenta  Vesti  Funkcionalna analiza pravosuđa Javne nabavke i zaposlenje  Kontakt 

Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji

Procena spoljašnjeg učinka > Kvalitet pruženih pravosudnih usluga

g. Integritet u pružanju pravosudnih usluga

  1. Integritet i percepcija o integritetu su direktno povezani sa kvalitetom odlučivanja u sudovima. Ovaj odeljak navodi pokazatelje i evropske standarde koji odgovaraju Pokazatelju 2.6 Okvira za merenje učinka.

i. Percepcija integriteta i razloga za nedostatak integriteta

  1. Akteri često navode da pravosudnom sistemu nedostaje integritet u pružanju usluga, iako ovaj termin može označavati različite stvari različitim ljudima. Po mišljenju sudija, tužilaca i advokata, nekoliko faktora ugrožava integritet. Zapanjujućih 89% advokata, 73% sudija i 77% tužilaca navodi da je integritet prvenstveno ugrožen dužinom postupka. Međutim, više od 50% sudija i tužilaca takođe navodi da loša i netransparentna kadrovska politika, politički uticaj i neadekvanta kaznena politika za korupciju potkopavaju integritet pravosuđa. U poređenju sa sudijama i tužiocima, znatno veći procenat advokata smatra da svi navedeni faktori ugrožavaju integritet pravosuđa.424

ii. Percepcija poverenja

  1. Pravosudni sistem spada u institucije kojima se najmanje veruje u Srbiji. Prema Anketi o percepciji pravosuđa u Srbiji, samo 26% građana ima poverenja u pravosudni sistem (videti Sliku 70).426 Sa pozitivne strane, percepcija poverenja se povećala, a to povećano poverenje je primetno i u drugim državnim institucijama, osim u zdravstvenom sistemu. Poverenje se više povećalo među korisnicima suda nego u opštoj populaciji, što ukazuje da iskustvo u korišćenju usluga suda može izgraditi poverenje (videti Sliku 71).
  1. Različiti faktori ugrožavaju poverenje građana u pravosudni sistem. Više od 80% sagovornika je izabralo dužinu postupka, korupciju, politički uticaj, neadekvatne kazne za korupciju i lošu i netransparentnu kadrovsku politiku. Preko 70% je navelo sadržinu sudskih odluka, nedostatak pravičnosti i selektivno otpočinjanje predmeta (videti Sliku 72). Neki – mada ne svi – od ovih faktora su pod kontrolom pravosuđa i u skladu sa ciljevima NSRP, ukazujući da bi stalni napori za unapređenje učinka u skladu sa standardima Poglavlja 23 trebalo da povećaju poverenje u srednjem ili dugom roku.

