Home O nama Aktivnosti Dokumenta  Vesti  Funkcionalna analiza pravosuđa Javne nabavke i zaposlenje  Kontakt 

Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji

Analiza unutrašnjeg učinka > Upravljanje i rukovođenje

f. Delotvornost mehanizama za upravljanje integritetom i sukobom interesa

i. Nasumična dodela predmeta

  1. Tehnologija za nasumičnu dodelu predmeta u Srbiji dobro funkcioniše sa ciljem da se smanji predvidivost dodele pojedinačnih predmeta konkretnim sudijama u okviru suda i tako spreči „kupovina sudija“. Sistem se stara da novi predmeti budu podjednako distribuirani tokom godine i nasumično zasnovani na algoritmu.641 Distribuciju predmeta vrši sudska pisarnica, a nadgleda je predsednik suda, sekretar suda ili menadžer pisarnice suda.
  2. Međutim, softver nije dostupan u svim sudovima. Dostupan je kroz sisteme za upravljanje predmetima u osnovnim, višim, apelacionim, privrednim, upravnim sudovima i VKS.642 Softver za nasumičnu dodelu predmeta još uvek nije dostupan u svim prekršajnim sudovima. Prekršajni sud u Kikindi je izradio IT rešenje koje obezbeđuje istu funkciju i mnogi prekršajni sudovi u Vojvodini koriste ovo rešenje. U drugim prekršajnim sudovima još uvek se ručno dodeljuju predmeti preko pisarnice, a ako se uzme u obzir obim posla u ovim sudovima taj zadatak je dosta naporan i dugačak. Novi softver za upravljanje predmetima (SIPRES) će se uskoro uvesti u sve prekršajne sudove koji podrazumevaju ovu funkciju.
  3. Zatim, ne koriste taj softver svi sudovi koji ga poseduju. Jedna zainteresovana strana je procenila da je 2013. godine samo oko 60 sudova koristilo ovu funkciju; međutim ova cifra se ne može proveriti. Tako da nije jasno zašto se ne koristi u tim sudovima. Razlozi mogu biti nedovoljno razumevanja, nedostatak obuke ili individualizovanih praksi upravljanja predmetima.643 I dok je nasumična dodela predmeta uvek bila na dobrovoljnoj bazi, ovakvi izuzeci će uvek postojati. Od predsednika sudova u svim sudovima treba zahtevati da koriste softver pri dodeli predmeta. To bi povećalo doslednost u nasumičnosti dodela a omogućilo bi i praćenje podataka i trendova.
  4. Tamo gde se softver za nasumičnu dodelu predmeta koristi, relativno često se dešava da predsednici sudova poništavaju algoritam. To nije obavezno zbog tajnog sporazuma već da bi se posao pravednije preraspodelio ukoliko na primer jedan sudija dobije puno složenih predmeta, a drugi dobije puno jednostavnih. Zatim, algoritam ne dozvoljava specijalizaciju procesuiranja predmeta tako da ukoliko bi predsednik suda želeo da se neki konkretan sudija (ili mali tim sudija) specijalizuje za određenu vrstu predmeta morao bi ručno da preraspodeljuje te predmete.644 Nažalost, podaci koji se tiču tog zaobilaženja algoritma nisi prikupljeni tako da dalja analiza nije moguća.
  5. Algoritam za nasumičnu dodelu predmeta bi mogao da se unapredi čim se izradi metodologija za ponderisanje predmeta. Jednostavne metodologije za ponderisanje predmeta i specijalizacija u obradi predmeta mogli bi se ugraditi u algoritam kako bi se usavršio proces dodele predmeta. To bi značajno umanjilo potrebu za neutralizovanjem nasumičnog dodeljivanja predmeta. Onda bi se poništavanje algoritma moglo pomno pratiti, a predsednici sudova bi bili u potpunosti odgovorni za svoje odluke da zaobilaze nasumične dodele.
  6. Ne postoji odgovarajuća tehnologija za nasumičnu dodelu predmeta u okviru javnih tužilaštava. Predmeti se ne dodeljuju elektronskim putem već se umesto toga vodi dnevnik dodele predmeta. Tužilac dodeljuje nove predmete prvom slobodnom zameniku tužioca po azbučnom redu, a može da izmeni dodelu po nahođenju (na osnovu široke diskrecije).645 Ovaj sistem ima svoje prednosti u smislu da uzima u obzir složenost predmeta i specijalizaciju. Međutim, zainteresovane strane navode da postoji percepcija da se predmeti u okviru nekih tužilaštava dodeljuju na osnovu spoljnih faktora. Na srednji i duži rok, i čim povezane funkcije budu automatizovane u tužilaštvima, moglo bi se razmisliti o tehnologiji nasumične dodele. To bi takođe poboljšalo transparentnost i odgovornu dodelu predmeta.

