Home O nama Aktivnosti Dokumenta  Vesti  Funkcionalna analiza pravosuđa Javne nabavke i zaposlenje  Kontakt 

Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji

Analiza unutrašnjeg učinka > Upravljanje finansijskim resursima

c. Struktura budžeta

  1. Fond plata je najznačajnija budžetska stavka i pravosudni sistem ima to kao prioritet nad ulaganjem u modernizaciju sistema (videti Sliku 129). Sada, Srbija troši manje od 2,5% ukupnog budžeta na kapitalne investicije. Podela budžeta na kapitalne investicije i tekući rashod je u granicama država članica EU. Međutim, Srbija ima mnogo veće potrebe za kapitalnim investicijama od većine država članica EU. Kao deo procesa pridruživanja EU, od srpskog pravosuđa se očekuje da preduzme značajne investicije u infrastrukturu i IKT kako bi svoj učinak dovelo u sklad s evropskom praksom. Kao rezultat toga, sredstva određena za kapitalne investicije treba da budu daleko veća od sadašnjih 2,5%. Imajući u vidu sadašnja budžetska ograničenja, sredstva za investicije treba vući iz ušteda od aktuelnog rashoda, po mogućstvu od plata.

i. Tekući rashod

  1. Plate dominiraju tekućim rashodom sudskog sistema. Budžet za plate prati Plan ljudskih resursa koji se određuje van budžetskog procesa. Plate čine 81% tekućeg rashoda sudova i 92% tekućeg rashoda tužilaštva (videti Slika 130 i 131)
  1. Često, budžetske linije ne prenose na transparaentan način cilj rashoda koji one finansiraju. Npr, budžetska linija 4235 „Ostale ugovorne usluge” pod linijom 423 „Ugovorne usluge” koristi se ne samo za plaćanje tih usluga, kao što su naknade za veštake, sudije porotnike, obezbeđenje, već i za obeštećenje oslobođenima od krivice i za poštarinu.701
  2. Srpski pravosudni sistem troši veći deo svog budžeta na plate u poređenju s državama članicama EU (videti Sliku 132). Odnos plata prema budžetu u Srbiji iznosi 86%. Samo 3 od 21 države članice EU, niže date, imaju viši udeo plata u svojim budžetima. Država članica EU s najvišim odnosom plate-budžet od 95% je Hrvatska. Kao što je prodiskutovano u Poglavlju o ljudskim resursima, popunjavanje broja sudija i sudskog osoblja u Srbiji je veće nego u većini država članica EU. Plate sudija predstavljaju najveću komponentu rashoda na plate u sudovima. Postepena redukcija udela u bužetu, koji se troši na sudske plate, oslobodio bi resurse za stavke koje su od kritičnog značaja za poboljšanje produktivnosti, kao što su automatizacija, infrastruktura i specijalističko osoblje srednjeg nivoa.