iii. Obim prijavljene korupcije i korišćenje neformalnih sredstava

  1. Korisnici suda priznaju da se upuštaju u korupciju ili korišćenje drugih neformalnih sredstava kako bi ubrzali svoje predmete u srpskom pravosuđu. Prikazani podaci verovatno potcenjuju obim korupcije u pravosuđu,430 ali ipak pružaju uvid u korupciju koja se dešava unutar pravosudnog sistema.
  2. U Anketi o percepciji pravosuđa, 9% korisnika suda u prekršajnim predmetima navelo je korišćenje neformalnih sredstava za ubrzanje svojih predmeta. U građanskim predmetima, 4% navodi koruptivno ponašanje, a u krivičnim predmetima 2% ispitanika navodi koruptivno ponašanje.
  1. Prema istraživanju Agencije za borbu protiv korupcije u kojoj su ispitani korisnici sudova tokom 2013. godine, oko 10% korisnika suda navodi da im je tražen mito.432 Od 10%, 90% ispitanika navodi da im je indirektno tražen mito, na primer od osoblja koje nepotrebno odugovlači postupak ili indirektno ističe da procedure mogu biti ubrzane u zamenu za novac. Dodatnih 10% navodi da im je direktno i otvoreno tražen mito u sudu. Korisnici suda reaguju različito kada se očekuje podmićivanje službenika. U proseku, 33% ispitanika koji su se našli u takvoj situaciji navode da su ‘dali ono što je od njih traženo’, dok je 66% ispitanika ignorisalo taj zahtev, ili su barem tako naveli u istraživanju.
  2. Podmićivanje sudskog osoblja je izgleda češće nego podmićivanje sudija. Među onima koji su naveli da su podmitili nekoga u sudu, 66 procenata ispitanika navodi da je su podmitili nekoga u sudskoj administraciji, dok 17 procenata navodi da su platili nekome drugom (advokatima, veštacima, izvršiteljima, itd.). Opet nije jasno da li je ‘neko drugi’ krajnji primalac ili posrednik. Nekoliko aktera navode da advokati i sudijsko osoblje traže novac navodno za mito, koji nisu prosledili dalje.
  3. Nalazi Agencije za borbu protiv korupcije su slični nalazima Istraživanja javnog mnjenja o korupciji u Srbiji koje je sproveo UNDP.433 U njihovom izveštaju iz decembra 2012. godine, 5% ispitanika je navelo davanje mita sudiji u poslednja tri meseca, ali je u junu 2013. godine taj procenat opao na 1% , a zatim na 0% do decembra 2013. godine.434 Podmićivanje administrativnih činovnika je, međutim, mnogo zastupljenije. 435 U decembru 2012. godine, 9% ispitanika je navelo podmićivanje državnog administrativnog službenika, a taj procenat se povećao na 14% u junu 2013. god, a zatim na 19% u decembru 2013. godine.
  4. Kada se uporede navedeni izveštaji u Srbiji u odnosu na iskustvo iz regiona, Srbija ima problem sa korupcijom u sistemu pravosuđa. U Globalnom barometru korupcije Transparency International za 2013. godinu, 20% ispitanika je navelo da su podmitili nekoga u srpskom pravosuđu, bez navođenja koga su podmitili ili koliko novca je predato. Ovo je gori ishod u poređenju sa zemljama EU11.
  1. 148. Pored osnovnog davanja mita, druga neformalna sredstva se navodno koriste. U istraživanju Agencije za borbu protiv korupcije u 2013. godini, 19% svih ispitanih korisnika suda su naveli da su pokušali da utiču na proceduru u sudu kroz neformalne kanale, kao što je ‘povlačenje veza’ kod sudskog osoblja. 10% korisnika suda je priznalo da su pokušali da utiču na sadržinu sudske odluke. Preostalih 9% je navelo da su pokušali da utiču na postupak na neki način.
  2. Davanje poklona je takođe uobičajena praksa. Pored izveštaja o podmićivanju, istraživanje Agencije za borbu protiv korupcije o korisnicima sudova navodi da je dodatnih 22% korisnika usluga navelo da su dali poklone svojevoljno najmanje jednom. Navodi se da se pokloni obično daju nakon ‘obavljenog posla’, kao znak zahvalnosti za ‘uslugu’.437
  3. Pokušaji da se nepotrebno utiče na pravosuđe dolaze iz različitih izvora i preko niza sredstava. U Anketi o percepciji pravosuđa u Srbiji, sudije i tužioci su upitani o situacijama u kojima neko pokušava da pribegne neformalnim sredstvima kako bi uticao na njihov rad,438 iako to isto pitanje nije postavljeno sudijskom osoblju i advokatima radi poređenja.
  4. Tokom 2013. godine, najčešći identifikovani izvor od strane sudija su bili ostali zaposleni u sudovima, advokati i političari. Iskustvo je slično kod tužilaca, koji navode da su najčešći izvori nedozvoljenog uticaja advokati, političari i ostali zaposleni. Ostaje nejasno da li pozivanje na ‘ostale zaposlene’ i ‘advokate’ ukazuje da ovi akteri nastoje da utiču na sudije samoinicijativno, ili da deluju kao posrednici.
  1. U razgovorima, neki akteri navode učestalost autocenzure u donošenju odluka među sudijama i tužiocima. Po svojoj prirodi, autocenzura nije izazvana posebnim ponašanjem izvršne vlasti, već diskrecionim pravom sudije i tužioca u okruženju gde sudijska nezavisnost nije u potpunosti ostvarena. Funkcionalna analiza nije mogla da izmeri obim takve autocenzure.
  2. U odnosu na izneta sredstva koja utiču na rad sudije, najčešće identifikovano je ‘ostalo’, politički uticaj i pretnje. Za tužioce, ta sredstva podrazumevaju politički uticaj, pretnje i ‘ostalo’. Ponuđeni pokloni su navedeni kod samo 9% sudija ispitanika i 10% tužilaca. Materijalne naknade su ponuđene za 8% sudija i 6% tužilaca koji su učestvovali u istraživanju.
  1. Iako je u pitanju ograničeni uzorak, istraživanje može ukazati na sofisticirane pokušaje da se utiče na sudije i tužioce, dok je jednostavno podmićivanje možda češće među sudskim osobljem. Agencija za borbu protiv korupcije i Kancelarija zaštitnika građana su izneli slično mišljenje.
  2. Zbog nedavnog smanjenja nominalnih zarada zaposlenih u javnom sektoru, u budućnosti, može doći do povećane učestalost korupcije u sudovima. Posebno se može očekivati pojava sitne korupcije, jer će slabije plaćeni zaposleni tražiti načine da nadoknade izgubljeni deo zarade.

