Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji

Analiza unutrašnjeg učinka > Upravljanje infrastrukturom

b. Upravljanje pravosudnom infrastrukturom

Procena na osnovu Projekta za reformu pravosuđa i odgovornu vlasti (JRGA) i podaci MP.

MP je nadležno za kapitalne investicije i druge infrastrukturne troškove u vezi sa pravosudnom infrastrukturom. Odgovornost VSS i DVT za planiranje i raspodelu budžeta za troškove poslovanja sudova i javnih tužilaštava prebačena je na MP od 1. januara 2014. godine.
Do kraja 2013. godine proces budžetskog planiranja za pravosudnu infrastrukturu bio je podeljen između MP, VSS i DVT. MP je bilo zaduženo za planiranje kapitalnih investicija, dok su VSS i DVT bili odgovorni za planiranje tekućih troškova održavanja. Ovaj dualizam naglašavao je nedostatak koordinacije između izvršne grane i pravosudnih institucija po pitanju planiranja troškova za infrastrukturu kao i određivanja prioriteta operativnih i tekućih troškova održavanja. Prema mišljenju sudova, MP je zanemarivalo operativne i troškove održavanja što podriva održivost kapitalnih investicija. Zatim, uvođenje novih IKT tehnologija ili različitih poslovnih praksi ponekad dovodi do povećanih troškova održavanja što takođe iziskuje dobru koordinaciju u pogledu planiranja troškova.

Okvir 35: Osnovni sud u Leskovcu – Kako obezbediti dovoljno sredstava za održavanje?

U saradnji sa MP i VSS, IMG je u potpunosti renovirala zgradu Osnovnog suda u Leskovcu. Ukupna investicija za sud premašila je 2 miliona Evra, a radovi na renoviranju trajali su skoro 18 meseci. Međutim, MP odgovorno za održavanje suda, još uvek nije potpisalo protokol o održavanju niti je odredilo budžet za održavanje za ovu godinu.

Ministarstvo pravde nema dovoljno kapaciteta za upravljanje objektima pravosudne infrastrukture. Od januara 2014. godine Sektor za materijalno – finansijske poslove Ministarstva pravde, na čelu sa pomoćnikom ministra, nadležan je za planiranje, nabavku, realizaciju, monitoring izvršenja kapitalnih troškova i održavanje pravosudnih objekata. Odsek za investicije, odgovoran za upravljanje pravosudnom infrastrukturom ima samo četiri zaposlena od kojih je samo načelnik odseka građevinski inženjer. Ako se to uporedi sa Hrvatskom koja ima 37 zaposlenih u istoj oblasti (videti Okvir 39), jasno je da Odsek za investicije nema dovoljno kadra. Neophodna je preraspodela ili zapošljavanje dodatnog kadra i dodatne ekspertize u ovom odseku. Prioritet je da MP pripremi novu organizacionu strukturu i opis posla za nove pozicije u Odseku za investicije kako bi mogao da izvršava svoje dodatne obaveze.
Odsek za investicije u okviru Ministarstva pravde izradio je bazu podataka sudskih objekata u Microsoft Excel formatu. U bazi podataka je za svaki objekat pokušano da se zavede godina izgradnje, broj spratova i površina u kvadratnim metrima kao i informacije o različitim elementima sudskih objekata kao što su krovovi, zidovi, stolarija, liftovi, grejanje i vodovodne instalacije. Takođe su zabeležene i informacije o neophodnim kapitalnim investicijama. Iako ima puno netačnih podataka i dosta podataka fali, ovaj Odsek pokušava da ažurira bazu tako što kvartalno traži nove podatke od sudova. Ova baza podataka je dobra polazna tačka kao bi se unapredilo upravljanje objektima. U budućnosti, veći kadrovski kapacitet u okviru ovog Odseka bi omogućio MP da obezbedi dostupnost sveobuhvatnih i tačnih podataka.

U međuvremenu, VSS i DVT nemaju kadar zadužen za nadzor nad upravljanjem pravosudnom infrastrukturom. S obzirom na plan da se do juna 2016. godine odgovornost za planiranje budžeta i izvršenje kapitalnih investicija prebaci sa MP na VSS i DVT, izuzetno je bitno da oba ova tela isplaniraju slobodne resurse i pripreme se za ovo prebacivanje što je pre moguće.
Kako bi ojačalo svoje kapacitete za planiranje i monitoring, MP razmišlja o osnivanju četiri izdvojene jedinice Odseka za investicije u svakom apelacionom sudu. Argument za ovakav predlog je da se MP približi pravim potrebama pravosuđa, ali to bi moralo da bude deo šire reorganizacije sektora. Pored toga, MP planira da uvede automatizovani sistem za prikupljanje informacija o stanju pravosudnih objekata. Kao bazu za ovaj sistem MP će koristiti metodologiju koja je već izrađena u okviru JRGA za prikupljanje podataka o prekršajnim sudovima.
Dinamika isplate za kapitalnu potrošnju je na niskom nivou. Sredstva za kapitalnu potrošnju planiraju se za svaku kalendarsku godinu. Nemogućnost da se pripreme i odobre višegodišnji planovi kapitalnih investicija predstavlja rizik za efikasno rukovođenje pravosudnim objektima. Podaci Ministarstva pravde prikazani u Tabeli 46 ukazuju da je dinamika isplate za kapitalnu potrošnju često dosta niža od planiranih iznosa.