ii. Razvoj i praćenje planova integriteta

  1. Sve državne institucije, uključujući i one u pravosuđu, imaju obavezu da izrade planove integriteta do marta-aprila 2013. godine prema Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije. U planovima integriteta se zahteva od svake institucije da identifikuje potencijalno slabe tačke za korupciju, proceni rizike i sama izvrši kontrolu sprovođenja svojih kompetencija. Izrada plana integriteta ide u fazama: institucija prvo sprovodi evaluaciju i procenu rizika, onda priprema mere za sprečavanje korupcije i sprovodi plan u skladu sa smernicama Agencije za borbu protiv korupcije.
  2. Do sada, većina sudova nije predala svoje planove integriteta. 646 VSS je planirao da napravi posebne formulare koje bi sudovi popunjavali i organizuje obuku, ali to se još nije desilo. Kad se distribuira, plan integriteta mora da bude pripremljen za svaki sud, a predsednik suda mora da ga odobri.
  3. Nasuprot tome, prekršajni sudovi su bili aktivni u izradi sopstvenih planova integriteta. Uz podršku projekta JRGA, svi prekršajni sudovi i prekršajni apelacioni sudovi su ispoštovali rok. 647
  4. Tužioci su takođe bili kooperativni. DVT i RJT su svaki ponaosob pripremili svoje planove integriteta i predali ih Agenciji za borbu protiv korupcije što je učinila većina javnih tužilaštava. U januaru 2014. godine samo 11 javnih tužilaštava još uvek nije predalo plan. Ona tužilaštva koja još uvek nisu predala planove morala bi to da obave kao prioritet.
  5. Nakon što se predaju, trebalo bi odrediti prioritete u sprovođenju i praćenju. Pošto Agencija za borbu protiv korupcije neće voditi ovaj proces, VSS i DVT ili VKS/RJT bi morali da prikažu jake liderske osobine u promociji promene kulture predostrožnosti. Etički komiteti VSS i RJT bi trebalo da počnu sa izdavanjem mišljenja i standarda sa praktičnim primerima postupanja tj. onoga što je dozvoljeno i što nije dozvoljeno. Može se organizovati dalja obuka za sudije, tužioce i sudsko osoblje sa fokusom na osetljive oblasti i promene, procese i ponašanja koja će biti neophodna da bi se održala predostrožnost u tim oblastima, kao i obuke za predsednike sudova kako bi razmenjivali iskustva u sprovođenju. Ukoliko je slučaj, kako je navedeno u Anketi o korisnicima usluga suda Agencije za borbu protiv korupcije za 2013. godinu, da sitniji slučajevi korupcije među sudskim osobljem prevladavaju u sudovima nad korupcijom na visokom nivou među sudijama, onda bi mogle da se organizuju obrazovne kampanje u svim sudovima i javnim tužilaštvima sa posterima i pamfletima koji bi pratili razvijanje svesti o žalbama kako bi došlo do promene kulture.

iii. Pravila o davanju poklona

  1. Formalna pravila o davanju poklona sudijama i tužiocima su jasna. Prema Zakonu o sudijama i Zakonu o javnom tužilaštvu primanje poklona je u suprotnosti sa odredbom kojom se uređuje sukob interesa i može dovesti do disciplinskog prestupa. Zatim, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije takođe zabranjuje poklone u vezi sa vršenjem javnih funkcija. Nijedan vršilac javne funkcije, uključujući sudije i tužioce, ne može da prihvati poklon čija vrednost premašuje 20 Evra.648 Zakon takođe reguliše procedure za sudije, tužioce i državne službenike 649 koje se odnose na odbijanje prijema poklona, obavezu obaveštavanja i vođenja evidencije o poklonu kao i zabranu prijema poklona od određenih pojedinaca. Zainteresovane strane koje rade u sudovima su izvestile tim za Funkcionalnu analizu da nisu upoznate sa činjenicom da se vodi evidencija o poklonima.
  2. Slično, pravila „na papiru“ su vrlo jasna kad su u pitanju državni službenici. Zakon o državnim službenicima takođe zabranjuje državnim službenicima, uključujući osoblje i zaposlene na određeno vreme, ali ne i volontere i pripravnike, da prime poklon ili bilo kakvu drugu uslugu ili korist u vezi sa vršenjem svojih poslova osim protokolarnog ili prigodnog poklona manje vrednosti. Nije baš najjasnije šta znači „protokolarni ili prigodan poklon manje vrednosti”. Međutim, ukoliko se primeni isti standard od 5 odsto i pod pretpostavkom da je prosečna mesečna plata državnog službenika 400 Evra, vrednost poklona ne bi trebalo da premaši 20 Evra. Isto tako, državni službenik ne sme da koristi rad u državnom organu da bi uticao na ostvarivanje svojih prava ili prava s njime povezanih lica.
  3. Međutim, ipak dolazi do darivanja poklona i zainteresovane strane navode da je to relativno česta praksa. U Anketi o korisnicima usluga suda koju je sprovela Agencija za borbu protiv korupcije 2013. godine, 22 odsto korisnika usluga suda rekla su da su dala „poklončiće“ barem jednom, uglavnom nakon „što je posao već obavljen“ kao znak pažnje za određenu „uslugu“. Kao što je često slučaj u anketama poput ove, ova cifra je verovatno mnogo veća pošto su ispitanici uglavnom nevoljni da otvoreno govore o svom davanju poklona. Zatim, vrednost pojma „poklončić“ nije definisana. Rezultati ankete Agencije za borbu protiv korupcije takođe ukazuju da je davanje poklona veći problem među osobljem suda nego među sudijama i tužiocima koji će verovatno da koriste suptilnije načine za vršenje uticaja.650
  4. U vezi sa tim, ne prati se prijava imovine. Pravila o sukobu interesa nalažu da sudije i tužioci prijave imovinu. Međutim, ne postoji mehanizam za proveru toga. To značajno narušava potencijalni uticaj pravila i podriva poverenje javnosti.
  5. VSS i DVT bi mogli više da urade kako bi promovisali kulturu odbijanja poklona. Detaljniji protokoli o davanju poklona nisu uvršteni u njihova interna pravila, naredbe i procedure sudova ili tužilaštva. Ukoliko bi to učinili, podigli bi svest o pravilima i konkretnim procedurama koje treba ispoštovati. Ovo je oblast u kojoj bi VSS konkretno mogao da zauzme proaktivnu ulogu u budućnosti kad je u pitanju nadgledanje rada sudskog osoblja. VSS i DVT bi mogli više da učine u pogledu podizanja svesti o pravilima među zaposlenima i građanima. Pravosuđa širom Evrope i na drugim mestima koriste promotivne kampanje da podignu svest među korisnicima usluga suda da nije prihvatljivo nuditi poklone. Konkretne obuke su takođe korisne kako bi se pomoglo sudskom osoblju da shvati parametre etičkog ponašanja i posledice nepridržavanja, kao i da ih nauči kako da odgovore kada im neko ponudi poklon.