iv. Percepcija korupcije

  1. Percepcija korupcije u srpskom pravosuđu je široko rasprostranjena. 51% građana, 41% sudija i 52% tužilaca navodi da je korupcija prisutna u pravosuđu 443 (videti Sliku 79). Poslovni sektor takođe navodi da korupcija predstavlja prepreku u njihovim aktivnostima.
  2. Percepcija korupcije beleži poboljšanje. Tokom 2013. godine, procenat onih koji su naveli da je korupcija prisutna u pravosuđu se smanjio u svim grupama. Međutim, najveće smanjenje ovog procenta je primećeno kod sudija i tužilaca, nego kod advokata i korisnika suda. 444 Kao rezultat toga, mišljenja aktera na temu obima korupcije se sada razilaze, što je prikazano na Slici 80 i Slici 81 ispod.445
  1. Prema mišljenju građana, pravosuđe je na drugom mestu, posle zdravstvenog sistema, kao institucija koja je najviše pogođena korupcijom 448 (videti Sliku 81). Ovo su jedine dve institucije za koje većina građana navodi prisustvo korupcije u značajnom obimu.
  1. U poređenju sa EU, EU11 i susednim zemljama, Srbija ima problem sa korupcijom. Prema Globalnom barometru korupcije Transparency International za 2013. godinu, Srbija se nalazi na 72. mestu od 175 zemalja. U poređenju sa EU11, Srbija ima drugu po veličini stopu percipirane korupcije, dok samo Bugarska beleži veću stopu, a Litvanija je izjednačena (videti Sliku 82). Srpsko pravosuđe je najlošije rangirano u poređenju sa susednim zemljama regiona, uključujući članice EU i zemlje koje nisu članice EU.
  1. World Justice Project Indeks vladavine prava za 2014. god istražuje percepciju korupcije u građanskim i krivičnim predmetima.452 U građanskim predmetima, Srbija ima skor od 0.40 i nalazi se iza svih zemalja EU11, a ispod nje je samo Albanija kao najgora u regionu. U krivičnim predmetima, Srbija beleži 0.41 i nalazi se na pretposlednjem mestu, ispred Bugarske, i na pretposlednjem mestu u regionu, ispred Albanije.
  1. Slično tome, u analizi Život u tranziciji,455 Srbija zauzima 20. mesto od 29 zemalja centralne i jugoistočne Evrope. Oko 6% ispitanika navodi da je nezvanično plaćanje obično ili uvek potrebno u građanskim sudovima. Ovaj podatak je uprediv sa 5% u Sloveniji, 6% u Hrvatskoj, 7% u BJR Makedoniji, 8% u Bugarskoj i 10% u Rumuniji.
  2. Konačno, prema istraživanju Poslovno okruženje i rezultati poslovanja preduzeća u Srbiji (BEEPS), oko 6% kompanija navodi da je podmićivanje česta praksa u radu sa sudovima.456 BEEPS pokazuje značajna poboljšanja u percepciji korupcije od 2008. godine, iako to još uvek nije ni blizu nivoa EU11 (videti Sliku 86).