Planovi kapitalnih investicija, troškovi poslovanja i održavanja nemaju isti tretman kao drugi pravosudni troškovi u okviru MP i postoji velika šansa da se izgube u procesu rebalansa budžeta. Uprkos trudu MP da izradi višegodišnji investicioni plan i plan sprovođenja, ono rutinski umanjuje isplate svojih iznosa zbog ograničenja u vezi sa višegodišnjim ugovaranjem u kombinaciji sa lošim kapacitetom za nabavke.⁹⁵³ MF onda redovno uzima ova sredstva ili zahteva da budu utrošena na plaćanje docnji u okviru tog sektora. Kao posledica toga, investicioni planovi i zahtevi za održavanjem se redovno odlažu.
Kako bi se optimalnije koristio prostor u sudovima i javnim tužilaštvima, MP bi trebalo da razmotri uvođenje menadžera za održavanje objekata ili zgrada. Prema postojećem zakonu i politici, menadžer objekata će morati da preuzme primarnu odgovornost za uspostavljanje upravljačkih pravila i procedura za popravke i renoviranje. Menadžer za održavanje objekata ili zgrada trebalo bi direktno da odgovara predsedniku suda i da snosi odgovornost za održavanje nekoliko sudova i javnih tužilaštava na istom području.

ii. Projektantski standardi i protokoli održavanja

U ovom trenutku, ne postoje projektantski standardi niti protokoli održavanja za sudove i javna tužilaštva. Ovo stvara razne probleme kao što su neadekvatan broj, veličina i tip sudnica i javnih tužilaštava i neadekvatan pristup za osobe sa invaliditetom. Takođe, nedostatak standarda održavanja ugrožava stabilnost i radne uslove u pravosudnim objektima. IMG je pripremila Smernice za model suda ali ovaj standard još uvek nije odobren od strane MP i VSS.

Okvir 37: Smernice za model suda: Primer dobre prakse iz Leskovca

„Smernice za model suda“ utvrđuju standarde za sudove u Srbiji, a izradila ih je IMG. Osnovni sud u Leskovcu je rekonstruisan prema standardima iznetim u Smernicama, a donekle i Osnovni sud u Pirotu. Ukoliko bi ih MP i VSS usvojili, Smernice bi se mogle koristiti kao osnova za utvrđivanje daljih smernica za projektovanje i standarde poslovanja. To bi poboljšalo doslednost kod daljeg širenja infrastrukturnih projekata u budućnosti.

MP bi trebalo da izradi projektantske standarde za obnovu sudova i javnih tužilaštava. Kako bi se napravio instrument koji će obezbediti da sve buduće rekonstrukcije sudova ili nova izgradnja bude doslednog standarda i kvaliteta, kao i visoke održivosti, neophodno je utvrditi smernice za svaki deo suda tako što će se predložiti minimalna pravila za projektovanje i održavanje, kao na primer:
1. Priručnik za arhitektonski i građevinski projekat sudova i javnih tužilaštava. Priručnik bi trebalo da sadrži prototip projektantskog rešenja za konkretan sadržaj zgrade suda na osnovu nadležnosti, funkcije i broja zaposlenih, a trebalo bi ga izraditi uz pomoć funkcionalne analize korisničkih potreba u modernom sistemu pravosuđa. Priručnik bi trebalo da ima smernice o pravosudnim objektima u smislu lokacije, parkinga, okolnog zemljišta, fasade, pristupa osoba sa invaliditetom i označavanja sa spoljne i unutrašnje strane.
2. Priručnik za održavanje zgrade. Ovaj priručnik bi trebalo da sadrži informacije relevantne za održavanje i funkcionisanje pravosudnih objekata sa smernicama i preporukama za redovno održavanje različitih tipova instalacija u zgradama, kao što su gromobran, protivpožarne instalacije, kotlarnice, liftovi i ostalo u skladu sa propisanim zakonodavstvom u zemlji. Pored priručnika potrebno je uključiti i kopije pravilnika, standarda i normi za održavanje svih tipova instalacija.
3. Protokol o strategiji održavanja. MP bi trebalo da usvoji protokol o strategiji održavanja za svaku pojedinačnu zgradu. U ovoj strategiji se utvrđuju jedinstveni standardi za preventivno održavanje, popravke i renoviranje zgrade suda kako bi se sprečilo propadanje zgrade, obezbedile smernice za zdravo i bezbedno radno okruženje za zaposlene i korisnike i obezbedila efikasna upotreba budžeta za održavanje. Glavni zadatak strategije za održavanje zgrada suda je da obezbedi funkcionalno radno okruženje.