iv. Izuzeće sudije zbog neobjektivnosti (izuzeće i isključenje)

  1. Kako bi izbeglo sukob interesa, pravosuđe Srbije ima dva mehanizma za izuzeće sudija: isključenje i izuzeće. Isključenje nalaže da sudija bude diskvalifikovan iz suđenja ukoliko postoji jedan od nekoliko razloga kao što je da je sudija strana u postupku, akcionar u kompaniji koja je strana u postupku, član porodice strane u postupku, ukoliko je taj sudija prethodno učestvovao u tom predmetu itd. 651 Izuzeće je opštije i primenjuje se tamo gde okolnosti navode na sumnju u nepristrasnost sudije u postupku i sudija može biti diskvalifikovan ukoliko se prikaže takva sumnja. Kada strana podnese pismeni predlog da se sudija isključi ili izuzme, sudija u postupku mora da obustavi postupak, da izjavu o predlogu i obavesti predsednika suda koji ima ovlašćenje da odluči o osnovanosti predloga na osnovu informacija sadržanih u predlogu. O predlozima se odlučuje u roku od tri dana, odluke nekad mogu odmah da se izdaju, a ponekad je neophodna promena termina ročišta.
  2. Jako malo se radi monitoring ili praćenje izuzeća sudija u okviru sudskog sistema. Većina sudova ručno vodi detaljne podatke 652 ali neki ih evidentiraju putem AVP-a. O njima se obično izveštava Viši sud, ali ne VSS, VKS ili bilo koji sistem koji bi omogućio monitoring ili praćenje. Zbog toga nije moguće izmeriti u kojoj meri se koriste izuzeća ili u kojim okolnostima dolazi do njih.
  3. Zainteresovane strane imaju niz mišljenja o korišćenju izuzeća. Neki kažu da proces odlučivanja nije transparentan, i da postoji zabrinutost da predsednici sudova razmatraju pitanja koja prevazilaze sadržaj predloga o izuzeću. Neki navode da advokati zloupotrebljavaju primenu izuzeća kao taktiku odlaganja, i traže da sudije daju izjave povodom neozbiljnih predloga, pa na taj način produžavaju trajanje predmeta. Druge zainteresovane strane kažu da su sudije rutinski pristrasne u svom ophođenju sa stranama, ali da strane nerado traže izuzeća iz straha od odmazde. Bez boljih podataka tim Funkcionalne analize ne može da dokaže ove tvrdnje.

v. Upotreba interne kontrole

  1. Inače ima malo internih kontrola za upravljanje integritetom u pravosuđu. U Anketi o percepciji pravosuđa sa velikim brojem učesnika iz 2014. godine većina sudija i tužilaca kaže da neki oblik interne kontrole postoji u pravosudnom sistemu ali je značajan deo smatrao da to uopšte nije prisutno. Od onih koji su rekli da interna kontrola postoji, samo nešto malo više od polovine smatra da je ona doprinela integritetu pravosuđa (videti Sliku 116).
  1. Međutim, čini se da postoji konsenzus da je dalja interna kontrola neophodna. U Anketi o percepciji pravosuđa sa velikim brojem učesnika iz 2014. godine 86 odsto sudija, 89 odsto tužilaca i 95 odsto advokata se složilo da je interna kontrola bitna za buduće jačanje integriteta pravosudnog sistema. Većina sudija, tužilaca, advokata i korisnika usluga suda je takođe navela da upravljanje unutar sudova treba da se izmeni kako bi se unapredilo funkcionisanje pravosuđa.