v. Nezavisnost pravosuđa i percepcija nezavisnosti pravosuđa

  1. Postoji čitav niz zakonskih mera predviđenih da štite nezavisnost pravosuđa. Dalje reforme su u toku kako bi se uklonili ostaci zavisnosti, uključujući ukidanje usvajanja odluke o imenovanju u Narodnoj skupštini.458
  2. Bez obzira na zakonsku zaštitu, značajan deo sudija i tužilaca navode da njihov sistem nije nezavisan u praksi. Oko 25% sudija i 33% tužilaca navodi da pravosuđe nije nezavisno.459
  3. Advokati i korisnici suda pokazuju još veću skeptičnost kada je reč o nezavisnosti pravosuđa. Oko 50% predstavnika opšte populacije i poslovnog sektora i 56% advokata smatraju da pravosudni sistem nije nezavisan.460 Oni sa iskustvom pred sudovima u većoj meri smatraju da pravosuđe nije nezavisno. Mada ovakvi podaci deluju obeshrabrujuće, percepcija korisnika suda se popravila u odnosu na 2009. godinu.
  1. Sudije, tužioci i advokati ukazuju na niz institucija koje utiču na nezavisnost pravosuđa. Većina sudija, tužilaca i advokata navodi da su mediji, političari i političke partije najviše odgovorni za ugrožavanje nezavisnosti pravosuđa. Ali druge institucije takođe imaju svoj udeo odgovornosti. Više od 35% sudija i tužilaca tvrde da određena ministarstva i vlada ugrožavaju nezavisnost pravosuđa. Opšta javnost takođe navodi da uticaj političkih partija ugrožava nezavisnost i reformu.463 Akteri u razgovorima navode nekoliko metoda putem kojih se nezavisnost ugrožava, u najvećoj meri, to je politizacija procesa imenovanja i unapređenja sudija i tužilaca, kao i komentarisanje vladinih zvaničniha i uticajne ličnosti u tekućim predmetima.
  2. Globalni izveštaj o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za 2014. godinu 464 stavlja pravosuđe Srbije na 129. mesto od 148 zemalja u smislu nezavisnosti pravosuđa. Srbija zaostaje iza svih zemalja EU, osim Slovačke, a takođe zaostaje i za susednim zemljama koje nisu članice EU u regionu. Rezultati su slični rezultatima Bertelsmanov indeks transformacije u oblasti vladavine prava za 2014. godinu,465 gde se Srbija nalazi na poslednjem mestu posle EU11, sa ocenom 6.0 od 10 za nezavisnost pravosuđa.466