iii. Kapitalne investicije

  1. Nivo kapitalnih investicija u Srbiji 2012. godine u odnosu na budžet sudova u sudskom sistemu je u skladu s rasponom u EU (videti Slika 133). To, međutim, može da stvori zavaravajuće optimističku sliku jer nivo kapitalnih investicija u Srbiji 2012. godine od 5% izvršenog budžeta bio je neobično visok za period izveštavanja 2010-2013. Prosek za period 2010-2013. bio je samo 2,33%. Godine 2012, samo je Slovačka imala slično nizak budžet za kapitalne investicije; međutim, postojeći iznos kapitalnih sredstava Slovačke je višeg kvaliteta nego u Srbiji, tako da se njene niže kapitalne investicije mogu opravdati.703
  1. Sa izuzetkom nekoliko eksterno sufinansiranih projekata, projekti kapitalnih investicija su zanemarljivi u odnosu na stvarne potrebe. Poglavlje o infrastrukturi dokumentuje nedostatak sudnica i kancelarijskog prostora, kao i loše stanje zgrada u kojima su smešteni sudovi i tužilaštva. Poglavlje o IKT daje uvid u nedelotvornost i neefikasnost infrastrukture IKT. Uprkos tome, budžet za kapitalne investicije bio je na momente drastično smanjivan kroz rebalans budžeta i reprogramiran za druge ciljeve, kao npr. plaćanje sudskih docnji. U drugim situacijama, budžet za kapitalne investicije nije u potpunosti iskorišćen zbog ograničenosti kapaciteta (biće prodiskutovano niže).
  2. Kapitalne investicije sudskog sistema uglavnom izvršava MP. Ti rashodi, koji su na Slika 134 obeleženi sa FC-330, takođe obuhvataju i neke druge rashode koji se ne mogu razdvojiti. Kapitalne investicije realizovane u okviru budžeta pojedinačnih osnovnih sudova su u granicama, ali je njihov iznos znatno varirao od godine do godine.
  1. Od 2010. do 2013. godine, budžet za kapitalne investicije se fokusirao na hitne intervencije u infrastrukturi, kao i na neka preseljenja sudova i tužilaštava, što je bilo neophodno zbog dve reorganizacije sudske mreže. Vrlo malo je bilo posvećeno modernizaciji i unapređenju sistema.
  2. Pored finansijskih ograničenja, kapitalne investicije su bile ometane nedostatkom tehničkih kapaciteta i nefleksiblnog i nejasnog regulatornog okvira. Postoji nedostatak tehničkih kapaciteta kod osoblja MP u oblastima kao što su inženjering, nabavka i upravljanje ugovorima. Pored toga, ni VSS ni DVT nemaju osobu koja je određena da se bavi ovim pitanjima. Trenutno ne postoje mehanizmi za objektivnu ocenu i prioritetizaciju investicionih projekata u okviru sektora. Restriktivna budžetska pravila zahtevaju da projekti kapitalnih investicija moraju da se finansiraju iz jednogodišnje aproprijacije. Nepostojanje jasno izdefinisane razlike između kapitalnih i tekućih rashoda, što ima uticaja na čitav javni sektor, dalje komplikuje kako formulisanje, tako i izvršenje budžeta za kapitalne investicije.
  3. Ima nekoliko projekata kapitalnih investicija, od kojih su svi finansirani iz aproprijacije jedne fiskalne godine. MP je imao trogodišnji plan kapitalnih investicija koji je sadržao listu prioriteta projekata u ukupnoj vrednosti od 1,97 milijardi RSD za 2013, 1,31 milijardi RSD za 2014. i 2,00 milijarde RSD za 2015. godinu. Međutim, MP nije u stanju da uđe u ugovornu obavezu dužu od jedne godine, što realizaciju višegodišnjih investicija dovodi do problema.
  4. Okvir 25: Da li se cena neadekvatnog poslovnog prostora može kvantifikovati? Prekršajni sud u Pančevu zauzima je privremeno smešten u jedan stan u stambenoj zgradi od 1988. godine. S obzirom na nedostatak prostora, njegovih 10 sudija mora da radi u dve smene, s radnim vremenom određenim u skladu sa ograničenjima koja su propisana opštinskom regulativom. Druga smena, koja počinje sa radom u 14h, preklapa se sa prvom, koja završava u 15.30h. U toku tih sat i po vremena, sud nema fizičkog prostora da prima stranke. Jedan i po sat praznog hoda za 10 sudija dnevno, pretvoreno u zarade i doprinose košta 45 sudijskih dana mesečno, ne računajući operativne troškove.
    MP odgovara za kapitalne investicije sudskog sistema, dok je VSS odgovoran za tekuće održavanje. U okviru MP, Sektor za investicije odgovara za objekte koji su u vlasništvu republičke vlade, a koriste ih sudovi i javna tužilaštva.706 Ovaj sektor upravlja svim projektima kapitalnih investicija koje direktno finansira MP, a pruža savete sudovima o projektima i realizaciji tehničkih investicija koje se finansiraju iz njihovih vlastitih budžeta. Prema informacijama iz MP, Sektor za investicije će preuzeti odgovornost VSS za tekuće održavanje kapitalnih investicija kako bi se obezbedila doslednost u upravljanju objektima. MP smatra da treba da zadrži odgovornost za kapitalne investicije i posle 2016. godine, jer je ekonomičnije za sudove i tužilaštva da dele isti objekat, a delotvornije je da tim objektom upravlja jedna institucija. Neki akteri izražavaju bojazan u pogledu ove opcije zbog pitanja finansijske nezavisnosti, ali nekoliko evropskih sudskih sistema dodeljuje tu funkciju svojim MP iz sličnih razloga.
  5. MP i VSS se drže različitih definicija kapitalnih investicija i tekućih rashoda i to stvara konfuziju i kašnjenja u sektoru.707 Obe definicije sadrže aktivnosti koje se mogu smatrati tekućim/kapitalnim održavanjem, ali ne određuju granice u smislu finansijskih sredstava koja će predstavljati tu granicu između ove dve vrste rashoda. Ne postoji jedna zvanična distinkcija između kapitalnih investicija i tekućih rashoda. U Srbiji postoje dve vrste projekata održavanja: tekuće održavanje i kapitalno održavanje osnovnih sredstava. Za sudove, u zavisnosti od vrste projekta održavanja za koji traže sredstva, oni će zahtev uputiti MP ili VSS. Sudovi se žale da ova nejasna situacija sprečava efikasno funkcionisanje sudova. Sudovi moraju da podnesu duple zahteve MP i VSS u nadi da će jedna od ove dve institucije finansirati njihovo održavanje. Ipak, zahtevi za finansiranjem projekata održavanja se stalno odbijaju jer i MP i VSS izjavljuju da onaj drugi treba da plati. Dok se ta rasprava nastavlja, objekti ostaju u nepopravljenom stanju. Konsolidacija odgovornosti i za kapitalne investicije i za održavanje u rukama MP treba da spreči te nesporazume u budućnosti.
  6. Stvaranje finansijske obaveze za višegodišnje projekte kapitalnog ulaganja i dalje nije moguće prema Zakonu o budžetskom sistemu. Zakon ne dozvoljava korisnicima javnih sredstava da zaključuju ugovore koji ih opterećuju finansijskim obavezama preko iznosa koji je već izdvojen u republičkom budžetu za tu godinu. Kao rezultat toga, oni projekti kapitalnog ulaganja, za čiju realizaciju je potrebno više od godinu dana, mogu da se finansiraju u drugoj godini projekta od ostatka prenetog iz prethodne godine. MP nema iskustva u realizaciji projekata kapitalnog ulaganja koji traju duže od naredne godinu. Stoga je gotovo nemoguća svaka dugoročna investicija u fizičku ili informacionu infrastrukturu. Rešenje ovog problema je od bitne važnosti za sudski sistem da isti postigne onu vrstu kapitalnog unapređenja koja će biti zahtevana da bi se pravosuđe dovelo u sklad s praksom EU.