vi. Percepcija nepristrasnosti i pravičnosti

  1. Percepcija pravičnosti se razlikuje u zavisnosti od perspektive. Samo 52% članova opšte populacije i oko 60% predstavnika poslovnog sektora smatraju da je sistem pravičan. Ovaj stav je u skladu sa stavovima korisnika sudova i onih koji nisu korisnici sudova podjednako. U Argus Anketi su ova mišljenja malo pesimističnija, gde samo 11 procenata opšte javnosti navodi da smatraju da je pravosuđe nepristrasno.468 Ipak, oko 80% sudija i tužilaca smatra da je sistem pravičan. U pozitivnom smislu, ljudi sa iskustvom u sudskim postupcima ocenjuju pravičnost njihovog suđenja pozitivnijom ocenom nego pravičnost čitavog sektora (videti Sliku 91).
  1. Naravno, procene korisnika suda su pristrasne u zavisnosti od ishoda presude u njihovom predmetu.471 Međutim, većina onih u čiju korist sud nije presudio ipak smatraju da se suđenje bilo pravično, a oko 20% smatra da je suđenje bilo u potpunosti pravično (videti Sliku 92). Interesantno je naglasiti da su korisnici sudova koji sami sebe predstavljaju pred sudom smatrali da je proces u njihovim predmetima u većoj meri smatrali da je proces pravičan, od korisnika koji su angažovali advokata.472
  1. Percepcija o pravičnosti se poboljšava u javnosti i među korisnicima suda. Dok je u 2009. godini većina izrazila više negativnu nego pozitivnu percepciju, taj trend je preokrenut u 2013. godini. Ipak, većina navodi da je sistem samo ‘delimično pravičan’ umesto da bude ‘u potpunosti pravičan’ (videti Sliku 93). Među profesionalcima, sudije i tužioci navode da se pravičnost pogoršava, dok su advokati malo pozitivniji (videti Sliku 94).
  1. Postoji značajna varijacija u percepciji pravičnosti među vrstama predmeta i vrstama suda. Percepcija pravičnosti se popravlja u građanskim i krivičnim predmetima, sa više ispitanika koji su ocenili sistem kao u potpunosti pravičan. Međutim, percepcija pravičnosti u prekršajnim sudovima je značajno smanjena. U 2009. godini, 87% korisnika suda je navelo da su imali pravično ili veoma pravično suđenje bez obzira na ishod, ali je taj broj u 2014. godini opao na 73%. Takođe je izražen porast broja korisnika koji kažu da nisu imali pravično suđenje u prekršajnim sudovima, bez obzira na ishod. Prekršajni sudovi bi trebalo da detaljno razmotre zašto je percepcija njihovih korisnika tako naglo opala za nekoliko godina, posebno u smislu novih reformi, inovacija i značajne donatorske podrške.
  1. Stavovi prema pravičnosti imaju značajan uticaj na odluke korisnika suda da podnesu žalbu na odluku donetu u njihovom predmetu. Među korisnicima suda koji su dobili odluku koja nije bila u njihovu korist, ali koji su takođe naveli da su imali pravično suđenje, samo 8% opšte populacije i 6% predstavnika poslovnog sektora su podneli žalbu. Međutim, kada su korisnici suda tvrdili da suđenje nije pravično, 63% opšte populacije i 63% poslovnog sektora je uložilo žalbu. Odgovor korisnika suda na percipiranu nepravičnost je racionalan, ali takođe naglašava kako poboljšanja u percepciji pravičnosti mogu smanjiti broj žalbi i povećati kvalitet i efikasnost.
  2. Preopterećenje ili loša organizacija su navodno najodgovorniji. Većina sudija, tužilaca i advokata se slažu da primarni razlog nepravičnosti leži u ovom razlogu. Tužioci su dodatno zabrinuti ovakvom situacijom – u 2013. godini, 25% više tužilaca je navelo preopterećenost i lošu organizaciju kao glavni razlog nedovoljne pravičnosti u sistemu pravosuđa.477 Ovo naglašava pozitivan odnos izmeđi efikasnosti i kvaliteta – unapređenja u efikasnosti pravosuđa u Srbiji bi, po mišljenju onih koji rade u sistemu, proizvelo više pravičnosti u pravosudnim uslugama.
  3. Politizacija i korupcija su takođe navedene kao glavni razlozi, ali akteri imaju različito mišljenje na ovu temu. Advokati i korisnici suda navode ovaj razlog češće nego sudije i tužioci. Takođe, procenat imenovanja korupcije je u određenoj meri smanjen u sve tri grupe (videti Sliku 96).
  1. Društveno-ekonomski status se takođe često navodi kao razlog za nepravičan tretman. 25% sudija, 22% tužilaca i 40% advokata navodi da opšta javnost dobija nejednak tretman na osnovu njihovog društveno-ekonomskog statusa.
  2. Smatra se da su zakoni takođe jedan deo problema. Više od jedne trećine sudija i tužilaca i 45% advokata navodi loše zakonske odredbe kao izvor nepravičnosti. Konkretno, pristrasni zakoni su identifikovani kao uzrok nepravičnosti, a značajan broj sudija, tužilaca i advokata je u prethodnoj anketi naveo da nepravični i pristrasni zakoni negativno utiču na pravičnost pravosudnog sistema. Ovo bi trebalo da podstakne na razmišljanje različite radne grupe koje rade na izradi nacrta zakona, uključujući njihov sastav i mehanizme za konsultovanje. Prevazilaženje ovih percepcija bi moglo dalje unaprediti mišljenje o pravosudnom sistemu, uz istovremeno stvaranje više prostora kako bi zakoni bili delotvorno implementirani. (Za dalju diskusiju o kreiranju zakona, vidite odeljak iznad.)